Славни (а) хришћани :)

[Grizzly Adams]

Сад никако не могу да ископам тај линк где он на том радиону говори о свом литургијском искуству , о првим корацима у Цркви и о очигледном дејству благодати коју је осетио.

Али ако се Моца сети ђе је затурио линк било би лепо да га метне овде да сви послушају.Или ти Звоно мислим да би теби лако било наћи у питању је неки чини ми се православни радион у Калифорнији.

Звучи као овај линак што је antics поставио изнад...

[Баба]

Mr. Jackson: I spent three years reading, intentionally reading history, Christian history, and encountered almost nothing about the Eastern Church, because they’re all written by Western historians.

I was in this place where I started to discover what I considered to be the historic Church, the only option. I thought that it led back to Rome. I read G.K. Chesterton. I read probably 15 of Pope Benedict’s books. I read John Paul II, Henry Nouwen. “Now-en”: is that how you say his name?

Ma da to je to .

Али било би екселент када би неко хтео да преведео ово на Српски , није свакоме баш овај инглишки најјаснији, мислим ја разумем овде негде око 95% ствари за остало имам преводилац .

Међутим ...

да не објашњавам, ваљда на овом форуму има још разумних мисионара.

[Grizzly Adams]

The first service I actually went to there was… I was all by myself, because I was still scouting this out. It was interesting because the first reaction I had when I entered into the church… I got this very, very strong impression that said, “Leave. Run. Just get out. Just go. Don’t. You shouldn’t be here.” And I thought it was so strange, because I had already read quite a few books, I knew in my heart that this was where God was sending me, and I thought, “Wow.” I almost started sweating. It was like this really intense thing.

I was very uncomfortable. I didn’t know anybody. It was very foreign. I didn’t know what to do and all of that, but, after that, I felt like the Holy Spirit said, “No, stay for the whole thing, and then you’ll know how you feel about it.” [sigh.] I said, “Okay, I can do this. I can do this.” So the first 45 minutes was just absolute discomfort, just absolute.

I was sweating. I was on my way there. But it was like a vivid thought. It was not my own thought. It was like: “Run. Leave. Get out of here. Now.” And I thought, “What on earth? That’s not… I don’t think that’s from God, but what is going on here?” The incredible thing was: “Stay for the whole thing and then you’ll know how you feel.”

45 minutes into it, something happened. The whole room transformed, and it went from utter discomfort to—and I’ll tell you when it was for the Orthodox listeners who would know in the Divine Liturgy—it was right after the homily, after the prayers for the catechumens. Whatever hymn is sung—I’m sure there are many, but there’s a specific hymn that is sung after “Catechumens depart.” And the whole place visually transformed.

So that’s what happened, because heaven… opened up. And I was just standing there. From one extreme of just “Get out of here. This is just really foreign and bizarre and uncomfortable.” to tears streaming down my face, completely captivated. And the first service I went to, which, in my chronological memory now, I visited those Greek churches after; I think I actually went to this one first, and then checked out a few other ones to see which ones were a better connection for me personally, but the whole room [transformed]—but the first service was on the Sunday of the Publican and the Pharisee, which we just had a few weeks ago.

And what captivated me in that moment was I had never seen a corporate body of people praying to God with such humility. I just had never seen it. It took my breath away, to see people crossing themselves, “Lord, have mercy. Lord, have mercy.” And it wasn’t the self-flagellation, I’m-a-worm kind of repentance. It wasn’t. It was not. It was a repentance that was somehow connected to joy. It was somehow connected to the Resurrection. It was somehow… It was like a romantic connection with God.

I had never seen that before, and as tears were streaming down my face, I just found myself praying, “All I want to do is be here, in the presence. I don’t care about anything else in the world. All I want to do is just be here in this presence with this body of people.” Not just the local body of people, but the Body.

[Баба]

И онда је дошла баба Милева и истерала енглеза напоље јер није знао да се прекрсти.

[Драган Јашић]

Богу хвала за ове глумчеве речи slavabogu

[nishizawa]

Ако си по рођењу човјек друге традиције или припадаш другом менталитету, онда није најједноставније да пређеш у православље.

Ово је, по мени, више него трагична чињеница...

Лепота Православља и јесте у томе што је то вера која се бави универзалним проблемима и вредностима, стварима које су заједничке свим људима на овоме свету...

Разумљува је ствар да је некоме ко није Јапанац тешко замисливо да постане шинтоиста, или да некоме ко није Јеврејин не буде најједноставније да постане јудаиста. Али никако не би смело да буде тешко замисливо било коме, без обзира на то које је расе, националности, традиције или менталитета да постане православан...

И сваки пут када налетим на овакав пример не могу а да не помислим колика је штета што ми који бисмо требали да будемо пример и светионик другима, со свету, сводимо најлепшу веру која постоји на овоме свету на ниво нашег племенског сујеверја...

[Grizzly Adams]

Ниши, тастатура ти се позлатила...

[Баба]

Ово је, по мени, више него трагична чињеница...

Лепота Православља и јесте у томе што је то вера која се бави универзалним проблемима и вредностима, стварима које су заједничке свим људима на овоме свету...

Разумљува је ствар да је некоме ко није Јапанац тешко замисливо да постане шинтоиста, или да некоме ко није Јеврејин не буде најједноставније да постане јудаиста. Али никако не би смело да буде тешко замисливо било коме, без обзира на то које је расе, националности, традиције или менталитета да постане православан...

И сваки пут када налетим на овакав пример не могу а да не помислим колика је штета што ми који бисмо требали да будемо пример и светионик другима, со свету, сводимо најлепшу веру која постоји на овоме свету на ниво нашег племенског сујеверја...

Има и племенског сујеверја , али има и окамењене традиције.

У дијаспори православци Грци , Срби, Румуни , Руси и др. везују за своју Цркву свој идентитет и то је добро . У туђини су , лако се је изгубити, да би остао свој мораш имати чвршће везе са својима. Међутим проблем је што је то једно у суштини млитаво православље , да су они у дијаспори патриоте макар упола као што сам ја , они би схватили да је у интересу њиховог православног патриотизма да мисионаре у тијем страним народима , да их привлаче својој цркви , уместо што своју Цркву чувају љубоморно од злих урокљивих очију надрогираних енглеза( ово звучи скоро ко Амиши , јелде ?) . А заправо кад би мало мућнули главом уопште не би морали да раде неки Срби у Америци, већ би Америка радила за Србију. Е али кад би Срби покрстили неких пар милијуна Американаца онда би то тако можда и било, ал вако пошто њих баш брига за каубоје "јер су тамо само због пара и друго их не занима узми паре на брзину и збриши све док иде шуо програм ", онда немаш буниш што те амери бомбингују. Ето што не бомбардују Израел ?

Да ли се неко запитао?

Јесте ли видели како Јевреји промовишу своју веру на сваком кораку у Америчким филмовима, а шта имамо ми?

Имамо "Једно Грчко православно венчање" ( или како су ови наши изроди превели као мрсну православну свадбу), и то је отприлике то. Да нема онога чувеног филма о грофу Дракули , мало ко би имао прилику да чује и види неки православни обред у филму.

Немамо ништа , јер нас то уопште и не занима.

То је наше православно родољубље тамо далеко , далеко од Србистана.

А и ту окамењену традицију држимо , некад због тога да нас не тужибабе рођацима, некад зато што је добар обичај ( рецимо Крсна Слава , мож добро да се проведеш , јел) , некада ни сами не знамо зашто.

Мада то је тако и овде у отаџбини у већини.

А то је све зато што нисмо довољно православно родољубиви и братољубиви ( А може и сестрољубиви , што не би могло) .

Јер да јесмо ми би се више потрудили, покушали бисмо утицати на светско мненије по питању наше вере. Не бисмо закопавали таланте и чекали страшни суд.

Мене просто туга вата шта се дешава , секташи за рукав вуку разне глумце себи а ми нисмо у стању ни оне који нам се сами обрате да мало воздигнемо у медијуме.

О овоме глумцу су требали сви часописи свих традиционално православних земаља да пренесу вест. А ми и после пола године немамо још ни превод интервјуа.

И као што рекох :

У дијаспори православци Грци , Срби, Румуни , Руси и др. везују за своју Цркву свој идентитет и то је добро .

Ал да додам, није добро што Црква није само наш идентитет и морају двери да се отворе и за друге народе , ако смо ми до сада били изабрани народи преко којих је Бог сачувао православље не значи да треба да га конзервирамо и оставимо у неки шпајз .

Треба да отворимо двери да и други дођу и уђу у ту родољубиву заветну заједницу .

[Баба]

Ниши, тастатура ти се позлатила...

Још боље : Обе руке ти се позлатиле , хахахахаха !

[gavrosaurus]

Ово је прелепо, од како сам чуо песму на радију "Слово љубве" непрестано ми је у ушима и стално ми се слуша, као да жедним за њом.

 

http://youtu.be/7ewWKc8qoSc

[Таша]

Mozda i nisam bas izabrala najsrecniji naslov za temu .. pa ako ima neko bolju ideju nek' predlozi.

Naime, poslusah veceras gostovanje glumice Tanje Boskovic u emisiji "zivot u trendu". Njeno razmisljenje i pogledi na zivot mi se ucinise veoma zanimljivi, pa me je inspirisalo da otvorim ovu temu. Ako zanemarite glupe priloge u pauzama razgovora sa njom, shvaticete da je rec o pravoj dami sa hriscanskim pogledom na zivot.

On gotovo da zasluzuje posebnu temu, Nebojsa Dugalic

Bogotrazitelj, sjajan covek, odlican glumac.

[Дејан]

samo nek niko vendi ne stvalja,molio bi ili stripera Nestorovića

tema treba da je ozbiljna..

Tom Henks je pravoslavac

[Таша]

samo nek niko vendi ne stvalja,molio bi ili stripera Nestorovića

tema treba da je ozbiljna..

Tom Henks je pravoslavac

Samo probajte

Dina Colic Andjelkovic

Zoran Kostic Cane

[marko123]

Мој уважени професор, садашњи министар вера господин Богољуб Шијаковић. Ванредна личност, заиста.

Тебе се сјећам  са богословије , добар лик старијег колеге богослова. диван примјер богослова мада се данас са неким твојим ставовима неслажем ал ипак те поштујем  а Шијаковић је само плод времена и лутка сцене . . .

[Andre Williams]

Група “Дипеш мод” у мају ове године је одржала велики концерт на београдском Ушћу, али мало је познато да је певач овог енглеског бенда Дејвид Ган још 1999. године прешао у православље.

 

Ган, који је током деведесетих година прошлог века имао много проблема са дрогом и депресијом, оженио се са Џенифер, пореклом Гркињом и одлучио да постане православац.

 

 

 

Ипак, певач “Дипеш мода” није једина светска звезда из западног света, која се крсти се са три прста. Источном хришћанству су се окренуле и многе друге славне личности.

 

Православни Холивуд предводе оскаровац Том Хенкс (55) и бивша супруга Бреда Пита Џенифер Анистон (41). Док је Анистонова, која се прославила ТВ серијом „Пријатељи“, веру наследила од родитеља грчког порекла, Хенкс се православљу окренуо 1988. године, када се оженио Ритом Вилсон, такође глумицом.

 

- Мислим да је православље моје духовно наслеђе – рекао је Том Хенкс, двоструки добитник Оскара.

Хенкс је рођен као римокатолик (његов отац Амос је потомак Абрахама Линколна), али је после венчања са колегиницом Вилсон, чија је мајка Гркиња, по личном признању, упознао сву лепоту православља.

Славни глумац се данас активно брине о калифорнијској цркви Свете Софије, која припада Цариградској патријаршији. Хенкс се уочи сваког Васкрсаса причешћује са породицом.

 

Због љубави православац је постала и Наоми Кембел (40). Славна манекенка се већ неколико година забавља са Владиславом Дороњином, руским тајкуном, који се обогатио на некретнинама.

 

Славних православаца има и међу спортистима.

Најпознатији је Чех Јаромир Јагр (38), легенда НХЛ лиге и званично један од двојице најбољих хокејаша свих времена, који је 2001. године приступио Руској православној цркви.

 

- То ми је било потребно. Преласком у православље схватио сам многе ствари у животу – искрен је Јагр.

Ту је и Трој Поламалу (29), најбољи дефанзивац НФЛ лиге америчког фудбала.

Иако полинежанског порекла,

 

Трој се током брака са Гркињом Теодором упознао са православљем и постао велики верник.

Пости све постове, на терену се често крсти са три прста, радо говори о православљу и редовно иде на ходочашћа по Грчкој.

 

 

ИНСПИРАЦИЈА У СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ

Истакнути православац је и сер Џон Тавенер (67), прослављени енглески композитор класичне музике, који је 1977. године приступио Руској православној цркви. Утицај православља, нарочито византијског канона, постао је доминантан у његовим делима, по којима је стекао светску славу. Тавенерова „Завеса храма“ из 2003. године компонована је по текстовима из антологије „Средњевековна и ренесансна српска поезија 1200-1700“, аутора Предрага Р. Драгића Кијука.

 

 

 

извор