Korisnicima psihijatrijskih usluga nedostaje ljubav a mi svedočimo Onoga Koji Ljubav Jeste

[Hoffman]

Meni se cini da se SVE leci aktivnim ucestvovanjem na liturgiji i trudom ociscenja zbog pricescivanja.

Mislim da se sve tada transformise u coveku.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Meni se cini da se SVE leci aktivnim ucestvovanjem na liturgiji i trudom ociscenja zbog pricescivanja.

Mislim da se sve tada transformise u coveku.

dobro mislis.

 

Takodje je bitno i da zajednica sve vreme ima to na umu i da depresivnog coveka ne leci svojim predlozima, nego da ga prihvati kao brata potpuno jednakopravnog u trci prema Hristovom zagrljaju i veecnom zivotu gde odbeze svaka patnja i gde caruje ljubav.

 

Moguce jeste da depresivan covek nikome ne veruje, moguce jeste i da ima snazan strah prema svemu i svacemu, moguce je takodje da mu je teze uraditi nesto nego sto bi zdravome coveku to bilo ali nemoguce je da ne veruje u ono u sta svi verujemo ziveci Liturgijski Zivot.

[Hoffman]

Nemam iskustva ali cini mi se da ne treba puno da bi se ovo stanje zbunjenosti duse izlecilo, Hristovim lekovima naravno. Molitva vrlo lako donosi spokoj i radost. Deluje mi i manje zlo u poredjenju sa borbom sa strastima jer ako nas oseni blagodat lako mozemo poverovati u Njegova obecanja.

Naravno da se ovo odnosi na obicne svakodnevne brige zbog kojih je more ljudi depresivno. Za neke teske zivotne okolnosti nemam hrabrosti da pricam jer  bih i sam mozda dotakao dno.

[Данче*]

u trci prema Hristovom zagrljaju i veecnom zivotu gde odbeze svaka patnja i gde caruje ljubav.

 

Moguce jeste da depresivan covek nikome ne veruje, moguce jeste i da ima snazan strah prema svemu i svacemu, moguce je takodje da mu je teze uraditi nesto nego sto bi zdravome coveku to bilo ali nemoguce je da ne veruje u ono u sta svi verujemo ziveci Liturgijski Zivot.

 

Било која болест нас снађе у овом земаљском животу је Божија посета. То треба увек да имамо на уму. Господу је много важније да том посетом излечи нашу бесмртну душу, а ми некако увек прибегавамо да излечимо тело, и не мислећи баш много на душу. А наше су душе неупоредиво болесније од тела. Господ нас болешћу побуђује на покајање и исправљење живота. Ко то макар у болести не схвати, јадан је, јер није схватио смисао свога постојања, није осетио Бога, и узалуд живи на овој несрећној и тужној земљи.

[-Владимир-]

Takodje je bitno i da zajednica sve vreme ima to na umu i da depresivnog coveka ne leci svojim predlozima, nego da ga prihvati kao brata potpuno jednakopravnog u trci prema Hristovom zagrljaju i veecnom zivotu gde odbeze svaka patnja i gde caruje ljubav.

 

" Болестан бијах и посјетисте ме , у тамници бијах и дођосте ми ."  

[Hoffman]

Било која болест нас снађе у овом земаљском животу је Божија посета. То треба увек да имамо на уму. Господу је много важније да том посетом излечи нашу бесмртну душу, а ми некако увек прибегавамо да излечимо тело, и не мислећи баш много на душу. А наше су душе неупоредиво болесније од тела. Господ нас болешћу побуђује на покајање и исправљење живота. Ко то макар у болести не схвати, јадан је, јер није схватио смисао свога постојања, није осетио Бога, и узалуд живи на овој несрећној и тужној земљи.

 

Sve je to dubinski istinito i tacno ali ljudski ograniceni um ne moze uvek tako lako to da prihvati, pogotovo neko ko se muci a da pritom nije oblagodacen Svetim duhom. Zato je Bog i dao sila isceljenja kod dragih nam svetitelja kako bi nam i naknadnim izlecenjem pokazao njegovu radost i svemoc ako se izmenimo, i uglavnom niko nakon takvog dodira sa Bogom i svetiteljem se ne vraca starom gresnom zivotu vec prelazi i tame u svetlost, medjutim Bog zna kome ovo daruje i zasto, kada , po njegovom promislu koji je u svakom slucaju savrsen i spasonosan za nas.

[Данче*]

Sve je to dubinski istinito i tacno ali ljudski ograniceni um ne moze uvek tako lako to da prihvati, pogotovo neko ko se muci a da pritom nije oblagodacen Svetim duhom.

Тачно тако, слажем се са тобом.

 

Bog zna kome ovo daruje i zasto, kada , po njegovom promislu koji je u svakom slucaju savrsen i spasonosan za nas.

 

Ево ја на пример говорим из личног искуства, посетио ме Господ кроз ближње, дао ме на служењу, да послужим болесном ближњем, да Христа ради носим болест болесној..Јер Господ је рекао: "Када једноме учинисте од ове моје најмање браће, Мени учинисте.."

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sve je to dubinski istinito i tacno ali ljudski ograniceni um ne moze uvek tako lako to da prihvati, pogotovo neko ko se muci a da pritom nije oblagodacen Svetim duhom. Zato je Bog i dao sila isceljenja kod dragih nam svetitelja kako bi nam i naknadnim izlecenjem pokazao njegovu radost i svemoc ako se izmenimo, i uglavnom niko nakon takvog dodira sa Bogom i svetiteljem se ne vraca starom gresnom zivotu vec prelazi i tame u svetlost, medjutim Bog zna kome ovo daruje i zasto, kada , po njegovom promislu koji je u svakom slucaju savrsen i spasonosan za nas.

Bas mi je drago da se interesujes za ove stvari.

 

Sto se bolesti tice, mozda ce ovo biti cudno ali nije toliko bitno ni iscelenje psihicki obolelog, koliko je bitno da mu Liturgijski Zivot ucini potpuno podnosljivim njegovu bolest. Da bolestan covek shvati, kako je krst koji nosi ustvari onaj isti krst koji nose i zdravi ljudi, jer ipak se sav zivot i svodi na to da se mi Bogu vratimo, da Bog ponovo pocne u nama da zivi, svi mi bilo bolesni ili zdravi, mirni ili impulsivni, barabe ili miroljubivi, svi mi ustvari moramo na kraju odreci se sebe i duhovno i telesno i roditi se vaistinu u Hristu. 

 

Ponovo se roditi u Onome kojeg Telo i Krv uzimamo a to nije samo simbolika vec i duboka fizika.

 

Kazem vam, kad ozbiljno bolestan covek prihvati Hrista, taj i ne trazi isceljenje, silazak cuda Bozjeg na njemu. Ne! Taj samo trazi da Hristos kojeg je nasao u sebi, nikada ne ode od njega. 

[Дијана.]

Ova tema  https://www.pouke.org/forum/topic/40634-boravak-osobe-narusenog-dusevnog-zdravlja-u-manastiru/, inicirana kao traženje prostog obavještenja, razvila se u diskusiju koliko je psihički oboljeloj osobi potrebna podrška, i duhovno okrepljenje i molitvena podrška koji se mogu dobiti i u manastiru, ali i uopšte, i koliko smo mi sami spremni da prihvatimo tu osobu bez predrasuda i da joj pružimo ljubav prijeko potrebnu za njeno sticanje duševnog mira i krepkijeg koraka ka ozdravljenju ili poboljšanju tegoba, a koliko smo nemoćni da se odbranimo od sopstvenih strahova i predrasuda koje rađaju stigmatizaciju, zatvaranje i odbacivanje u odnosu na potrebitog, 'najmanjeg brata'.   

I 'nevjernici' znaju da ljubav okrepljuje, liječi, uzdiže, vaskrsava uniženog i slomljenog čovjeka. Koliko tek liječi, uzdiže i vaskrsava, Onaj koji je Ljubav, Put, Istina i Život... Mi znamo, da nema ljubavi bez Ljubavi, da nema sile ni moći bez Krepkog, ni iscjeljenja bez Besmrtnog...

[Galija]

Mislim da svima koji odbacuju ljude koji imaju neki "psihicki poremecaj"nedostaje emocionalana inteligencija i empatija. Naisla sam na jedan interesantan clanak,poznatog americkog psihijatra, pa evo da podelim sa Vama:

 http://www.novilist.hr/Zivot-i-stil/Zdravlje-ljepota/Zdravlje/Dr.-Torre-otkriva-pravu-istinu-o-psihijatriji?articlesrclink=related

 

Bog Vam zdravlja dao!

[Кратос]

Svedočiti Onoga koji jeste ljubav znači otelotvoriti tu ljubav kroz ljubav prema bližnjima a to isključuje bilo kakvu stigmatizaciju,žigosanje ili odbacivanje ljudi sa psihičkim oboljenjima.Mnogi se vode zvanično kao zdravi a ustvari su psihički daleko bolesniji od onih koji su zvanično oboleli.

[Galija]

Grupe za samopomoc, takodje nisu aktivne,kao sto je @VSB napisao za udruzenje"Dusa"da bi trebalo pomoci takvu inicijativu i ukljuciti u rad sa "dusevnim"ljudima i monahe,svestenike i ljude dobre volje,kako bi naucili te ljude ovladavanjem vestinama socijalne komunikacije.Jer problem je vise socioloskog nego medicinskog karaktera,a nije  badava ona stara izreka:"Od cega je bolest,od toga je lek"!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Grupe za samopomoc, takodje nisu aktivne,kao sto je @VSB napisao za udruzenje"Dusa"da bi trebalo pomoci takvu inicijativu i ukljuciti u rad sa "dusevnim"ljudima i monahe,svestenike i ljude dobre volje,kako bi naucili te ljude ovladavanjem vestinama socijalne komunikacije.Jer problem je vise socioloskog nego medicinskog karaktera,a nije  badava ona stara izreka:"Od cega je bolest,od toga je lek"!

Upravo pre 1 minut sam zavrsio razgovor sa ukucanima, da planiram aktivno ucesce u borbi protiv stigmatizacije i nenormalnih sloboda koju neki zlonamerni koriste kako bi prikazivali, kako ce psihijatrijski bolesnik kad tad uciniti zlocin.

 

Planiram da se aktivno ukljucim u udruzenje i da na ovom sajtu dnevno opisujem lepe i manje lepe stvari, koje se desavaju mojoj maloj braci.

[Galija]

Kako stalno "kopam"po netu u nadi da cu pronaci neko aktivno udruzenje za pomoc"dusevnim"osobama i clanovima njihovih porodica,jer su oni povezani tom svojevrsnom patnjom,naidjoh i na sledecu knjizicu:

 

 http://sretnaobitelj.odlican.net/files/Knjiga-jezeva-kucica-2010-E-izdanje.pdf

 

Ako je ko zainteresovan neka izdvoji malo vremena i procita  ,meni se dopalo!

[Galija]

Upravo pre 1 minut sam zavrsio razgovor sa ukucanima, da planiram aktivno ucesce u borbi protiv stigmatizacije i nenormalnih sloboda koju neki zlonamerni koriste kako bi prikazivali, kako ce psihijatrijski bolesnik kad tad uciniti zlocin.

 

Planiram da se aktivno ukljucim u udruzenje i da na ovom sajtu dnevno opisujem lepe i manje lepe stvari, koje se desavaju mojoj maloj braci.

 Znaci udruzenje "Dusa"je aktivno?