Jump to content

Мило Ђукановић - готов је?!

Оцени ову тему


Зосима

Препоручена порука

Што се тиче теме (најзад стигох и до тога :) ), надам се да је ово политички крај Мила Ђукановића.

Milo je popio africku sljivu , ne pada :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Види Pancakes, кад читам ово што пишеш бива ми занимљиво да и Мило као овејани доајен кеш_роба_и_пичи_дипломатије има здравије ставове од тебе.

 

Što znači da nisam Milov pulen zar ne?Jer su me kao takvog odmah etiketirali.   12:smeha:

 

Može se štošta zamjerit ovom gospodinu, tu je od 91 godine, ali trenutno je čovjek, državnik, političar br.1 u CG, ovo ostalo opozicijsko đubre može samo da mu ljubi ruku.To je sušta realnsot.Mi crnogorci smo takvi, da imamo boljeg - izabrali bi ga, a pošto ga nema i ovoga što imamo 1000 puta je bolji od konkurenata.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

... da imamo boljeg - izabrali bi ga ...

joooj:0222_shocked:7896634

Ууууу, милогорци, а што га пустисте да порасте, а ... ?

Он је, тада, те 1991. био маали, знаш колицки је био,  а ... ?

Ама, колико оно црно испод нокта.

И тако некако, баш тако.

 

Па, што ћете сад ... ?  .kov.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Милу су дошли последњи дани. не може да влада доживотно. Ако је то мислио, прешао се. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dok bivši haški stand-up komičar Šeki bunca po radikalnim stranačkim špajzovima, Milo odgovara na ključna politička i geostrateška pitanja crnogorske budućnosti.

 

https://www.youtube.com/watch?v=xnb46eDn9cI

А и оба су хипстеви.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко су данашњи Милогорци, који данас кевћу и маме злочинце из НАТО пакта, из њиховог Титограда ?

 

 

''То су они исти који су, кад је Тито нестао, узвикивали: И послије Тита – Тито! Та ретардираност ума злоупотребљава данас фотографије, с намјером да нашкоди митрополиту, само зато што неће да буде њихов духовни вођа, по њиховим узусима

Ових дана режимски медији објавили су фотографију на којој наш високопреосвећени митрополит Амфилохије наводно љуби руку Јосипа Броза, убијеђени да су дошли до „епохалног открића“, да владика љуби руку њиховог вође и идеолошког оца. Сва њихова открића те врсте, опште је познато, почивају на фалсификатима и фотомонтажама. Њихова вјечна опсједнутост Брозом види се и по овој фотографији, али и то да уопште нијесу мијењали методе. Као да су стали на оном нивоу послије рата и на техници коју им је дао Стаљин прије 1948.године.

Ти исти истраживачи данас тумарају по Црној Гори, не сналазећи се у духовном и идеолошком смислу, јер су једног вођу замијенили другим, али им је још остала жал за оним првим и јачим. То је синдром људи који не могу да сами дјелују, него мора неко да их води. У својим нискостима толико су огавни да превазилазе и сами себе.

То су они исти који су, кад је Тито нестао, узвикивали: И послије Тита – Тито! Та ретардираност ума злоупотребљава данас фотографије, с намјером да нашкоди митрополиту, само зато што неће да буде њихов духовни вођа, по њиховим узусима. Због тога су неуспјешно-наравно и регистровали своју цркву.

А кад је Тито нестао, за вријеме сахране и телевизијског преноса, многи од њих, размиљели су се по четничким (непријатељским) кућама, да припазе хоће ли ко од чланова издајничке фамилије рећи какву грку о њиховом узвишеном вођи и освједоченом србомрсцу. Поменућу случај мог рођака, код ког су били цио дан осматрајући сваки гест и мимику, појединачно, сваког од чланова породице.

Митрополиту Амфилохију и његовој браћи, а посебно његовом оцу Ћиру Радовићу, припада највећа заслуга што је лавра Немањића сачувана од истих тих титоиста. Наиме, Манастир Морачу су били претворили у шталу, а једно вријеме у магацин неопране вуне. Пошто су скоро све свештенике побили од Везировог до Зиданог моста, отац Ћиро се највише старао, колико је било у његовој моћи, да од Манастира, саграђеног још 1252. године, сачува што се сачувати може. И сачувао је. Није случајно то што му је Бог дао у фамилији једног владику, неколико свештеника и бројно потомство.

За ове фото-стручњаке народ је добро рекао: сјела руга покрај пута, па се руга, или: не лаје пас ради села, него ради себе. Оваквим фалсификатима покушавају да сакрију њихово љубљење у скуте и Тита и свих који су на власти, до данас.

Хоће да се заборави да су баш они и њихови ближњи Титу одавали „почаст“ која представља случај за стручњаке који проучавају психопатолошка стања људи. Наиме, поменућу један догађај, негдје баш изнад Манастира Мораче. Приликом диктаторове посјете Црној Гори, Подгорици и Колашину, знајући да вођа воли убијање племенитих животиња, организовали су удбаши хајку на јелена, како би му недужна животиња дошла испред нишана. Пошто су закључили да би пси били непоуздани, а сумњали су и да их има убачених, они су лично лајали и кевтали. Јелен је налетио на једног који није одолио и устријелио га. Умало га нијесу његове колеге линчовале. Спасио га је, кажу, лично Броз, који се слатко исмијао њиховој генијалној идеји и тако ипак задовољан продужио даље.

Ово не пишем да бих одбранио митрополита, он је толико духовно и интелектуално јак да се свих ових година одбранио од таквих лилипутанаца и њихових небулоза. Ово пишем јер сам се, гледајући поменуту фотографију, сјетио њиховог кевтања како би диктатору нагнали јелена на мушицу.

Јер, ништа новије нема на овим просторима ни данас, као и раније, у земљи бесудној, гдје су и великог Растка Немањића (Светог Саву) прогонили, као и све оне који нијесу били на линији. Зато је и најбоље завршити ријечима Светог Саве, који је једном сличном приликом изговорио: „Проклета је она земља гдје су пси пуштени, а камење свезано“!

Вукић Илинчић

(Аутор је доктор историјских наука)

"Господ је неизрециво милосрдан, али нам се даје у мери у којој смо ми, надарени неограниченом слободом, спремни да Га примимо"

Архимандрит Софроније

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Što znači da nisam Milov pulen zar ne?Jer su me kao takvog odmah etiketirali. 12:smeha:

Može se štošta zamjerit ovom gospodinu, tu je od 91 godine, ali trenutno je čovjek, državnik, političar br.1 u CG, ovo ostalo opozicijsko đubre može samo da mu ljubi ruku.To je sušta realnsot.Mi crnogorci smo takvi, da imamo boljeg - izabrali bi ga, a pošto ga nema i ovoga što imamo 1000 puta je bolji od konkurenata.

Мислиш да смо вазда били пи.де по том питању. Смјели смо на десетоструко јачег непријатеља, али не и на владара. А нама је у крви да понудимо милион и једно оправдање само да не признамо да је тако. И да би сакрили тај страх ми ћемо да га кујемо у звијезде и да му се дивимо.

Него, реци ми, како је то кад пљујеш по ђеду и прађеду? Како је то кад ти онај што је клао и убијао твој народ постане ближи него брат рођени? Какви су то поремећаји, комплекси, фрустрације?

Како је то кад за рад "реалности" погазиш све оно за шта су ти се преци борили, а овамо се као поносиш њима? Наравно, кад ти затреба. Као и по питању вјере. Кад не иде, онда удариш и на Његоша. Како је то кад пљујеш сопствену заставу, језик? Који је то поремећај кад мораш да поистовјећујеш "уклањање шатора" са једним злочином над српским народом - "Пад Книна"?

Бонус питање: Шта је био твој курајбер(то ти је неко 13., 14. кољено)? Назив "Црна Гора" се помиње први пут тек крајем 13. вијека. Како се звао тај народ тадашњи? Зећани, Дукљани? Којим су језиком причали? Како су Војислављевићи били Црногорци? Можда су били видовити, а?

Тачно те видим за једно 5 година како браниш Мандића и Медојевића, будуће диктаторе, исто као и овог сад. Или неког другог, трећег. Небитно.

Но, небитно. Сједи ти код куће, пецкај народ помало преко интернета, кад крене "пропаст" овог дукљанизма постани Хрват(преко овога не може - то је максимум), па пљуј ово што си сад (тако сте и постали Монтенегрини, јер ово што сте ви данас постали никад Црногорци нису били, нити ће бит') и тако лијечи своје фрустрације.

Нек нам Бог да среће да се врате дани, славни дани наше прошлости...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...