Зашто компликујемо?

[Aquilius Cratus]

  On 20. 7. 2015. at 22:59, pedja257 рече

A sta bi sa-> "Ko voli život svoj izgubiće ga, a ko mrzi život svoj na ovome svetu sačuvaće ga za život večni" ?

 

To je lhp individualizam vs rhp izgaranje za drugog. Nema to nikakve veze sa (ne)cuvanjem bioloskog zivota. Hrisanski mucenici prvih vekova su cuvali zivot sve dok nisu imali kuda.

[Bashful Anna]

Iz straha.

[Џуманџи]

  On 21. 7. 2015. at 17:43, Зосима рече

Компилковање живота је пре свега недостатак искрености и реалног сагледавања,како себе тако и нашег односа према другим...

Zasto mislis da je najpre do iskrenosti i sagledavanja? Meni se vise cini da je najveci problem u tome sto je covek sve manje u kontaktu sa sobom. Zato se kaze ono "treba doci k' sebi".

[Џуманџи]

  On 21. 7. 2015. at 16:55, Тања1 рече

Да ли би ико овде хтео да призна да већина Срба компликују само да би се на крају приче посвађали, да би саговорник испао обаВЕЗНО никакав, нема 'два' паметна или 'два' добра, саговорника, само 'један' - 'ja'!

Ali, ovo je zapravo prosto "ja znam, ti ne znas". I nije samo u Srbalja.

[Зосима]

  On 21. 7. 2015. at 19:21, Џуманџи рече

Zasto mislis da je najpre do iskrenosti i sagledavanja? Meni se vise cini da je najveci problem u tome sto je covek sve manje u kontaktu sa sobom. Zato se kaze ono "treba doci k' sebi".

Па сама си одговорила,оно што сам ја и рекао, па шта је то "доћи к себи" ,него се искрено суочити са самим собом...

Усталом ,како се по теби долази к себи?

[Џуманџи]

  On 21. 7. 2015. at 19:35, Зосима рече

па шта је то "доћи к себи" ,него се искрено суочити са самим собом...

Pre nego sto odgovorim, objasni kako. Licno, u zivotu nisam cula da se to ikada ikome dogodilo, kao "paf", eto, odjednom sam se suocio i to je to. Druga stvar, "realno sagledavanje" je takodje... Ne znam sta bih rekla... apstraktno mozda. I tvoje i moje sagledavanje moze biti podjednako realno, a opet razlicito.

[Тања1]

  On 21. 7. 2015. at 19:23, Џуманџи рече

Ali, ovo je zapravo prosto "ja znam, ti ne znas". I nije samo u Srbalja.

 

Истина није само у Србаља али воз много чешће скрене са шина у Србље, бацање оптужби у главу другима и снисходљив говор, а онда долази да је расправа и свађа о нечему другом него за шта се је заиста било узнемирено.

"ja znam, ti ne znas" је посебно са настанком интернета - означио је почетак велике кризе ума у Србље, ово могу гарантовати да је тако, у стварности си прилично у могућности да изабереш правог саговорника, на интернету си прилично слеп са киме водиш разговор, углавном је 'памет' на дохват руке. Можда је проблем компликованости у томе што Гугл за 0.39 секунди избаци милион резултата   можда  што се за компјутером дефинитивно осећају шефови или директори, а шта у највећем броју случајева највише воле да раде. Добро си рекла, преузношење себе, и овде видим оне што за компјутером лече своје фрустрације, јед, и ко зна шта још, и самим тим 'изнад' су и паметни изнад неког ко је на пример проглашен за најбољег ђака школске године.

 

[Н И Н Е]

Apsolutno si u pravu što se mene tiče Tanja1.

Ne dam amin jer si mnogo zakomplikovala (bre).

[florenntina]

Smatram da ljudi komplikuju najcesce iz neznanja. Nije uopste lako izraziti neku misao/stav/ideju jednostavno. Za to je potrebno dosta znanja, iskustva i dara na kraju krajeva. Ne umeju svi jasno da izraze ono sto misle i osecaju i pored najbolje volje i zelje da to ucine. Naravno, postoje i oni sto komplikuju svesno s ciljem neke manipulacije, ali ne bih sada o njima, to je vec neka druga prica... 

[RYLAH]

  On 22. 7. 2015. at 4:51, florenntina рече

Naravno, postoje i oni sto komplikuju svesno s ciljem neke manipulacije

 

Не знам колико бих се сложио са том констатацијом, јер да бисмо то сагледали, треба да сагледамо више аспеката: рецимо, колико је нешто заиста компликовано, коме је упућено, колико су они којима је нешто упућено спремни да то прихвате, какав је општи ниво информисаности и/или образованости у одређеном друштву у одређеном временском периоду, и томе слично. Поједностављивати ствари које нимало нису једноставно само зарад добијања јефтиних политичких поена на популизму и угађању одређеним друштвеним слојевима због неког система који у тој земљи постоји, а личи на демократски систем (који иначе није свуда примењив у једнакој мери, али да сад не ширим причу), не значи да није манипулација пер се; напротив, сматрам да су облици манипулације разни, а да је поједностављивање иначе компликованих ствари као што је ово наизглед једноставно питање "зашто копликујемо?", и свођење тих ствари на ниво "слажем се са народом и зато говорим једноставно" реторике не само манипулативно, већ и штетно по народ и једно друштво уопште.

 

Да се сада надовежем на ово што си рекла, како бих имао прилике да мало шире елаборирам свој став: манипулација се заснива на свесном и вољном моменту; манипулатор у сваком тренутку мора бити свестан да манипулише, као и да у својој глави има не само крајњи циљ, већ и да све време влада средством манипулације, што је у овом случају прича коју поседује. Један од начина за то свакако јесте широка прича смишљена са циљем да се првобитна прича разводни и ослаби концентрација саговорника са циљем лакшег прихватања реченог, свакако; али свођење дугачких одговора на врсту манипулације, или свођења кратких и језгровитих одговора на нешто што је само по себи позивитно, милим да није корисно у смислу да нас одведе у правцу којим желимо да се крећемо: тај правац, између осталих, представља и економска, политичка, социјална и друга мисао од виталног интереса за не само опстанак, већ и напредак нашег друштва - како као целине која представља једну економску целину у макроекономском смислу, или политичку целину у смислу политичких наука, тако и сваког појединца, који се може посматрати и као јединка, али и као ћелија у једном таквом систему, повезан са другим ћелијама у један велики организам.

 

Јесам можда мало одужио овај одговор, али смисао оног што желим рећи (а за шта ми је био потребан мало већи увод да бих до тога дошао) јесте у следећем: у систему у коме се све заснива на кратким објашњењима које ће свако разумети не може бити слободног и јасног развоја мисли - не само политичке и социјалне, већ и економске, што даље утиче на развој целокупног друштва. Стога, у данашњим системима у којима се све заснива на објашњењима која "свако може разумети" може се приметити један општи тренда опадања теоретске мисли, јер се све подразумева као дато и свршено, и усвајања другог тренда - борбе против продора нових идеја и концепата, друштва се затварају у самодовољне целине, и врло брзо све почиње да пропада. Да, свакако се може рећи да су дуга писања, писана тешким језиком и дугачким реченицама које је тешко читати, скројена са циљем манипулације и изнуривања саговорника, али томе одмах можемо дати противаргумент: где је слобода мисли, слобода једног друштва, у систему у ком влада тиранија кратке мисли? На то све се свакако надовезује и слобода економске мисли.

 

Рецимо, можемо узети један од примера из историје: Наполеонов Грађански законик (Код Сивил) је писан таквим једним језиком који свако може разумети, јер је сам Наполеон, који је иначе много полагао на свој "контакт са обичним човеком" тако захтевао, и свакако му се морало удовољити. Али Код Сивил, и поред одређених позитивних помака које је донео, није значио коначан раскид са тешким бременом прошлости, патријархатом дубоко укорењеним у француско друштво, и сигурно није значио крај економских неслобода које су у то време биле инхерентне француској унутрашњој политици, а које је Наполеон својим освајањима пренео, истина на кратко време, али опет пренео, и на друга европска друштва, захтевајући да раде за Француску. Неко би можда рекао да аналогије и нису најбољи начин за објашњење економске мисли, али ја се са тим не бих сложио, јер се из већ постојећих примера може много научити - не само о синтакси, манипулацији, слободи и неслободи, већ и о правом правцу економског деловања, како сада тако и у будућности.

 

Због свега изложеног сматрам да твоја економска мисао није исправна.

[Давор73]

  On 22. 7. 2015. at 6:13, RYLAH рече

, у данашњим системима у којима се све заснива на објашњењима која "свако може разумети" може се приметити један општи тренда опадања теоретске мисли, јер се све подразумева као дато и свршено, и усвајања другог тренда - борбе против продора нових идеја и концепата, друштва се затварају у самодовољне целине, и врло брзо све почиње да пропада

facenew22222222 аБсолутни Лајк!

[marko pavlovic]

to od prilike izgleda ovako .. fin neki covek kaze "izvinite gospodine nisam vas bas najbolje razumeo,da li bi ste bili ljubazni da sve to ponovite jos jedanput?" a stariji Sumadinac to prosto kaze "AAA"

[Тања1]

  On 22. 7. 2015. at 0:58, Ниџока 1.1 рече

Apsolutno si u pravu što se mene tiče Tanja1.

Ne dam amin jer si mnogo zakomplikovala (bre).

 

Ето сада си ти закопликовао. У првој реченици напишеш да сам апсолутно у праву, у другој напишеш да   не даш амин. Очекивала сам од тебе амин? Не. Очекивала сам да ће неко коментарисати мој коментар у смислу паметнији/а сам од тебе, што се десило.      Прво си мене представио читаоцима теме да просим за амине, јелте, ја користим реч "не дам" само ако неко пита "хоћеш ли ми дати" или "дај ми", друго, сад је на тебе да објасиниш да ли са мном правиш шегу или се само шалио. Даклем, ја сам се држала теме (можда не крајње), а ти си очигледно заинтересован за мене, свиђам ти се. ;-) Ако те овај мој дохвати, има да те скрати за главу. Зато се лепо смири, избегавај да ми не дајеш кадa ништа не тражим (имам све што потребујем и што не потребујем)!

[Тања1]

  On 22. 7. 2015. at 6:13, RYLAH рече

Не знам колико бих се сложио са том констатацијом, јер да бисмо то сагледали, треба да сагледамо више аспеката: рецимо, колико је нешто заиста компликовано, коме је упућено, колико су они којима је нешто упућено спремни да то прихвате, какав је општи ниво информисаности и/или образованости у одређеном друштву у одређеном временском периоду, и томе слично. Поједностављивати ствари које нимало нису једноставно само зарад добијања јефтиних политичких поена на популизму и угађању одређеним друштвеним слојевима због неког система који у тој земљи постоји, а личи на демократски систем (који иначе није свуда примењив у једнакој мери, али да сад не ширим причу), не значи да није манипулација пер се; напротив, сматрам да су облици манипулације разни, а да је поједностављивање иначе компликованих ствари као што је ово наизглед једноставно питање "зашто копликујемо?", и свођење тих ствари на ниво "слажем се са народом и зато говорим једноставно" реторике не само манипулативно, већ и штетно по народ и једно друштво уопште.

 

Да се сада надовежем на ово што си рекла, како бих имао прилике да мало шире елаборирам свој став: манипулација се заснива на свесном и вољном моменту; манипулатор у сваком тренутку мора бити свестан да манипулише, као и да у својој глави има не само крајњи циљ, већ и да све време влада средством манипулације, што је у овом случају прича коју поседује. Један од начина за то свакако јесте широка прича смишљена са циљем да се првобитна прича разводни и ослаби концентрација саговорника са циљем лакшег прихватања реченог, свакако; али свођење дугачких одговора на врсту манипулације, или свођења кратких и језгровитих одговора на нешто што је само по себи позивитно, милим да није корисно у смислу да нас одведе у правцу којим желимо да се крећемо: тај правац, између осталих, представља и економска, политичка, социјална и друга мисао од виталног интереса за не само опстанак, већ и напредак нашег друштва - како као целине која представља једну економску целину у макроекономском смислу, или политичку целину у смислу политичких наука, тако и сваког појединца, који се може посматрати и као јединка, али и као ћелија у једном таквом систему, повезан са другим ћелијама у један велики организам.

 

Јесам можда мало одужио овај одговор, али смисао оног што желим рећи (а за шта ми је био потребан мало већи увод да бих до тога дошао) јесте у следећем: у систему у коме се све заснива на кратким објашњењима које ће свако разумети не може бити слободног и јасног развоја мисли - не само политичке и социјалне, већ и економске, што даље утиче на развој целокупног друштва. Стога, у данашњим системима у којима се све заснива на објашњењима која "свако може разумети" може се приметити један општи тренда опадања теоретске мисли, јер се све подразумева као дато и свршено, и усвајања другог тренда - борбе против продора нових идеја и концепата, друштва се затварају у самодовољне целине, и врло брзо све почиње да пропада. Да, свакако се може рећи да су дуга писања, писана тешким језиком и дугачким реченицама које је тешко читати, скројена са циљем манипулације и изнуривања саговорника, али томе одмах можемо дати противаргумент: где је слобода мисли, слобода једног друштва, у систему у ком влада тиранија кратке мисли? На то све се свакако надовезује и слобода економске мисли.

 

Рецимо, можемо узети један од примера из историје: Наполеонов Грађански законик (Код Сивил) је писан таквим једним језиком који свако може разумети, јер је сам Наполеон, који је иначе много полагао на свој "контакт са обичним човеком" тако захтевао, и свакако му се морало удовољити. Али Код Сивил, и поред одређених позитивних помака које је донео, није значио коначан раскид са тешким бременом прошлости, патријархатом дубоко укорењеним у француско друштво, и сигурно није значио крај економских неслобода које су у то време биле инхерентне француској унутрашњој политици, а које је Наполеон својим освајањима пренео, истина на кратко време, али опет пренео, и на друга европска друштва, захтевајући да раде за Француску. Неко би можда рекао да аналогије и нису најбољи начин за објашњење економске мисли, али ја се са тим не бих сложио, јер се из већ постојећих примера може много научити - не само о синтакси, манипулацији, слободи и неслободи, већ и о правом правцу економског деловања, како сада тако и у будућности.

 

Због свега изложеног сматрам да твоја економска мисао није исправна.

 

Прочитаћу кад добијем шест месеци годишњег одмора.  

 

Шалим се.

[Џуманџи]

  On 22. 7. 2015. at 6:13, RYLAH рече

Због свега изложеног сматрам да твоја економска мисао није исправна.

Jesam li jedina koja nije videla niti jednu ekonomsku misao u florentininom post-u?