Зашто јога смета Православној Цркви?

[Дарко]

Јога

Јога је филозофски принцип, религиозни пут, богообраћање и молитва (хиндуистичком) богу кроз физиолошке вештине, знања и стања. То је ментално-физиолошка молитва богу. Према класичном хиндуистичком веровању, појединачни дух и душа (атма) сједињују се са универзалним духом (Брамом), доказујући тиме да су једна суштина, космичка, при чему се, дакле микрокосмос утапа у макрокосмос. Јогом се према истом веровању самоспознаје личност, тако што човек схвата своју божанску суштину и остварује се у њој.

Ван овог трансценденталног објашњења јога је метод господарења над самим собом. Сам превод јоге у духу нашег језика значи да је то дисциплина, и то дисциплина контроле, то јест зауздавања ума. Сама реч „јога" потиче од санскритске речи „јог", што значи „јарам". Јога и њене технике и теорије обухватају три феномена:

• вештину преусмеравања и преобраћања пажње концентрацију и медитацију;

• тешке телесне положаје и вежбе дисања ради постизања потпуне контроле над телом и посебних психичких стања;

• развијени систем аудитивних и визуелних симбола мантри и мандала који теже постизању паранормалне, тј. магијске усавршености.

Кратак историјат и порекло јоге

Јога је производ аскетске духовности иначе карактеристичне за индијско поднебље. Порекло јоге везује се за једну прастару индијску легенду: на једном од недостижних врхова Хималаја, на планини Каиласи, обитава врховни господар света, бог Шива, окружен боговима. Он уз њихову музичку пратњу игра своју вечиту игру, којом ствара, одржава и разара овај свет. Његовим ритмом вибрира цео свемир. Он је и врховни јогин који, седећи скрштених ногу у дубокој божанској медитацији, истражује истину и пут за постизање савршенства. Тако је једном приликом, кад је Шива своју жену Парвати упућивао у тајне јоге, прислушкивала једна зачарана риба. Та риба затим се претворила у

човека, мудраца Матсуџендру, и пренела људима ова божанска знања.

Међу многим археолошким доказима још 2.000 година пре наше ере, посебно место заузима представа на једном печату која приказује човека који седи у положају лотоса, карактеристичном за јогу. Из старих списа везаних за средину другог миленијума пре наше ере који се зове Атарва-веде, описује се једна аријска заједница, вратја, која живи аскетски, ради необичне вежбе дисања и заузима необичне положаје тела. Потом, у „Упанишадама", традиционалним хиндуистичким доктринама и учењима сакупљаним кроз векове, срећемо се први пут са самим изразом јога, у значењу „дисциплина", а такође наилазимо и на термине везане за јогу, као што су асане, или положаји, и пранајане, које означавају задржавање дисања. Касније, опет у „Бхагавад-гити", делу чувеног индијског спева „Махабхарате", овај метод дисциплинованог дисања, концентрације и вежби јасно се издваја као метод којим се постиже ослобођење (мокша). (Мокша = ослобођење из круга реинкарнација и патњи. Манифестује се сједињењем са самим собом.)

Период стабилног друштвеног развоја Индије средином првог миленијума нове ере донеће многе покушаје кодификације индијске уметности, филозофије и религије, и то у сутрама, афористичним збиркама индијске мисли кроз векове, а које су обухватале и обимне коментаре тих афоризама. Слично чини Патанђали, приказујући и систематизујући традицију јоге у оно што нам је данас познато као класична јога или „Јога сутре".

После тога долази до мешања са различитим филозофско-религијским системима (у новом веку, а и данас), и долази до појаве нових система јоге. Засновани донекле на класичној традицији, они углавном представљају синкретистички спој тантричких обреда и древних аудитивних и визуелних техника за постизање натприродних стања свести, система телесних положаја и спекулација о људској духовној физиологији. (Тантризам = хиндуистичко-езотерични правац који се разликује од класичног хиндуизма који води ка мокши. У тантризму се окултне моћи не сматрају запреком, већ доказом духовног напретка, а уместо умереног живота заговара се раскалашност.) Оно што те облике јоге разликује од класичног облика јесте присуство окултних техника. Све то у доброј мери доводи до профанизације и комерцијализације јоге, до појаве многих приучених, самозваних јогија, присутних и на нашим просторима.

[Дарко]

Елементи и суштина јоге

Овде ће бити речи о класичној, Патанђалијевој јоги. Да бих ближе објаснио јогу, а ради лакшег разумевања тематике, морам навести неке основне поставке хиндуистичке религије уопште.

Према хиндуизму, основ човековог живота јесте у тежњи да избегне патњу, тј. бол. Постоје три врсте бола које човек тежи да избегне: небески болови - узрочиште им је у боговима, земаљски - узрочиште им је у природи и унутрашњи органски болови.

Та патња, тај бол о којем је реч, није знак свеопштег песимизма индијске религијске филозофије. Напротив, откривање патње као закона постојања јесте услов без кога нема ни ослобођења, те садржи у себи и стимулативну вредност. Патња је космичка нужност и човек није једино биће које пати, али је, за разлику од животиња, у прилици да превазиђе ту своју условљеност. Тако закључујемо да је ослобођење од патње, односно људске условљености, циљ свих индијских религијских филозофија.

Када говоримо о јоги онда говоримо о једном виду богообраћања и начину богоостварења и самоспознаје (како то хинду-проповедници воле да кажу), па самим тим и о једном од начина ослобођења од условљености, то јест, остварења мокше ослобођења.

Но, вратимо се поставкама хиндуизма. Уско везано са питањем ослобођења човека од патњи јесте и питање односа духа и материје.

Са једне стране имамо, дакле, духовни свет. Духовне природе је Браман, творац света, егзистенцијални принцип, постојећи сам по себи, неограничен временом и простором, неусловљен и неограничен, највиша спиритуална суштина, космички принцип, универзална свест, како га већ где дефинишу. Неки га поистовећују са духовном особом, пурушом (која има све претходне атрибуте): „Атма је суштина Брамана, садржана у човеку. Браман је васцели свет, али је духовне природе. Живот је његово тело, његов облик је светлост, његова душа је простор, он у себи садржи сва дела, мирисе и укусе, али је он и моја атма у срцу, мањи од зрна јечма, а већи од Земље и атмосфере, кад умрем ући ћу у њега."

Браман, дакле, како говори овај староиндијски цитат, универзум, или универзална свест или пуруша у сваком случају врховно биће и творац испољава се у трансцендентном, божанском виду, а и пребива (као атма) у човековом срцу. Посмртно сједињење атме са Браманом, дакле прекид кругова карме и реинкарнације, а самим тим и земаљске патње, јесте идеал хиндуистичког верника, и то се зове мокша. Прекид патње и сједињење са Браманом следује само ономе ко то заслужи, а то подразумева потпуно одвајање од овоземаљског, материјалног, природног, укључујући и поништење човекове појединачне свесности, свих психоменталних искустава из материјалног, овоземаљског живота, уз живот у врлини. Управо то и јесте значење самоспознаје у схватању своје једносуштности са богом кроз мокшу, односно сједињење атмана са Браманом.

Први предуслов за мокшу јесте појединачна свесност или знање. Санкја је доктрина која истиче улогу свесности, односно знања за ослобођење, а та свесност подразумева анализу и знање о покретачким силама природе и психоменталних активности. Најјаче оружје знања јесте интелигенција као најтананији, најфинији вид психоменталног и материјалног света. Интелигенција као таква рефлектује Браму (пуршу, универзум). Али Брама, универзални дух, није психоментално искуство и не треба га доводити у везу са животом и материјом. Кад се каже „Ја желим", „Ја патим" или „Ја мрзим", онда то Ја није дух. Само један пут води спасењу, а то је спознаја духа универзалне свести. Дакле, то је онда када се то Ја изједначи са универзалном свешћу, те кад се схвати да је она безгранична и неусловљена, као и то да и ми носимо ту суштину у себи чијим остварењем постајемо и ми неусловљени, слободни и безгранични, без патње боли и жеља. Ова спознаја не стиче се искуством и знањем, већ једном врстом откровења. Материја сама по себи инстинктивно тежи ослобођењу и то чини својим најбољим оружјем знањем, тј. свесношћу, оствареном интелигенцијом, односно најфинијим видом материје. Ту се и завршава улога интелигенције, јер нешто што је од природе, тј. материје, не може да има биолошке односе са трансценденталном реалношћу. Тако су теоријски постулати санкје истовремено теоријски оквири јоге. Јога почиње тамо где се санкја завршава. Самом свесношћу о метафизичком универзалном принципу само се припрема терен за стицање слободе, а она се остварује применом аскетске технике и медитације.

Јога је то откровење, тај пут који треба следити да би се дошло до божје тајне. Јога је и победа над самим собом и пут ка божанском. Јога је и вештина и духовна наука која нас учи како се највиша стварност може спознати у стварном животу, како се могу превазићи патња и ограничења у нама и открити божанско у нама, јер јога је јединство са богом. Практично, циљ јоге и њена суштина јесте одвајање чисте, праузрочне, неусловљене и универзалне свести од појединачног знања, свесности о универзуму, космосу, покретачким силама, али која је ипак ограничена и условљена. Тако се чиста свест показује као основ ослобођења. Многи целог живота не препознају ову разлику, поистовећују се са свесношћу и њеном условљеношћу, те постају жртве несталности свакодневног живота.

Ослобођење се може постићи само елиминацијом свесности. Управо се јогом врши укидање појединачно условљених искустава и знања, онога што се у индијској религији зове свесношћу. Дакле, то врховно знање свесност које је утрло пут ка самоспознаји и довело до врата самоспознаје мора бити елиминисано.

Постоје три врсте стања и знања којих морамо бити свесни да бисмо их уклонили:

- категорија заблуда и илузија;

- категорија свеукупних нормалних, психоменталних искустава;

- категорија парапсихолошких искустава које пружа јогистичка техника.

Класична јога има осам елемената, такозваних осам чланова јоге:

1. јама обуздавање

2. нијама дисциплина

3. асана положаји тела

4. пранајама контрола дисања

5. пратјахара ослобођење чула од спољних надражаја

6. концентрација

7. медитација

8. самади енстатис ослобођење, остварење.

Јама обуздавање. Овај члан обухвата следеће заповести: не убиј, не лажи, не кради, не буди себичан, обуздај своје сексуалне нагоне. Остварење овог члана не обезбеђује се самим обуздавањем, већ промишљеношћу, као предусловним стањем за даље духовно уздизање.

Нијама дисциплина. Ово је свеприсутни услов за остварење циља, то јест за постизање ослобођења или мокше. Најважније је дисциплином остварити аскезу, односно способност

подношења различитих супротности у животу и материјалном свету који нас окружује и при томе постићи одсуство жеље за увећањем животних потреба.

Асане положаји тела. Важно је без напора држати тело у истом положају, чиме се најпре остварује један од видова превазилажења људске условљености, и то одбијањем да се човек повинује својим природним склоностима. Тиме се, такође, обезбеђује да само тело мирује што је и предуслов потоње концентрације и медитације.

Пранајаме контрола дисања. Циљ је самоконтрола и остварење безусловне ритмичности дисања. Дах се најпре зауставља на 16,5 секунди, онда на 50 секунди, па на 3 минута, затим на 5 минута. Шта се тиме постиже? Пранајама је, верује се, инструмент обједињавања свести. Дисање обичног човека, наиме, мења се према околностима, према психоменталној тензији, а таква неуједначеност, сматра се, ствара опасне патње. Пранајамом се избегава дисајни напор и поспешује пажња.

Пратјахара ослобођење чула од спољних надражаја. То је последњи припремни члан у процесу самоспознаје јогина. Овај члан подразумева велики психофизиолошки напор; у почетку је тешко надвладати функционисање чула. То је и преломни моменат, јер ко својим аскетизмом прође ову фазу и омогући услове за неометану концентрацију и медитацију, има све шансе да оствари коначан циљ.

Следећа три члана сматрају се унутрашњим или кључним:

Концентрација подразумева потпуну психоменталну усредсређеност на објекат медитације Бога. Концентрација је психоментално средство медитације. Концентрација обично подразумева питање „Ко сам ја?" Мисли тада бујају, престижу једна другу, а аспирант их доводи у ред усмеравајући их у једном правцу. Мисли се синтетишу, дефинишу, и каналишу у једном правцу. Тада остаје чист простор за медитацију.

Медитација представља дубоку и непрекидну концентрацију на неки замишљени објекат у којем се јогин/медитант труди да постане свестан само објекта медитације, а не више свог тела и ума. Медитација је, дакле, последња фаза пред остварење. Један од главних задатака медитације јесте укидање тока подсвест свест, јер је подсвест та која може све да поквари, одашиљући одређене садржаје невезане за објекат медитације и уопште за циљ јоге. Такође, медитацијом се настоји појачати безбедност од чулне активности. Уколико се ти задаци остваре, медитацијом се субјект аспирант стапа са објектом медитације и ствара услове за остварење последњег степена.

Самади енстатис остварење или ослобођење постиже се урањањем наше индивидуалне свести (свесности) у бесконачну трансценденталну свест свевишњег. То стање је слично трансу. Аспирантов его потпуно је избрисан, превазиђена је лична, условљена, ограничена свест и претопљена у универзалну, неусловљену, чисту свест. Атма се сјединила са Брамом, микрокосмос са макрокосмосом. Ово сједињење, односно остварење, аспирант постиже, дакле, чистом свешћу оствареном кроз свих осам чланова јоге. Свесност знање поновимо то, присутно је у свакој фази духовног узвишавања, у остварењу сваке претходне фазе. Другим речима, сваки корак у продубљењу концентрације и медитације претходно је одређен свесношћу. Сваки следећи духовни помак остварује се прво брисањем свесности, то јест знања које је довело до претходног стадијума, а одмах се укључује свесност о следећем кораку који води у дубљу медитацију. Коначни циљ је, то смо већ рекли, прелазак у чисту свест. Свесност је све време била средство, водич кроз чланове јоге. Но, сви елементи свесности који су свакако били неопходни за остварење циља били су после извршеног задатка, тј. оствареног медитативног помака, избрисани, а убацивани су нови елементи свесности који су концентрацију и медитацију водили дубље ка циљу. Све то време и стање медитације повратно утиче на свесност и то најпре чувајући је, већ смо рекли, од сувишних и беспотребних свесних и подсвесних садржаја, а тиме је и каналишући ка циљу. У кључном моменту мирна свест или свесност потпуно се брише, постаје беспотребна, а остаје чиста свест, неусловљена и самостална, без потребе за ослобођењем у знању, те се, као таква, слободна стапа са универзалном чистом снешћу, слободном и праузрочном.

Манифестације ослобођења јесу различите и зависе од тога шта је био предмет медитације аватар, божји следбеник, духовни вођа, нека снетиња, божанство. Патанђали у ,Јога сутрама" наводи и одређена своја паранормална искуства, која потнуно осведочавају духонни свет и могућност контакта са њим, и која показују законитости духовних феномена и њихове утицаје на људе, природу и материјални свет уопште.

Као свеприсутни елемент, чинилац јоге, ван наведених осам јесте биоенергетска равнотежа. Потребно је да су биоенергетски центри чакре у току јоге отворени, што се (између осталог) постиже положајем тела приказаним на илустрацији, и одређеним аудио-визуелним радњама, дакле мантрама и мандалама. Има седам биоенергетских центара чакри. Свака чакра има свој слог/мантру, свој елеменат и своју боју.

Мантра је такође један од елемената јоге. То је реч која представља магичну формулу и која побуђује божански садржај (атмана) код аспиранта. „Мантра је звук са унутрашњом резонанцом која побуђује дејства суптилног света" (Свами Сатјананда). Аспирант обично добија мантру од свог учитеља за време ритуалне иницијације. Мантра је аудитивни елемент јоге, чији је циљ да се понављањем изазову унутрашње вибрације у складу са (по хиндуизму) светим исходишним празвуком „ОМ" и да се тако ум полако отвори за искуства виших димензија. Мантра је такође својеврсно средство ћутања, јер се ништа друго не изговара, што поспешује концентрацију.

Јантре и мандалес

Као елементе јоге имамо и инструменте за визуализацију, а то су јантре и мандале. Као што се може видети на сликама јантре, основни облик чине укрштени троуглови, пет са врхом надоле и четири са врхом нагоре. Ови са врхом надоле представљају женски принцип, а ови са врхом нагоре мушки принцип. У центру се види тачка, тј. Браман, праизвор и центар уравнотежења. Сам троугао у хиндуизму има симболичко значење. Три стране Једна од најчешћих слика за медитацију троугла представљају три моћи и то су „желети", „знати" и „делати", а што је оличено у хиндуистичком светом тројству Браме, Шиве и Вишнуа. Концентрични кругови и латице лотоса означавају експанзију, развој, а квадрат испресецан четворим вратима представља Земљу са четири стране света. Визуализацијом слике у јоги пројектују се божански принцип, универзални склад и космички поредак.

Мандала је шематски слична јантри и представља симболички божанску слику света у виду точка. Визуализација на јантру и мандалу одвија се посредством „трећег ока", тј. божанског ока аћне. Има га свако, али већини људи остаје непознато и изван употребе. Иначе, „треће око", према хиндуистичком тумачењу служи управо прочишћавању свести, те је самим тим и један од предуслова за проширења свести, што може да постигне само посвећени јогин.

[Дарко]

Врсте јоге

Реч је превасходно о одређеним аспектима стазама јоге, а не неким посебним и различитим правцима и поделама. Тих аспеката има много, а биће набројани само они најважнији.

Раџа јога или краљевска јога јесте дисциплина класичног пута и о њој је до сада било речи. Она у себи садржи све следеће врсте/аспекте јоге.

Џана јога. Ово је, другим речима, јога знања или пут знања и мудрости. Знање и мисаона интроспекција јесу начини на које јогин остварује свој циљ, тј. прелази границу од свесности до свести и остварује ослобођење од законитости које погаћају појединца сходно његовим делима, и етичким и физичким, у претходним животима, а које он наслећује и чијим последицама подлеже.

Карма јога. Тежшнте јој је у брисању искуства из материјалног, свакодневног живота, што је најбитнији предуслов за ослобођење и остварење. Каже се да појединац не може избећи свако делање, али може избећи везивање за резултате свога рада.

Бакти јога. Сматра се да је ово најлакши метод, јер подразумева само веру у бога Кришну и посвећивање својих дела њему. Онај ко то чини следи дисциплину посвећења, трансцендира своје тело и уз Кришнину милост постиже ослобоћење.

Мантра јога. То је пут чије је тежиште на аудитивној компоненти класичне јоге, о чему је већ било речи.

Лаја јога. Она подразумева систем понирања и предавања ума. Главни инструмент јесу медитативне технике.

Хатха јога дисциплина напора. Представља ригорозан програм телесног вежбања, односно телесног напора и дисциплине. Ове су вежбе врло корисне, зову их вежбама прочишћења, и често су заступљене у јога-центрима. Овладавање хатха јогом јесте предуслов за упражњавање раџа јоге као најсавршеније и најкомплексније.

Бихарска школа јоге. У питању је нововремени покушај синтезе јоге. Оснивач школе је Свами Сатјананда Сарасвати, који је ову школу основао 1964. Центар Бихарске школе јоге је у Мунгеру, на северу Индије. Ту се одржавају редовни курсеви јоге, како за аспиранте, тако и за будуће учитеље овог правца јоге. Бихарска школа не само што је синтетизовала учења јоге, него их је и прилагодила савременом породичном човеку, прагматизовала, чак и упростила, али кроз примену окултних техника, рецимо хипнозе. Слично трансценденталној медитацији и многим другим хинду-групама новијег датума, ни Бихарска школа јоге није прихваћена у Индији колико на Западу.

[Дарко]

Медитација

Већ смо рекли да је медитација дубока и непрестана концентрација на неки замишљени објекат у којој медитант бива свестан само објекта медитације, а не свог ума и тела. Ту нема формирања нових санскара, а старе се бришу, па тако и узроци условљености, све то кроз држање неподељене пажње ка објекту концентрације, уз искључење свих чула. (Санскаре = мисаоне и искуствене представе претходних живота које одређују ток, жеље и циљеве садашњег живота, стварајући тако и нове, ововремене санскаре. Сматра се да су људска патња и условљеност управо последице санскара.) Када санскаре сасвим нестану разобручена душа спаја се са замишљеним апсолутом, то јест са замишљеним објектом. Духовно најплодоносније су медитације на бога. Верује се, дакле, да човек тако излази из подручја ограниченог ума. Медитација, рекли смо, није поступак присиљавања мисли. На неки начин, медитацији је сличан и мисаони процес о неком обичном теоретском питању. У смислу спонтаности и следствености мисли, процес медитације јесте ненапоран. Као што смо већ рекли, код јоге у току медитације долази до духовног уздизања, а мисли и идеје које воде и доприносе томе клизе, смењују се, све до финалне, чијим брисањем остаје чиста свест која је основа стапања са замишљеним апсолутом, тј. универзалном свешћу, и основа ослобођења. Ослобођење се манифестује посебним стањем, а то је нирвикалпа самади стање, или стање божанствености, „Ја сам бог" стање. То је стање самоспознаје богооствареног бића. којим оно показује и доказује своју истоветност са богом. У стање нирвикалпа самади долази се када душа одбаци ограничавајуће чиниоце и доживљава себе као бога. У стању божанствености (нирвикалпа) ум је слободан и способан да делује спонтано и природно, ослобођен окова санскара. Тада у блаженству мира и истине влада неспутана слобода и мир, када ограничени ум, доведен у стање урањања у безусловну истину, бива поништен у смислу овоземаљских илузија. Тако се дакле, ум свесност утапа у свест универзума.

Све време док причамо о јоги и медитацији наглашавамо да је неопходан ангажман ума у процесу самоспознаје (богоостварења) и то у своја два вида:

асоцијативном, који обухвата рад ума на стапању, синтези свесности и свести, микро и макро космоса, атме и Браме, и то све под формулом „Ја сам бесконачан";

дисциплинованом, који обухвата умни ангажман кроз формулу „Ја нисам моје жеље" да се медитант одвоји од услова, прилика и стања који имају духовну вредност, то јест од илузија. Ова метода претходи асоцијативној методи и утире јој пут.

Осим на Бога, медитирати се може и на:

• свог учитеља, гуруа (аватара);

• одређене божанске истине, филозофска размишљања и беседе;

• лична духовна искуства, умне токове, одређене форме живота.

Такође је потребно додати да, осим интелектуалне медитације постоје још и медитације срца и акције. Медитирати се може и у оквиру јоге, али и одвојено. Најпознатија од тих издвојених медитација јесте трансцендентална медитација, о којој ће касније посебно бити речи.

Медитација се као вид богообраћања упражњава не само у хиндуизму, већ и у будистичким религијским правцима. С обзиром на предметну тематику, медитацију срећемо не само у хиндуистичким већ и у синкретистичким сектама. Срећемо је такође и код разних појединаца самозванаца било исцелитеља, било психотерапеута, било пророка.

Рецимо и то да поред појединачних постоје и групне медитације којима се, посебно у Индији, придаје велики значај. У тачно одређено време у одређеним ашрамима, хиндуистичким богомољама, окупе се посвећеници, ученици и евентуални гости ашрама, и уз певање и свирку (на цимбалу, хармоници и добошу) заједнички медитирају, при чему

бројност медитаната и посебно одабрана музика уз мантрање треба да допринесу интензивнијем деловању вибрација на мождане таласе. Овај групни вид медитирања, зове се киртан, а код нас је по томе посебно позната секта Харе Кришна.

Следивши идеју водиљу овог рада, и уз пуно поштовања харизме аватара и следбеника хиндуизма, дужан сам да наведем неке чињенице које се морају имати у виду када се анализирају јога и медитација на нашим просторима.

• Јога поред свог изворног значења (религијска техника или дисциплина мисли, осећања и покрета, као и техника аудио-визуелног симболизма, један посебан и сложен вид богообраћања, који, према класичном тумачењу, може довести до ослобађања човека) поприма данас и друга обележја, или јој се она приписују. Да ли из религијско-експанзионистичких или искључиво комерцијалних разлога, срачунато или безазлено, истинито или преварно, јога се све више оглашава и представља народу, бар је тако у нас, не само кроз њено класично и право обележје онога што она јесте, него и као релаксациони тренинг, психотерапеутски третман, фискултурно-духовни клуб, духовни фитнес - центар, центар за физичко смирење, опуштање и духовно уздизање и слично. Да ли се из комерцијалних разлога тиме жели привући што више народа, прикрити незнање учитеља или сакрити елементи окултизма, што је неспојиво са класичном јогом? Зато и прво упозорење нека буде то да се у класичну јогу уселио окултизам (вероватно да поспешује ефекте), те да треба пазити приликом упражњавања ове вештине, а нарочито на то ко води вежбе и шта се њима постиже.

Са претходним у вези је и друго упозорење, или препорука. Добро би било за грађанство, а и за јогине, да би избегли непотребну компромитацију, да се приликом оглашавања аспирантима који себе виде у овој вештини представи истина: шта се вежба, шта је уопште јога, која јога се вежба, ко води вежбе. Медицински је доказано да упражњавање одређених јога вежби, вежби дисања и положаја тела доприноси унутрашњем психофизиолошком смирењу и складу. Дакле, можемо рећи да је такво вежбање у сваком случају здраво, али само ако су вежбе дате као вежбе. Међутим, ако се јога вежба у својој пуноћи као један комплекс физиолошкоменталних и психосимболичких техника, као вид богообраћања, чији је циљ мокша, тј. ослобоћење духа и сједињење са божанским, коректно би било да се неподозриви аспирант вежбач који јогу доживљава као корисну физичку активност, упозна са целом истином и могућношћу неосетног увођења у религију коју можда не жели.

Треће, због чега јога и медитација могу бити опасне по појединца, породицу и друштво? Јога је као хиндуистичка веронаука прилагођавана хиљадама година животу и култури индијског потконтинента, уграћујући се тако и у религију народа на том простору. Због специфичних услова живота тог поднебља, климе, многољудности, скромних извора хране, ова вештина је морала, да поред свог духовног аспекта понуди у свом садржају и телесни аспект. Вековним посматрањем и анализирањем староиндијски мудраци схватили су да поједине вежбе делују и физиолошки на поједине органе, а да се то дејство појачава кад се уз све то примени и медитација. Дакле, имамо директну везу измећу вежби и медитације и физиологије, а посебно физиологије мозга. Вежбама се преко утицаја на мозак подстиче или успорава рад жлезда са унутрашњим лучењем, а што учитељи знају, форсирајући једне или друге вежбе, зависно од потреба. Тиме постижу два ефекта. Први је мокша ослобођење, а други је осећај супериорности после јоге (медитације) којим се аспирант привлачи да технике упражњава и даље. У чему се састоји тај осећај супериорности или еуфорије? Шта је то због чега аспиранти тако драговољно прихватају ове технике? Одговор опет лежи у чистој неурофизиологији. Мозак врло дозирано регулише рад жлезда са унутрашњим лучењем, тако да то буде најкорисније за организам, а то чини, знамо, на подстицаје, како спољне, тако и унутрашње. Посебно наглашавамо знаке упозорења које мозак прима из тела и околине (рецимо бол у грлу као знак прехладе, мучнина у стомаку као симптом тровања или, пак, неко узбуђење споља, као, на пример, изазов у саобраћају, присуствовање некој несрећи и слично).

У таквим ситуацијама, приликом слабијих или јачих животних стресова које региструје мозак и нервни систем уопште, организам лучи супстанце као што су морфин или ендорфин, које га штите, ублажавајући интензитет стреса, али опет довољно дозирано да би особа реално прихватила ситуацију и адекватно одреаговала.

Јогом и медитацијом постиже се то исто, али без икаквог унутрашњег и спољашњег сигнала (симптома, изазова), дакле без конкретне духовне или телесне потребе за лучењем тих супстанци. То резултира добрим расположењем медитанта, појачаном концентрацијом, увећаном вољом за било каквим ангажманом... Тако медитант стиче потребу и навику за медитацијом, а на крају може врло лако да постане зависник од медитације. Све то време, утеривањем мозга у стални ритам, мантрањем, бројањем даха, концентрисањем у сваком тренутку само на једно, стварају се и нове синапсе у мозгу које неумитно мењају личност медитанта.

Речено је већ да се јога и медитација упражњавају у Индији хиљадама година, да су део религије, вид богообраћања и реализације, да су самим тим и део индијске културе и филозофије, индијске баштине уопште. Такође је наглашено да се јога и медитација практикују у специфичним друштвеним, социјалним и климатским условима, те стога постоји и генетска предиспонираност Индуса за ове религијске технике. Питање је да ли је, и ако јесте у којој мери, бели човек предиспониран за јогу и медитацију. Колико је спреман и способан да своју измењену личност пројектује у свом окружењу? Да ли ће се, и како, остваривати у свету реалности, ако се кроз медитацију стално налази у стању еуфорије, без осећаја за свакодневицу? Колико ће бити способан за решавање обичних, свакодневних проблема и трзавица? Наиме, евентуална пауза у медитацији брзо показује аспирантов разрушени психоодбрамбени механизам. Он тражи медитацију, он постаје зависник од медитације. Тако, најзад, у свом медитативном програму заиста агилни, непомутиво концентрисани, врло пословни, самољубиви медитант стварно може да оствари добре личне и професионалне успехе, а да није свестан да је постао зависник од технике. Може да реши и проблеме у приватном животу. Подсетимо се, рекли смо да се јогом и медитацијом надвладава условљеност („Ја нисам моје жеље"). Брише се его. Тако медитант избрисаних емоција и без икакве везаности за било кога, па таман то био и члан породице који је болестан, може доћи у ситуацију да, будући да је и према том члану избрисао емоције, и не доживљава његов проблем као свој проблем, у чије би решавање требало да се укључи. Могућа је ту и друга варијанта, да му под паролом развијања позитивних мисли помаже, сугеришући му да уопште није болестан. Дакле, жртва је у овом случају болесни члан породице, медитант који се више и не може препознати, а и породица у целини постаје жртва.

Рекао сам да се јога и медитација често рекламирају и оглашавају као релаксациони или психотерапеутски центри и слично. Тако се остварује комерцијални ефекат учитеља, али се повећавају и шансе да се угрози здравље неком од аспираната. Десиће се да на вежбе (курс) дође човек са актуелним проблемом у животу, било у односу са људима, било здравственим. Код нас је још увек далеко ређа пракса одлажења психологу или психијатру, просто речено, сматра се да је то срамота: „Ако те ко види сматраће се да си луд". Циљ јоге је, знамо, стапање личне свести, свесности, са универзалном свешћу. Самим тим остварујемо се самоспознајом као део божје суштине. Услов самоспознаје јесте брисање условљености, а то се постиже брисањем мисаоних и искуствених представа (санскара) и знања, те брисањем чулних активности и емоција, једном речју: брисањем ега. Да ли је у случају „човека са проблемом" (како га назвах) брисање ега резултат самоспознаје или реализација нагомиланог психопатолошког или психонеуротског потенцијала у мозгу?

У вези са претходним потребно је поменути чињеницу да постоје људи психички здрави, али наглашених потенцијалних сила уобразиља у мозгу, чега најчешће нису свесни, а који медитацију и јогу могу спровести кроз стварање визија и халуцинаторних слика. Сигурно је да су и у једној и у другој варијанти аспиранти несвесно били предиспонирани за потоњи психички поремећај, али који није морао да им се деси.

Зато, поновимо још једном, јогу и медитацију треба рекламирати и оглашавати само онако како су оне дефинисане, оним што оне јесу, па ако неко себе види у томе, нека приступи. Тиме ће и учитељи јогини са себе скинути ризик, а народ ће видети шта га чека и колико може да очекује од јоге и медитације. Као последње упозорење навешћу могућност злоупотребе од стране учитеља. Стање медитације, ради лакшег разумевања, јесте стање слично полусну. Тада је човек у стању високе сугестибилности, то јест веома је подложан сугестијама. Аспирант, поготову ако је у ситуацији коју смо описали, а то је да је изгубио контакт и везу са околином, и ако је без воље и жеље да поправи односе са својим окружењем, може постати потпуно беспомоћна играчка у рукама учитеља. Могу му се давати упутства, објашњења, утицати на брисање старих навика и успостављање нових, утискивати симболи, поруке и правила понашања, чак и наредбе. Посебно чест случај овакве злоупотребе имамо код синкретистичких секти и то увек за време ритуала чији је незаобилазан сегмент медитација. Додајмо да се ритуалне иницијације врше управо на горе описан начин, у стању сужене свести са мноштвом магичних формула, прогласа и наредби.

Закључимо реченицом једног мог пријатеља, дугогодишњег медитанта, а сад душевног болесника: „Због медитације сам изгубио сина /који се такође одао медитацији, / прим. 3. Л. /, породицу, пријатеље и укусе живота."

[suza]

dobro koju gimnastiku treba covjek da radi gdje da nadje da nisu isto kao i joga pokreti i sve drugo a covjek  treba mora da se pokrece da bi tijelo zdravo bilo kolko tolko   tako da ko voli gimnastiku je joga neizbjezna,,,negdje sam citala pisma neka postavljena iz indije mislim na svetosavlju znas li ti darko kakve veze su srbi imali prije sa indijom da kako sam citala neki guru posjetio  atos  srbiju i pisma pisao posle kako je razocaran mnogo i tako dalje  ,interesantna pisma pa sam i cak nasla pjesmu od naseg naroda valjda za indiju  i tako dalje o lotus cvijecu

[Дарко]

Јога вежбе су у реду, али само ако нису повезане са медитацијом...

[Toki]

Практиковала сам јогу 7,5 година и могу само да кажем свим заинтересованим: Даље од јоге!!!! Јога није безазлена физичка дисциплина!!!

[Justin Waters]

  Цитат

Практиковала сам јогу 7,5 година и могу само да кажем свим заинтересованим: Даље од јоге!!!! Јога није безазлена физичка дисциплина!!!

Тачно тако. Испричај нам сестро мало своја искуства ради оних који су неупућени и какве их нуспојаве могу задесити.

  Цитат

Јога вежбе су у реду' date=' али само ако нису повезане са медитацијом...[/quote']

Брате Дарко немој себи дозволити овакве изјаве као сектолог. Јога вежбе као што рече сестра токи нису нимало безазлене и тачно су конципиране да се дуготрајним вежбањем дође до измењеног стања свести. То се подразумева да дођеш до контролисаног стања измењене свести под присмотром искусног гуруа, а у том случају какве последице могу задесити онога ко се вежбама хатха јоге бави рекреативно? Свашта га може задесити, до повреде мишића, оштећења костију до те мере да је потребна хируршка интервенција, поремећај варења, поремећај осећаја за равнотежу, поремећај сна, стерилност, и што шта још.  

[suza]

  Цитат

  Цитат

Практиковала сам јогу 7,5 година и могу само да кажем свим заинтересованим: Даље од јоге!!!! Јога није безазлена физичка дисциплина!!!

Тачно тако. Испричај нам сестро мало своја искуства ради оних који су неупућени и какве их нуспојаве могу задесити.

  Цитат

Јога вежбе су у реду' date=' али само ако нису повезане са медитацијом...[/quote']

Брате Дарко немој себи дозволити овакве изјаве као сектолог. Јога вежбе као што рече сестра токи нису нимало безазлене и тачно су конципиране да се дуготрајним вежбањем дође до измењеног стања свести. То се подразумева да дођеш до контролисаног стања измењене свести под присмотром искусног гуруа, а у том случају какве последице могу задесити онога ко се вежбама хатха јоге бави рекреативно? Свашта га може задесити, до повреде мишића, оштећења костију до те мере да је потребна хируршка интервенција, поремећај варења, поремећај осећаја за равнотежу, поремећај сна, стерилност, и што шта још.  

justijane svaka gimnastika je isto kao joga pa sada valjda darko je mislio ako se nevaram ili moze  toki da kaze vjerovatno je inicirana  u toj  grupi gdje daje i to je razlika samo gimnastiku ili nekoj grupi  se pridruziti gdje se iniciraju za meditaciju i aktivno se sa tim bave to jest meditacijom ,druga stvar je svaka gimnastika ima neki dio gdje  koncetracija isto  povezana

[Toki]

Napisala bi rech-dva za moje iskustvo...potrudicu se da ne upotrebljavam jogiske termine.

Kad pochnesh sa vezhbanjem joge upravo ti to kazuju:"Joga je kao gimnastika, praktikuj jogu i imacesh dobar san, dobru probavu, pravilno cesh drzhati legja i slichne stvari...Nije bitno koje si vere, jogu praktikuju i Hristijani,Muslimani,Jevreji... dada  znachi joga nema nikakve veze sa religijama...

Jogiski chas pochinje tehnikom opushtanja...isto tako i zavrshava...Slede vezhbe za glavu, pa za rameni pojas, pa kichma, noge...kada si pochetnik uchish neke jogiske polozhaje, a posle ih samo uprazhnjavash...Svaki naziv bilo koje vezhbe je u vezi sa nekim bogom, te Shiva...te Krishna...Sve ovo (da skratim prichu) je priprema za meditaciju...Uchitelji joge te pripremaju za meditaciju...Ja sam radila koncentraciju disanja...pratish kako vazduh ulazi niz nos i kako izlazi...Verujte mi da je mnogo teshko!!! Mozak skache na sve strane, kao majmun  dada I u tome je stvar, da smirish mozak i da ga vezhesh uz disanje...Na taj nachin dolazish u dodir sam sa sobom...tako su govorili uchitelji...

Ja sam dobila prava legja, dobru probavu...to je spoljashna dobit od joge, a ona i te kako uzima danak za unutrashnjost chovekovu...

Izgubila sam SIGURNOST u sebe...u jogi je sve uslovljeno..ako uradish ovo-da ti se ono...pa gde ja to greshim???!!!pitala sam se...zashto ne mogu ovo...zashto ne mogu ono...

Greshila sam u tome shto nisam trazhila Boga, vekj su me uchili da trazhim SEBE kao BOGA!!! Da, da, joga te uchi da si TI -BOG (ne po obrazu Bozhjem sazdan)...

Ne znam dali sam bila konkretna...

[Booba]

  Цитат

Практиковала сам јогу 7,5 година и могу само да кажем свим заинтересованим: Даље од јоге!!!! Јога није безазлена физичка дисциплина!!!

Слажем се са тобом! Ја сам је практиковала нешто краће, 5 година. Хвала Богу те је се отресох. А све крће тако безазлено. Ја сам зарадила и жестоку повреду рамена, која се не лечи већ се само мало смањује упални процес и болови. Што ће рећи, живећу са тим...да ме подсећа стално на глупост

[Justin Waters]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

Практиковала сам јогу 7,5 година и могу само да кажем свим заинтересованим: Даље од јоге!!!! Јога није безазлена физичка дисциплина!!!

Тачно тако. Испричај нам сестро мало своја искуства ради оних који су неупућени и какве их нуспојаве могу задесити.

  Цитат

Јога вежбе су у реду' date=' али само ако нису повезане са медитацијом...[/quote']

Брате Дарко немој себи дозволити овакве изјаве као сектолог. Јога вежбе као што рече сестра токи нису нимало безазлене и тачно су конципиране да се дуготрајним вежбањем дође до измењеног стања свести. То се подразумева да дођеш до контролисаног стања измењене свести под присмотром искусног гуруа, а у том случају какве последице могу задесити онога ко се вежбама хатха јоге бави рекреативно? Свашта га може задесити, до повреде мишића, оштећења костију до те мере да је потребна хируршка интервенција, поремећај варења, поремећај осећаја за равнотежу, поремећај сна, стерилност, и што шта још.  

justijane svaka gimnastika je isto kao joga pa sada valjda darko je mislio ako se nevaram ili moze  toki da kaze vjerovatno je inicirana  u toj  grupi gdje daje i to je razlika samo gimnastiku ili nekoj grupi  se pridruziti gdje se iniciraju za meditaciju i aktivno se sa tim bave to jest meditacijom ,druga stvar je svaka gimnastika ima neki dio gdje  koncetracija isto  povezana

Сузо, јога и гимнастика уопште нису исто, чак се и базирају на супротним принципима. Класична гимнастика је динамична, јога је статична.

Класичном гимнастиком свако се може бавити без ичије помоћи и надзора, било да су склекови у питању, трбушњаци, згибови, чучњеви, трчање, цупкање, или било шта друго. Вежне класичне гимнастике се уз то обављају и ритмично тј понављањем са сваким покретом, у томе и није потребна никаква концентрација/медитација за започињање. Не мора се бити нимало разгибан да би радио успешно већину вежби, једино је за одређење вежбе потребно мало миминалне технике и мишићне масе као за склекове или згибове да би их се урадило у већој количини.

Насупрот томе јога је дијаметрално супротна. Почетник не може већину вежби извести до крајање амплитуде, може неких 10-20 %. Само пар почетних вежби може се изводити без припреме, рецимо савасана - то је обично лежање у хоризонталном положају или сарвангасана - то је класична свећа.  Остале вежбе су јако тешке, а неке су ултра тешке и због тога се практикује медитација и вежбе концентрације приликом припреме за почетак. Неке телесне вежбе везане су са комбиновањем компликованог дисања које се састоји из трбушног (доњег), доње-грудног (средњег) и горњегурдног (горњег). Ова техника тројаког дисања постиже се постепеним савладавањам сваког степена почев од доле. Не треба уопште помињати колик оје тешко, а како се види из сведочења сестре токе. Медитација је управо потребна из истог разлога из којег медитирају шаолин борци рецимо када се спремају да разлупају низ постављених цигала. Ствар је у варању ума да се ума доведе у хибернативно стање како би се заварало тело да не осети бол. Дакле изузетно је тешко раздавојити јогу и медитацију када је јога органски део филозофије веданте. Хатха јога није једина врста јоге има их и других, али као и све остале имају мање више задатак да доведу појединца до измењеног стања свести. Према устањеном хиндуистичком веровању смисао живота је достићи надсвест, мокшу, утапање у енергетску "космичку супу", тиме што ће се угушити сопствена савест (читај православно - душа), чиме ће се ум ослободити ка вишим сверама постојања (читај православном повратити у небиће). Према предању постоји 84 милиона вежби тела и дисања, и онај ко би успео све савладати за један живот тај би се "спасао". Наравно како је ово немогуће постићи одабрано је неких 100-тињак асана (телесних вежби) и 30-тал пранајма (вежби дисања). Неке асане су уврнуте до те мере да се косе са природним положајем човека, каквим га је Бог створио, то je рецимо сиршасана:

И ако се погледа ова поза није закључити какве све последице би могле настати са неправилним извођењем ове вежбе без ичијег надзора. ОД повреде ногу, груди, главе и врата. Овде је најгоре повредити неги вратни пршљен и осатит квадриплегичар ради некакве глупости.

А од ове вежбе се може остати и стерилан:

Према томе било ко да почне да ради вежбе хатха јоге на своју руку неће далеко догурати, ако му не досади, а ако ипак навали да их савлада гадно ће се повредити. Остаје надзор под искусним учитељем, а то она подразумева и интеракцију са медтиацијом, а ту се тек долази на опасан терен.

Западњачки човек по устаљеном обичају уназад "озападњује" многе ствари па тиме и једну духовно дисциплину каква је јога, и претвара је у вежбе за рекреацију што је апсолутно глупо, и има само за циљ помодарство и хвалисање. Неће те наићи на јогине који су истински скрушена срца. Има њих који су на изглед мирни и хладни као чеп, али унутра окречени гробови из којих куља гордост. Гордост је основна црта коју стиче свако ко се бави било каквим вежабама јоге имајте то на уму. То је и за очекивати, јер како сам напоменуо циљ јоге је уништење ума како би се одвојио од овог света и својим астралним телом прешао у више стање свести, на виши космички ниво и тако се спасао поновног рађања (реинкаранације). Зато је стицање гордости којом се презире свет у оном негативном манихејском маниру карактерна црта практиковања јога вежби. То је само почетак, а право лудило настаје практиковањем виших облика јоге каква ја раџа јога или кундалини. Кундалини је најубитачнија и може довести до менталне поремећености, халуцинација, паничних напада, клиничка смрт, самоубилаке помисли и још много чега.

Ако неко хоће да има физичке активности, да буде у форми нека иде возити бицикл или трчати у парк.

[Aquilius Cratus]

  Цитат

Медитација

Већ смо рекли да је медитација дубока и непрестана концентрација на неки замишљени објекат у којој медитант бива свестан само објекта медитације, а не свог ума и тела.

Imam primedbu na ovakvu definiciju.

Meditacija je priprema za ovo opisano. Najcesce se definise da je meditacija priprema za kontemplaciju to jest

fokusiranje na zamisljeni objekat. Meditacija u pravom smislu reci je praznjenje uma. Praznjenje uma od stvari

koje se na um zalepe iz svakodnevice i stvari koje ometaju tu predstojecu koncentraciju.

Ali posto meditacije za koje cujemo najcesce dolaze sa istoka i vec su slepljene sa tim istocnjacko ezoterijskim konteplativnim tehnikama onda se za to sveukupno kaze meditacija.

[suza]

toki i buba su dugo bili mogu da kazu i opisu jel ovo sto one pricaju su bile u nekoj grupi ima ih razliciti  mozda tvrdoj takoreceno jogi jel mi europljani to nemozemo  i dolazi do povreda ,oni su drugo jel rastu sa tim svi ,neznam al mislim da su  imale  ko tolko dugo u nekoj grupi organizaciji  sto napisa nije toki  mozda razumjela sta sam je pitala,vjerovatno se upustile u grupu usle neku  ima tu  mantri meditacija  sve pripreme iniciranje se ovdje kaze neznam kako da kazem drugacije ovo na glavi  sto si postavio mislim da manje vise sva i nasa djeca to  posebno dok su mali se na glavi prevrcu zaustavljaju znam  od sebe same da sam kao dijete danima po travi gdje mekano pokusavala sa glavom da stanem ,nemora znaciti odma da to nesto  samo slucajno sto neki u jogi praktikuju  da sta znam se  mora od toga bjezati ,ma neznam necu da ispadne da branim ali njihov je to zivot i oni tako zive i joga isto stara tako im na put dato nebi isto  osudjivala ili sta znam  ako njima valja i  toje njihov problem  nije moj sto se jogis tice

[Toki]

Slazhem se i sa Justinijanom i sa Aquilio-m...ali Suzu ne razumem...nije mi jasno njeno pitanje?!

Ja sam poshla na jogu chisto da bi je uprazhnjavala kao fizichku disciplinu...

Prvo sam posetila tribinu koja je bila organizovana od strane Joga-drushtva u mom gradu...chlanovi su bili lekari, profesori, uchitelji, arhitekti...ljudi shto ih znam iz izvigjenja, a neki su mi bili kolege sa fakulteta...Hocu da kazhem da ovo DRUSHTVO nije imalo ni I od inicijacije ili ne znam kakvih stranih termina...Kao kad pogjete na aerobik ili shta ja znam na kurs za plesanje...

Uchiteljica joge je bila jedna pozitivna, mila gospogja, nenametljiva niti fizikusom niti ponashanjem...mislim da je imala oko 40 godina tad...Na toj tribini slajdovima je pokazan kako izgleda jedan jogiski chas, zatim se diskutiralo shta fizichki dobijate od joge i na kraju psihichki uspesi koji mozhete da postignete...Upisala sam i bila sam redovna...chasovi su bili jednom nedeljno...trudila sam se da vezhbam i kod kuce...

Joga je individualna disciplina, ne mora da se druzhite i da poznajete druge praktikante...vi individualno postizhete rezultate...