Исус вређа

[Zoran Đurović]

Није то Сатана већ баш тако како си написао, сатана (са малим с). Ту је проблем са преводом. Он ти је у књ. о Јову део тог ЦК који већа са Богом шта и како да се ради, и он ти је ту нека врста опозиције, корективног фактора, који жели да стави на пробу све те идеје и закључке који се ту доносе. Па кад Бог каже "јес видо ти оног мог Јова каки је чоек" а овај одговара "чек да ми то проверимо, немој много да се заносиш Шефе, да видимо ми одакле потиче та морална подобност". Другим речима његова улога није она новозаветна, није то тај Сатана, код Даничића је погрешно преведено па стоји велико С а иначе је мало "с" јер нема оног одређеног члана који у хебрејском говори да се ради о властитом имену (тако кажу ови што знају). А и одакле тај СЗ писац зна за овог нашег НЗ ђавола? Па тешко да зна, као што је и змија у причи о Адаму и Еви касније, тек тамо 100тинак год. пре Хр. добила то ђаволско значење.

 

Пази, Јов хули на Бога и свађа се са пријатељима. Они кажу погрешио си, он каже нисам. Они бране Бога он Га критикује. И остаје потпуно доследан у томе до краја, не одступа, чак у неким деловима лудачки арлауче на Бога. И шта Бог каже на крају? Ти си Јове у праву, ови твоји пријатељи ништа не знају ко телад, ниси нигде погрешио.

Ово је одлично. Јов хули, то је факт. Али је Богу то симпа. Као Јаков који се хрва са Богом. 

[Zoran Đurović]

Је ли бре, есе ти то нама овде пувакаш да си шатро неки књижевник/књижник, библичар, познавалац Писма... 

Мани се бре ћорава посла.

Што би рекао Исус, тртомуди...

[Deja Vu]

A koja je danas razlika majke ti?

 

U tome sto nije bas normalno nekoga vredjati i nazivati svakoga ovakvim i onakvim i sto toga ima manje u jeziku. 

 

Ali poenta je u tome da to sto se Isus tako izrazava ne daje povod nama da se tako izrazavamo. Sa ljudima fino i normalno dok ne predju neke granice. Vredjati nekoga je jedna vrlo ruzna osobina koja cesto prekida svaku komunikaciju. Valjda je poenta da dodjes do onog kom se obracas, da mu se na neki nacin usliktas, a ne da ga izvredjas i oteras od sebe ko nekog kera i posvadjas se sa njim. Mnogo su ljudi agresivno raspolozeni, niko nije sklon diplomatiji.

Naravno ako je covek gord, naljutice se na svasta, ako nije iskulirace.

Kod Isusa je to mozda znacilo budjenje nekog, onako ga trznes a mozda je to samo takav jezik kojim se koristio ili je to jezik kojim se koristio pisac. Sta je da je nebitno. 

[Кратос]

Па рекао сам ти ко је сатана, ето погледај на почетак стих 6. Хули на Бога у смислу свађања, критиковања, Јов иде горе-доле, таласа,  узми само као пример онај део кад ишчикава Бога, кад каже ајде већ једном да ме изведеш на тај суд да видимо дал сам грешан (пошто је Јов самоуверен да није погрешио). Бил ти смео сад да ишчикаваш Бога и да кажеш "ај чик ми суди" Али нису ту битни само конкретни стихови, колико цео концепт приче. Ти у то време имаш модел по којем постоји казна за грех, значи оно што се Јову догодило је заслужена казна за његову грешку. И то је оно што му пријатељи говоре. То је важећи космички, Божији принцип на Истоку. Али Јов каже НЕ! Нисам погрешио. Значи он устаје против установљеног Божијег принципа. Ту је главна хула. Е ту ти је развејавање тог принципа у којем се лоше ствари које се догађају човеку одмах приписују  Божијој казни. И Бог то и потврђује и каже Јову "ниси погрешио".

 

Е, ал ако није погрешио зашто га је све то снашло што га је снашло? 

Pa meni ceo koncept priče više zvuči da je čovek žrtva nebeskih igara bez granica.I iskreno ne vidim bilo kakvo njegovo sagrešenja niti hulu na Boga.On ne razume sve to što mu se dešava i želi da umre i žali što se uopšte rodio.Bog mu na kraju ništa i ne objašnjava niti mu daje razloge zašto mu je sve to učinio preko satane,već ide ono de si ti bio kad je stvarah zemlju itd.U prevodu ja sam Bog ti si ništa.A zašto ga nagrađuje onda na kraju priče ako je hulio na njega?

[Снежана]

A zašto ga nagrađuje onda na kraju priče ako je hulio na njega?

Зато што је сасвим људски да се у таквој невољи у каквој је био Јов..питаш...а што ја, а што баш мене, шта сам згрешио, да псујеш и хулиш и рвеш се са Богом, али ето ако имаш и сузу вере Бог ти опрости и награди те.

 

.U prevodu ja sam Bog ti si ništa

Ово би и сам требало да схватиш, а не Бог да ти утувљује у главу, јер буде понекада болно.

 

П.С. извините на мом слободном тумачењу

[Кратос]

Ali nema nikakve hule.Jovu je bilo najbolnije Božije ćutanje a i kad je progovorio ništa mu suštini nije ni rekao.

Bol je sastavni deo života a da bi mi Bog bilo šta utuvljivao u glavu morao bi da mi se obrati na neki način.

[Васијан]

 -  Интересантан текст,  8086.gif

    но, волео бих да нагласим једну врло битну чињеницу ( за коју предпостављам и верујем да скоро сви знају ), а то је да Исус све што је радио (па и ,, вређао"), радио    БЕСТРАСНО. Када је грмео на фарисеје, терао трговце, у њему није било ни трунке зла, мржње, већ огромна и несхватљива Љубав. Иза сваког његовог поступка, покрета, је стајала АПОСОЛУТНА и неограничена Љубав. Одуство сваког, па и најмањег греха - страсти.  

   Тако, да и ми имамо право бити такви, али само ако то чинимо у (макар и тренутном) одсуству страсти. Све је у супротном грех.

Старац Порфирије до краја улази у ову сферу, и као нико пре њега ( тако се мени чини, можда грешим ) објашњава дејство скривених помисли на околину. Ми често можемо укорити другог, на било који начин, мислећи да га заправо не осуђујемо, а да иза тога стоји скривено осуђивање, кога нисмо уопште свесни.  

 И Старац Тадеј нам говори да можемо да бијемо децу, али само ако то радимо из љубави. То јест, да у тренутку (пре)васпитавања то чинимо у одсуству гнева, јер у супротном ће то произвести контра ефекат и васпитни метод уместо исправљења детета, створити рат између детета и родитеља. 

[Дидим]

Не знам, ја немам утисак да је Исус осећао љубав према фарисејима, нити да их је називао безумницима (будалама), лицемерима, отврдлог срца и сл. из љубави. Називао их је безумницима и лицемерима јер су били безумници и лицемери и јер их се због тога гнушао. Имао је моћ и начин да омекша њихова срца и учини да буду свесни свог безумља и лицемерја кроз благу реч, дискусију и допуштањем да виде чуда која је чинио. Али он то није радио, своја чуда је крио од њих, а у комуникацији им је само спуштао и поклапао их, уопште није био заинтересован да заподева било какав разговор и тиме показивао шта сам Бог мисли о њима и таквима.

 

Грешим ли, аво?

[Кратос]

 -  Интересантан текст,  8086.gif

    но, волео бих да нагласим једну врло битну чињеницу ( за коју предпостављам и верујем да скоро сви знају ), а то је да Исус све што је радио (па и ,, вређао"), радио    БЕСТРАСНО. Када је грмео на фарисеје, терао трговце, у њему није било ни трунке зла, мржње, већ огромна и несхватљива Љубав. Иза сваког његовог поступка, покрета, је стајала АПОСОЛУТНА и неограничена Љубав. Одуство сваког, па и најмањег греха - страсти.  

   Тако, да и ми имамо право бити такви, али само ако то чинимо у (макар и тренутном) одсуству страсти. Све је у супротном грех.

Старац Порфирије до краја улази у ову сферу, и као нико пре њега ( тако се мени чини, можда грешим ) објашњава дејство скривених помисли на околину. Ми често можемо укорити другог, на било који начин, мислећи да га заправо не осуђујемо, а да иза тога стоји скривено осуђивање, кога нисмо уопште свесни.  

 И Старац Тадеј нам говори да можемо да бијемо децу, али само ако то радимо из љубави. То јест, да у тренутку (пре)васпитавања то чинимо у одсуству гнева, јер у супротном ће то произвести контра ефекат и васпитни метод уместо исправљења детета, створити рат између детета и родитеља. 

Strast je greh sam po sebi čak i strast prema Bogu?

[Zoran Đurović]

Не знам, ја немам утисак да је Исус осећао љубав према фарисејима, нити да их је називао безумницима (будалама), лицемерима, отврдлог срца и сл. из љубави. Називао их је безумницима и лицемерима јер су били безумници и лицемери и јер их се због тога гнушао. Имао је моћ и начин да омекша њихова срца и учини да буду свесни свог безумља и лицемерја кроз благу реч, дискусију и допуштањем да виде чуда која је чинио. Али он то није радио, своја чуда је крио од њих, а у комуникацији им је само спуштао и поклапао их, уопште није био заинтересован да заподева било какав разговор и тиме показивао шта сам Бог мисли о њима и таквима.

 

Грешим ли, аво?

Потпуно си у праву. Ис није био будиста, као што није научавао апатију попут неких грчких филозофа. Нигде није рекао: блажени бестрасни! Напротив, НЗ вели: Буди хладан или врућ! Нема ни учења о апокатастази. Не свиђа ми се ни хипи прича како ће пакао бити вечни покушај да те Бог загрли. Па  тај Бог би био гори од оних манијака што прогањају жене због неузвраћене љубави!

Сасвим је јасно да су му се фарисеји и књижевници гадили. И да их је свесно вређао. У супротном, и он би био лицемер: глуми гнев, а уствари воли. Баш би му била фора...   

[Иван ♪♫]

Колико се сећам, и ја ти нешто напоменух (што сматрам истинитим), а ти скочи као опарен...

 

ne secam se, o cemu se radi?

 

Итекако вређао. Морао би да исцепаш странице из Писма које сам навео. Колико се сећам, и ја ти нешто напоменух (што сматрам истинитим), а ти скочи као опарен... Мислиш да ми људи нисмо Христови? Да ако ти ја нешто кажем, а знаш да сам грешан човек, онда то није истина? Тако су и за Ис рекли да је демон у њему...  Ти сада треба да одвојиш 2 ствари. 1) Да је Ис то што ти замишљаш, 2) Да га тражиш кроз писмо и особе. Чак и овако одвратне као што сам ја. Читај Атанасијево житије св. Антонија. Овај рече: Како да спознам вољу Божију? - Глас му каже: Иди, питај првог сарацена кога нађеш и послушај то што ти је казао.  Ја ту веру слабо налазим међу нама... 

 

 

Ovo zadnje shvatam kao pouku o neosudjivanju. 

Ostalo nisam razumeo, pa ako moze neko dodatno objasnjenje, voleo bih da shvatim misao

 

A za vredjanje se i dalje ne slazem, hajde da kazemo ,,grdi". Ili treba da se dogovorimo o pojmovima, sta znaci vredjati: znaci nipodastavati, smatrati nistavnim i manjim od sebe, gnusati se. A Isus na samom krstu kaze ,,Oprosti im Boze jer ne znaju sta cine". Kakve reči! I kakva veličina Duha, koju samo svemogući Bog može imati. Ili dati, kao svetom Stefanu npr. Ja ne smem ni da pomislim da sam takav.

 

Zato mislim da je ,,grditi" prava reč. Ili razobličavati.

[Иван ♪♫]

Не знам, ја немам утисак да је Исус осећао љубав према фарисејима, нити да их је називао безумницима (будалама), лицемерима, отврдлог срца и сл. из љубави. Називао их је безумницима и лицемерима јер су били безумници и лицемери и јер их се због тога гнушао.

 

Kako to sad? To je čisto pridavanje ljudskih osobina i osvetoljubivosti kome ne pripadaju, umesto da se mi ugledamo na Hrista. 

Zašto onda Hristos kaze: ,,Nisam došao da pogubim, nego da spasem"? Ili: ,,Bolesni trebaju lekara, a ne zdravi"

Ako se gnuša, zašto bi uopšte pristao na raspeće? Šta bi sa onim da odbacujemo greh, a ne čoveka?

Ne ostavlja Bog čoveka, nego čovek Boga.

Mislim, i ja se gnušam tih strašnih farisejskih dela, samo hoću da kažem da verujem da Bog bestrasno pristupa svemu tome, i, za razliku od mene, bez osvetoljubivosti, već sa željenjem. Setio sam se one: ,,Duh Sveti uzdiše uzdisajima neiskazanim"

 

своја чуда је крио од њих

 

Iako je isceljenima govorio da ne razglašuju oni su to ipak činili. I zašto onda kaže: ,,Da su u Sodomu i Gomoru bila ovakva čudesa, odavno bi se pokajali"?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Потпуно си у праву. Ис није био будиста, као што није научавао апатију попут неких грчких филозофа. Нигде није рекао: блажени бестрасни! Напротив, НЗ вели: Буди хладан или врућ!

 

Nicem dobrom uticaj monaha na mirjane. 

[Кратос]

A kad šiba trgovce po Hramu el ih šiba bestrasno ili strasno?

[Zoran Đurović]

Овај текст је у доброј мери инспирисан борбом против девијантне духовности. Против тезе: Бог је (само) сладак. Ни НЗ, а још мање СЗ га таквим представљају. Хр је имао страсти. Није био  равнодушан, флегма. Највећи контраст налазимо у синтагми Гнев Јагњетов (Откр 6, 17). Библија не говори само о Дану гнева, Божијем гневу, него и о Гневу Јагњета!  Јагње је исти онај који се гневи на људе: И погледавши на њих са гневом, жалећи што су им срца окамењена, рече човеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.

И изишавши фарисеји одмах учинише савет против њега са иродовцима како би га погубили (Мк 3, 5-6). Фарисеји су добро укапирали да их овај не подноси. Ухватили су се за гушу са њиме... Нема ту никаквог фолирања. Опет, ако би неко алегоризовао, онда би морао да алегоризује и изјаве да Бог воли људе. Наиме, обе изјаве су исте литерарне вредности.

Реалан је био гнев Хр као и увреде. Ако верујемо Писму. Када се вели да се не треба гневити, то значи да се не треба гневити без потребе, да не будеш "паљевина". Као што Закон каже: Не убиј, а на другом месту: Побијте и оно што пиша уза зид! Праведан гнев је дозвољен, али једнако остаје гнев. Не можеш да осећаш љубав а узео си да придавиш скота који је насрнуо на твоју породицу.

Хр је био реалан човек, не фантазма, како су замишљали докети. Какио је. Није могао да једе и пије а да не врши нужде. Имао и ерекцију. Још од детета, као што је сазревао у знању. Нигде у НЗ не пише да је био болестан. Али, то не значи да је јурио жене наоколо или мушкарце. Када се вели да је постао грех за нас, то не значи да је и сам грешио. Али он није имао неко идеално, адамско тело. Не имао је ово наше. Скроз на скроз. И са свим страстима.