Напади панике и анксиозности

[JESSY]

Zdravstvo nam je mislim najgore moguće, ne toliko zbog nedostatka sredstava, već zbog nedostatka ljudskosti.

tu si potpuno u pravu....

Uspeo sam da popravim sebi stanje radom na sebi

e, to je veoma vazno....veoma mnogo zavisi od nas samih....prosto, neke stvari moramo sami da uradimo.....

nek se potrudi da sazna, biće mu/joj lakše, i samim tim potrebno je vreme i trud da se popravi.

:good2:

Ali ne treba očajavati, sve se može popraviti.

8086.gif

 

Ko hoće da priča tu sam.

to je već šlag na tortu..... ...bravo, to je pravi put.....

[Снежана]

Kako da prevaziđete panični napad na licu mesta

 

Prvo iskustvo paničnog napada za mnoge osobe predstavlja jedno od najgorih životnih iskustava. Šta ga to čini tako zastrašujućim? Pre svega tu je iznenadnost i intenzitet fizioloških reakcija koje su u trenutku kada se odigravaju potpuno neobjašnjive. Faktori iznenadnosti i nerazumevanja su zapravo i najbitniji u celoj “priči” sa paničnim napadima i razvojem paničnog poremećaja. Kada se uplašimo ako nas pojuri pas na ulici naše reakcije su intenzivne mozda čak i većeg intenziteta nego kod paničnog napada ali mi znamo šta je njima prethodilo i zato takve reakcije mirno prihvatamo i čekamo da se spontano povuku. Skoro identične reakcije dešavaju se i prilikom paničnog napada ali osoba ne ume da objasni njihov uzrok i automatski krene u trenutno dostupna tumačenja npr. pošto srce ubrzano kuca moguće je da je to početak srčanog udara, pošto je disanje ubrzano i plitko i doživljava se grčenje mišića moguće je da ću se ugušiti/pasti u nesvest, pošto je sve preintenzivno i ja nemam kontrolu nad reakcijama moguće je da počinjem da ludim i ko zna šta ću uraditi u ovakvom stanju, na kraju, moguće je da ću se srušiti i umreti na licu mesta. Ove interpretacije intenzivnih fizioloških reakcija podižu nivo straha, adrenalin raste a reakcije postaju još intenzivnije. Obično osoba ili neko ko je u njenoj blizini zove hitnu pomoć a dodatno će uslediti pregled srca/pluća/glave dok se na kraju ne ustanovi da je reč o paničnom napadu.

Kao što smo više puta napisali u našim tekstovima, pogrešna interpretacija prvog paničnog napada izaziva svaki sledeći. Okidači su misli i predstave kako će se opet desiti taj užasan napad i kako osoba neće moći to da podnese i preživi, kako niko neće biti u blizi da joj pomogne, pažnja se konstantno fokusira na senzacije po telu ne bi li se “oslušnula” nadolazeća oluja, nižu se slike u kojima osoba sebe vidi kako završava u bolnici, ludi, pada na sred ulice i sl. Ipak, panični napad prvi pa i svaki sledeći koja osoba inicira je potpuno bezopasan (više o tome pročitajte ovde) i o tome klijenti bivaju informisani na prvoj seansi a često to i sami znaju ali i dalje imaju probleme sa paničnim napadima. Dakle, samo saznanje o tome da se ništa ne može desiti tokom paničnog napada nije dovoljno. Zašto? Zato što panični napad deluje pre svega na domen emocija, odnosno emocija straha zajedno sa pratećom fiziologijom intenzivno “drma” organizam pa osoba nije u stanju tako lako da se prebaci u racionalni domen. U prvom trenutku ona ne može da prizove u svest informacije koje su joj potrebne da je razuvere, dok strah vlada (aktiviran limbički sistem) osoba je preplavljena i odvojena od racionalnih objektivnih informacija (koje se nalaze u korteksu). Dakle, prvi trenutak emotivne preplavljenosti je normalan a zatim se polako uključuju misli.

Kako prevladati panični napad na licu mesta? Kada panični napad nije dovoljno jak i kad emocija ne nadjača racio dovoljno je samo registrovati i obeležiti svoje strašne misli i reći sebi: “Ovo su samo strašne misli, simptomi moje anksioznosti i one nisu realne”, prihvatiti ove misli kao bilo koje druge koje su se našle u glavi. Međutim, često se dešava da je emocija straha toliko jaka da osoba ne može da misli racionalno, ne može lako da uspostavi “kontakt” sa racionalnim delom sebe. U tom slučaju treba samo pustiti emociju i posmatrati je, fokusirajte se na svoju emociju, budite sa njom, pitajte sebe šta se dešava u ovom trenutku, imenujte svoju emociju (ovo je moj strah/moja anksioznost), osetite kako se širi kroz telo… Možete se fokusirati na svoje disanje, dišite normalnim tempom i osetite kako emocija dolazi i odlazi, ukoliko ste u mogućnoti slobodno zažmurite kako bi bili fokusiraniji. Ako vam nadolaze misli samo ih registrujte kao što ste registrovali emociju, bez ikakvih procena, možete brojati vaše straše misli (npr. misao “Šta ako se ugušim” imenujte i obeležite kao strašna misao 1 i tako redom) ali vaš fokus vraćajte na emociju odnosno senzacije koja prolazi kroz vaše telo. Vremenom ćete stupiti u kontakt sa racionalnim delom i reći sebi racionalne i objektivne rečenice, npr. “Ovo stanje je prolazno i bezopasno…” Ovo morate vežbati kako biste potpuno usvojili i primenili u datoj situaciji, vežbajte i sa bilo kojom drugom negativnom emocijom, kada osetite npr. bes, osvestite ga u svom telu, posmatrajte gde se nalazi imenujte ga i fokusirajte se na senzacije koje dolaze i odlaze. Kada više puta prevaziđete panične napade, shvatićete kroz lično iskustvo da su oni potpuno bezopasni. Lično iskustvo je ovde najbitnije jer jedino ono može osujetiti vašu neprestanu sumnju i pogrešna “šta ako” katastrofiziranja.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog-master

[JESSY]

Uznemirenost, strah i briga mladih

• Anksioznost je zapravo stanje stalne strepnje, straha od toga da će se nešto strašno dogoditi. Danas je anksioznost vrlo česta svuda u svetu, pa i kod nas. Šta smo sve preživeli i šta ćemo još doživeti – ostavlja ili će ostaviti tragove na naše zdravlje. Svakodnevni stres, strah i briga koje svi imamo dovode do ovakve pojave. Anksioznost mladih ljudi predstavlja veliki problem kom treba posvetiti posebnu pažnju.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Britanci su sastavili izveštaj o anksioznosti i depresije mladih osoba tako što su anketirali 2.265 mladih osoba od 16 do 25 godina starosti i ustanovili, prema rečima dr Širli Kramer, direktora Kraljevskog instituta za javno zdravlje, da mentalno zdravlje, koje obuhvata i anksioznost i depresiju, može imati ogroman uticaj na život mladih, jer se odražava na njihove odnose, njihovo samopouzdanje i šanse za zapošljavanje.

Nezaposlenost

Izveštaj je pokazao da mnogi mladi ljudi anksioznost doživljavaju kao deo svakodnevnog života. Kod mladih koji nemaju posao, obrazovanje ili neku obuku – pojava anksioznosti je vrlo česta:

• svaki peti zaposleni ispitanik (20%) i svaki treći nezaposleni ispitanik (33%) misli da će se emotivno raspasti
• 36% zaposlenih i 52% nezaposlenih oseća uznemirenost u svakodnevnim situacijama
• ocena nivoa sreće i poverenja niža je 13 poena kod nezaposlenih u odnosu na zaposlene

Ovi podaci nesumljivo pokazuju da nezaposlenost ima veoma bitan uticaj na pojavu anksioznosti.

Pokreni život!

Britanski zvaničnici su na osnovu ovih podataka uspeli da na principu podrške, mentorstva i stručnog osposobljavanja – pomognu mladima (bilo je čak više od 58.000 mladih), u pogledu školovanja, posla, obuke, kurseva itd.

Zaključak je da se hiljade mladih ljudi oseća poput zatvorenika u svojim domovima. Bez podrške društva, oni ostaju izolovani, depresivni i sve više i više anksiozni.

Na osnovu ovog istraživanja, i naši ljudi na vlasti trebalo bi da izvuku pouke i pokrenu akcije za pomoć mladima na svim nivoima (porodica, škole, fakulteti, obrazovne institucije, tržište rada, organi vlasti, lokalne samouprave…).

 

http://www.krstarica.com/zdravlje/depresija/uznemirenost-strah-i-briga-mladih/

[Иван ♪♫]

sve je to jedno veliko „sranje" od situacije

[Lady Godiva]

@Јелена011,

Јецо, читала сам нешто што си писала на другој теми, па ми пало на памет да те питам (наравно ово питам само за твоје мишљење и искуство, не трипујем да је дијагностиковање трећег лица на слепо, или тако нешто ).

Да ли теоријски особа може да превазиђе нападе панике без лекова? Или је то губљење времена јер се тај проблем никако не може регулисати без лекова? (Питам зато што особа жели да покуша на доле описан начин, а ја се бринем да ће, ако не успе, да се разочара.)

Значи ако је неко свестан какав проблем има, ако се труди, разговара о својим осећањима и тескобама са ближњима, труди се да размишља позитивно, бави се физичком активношћу, да нађе неки хоби...

Да ли рецимо може да помогне када крене тај осећај, тј крене напад, да буде неко ту, да загрли или држи за руке ту особу, да јој помогне да се концентрише на дисање, да јој говори да је све ок док се не смири ( типа да јој каже: знаш да ти физички није ништа, није тумор, ниси луд/а, неће ти мозак експлодирати, то је страх који можеш победити) и превазиђе тај осећај..? 

Читала сам овај текст где каже:

Edukativni deo: terapeut objašnjava klijentu šta su napadi panike, kako i zašto nastaju i kako ih osoba stvara i održava.

Terapijske intervencije: otkrivanje, analiza i osporavanje misli i ponašanja kojima osoba stvara i održava panične napade, učenje novog samopomažućeg načina mišljenja koje će osobi pomoći da ne doživljava nove napade, primena naučenih veština i izlaganje realnim situacijama itd.

Relaksacija: učenje vežbi relaksacije i disanja.

Колико сам ја скапирала, они кажу да је ово што сам ја написала могуће. Сад можда ја нисам лепо разумела текст, или је текст неозбиљан или је могуће али само уз стручну помоћ. 

Подвукла сам суштину овог писанија јер сам баш прекардашила.

[Војвода7]

пре 33 минута, Lady Godiva рече

Да ли теоријски особа може да превазиђе нападе панике без лекова?

Мене занима какав је утицај лексаурина на особу, узима га без знања доктора.Дијагнооза је анксиозност, апатија...

[Јелена011]

Lejdi, ukratko da i ne. U principu za izolovane napade panike neki protokol i jeste kratkotrajna kbt terapija. Lekovi se daju u slucaju anksioznosti koja preplavljuje i to nije nesto Bog te pita kakva doza. Tako da moze i bez lekova al uglavnom, zavisi od toga sta je ave tu u pitanju. Retko ljudi samo imaju napade panike eto tek tako. Pa je moguce da kad krene da se tu ceprka to dodatno uznemiri osobu i onda joj se da nesto da je stabilizuje. 

Sad stvarno nemam snage duze, nije fokus kad neko ima napad da ga smirujes i pricas kako je on to umislio. Mislim fakat jeste da se on gusi, da mu lupa srce, da mu se javljaju aritmije preznojavanja sta sve ne. Nije to umisljeno. Napad panike samo znaci da uzrok svemu tome nije neko fizicko oboljenje, da covek nema infarkt nego da je uzrok u psihi coveka. Al nista od onoga sto osecaju nije izmisljeno.

Umesto disanja i fokusa na to kako se oseca, vecina terapija se bazira na promeni fokusa. Jer ako osoba koja se npr preznojava i gusi pocne da jos dodatno misli o tome onda pocinje zacarani krug. Sve te misli, prica o simptomima se u principu ne rade tako direktno jer pojacavaju strah. 

[Lady Godiva]

@Јелена011 , хвала. 

Сад си ме сморила..

[Јелена011]

Nema na cemu, zasto? 

[Војвода7]

1 hour ago, Јелена011 рече

Nema na cemu, zasto?

Могла си и мени одговорити

[Снежана]

пре 3 часа, Војвода7 рече

Мене занима какав је утицај лексаурина на особу, узима га без знања доктора.Дијагнооза је анксиозност, апатија...

одмах нек престане да пије терапију на своју руку. Не помажеш тиме што ћеш да знаш какав је утицаја ило ког лека, какво год да нам је тренутно здравство, и шта год ми мислили о лекарима, немојмо да да смо неодговорни толико да сами преписујемо себи терапије, нарочито када су психијатријске болести у питању, па нису ти људи за џабе годинама учили школе.

Боље да се молимо да нам Бог пошаље доброг доктора који ће праву терапију преписати.

[Јелена011]

пре 4 часа, Војвода7 рече

Мене занима какав је утицај лексаурина на особу, узима га без знања доктора.Дијагнооза је анксиозност, апатија...

Ne znam zaista farmakokinetiku, nisam doktor. Kako sam lek deluje to je lutrija. Jer na svakog isti lek nece delovati isto. 

Sto se tice toga bez znanja lekara to mi deluje kao da vidis da ti je iskocio zglob al ne bi bas do ortopeda da ides, em su guzve, em mora da se iscimas do tamo, em ko zna kakvi su lekari, a imas neke zavoje pei ruci za koje znas da su ljudi sa slicnim problemima nosili pa kao aj to cu i ja. Nema apsolutno nikakve razlike. S tim sto je jedan lekar psihijatar koji je zavrsio medicinu pa specijalizaciju iz psihijatrije i propisuje lekove iz svoje oblasti a drugi je istu tu medicinu zavrsio i specijalizaciju iz ortopedije. Samo prvom ne verujemo, a drugom verujemo?! 

Evo od skoro postoji centar u beogradjanci, rade divne doktorke iz Laze, psihoterapeuti i psihijatri. Primaju svakog, bez uputa, zakazivanja, bilo cega. A nije okruzenje bolnice, niko vas nece videti da idete u Lazu, nego kulturiska, 20sprat beogradjanke. 

Ljudi ni andol se ne uzima tek tako. Ni brufen, a kamoli neato sto moze da vam izmeni misljenje, osecanje, rezonovanje... 

[Јелена011]

пре 19 минута, Снежана рече

одмах нек престане да пије терапију на своју руку. Не помажеш тиме што ћеш да знаш какав је утицаја ило ког лека, какво год да нам је тренутно здравство, и шта год ми мислили о лекарима, немојмо да да смо неодговорни толико да сами преписујемо себи терапије, нарочито када су психијатријске болести у питању, па нису ти људи за џабе годинама учили школе.

Боље да се молимо да нам Бог пошаље доброг доктора који ће праву терапију преписати.

Samo nemoj odma Snezo molim te. 

Jer ne znamo koje doze pije, kad, kako, koliko dugo, bolje da se odmah obrati lekaru a on ce je vec uputiti kako da prestane kojim tempom i slicno. Da ne izazove apstinencijalnu krizu jos grdju posle. 

[Снежана]

пре 19 минута, Јелена011 рече

Samo nemoj odma Snezo molim te. 

Jer ne znamo koje doze pije, kad, kako, koliko dugo, bolje da se odmah obrati lekaru a on ce je vec uputiti kako da prestane kojim tempom i slicno. Da ne izazove apstinencijalnu krizu jos grdju posle. 

знаш и сама како се код нас пију лекови...по потреби и неконтолисано. Наравно да треба да се обрати лекару, то је прво и основно, а друго је - не лечите се преко интернета

[Јелена011]

Nazalost znam. Za narod kome je paihijatar i mentalno zdravlje bauk trosimo ekatremno mnogo lekova.