Шта је храброст за вас?...

[Никола Ђоловић]

Није свака  храброст ни за похвалу а камоли за медаљу. Људи често бркају појмове. Није ни свако без храбрости ако  се не доказује или не реагује у нечему - можда је такав човек само промишљен, можда само јасно сагледава где би одвеле одређене ситуације. Лако је храбром жртвовати себе али мора да се запита да којим случајем његова жртва можда неће испровоцирати још више жртава. Млади се данас доказују у свачему: у брзој вожњи, у тучама, у понижавању других, у примитивној мудрости, у несланим шалама, у сексуалности, итд. Али, када се све подвуче, види се да таква храброст нема никакав коефицијент вредности. Такође, смелост и храброст добијају дозу поистовећења али без улажења у смисао самих појмова. Неко може бити смео али да та смелост подразумева обично незнање подстакнуто сујетним доказивањем своје неустрашивости у нечему или пред неким. Храброст подразумева одважност у име врлине али не у име глупости и греха. И док непромишљена смелост све што чини ради због похвале другог да би потврдио своју лажну величину, храброст се креће у супротном правцу – све што чини ради због користи другог а не због своје славе и не да би потхрањивао свој егоизам. Наравно, има и правих страшљиваца, али није сваки страх кукавичлук, јер обзиром да нема човека без неке слабости, самим тим не може такав да буде ни без страха у нечему. На пример, један је страх мајке за своје дете а други је страх слабијег од јачег; један је страх од смрти а други је страх од надређеног у некој служби; један је страх детета од мрака или кошмара а други је страх ирационалне природе; не заборавимо да има и патолошких страхова; итд. У суштини сви страхови воде свесно или несвесно своје порекло од смрти јер где се налази страх од душевне или физичке повреде, управо ту налазимо страх од сопственог ништавила. Тако да храброст може имати два лица: неко је храбар али не реагује увек непромишљено услед свести о тој смртности да га може више не бити у следећем тренутку; и да неко може бити храбар без обзира на свест о тој смртности ако себи претпоставља већу љубав према врлини или вери у бесмртан живот. Међутим, сурогат храбрости, односно, наивна смелост никада се не пита о томе да ли може себе или некога усмртити, као што се и не пита да ли је уопште свестан своје смртности ако је толико самоубеђен о личној бесмртности тако да га више ништа не може зауставити у свом делу. Дакле, јасно уочавамо да храброст подразумева присуство одговорности према себи или другом, док смелост не види ништа јер не размишља о последицама. Страх као опозиција храбрости има своју кривичну димензију управо у апостолским речима: „Који зна добро да чини а не чини – грех му је!“. Српски народ, она шачица која је оперисана од славољубља, знао је некада за појам чојства у којем се налази читава христолошка перцепција: одбрана других од себе, односно, од својих злих дела. То је храброст....

[Зорица екс Милева]

Istina je da se danas pod pojmom hrabrost podrazumijeva nepromišljenost u postupcima, meni je uvijek bilo interesantno pitanje da li je za samoubistvo potrebna hrabrost ili kukavičluk. Sigurna sam da se takve stvari rade iz straha i kukavičluka. Ipak nevjerni tvrde suprotno - vele zamisli kakva hrabrost dići ruku na sebe. Kad mi neko kaže za drugog hrabar je - dobro razmislim o tome. Ukoliko radi stvari zarad dokazivanja, pomislim kakva iskompleksiranost i nesigurnost u sebe. Ako postupak tog bližnjeg podrazumijeva sopstvenu žrtvu zarad drugog - e to je hrabro. Hrabro je znati da staneš onda kada drugi neće, da ućutiš kad vidiš da priča vodi u propast, da pretrpiš ono što drugi ne bi zbog opšteg ili tuđeg dobra. Naravno ne treba pretjerivati, biti mudar kao zmija a bezazlen kao golub, što je izuzetno teško, ali ne i nedostižno.Hrabro je u današnjem vremenu znati da živiš, hrišćanski, bez opterećenja, stresa, i sa optimizmom, nadom u bolje sutra, s ljubavlju.Valjda se nisam puno pogubila u ovim svojim razmišljanjima. crvenilo

[Маша]

Када упркос страху урадиш нешто чега се плашиш.

[Sherlock H.]

Када упркос страху урадиш нешто чега се плашиш.

Kao svetitelji koji su se suočavali sa svojim strahovima i na kraju ih pobeđivali,uz Božju pomoć.

[Маша]

Не само светитељи.

[Sherlock H.]

Не само светитељи.

Svakako,ne samo svetitelji,to sam naveo kao primer. :smiley: :smiley: :smiley:

[Никола Ђоловић]

Сви смо свети у Христу али немамо сви исте дарове, тако да сте обоје у праву...

[florenntina]

Pojam hrabrosti mi je od malena bio blizak kroz epsku poeziju te mi je s toga bliska i misao M. Miljanova koji kaze "Hrabrost je braniti sebe od drugih, a cojstvo druge od sebe"

Danas, sa iskustvom koje imam, dodala bih i sledece... Hrabrost je boriti se i savladjivati sopstvene slabosti ali i ustati u zastitu pravednosti i istine ili bar ne podrzavati neistinu i laz koliko god se to od nas zahtevalo-ovo vise u kontekstu danasnjeg "demokratskog drustva"

[Guest O.Ugrin]

Hvala sto ste citirali mog pradedu vojvodu Marka Miljanova Popovica a to sam i sam zeleo da napisem, odnosno da naglasim, da je hrabrost nerazdvojna od junastva a junastvo od cojstva... to se jednostavno prozima i ne moze postojati po sebi jer je ka drugome upucena; dakle, ono je egzistencijalna kategorija i kao takva - svakodnevicom se potvrdjuje i na nju smo svi pozvani jer je u biti to podviznistvo svoje vrste. Mislite o tome...

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[neko]

Hrabrost je odbaciti sebe...radi Hrista.

[konstantin]

trenutno izdrzati do nedelje u postu 0409_feel

[marija]

Za mene je hrabrost sići u ponore sebe i sagledati sebe

Čojstvo - to je hrabrost, sačuvati druge od sebe

[Guest O.Ugrin]

Hrabrost je odbaciti sebe...radi Hrista.

Lepo i veoma tacno zakljucivanje... bravo!

O.O. - U.

[neko]

Sici u sebe  i sagledati sebe.......ali odbaciti??Zar nije vece?

[Guest O.Ugrin]

Ne bi odeljivao te dve kategorije, misljenja sam da je to povezan proces...