Bitno.net: Smije li se katolik pričestiti u Pravoslavnoj Crkvi?

[Gresni rab Boziji]

Nisam znao da na poukama i dalje ima antiekumenista. Mora administracija hitno da sprovede jednu čistku, inače Hočevar neće da nam plati hosting.

Ekumenisti su najmanji problem veci su ateisti i sektasi haraju po ovom forumu i truju .. Svacega se nakupilo tu 

[Човек Жоја]

Dobro, razumem da je ošinula ždraka, ne mož biti grđe, to je u redu, aman, jel sme katolik da se pričesti kod nas pravoslavnih el ne sme i ima li kakve vajde od toga ako popa pre toga nije reko "pečat dara Duha svetog"?

[Gresni rab Boziji]

Мени и даље није јасно, ако су римокатолици "јеретици", како признајемо њихово крштење (крштењем се постаје члан Цркве), како могу бити мешовити бракови...?

Мени и даље није јасно, ако су римокатолици "јеретици", како признајемо њихово крштење (крштењем се постаје члан Цркве), како могу бити мешовити бракови...? А ако ћемо о теологији ревнитеља православља, да их све истресемо 0 би били од теологије, тј познавања вере, али је важно да се научило да је Рим јерес, да су отворене и затворене двери зло и да треба радити што су наши стари радили (само не знам од када се то рачуна).

Sto se tice mesovitih brakova nasa crkva dozvoljava ali pod odredjenim uslovima A ako nesto ima blagoslov od Svete Pravoslavne crkve onda to netreba dovoditi u pitanje...  Uslovi su sledeci...

 

 

БРАЧНА ПРАВИЛА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ОБЈАВЉЕНА СУ ПРВИ ПУТ У „ГЛАСНИКУ“, СЛУЖБЕНОМ ЛИСТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ОД 7. СЕПТЕМБРА (25. АВГУСТА) 1933. ГОДИНЕ, БРОЈ 34-35.
Исправке и допуне средио протојереј-ставрофор Бранко А. Цисарж, инспектор богословија у пензији
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
V МЕШОВИТИ БРАК
Члан 115
Брак између православног лица и лица друге вероисповести може се склопити само под овим условима:
1) лице друге вероисповести мора пре ступања у брак потписати писмену изјаву пред надлежним парохом православног лица, у присутности два сведока, да неће свога будућег брачног друга православне вере одвраћати од православног исповедања вере, ни покушавати да га ма којим начином наведе да пређе у другу веру; да неће сметати православном лицу у вршењу његових верских дужности и чувању православних црквених обреда и обичаја;
2) лице друге вероисповести мора се пред надлежним парохом и два сведока, писменом изјавом, нарочито обавезати да ће своју децу из тога брака крштавати и васпитавати у православној вери;
3) православно лице, које жели ступити у брак с лицем друге вероисповести, има пред надлежним парохом свечано обећати да ће стално, лепим начином, настојати да свога будућег друга приволи православној вери;
4) брак православног лица са лицем друге вероисповести мора се склопити у православном храму, од православног свештеника и по православном обреду.
Изјаву неправославног лица, означену у тачкама првој и другој овога параграфа, потписују и присутни сведоци пред надлежним парохом.
Члан 116
Православно лице не може склопити брак са оним лицем чији је брак био разведен због његова отпадништва од православне вере (§ 107).
Члан 117
Надлежни парох неће извршити склапање мешовитог брака пре него што се савесно не увери да лице друге вероисповести пружа довољно јемства да ће све обавезе из § 115 тачно испуњавати.
На основу извештаја надлежног пароха да овако јемство за склапање мешовитог брака постоји, брак се може склопити само ако надлежни Архијереј за то да разрешење и благослов.
Члан 118
По извршеном склапању брака има надлежни парох стално водити нарочиту бригу о верском и моралном владању брачних другова из мешовитог брака, старати се да се све обавезе из § 115 тачно испуњавају и, чим примети ма какво пренебрегавање ових обавеза, предузети мере да се спречи њихово изигравање, а, по потреби, покренути против кривог лица и поступак за црквену кривицу.
Члан 119
За мешовити брак, склопљен у православној Цркви на подручју Српске православне Патријаршије, или међу држављанима Југославије, меродавни су искључиво прописи ових Правила.
Члан 120
Деца из мешовитог брака, склопљеног у православној Цркви (§ 115 т. 2), могу се крстити само у православној вери.
Члан 121
Деца из мешовитог брака, ма брак био склопљен и од верских претставника друге вероисповести, морају се крстити у православној вери, ако је један од родитеља православне вере.
Противан уговор родитеља о крштењу деце нема никакве важности за православну Цркву.
Члан 122
Ако једно брачно лице из мешовитог брака припада православној вери, надлежни су за решавање питања о ваљаности, поништењу или разводу тога брака искључиво павославни Црквени судови, по својим прописима.
Одлуке православне Црквене власти меродавне су за оба брачна лица из мешовитог брака.

[Gresni rab Boziji]

А ако ћемо о теологији ревнитеља православља, да их све истресемо 0 би били од теологије, тј познавања вере, али је важно да се научило да је Рим јерес, да су отворене и затворене двери зло и да треба радити што су наши стари радили (само не знам од када се то рачуна).

 Старац Константин Абхазијски износи своје искуство и став о осуђивању које се оправдава као ревност за истину.

 

„Желим да поделим са вама једно своје горко искуство. Својевремено сам се бавио истраживањем „миротворног“ покрета у Цркви (Покрет За Мир), почевши негде од 80-их година. Из манастира су нам слали „Часопис Московске Патријаршије“, званичне документе, у којима је описивана сва делатност, разни екуменистички контаки, итд… Када смо читали тај часопис, душа је туговала, и јављале су се помисли незадовољства и роптања на наше архијереје …
У часопису је писала и следећа фраза: „Стајати на стражи света – то је задатак хришћанина“. Не испуњавати Христове заповести, а стајати на стражи света. Иако је речено да „свет у злу лежи“ и да је „онај који је пријатељ свету непријатељ Богу“. Наравно душу је све то болело, било је болно. И тако једном после редовног читања часописа почео сам да се молим, али долазиле су ми смутне помисли о архијерејима, Синоду, Патријарху. Молио сам се: „Господе, помози ми!“. И дошла ми је јасна помисао: „А ти погледај на себе и погледај на њих. Они учествују у екуменистичке покрету, баве се том и том политичком делатношћу, баве се и другим стварима које условљавају људи и околности.А ти се налазиш овде у келији и не трпиш никакве непријатности ни од људи но од околности, па с ким ти разговараш? Почињеш обраћањем Богу, а завршаваш са помислима, које ти убацује ђаво, и завршаваш у разговору с њим. Тако да ко је у горем стању: ти или они? „. И када сам постао свестан тога, из дубине душе сам завапио: „Господе помилуј!“
И због тога се треба сећати речи Светог Игњатија (Брјачанинова), који је писао да је неопходно „упознати дух времена, изучи га, да би по могућству избегао његов утицај“. И даље закључује: „Сузе за себе и за цело човечантсво“.
Најправилнија реакција истинског хришћанина на апостасију је – молитва, пост и сузе, а не осуда, укоравање, злословља … итд тек онда ћемо бити истински хришћани. У супротном ћемо неприметно радити исте ствари као и ђаво. Сматраш да испољаваш ревност за Православље? Не. Општиш са сатаном. И рећи ћеш да то није тако? Тако је. Због тога ми плачемо за себе и за цело човечанство.
Јос више ме је „приземљило“ да ту „ревност“ у мери, и држим у оквирима здравог разума, тачније – светоотачког учења, када сам сазнао да је у једном виђењу једном човеку откривено следеће, у трену када му је Господ показао и рај и ад : „Видео сам у аду оне, које нисам желео тамо да видим. И у рају сам видео оне, које нисам очекивао тамо да видим „. То јест људи које осуђујемо могу да се нађу у рају. А постоје људи, за које други мисле да се спасавају, а они тону у ад. Поред тога, има још један доказ који ме је поразио: „Срео сам у аду велики број ревнитеља. Ад је био пун ревнитеља „.А зашто? Зато што су осуђивали, и нису имали саосећања за друге људе. И због тога је према речима Нила Мироточивог, онај који осуђује брата гори од демона. Осуђивање одгони благодат Светог духа, и тај човек чини три пута више зла. И на другом месту је још речено да онај који осуђује ближњега је антихрист, због тога што заузима престо Христа Судије, Који је Једини Праведан Судија. И због тога онај који осуђује овако расуђује: „Овима је потребно то, а овима – ово. Ови треба да се предају анатеми, а ови други – овоме, а трећи – нечему трећем „. И због тога он већ суди заузимајући Христов престо, Који је Једини Истинити и Праведни Судија.
И због тога ми не треба да судимо и осуђујемо свештенство, које можда данас чини ову или ону грешку, због то га што ће доћи време када ће се они покајати, а ми који их осуђујемо не знамо где ћемо завршити.
Желео бих да завршим следећом изјавом , да узнесемо молитве за наше пастире, архипастира, за цео православни свет. Због тога што ће заиста бити рат. И то веома озбиљан рат, рат на смрт и живот. И неопходно је имати такво настројење, да треба да саосећамо са људима и молимо се. И због тога треба запамтити једну чињеницу да за Мирјанином идем „један“ демон, за монахом „седам“, за јеромонахом – „77“. А колико онда иде за архијерејем? … Поражавајуће! и због тога треба то да схватимо и да се према томе односимо са саосећањем.

[lab_man]

 Lako je nauciti nenaucenog, ali je tesko nauciti onoga ko je nenaucen vec postao ucitelj drugima - Sv. Vladika Nikolaj Lelicki i Svesrpski.

 

Nisu oni bili monofiziti (ispovedanje samo bozanske prirode u Hristu), vec se sumnjicilo da su nestorijanci (ispovedanje dve licnosti u Hristu: bozanska i covecanska) jeres koju je osudio Treci vaseljenski sabor u Efesu 431.  godine. 

Vidiš, šteta je da neko kome piše "teolog" u korisničkom nalogu i dalje istrajava u izjavi da je neko ko je od pravoslavne crkve proglašen za svetitelja u stvari pripadnik jeretičke crkve (monofizit ili nestorijanac)....Ja bih, na tvom mestu, odmah pocepao diplomu...

[Драган_Петровић]

Прочитај нешто о еклисиологији.

Брате, чему такав став? Не питам да провоцирам него зато што имам пар питања и због тога ме интересује ваше појединачно мишљење. Ако нећеш да одговориш на питање не мораш али немој онда ни да се надимаш.

[lab_man]

Брате, зар и после толико преписки и доказа ти не верујеш да је он припадао АЦИ, да је хиротонисан од стране несторијанског папе, да је био после у несторијанском манастиру...?

Прочитај и на нету, ако нама не верујеш, ето имаш и стране сајтове о њему, па види, погледај мало о том патријарху који га је рукоположио, о манастиру у којем је био... Није ваљда да сви говоре неистину, почевши од св. Јустина Поповића и житија које је написао о св. Исаку Сирину?

 

А Веља је своју диплому доказао и те како и није лепо тако писати. Није он крив што неки не желе да виде или да се суоче са истином.

"Ко има уши да чује, нека чује!" Мт. 13, 9.

Vladika Nikolaj jasno definiše da je bio primoran da se prihvati tog položaja i da je na njemu bio čitavih 5 meseci. Nakon toga, Velimirović navodi da se Sveti povukao u manastir na podvizavanje, na čemu su mu se mnogi divili. Da je bio u jeretičkom manastiru, SIGURNO o njemu ne bi tako pisali. Između sumnjivih izvora sa net-a i Velimirovića, ja uvek i u svakom trenutku više verujem-Velimiroviću.

Ti i ja nismo teolozi, ali Velji piše da jeste, pa je težina onoga što izrekne i brani mnogo veća, složićeš se...

[kordun]

Vratila je se u Zagreb.

mogla bi i ti komotno u zagreb jer slazes recenice bas kao zagrebcani))) moram priznati da sam samo od njih slusao ili citao "je" uz "se"  ili ti to namijerno...

[lab_man]

Па и треба да верујеш св. Николају и св. Јустину по питању св. Исака Сирина, лепо су написали, а ти види чији је био манастир и где се то подвизавао.

U njihovim delima nijednom rečju ne stoji da je to sektaški manastir...

[Јанко]

U njihovim delima nijednom rečju ne stoji da je to sektaški manastir...

Има речи и чињеница које није "на ползу" изговорити због широких маса. Неизговорено да се слаби не би саблазнили, али ни тврђено да није био асирски, јер неће да лаже.

Уосталом, сви прећутасте причешћивање англиканаца...? Да св. Николаја избацимо из Диптиха? Мислим, овамо су и разговори за осуду, онамо имамо чак и причешће иноверних. Да није писао В. Димитријевић па да кажемо да су масонске подметачине

[Драган_Петровић]

Какав став брате? Ја сам те из најбоље намере упутио на еклисиологију, прочитај о томе да би стекао неку слику о томе, говорим тебе ради, а после ако ти ту нешто није јасно дођи и питај.

А ја сигурно нећу некоме да говорим основне ствари о вери, пун је овај форум тих ствари, говорило се милион пута о томе, има и катихизис православне вере који би сваки верник требало да зна.

Немој да се сад измотаваш. Опет имаш тај надмени став. Знаш да не питам зато што нисам ништа прочитао него зато што свако има своје мишљење о овој теми па хоћу да поставим пар питања без провоцирања и паметовња. Спусти мало лопту да причамо као људи. Стално неко препуцавање.

[brana]

Добро си приметила. Овде се неке ствари олако изговарају а неке пренебрегавају.

Прво, није тачно да пост није услов причешћа. Само, не мисли се искључиво на телесни пост у оном смислу како га већина верника схвата - 6 дана на води па пред Чашу. Патријарх Павле је говорио да су рани хришћани постили кад је пост, мрсили кад није, а причешћивали се кад је Литургија. Наравно, исповедали су се чим осете грижу савести. И зато су били свети и давале су се "светиње светима". Савремени правац у богословљу је управо повратак извору. Време никад боље - око нас паганизам у пуном сјају, народ жедан Христа.

Ако дакле неко мисли да не пости све постове У МЕРИ СВОЈИХ МОГУЋНОСТИ (тј уз благослов и савет свог духовника-свештеника како постити) и да је довољно што осећа покајно расположење у срцу (што такође може бити прелесан осећај који нас одваја од Тајне покајања и исповести) и да може да се причести - дебело греши као и онај који инсистира на 6 дана на води пре причешћа...Православље је жив однос са Богом у коме треба што више избегавати формализам, и преиспитивати се сваког дана изнова и изнова у ком правцу смо се упутили...

Далеко смо ми од раних Хришћана у свему и далеко је више искушења и свега, да би могли сваке недеље да се Причестимо.

Нисте ме добро разумјели или сте површно прочитали моју мисао, рекла сам да је пост тјелесни један од важних момената а не да је циљ сам себи. Ако умртвиш тијело имаш више шансе да постиш и душом то сам хтејла рећи. А не да шест дана цевчиш воду и идеш с епричестити.

без обзира на све остало. ја нисам причала о формализму него о основним условима које морамо испунити или подњети да уопће можемо прићи Светој чаши. Ништа више.

[Драган_Петровић]

Брате, ја не знам шта да ти кажем. Ја сам ти већ рекао да сам ти из најбоље намере рекао, а ти веруј у шта год желиш.

Постављај питања, ради шта хоћеш, имаш и претрагу сајта, па види шта те интересује, а и неко ће ти одговорити на питања која те интересују.

У реду је, ја сам претјерао јер ми се учинило да ме провоцираш. Извињавам се.

[Јанко]

Далеко смо ми од раних Хришћана у свему и далеко је више искушења и свега, да би могли сваке недеље да се Причестимо.

Нисте ме добро разумјели или сте површно прочитали моју мисао, рекла сам да је пост тјелесни један од важних момената а не да је циљ сам себи. Ако умртвиш тијело имаш више шансе да постиш и душом то сам хтејла рећи. А не да шест дана цевчиш воду и идеш с епричестити.

без обзира на све остало. ја нисам причала о формализму него о основним условима које морамо испунити или подњети да уопће можемо прићи Светој чаши. Ништа више.

Нисам противречио важности телесног поста, али га не треба ни уздизати до мере умртвљавања тела. Треба умртвити страсти, а не тело. Тело треба очврснути кроз рукодеље с једне стране и метаније са друге. Умртвљавање тела преко мере доводи до раздражљивости, слабости у пажњи на молитви, па и физиолошких проблема (многи подвижници су ту прекомерност плаћали нпр дијабетесом). А пост сам по себи заиста није основни услов за причешће, осим у смислу да се редовно пости када је предвиђено.

Кад би пост био елементарни предуслов, ко би се причестио на 2-3 Васкрс, Томину недељу, Св. Василија Великог? Само свештеник? Јер чему Литургија у те дане ако не може имати причасника (пред поменуте празнике није дозвољено постити)? Зар не би била нека друга служба установљена, јер Литургија је одувек била искључиво окупљање око Чаше?

Кажете, много искушења. И? Шта нас спречава да се баш зато и трудимо више? Или је то само самооправдавање што не приступамо? О овом смо причали на другим темама, да не спамујем даље...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Значи може брак са јеретиком?

Kako se mole ti bracni "drugovi" zajedno?

 

Kako ide ona... i ko se bude samo molio zajedno sa .... nek bude.... muz?