Маловерност - губим веру - како победити сумњу у Бога...

[Guest - . . .-]

@@Аљонка,

 

Прилично сам уморам, и даље ме ломи вирус, али сам смогао снаге да вечерас одржим предавање (или боље рећи разговор) са верницима у једном селу које припада мојој другог крушевачкој парохији. Богу хвала, било је пуно људи, мени се лепо отворила прича... али опет негде у дубини се осећа та невероватна везаност за пуке обичаје који немају ама баш никакав смисао и везаност за земаљако без небеске вертикале. Но, не кривим народ. Они то раде јер се то тако радило. Покушао сам да им подарим једну нову димензију вере која мене држи ту где јесам.  

 

Истина је да се људи из страха вежу за одређене форме које колико год бесмислене биле опстају, јер оне на неки начин и држе те људе у Цркви. То је тај ниво. Да би се неко тога ослободио мора опет чврсто да се веже за нешто. Управо је ту свештениково да људе веже за личност Христову. Ја не знам шта бих друго и могао и смео да понудим људима. Лично се веома плашим да људе везујем за разне обичајне форме АЛИ некако видим да бар тај некакав успех (или "успех") управо имају они који тако чине. Ваља се и не ваља се...

 

 

Људи неће Христа, хоће Његове копије, сурогате, мале богиће...

 

Данас човеку који живи разапет између страсти, хедонизма и стреса говорити о Христу Богу Који страда зато што љуби је лудост, али зар ми и нисмо луди за овај свет?

[Аљонка]

Људи неће Христа, хоће Његове копије, сурогате, мале богиће...

 

Данас човеку који живи разапет између страсти, хедонизма и стреса говорити о Христу Богу Који страда зато што љуби је лудост, али зар ми и нисмо луди за овај свет?

 Ovo je sustina je bila pocela da mi izmice...

[DankaM]

Hm, kad god poželim da imam jedan ooooogroman čekić da smrvim zemaljsku kuglu i zatrem ljudski rod  greengrin (a desi mi se, pošto sam sklona mračnim raspoloženjima, pogotovo zimi), uvek me nekako porazi količina ljubavi i sažaljenja prema čoveku koja se u meni javi; kapiram da nije došlo od mene same, već je to zalog koji nam je On ostavio... Sposobnost da u drugom čoveku vidimo Njegov lik, i da težimo zajednici sa Njim i sa drugima; zato toliko boli kad nam se čini da je između nas hiljadu milja... 

A kad krenemo da sumnjamo u druge, nužno ćemo posumnjati i u sebe, samo još jače; sumnja ume da lagano razjeda. 

"Veliki je ljudski bol, ali je radost dublja..."

[gavrosaurus]

Nije me bilo ovde odavno. U medjuvremenu je pisanje po forumu izgubilo smisao, bar onakav kakav je imalo nekada.

Za ovih... 13-14 godina koliko sam u crkvi, nikad se nisam susrela sa problemom koji me vise razdirao i slamao. Osecaj usamljenosti medju svetom, medju ljudima kojima je svet `dovoljan`, `nebo je briga za kasnije, za starost... ili posao za svestenike...`. Ili medju onima kojima pojam strasnog suda visi nad glavom... pravoslavlje im je niz obicaja, rutina  samozrtvovanja koju treba steci, bez trunke radosti...

Ne usamljenost nastala podelom koja nas deli na one koji postimo i ne postimo, na one koji odlaze u crkvu nedeljom, ili ne odlaze.

Vec usamljenost koja dolazi iz sustine...

Da li su vas nekada mucila pitanja kao sto su:

"Da li je dobro ovo sto radim - postim, molim se...?",

"Da li ovo radim cistog srca, ili zato sto mi je nametnuto da tako treba?",

"Da li je bolje ljudima koji -s`pola mozga- idu kroz zivot? Da li su bezbrizniji i srecniji od mene?".

"Da li je moja vera kompenzacija za moju ljudsku slabost... da li iza nje krijem svoje strahove?".

 

 

Нажалост, овако буде са нама који се још нисмо сасвим определили где бисмо, све знамо, све нам је јасно (барем теоретски) али се нисмо заиста још определили. Волимо и желимо људе (и ствари) из света који нису верни, или црквени, крећемо се и радимо међу њима и живимо по правилима света иако нас срце, ум и душа воде на другу страну. И сам сам вечито ни на небу ни на земљи а то није човеков простор, мора или небу или земљи. Претпостављам да зато ти падне тама јер знам да је и код мене слично. Ја наравно не знам шта уистину чинити, духовник нисам, мудар ни најмање, веран некако млакушасто али једино што одиста знам је да вере не смем губити, па можда се кроз те иглене ушице провуче негде Христос и расветли ми внутарњи простор и призове Себи на начин најбољи за мене јер га Он свакако најбоље познаје.

[Guest JelenaLela]

Mociiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.... :)

P.S. Umom i srcem znam, ali cini mi se da cu biti sama u tom smirenju... Mene crkva kao da udaljava od ljudi... To bi trebalo da je nemoguce...

I ti se tako osećaš sama i u masi ljudi. I znaš da imaš Hrista, ali to nekako kao da nije dovoljno iako zvuči nemoguće. I zašto, iako sve to znaš, ne pomaže da bude lakše? I gde je smisao u svemu tome. Zašto se tako osećaš iako se trudiš da ispoštuješ sve i trudiš se da činiš dobro? Je li se tako osećaš sada?

I zašto misliš da ćeš biti sama u smirenju?. Teško je kad je kad je čovek sam. 

[Аљонка]

I ti se tako osećaš sama i u masi ljudi. I znaš da imaš Hrista, ali to nekako kao da nije dovoljno iako zvuči nemoguće. I zašto, iako sve to znaš, ne pomaže da bude lakše? I gde je smisao u svemu tome. Zašto se tako osećaš iako se trudiš da ispoštuješ sve i trudiš se da činiš dobro? Je li se tako osećaš sada?

I zašto misliš da ćeš biti sama u smirenju?. Teško je kad je kad je čovek sam. 

Da... Bas to...

[Јелина]

Почећу нечим што  наизглед нема везе са темом:

 

Болесна сам целе ове недеље, вирусно. Радим у школи и с обзиром да је крај полугодишта - нисам могла да изостајем, писмени, оцењивање... Јуче сам већ била апсолутно смрвљена, а онда се током дана појавио и ужасан проблем са кашљем. Морала сам да почнем да излазим из учионице, одлазим по чај и некако успевам да дишем. Деца, било да је у току било пропитивање, било да су радила писмени, у савршеном миру су остајала у учионици и радила то што је требало. Успут су ме и забринуто посматрала, понеко је и питао  да ли сам у реду. Нико, ама баш нико, није покушао да за себе некако искористи и злоупотреби тренутке моје непажње. Осим тога, уз "довиђења" сам редовно добијала и честитку за брже оздрављење.

 

Шта хоћу да ти кажем: све крије награду. Нису мени ђаци увек савршени и добри, имам и горка искуства, али ми Господ увек да прилику из које се поучим. Из лоших - како да будем боља и паметнија па да их убудуће избегнем, из добрих - да је све љубав.

 

И лоше је облик љубави - али тек као покушај њеног нарушавања. Почни тако да гледаш људе и, наравно, помози Љубави колико можеш.

[Драгана Милошевић]

Doslo je vreme opste otudjenosti.Tako da me nista ne cudi . Glavno je imamo Hrista kao ideal kome tezimo.Nekad treba i alo popustiti sta znam.

[w.a.mozart]

Doslo je vreme opste otudjenosti

 

ovo je samo uvertira za opštu otudjenost

[19горан80]

да,да Аљонка,итекако муче таква питања +  :

како да препознам талант који ми је Господ дао и како да га умножим,

да ли сам ја од користи својој Цркви,друштву и ближњима,

где би и шта би био да нисам у Цркви,

шта свакодневно да одговорим људима на питања "зашто постиш,зашто идеш у цркву,зашто поп наплаћује 1000 динара за 5 минута неке брзалице коју уопште не разумем...",

зашто се понекад осећам усамљено,

зашто сам незадовољан и стално ропћем,а имам,хвала Богу,добро здравље,скроман живот....

Неке чике кажу да су све ово знаци нашег маловерја и малодушности,чамотиње.По њима до чамотиње долази од таштине и гордости када нешто не бива по нашој вољи,кад други мисле о нама оно што ми не желимо,а такође од претераног ревновања у напорима и самоприсиљавању.

И тако с времена на време (углавном у посту) долазе овакве помисли и налетим на овакве приче  поклоним се до земље и завапим "опрости Господе што сам маловеран,што стално ропћем,што сам незадовољан иако ми дајеш свега у изобиљу...помози ми"

http://www.vaseljenska.com/drustvo/prava-slika-srbije/?fb_action_ids=384378578318735%2C384119695011290&fb_action_types=og.likes&fb_ref=.UM4nAmsDZ3E.like&fb_source=other_multiline&action_object_map=%7B%22384378578318735%22%3A301259989995411%2C%22384119695011290%22%3A482554685116755%7D&action_type_map=%7B%22384378578318735%22%3A%22og.likes%22%2C%22384119695011290%22%3A%22og.likes%22%7D&action_ref_map=%7B%22384119695011290%22%3A%22.UM4nAmsDZ3E.like%22 

[Јаков.]

 

 

Кад наша мила Аљонка има проблем са вером, па јој се свашта мота по главе.

[Johanes de Silencio]

Аљонка,

 

за неког ко је дуже од 10 година у Цркви, нормално је да се јављају оваква питања.

Ја се не бих сложио са братијом да је само "искушење које ће проћи". Не, ово ће дуууго да траје. Много дуже него што можеш да замислиш.

 

У мору твојих питања, издвојило ми се ово:

 

"Da li je moja vera kompenzacija za moju ljudsku slabost... da li iza nje krijem svoje strahove?".

 

Ово је можда суштина свега. Требаш много да се пазиш од овога: да Бог не постане (или ако је већ постао да се тога отрасиш) замена за кукавичлук живљења. Да не постане идол. Да не постане анестезија. Да не постане велики Тата који треба да живи уместо нас. Једном речју, чувај се да Фројд не постане у праву.

 

Све у свему, ја мислим да се налазиш на прекретници и да требаш да пазиш. И да се не опушташ јефтиним решењима и мислима.

Ствар је озбиљна.

 

Рећи ћу ти још две тајне црквеног/духовног живота (добио сам их џабе, па их џабе и дајем):

 

1. Црквени живот умире ако стане на пола пута! Дакле, мораш ићи до краја. Нема половичности.

Као што каже Тајлер Дарден (филм "Fight Club"): "Само када изгубиш све можеш добити све".

 

2. Атеизам је понекад добар. Дакле, некада је коринсно да човек остане без икакве утехе, па ни Божије, како би видео таму ... и пожелео нешто друго.

 

Поздрав.

[ВИЛМА]

Атеизам је понекад добар. Дакле, некада је коринсно да човек остане без икакве утехе, па ни Божије, како би видео таму ... и пожелео нешто друго.

 

Pf !  Kako smelo zaključivanje, da je bez božije utehe jedina opcija - tama. 

 

Tvrdim da nije !

 

Možda neko,kad odbaci okove boga kojeg predstavljaju religije, konačno izađe iz tame. Ne budimo isključivi i ne generalizujmo !

[Johanes de Silencio]

Pf ! Kako smelo zaključivanje, da je bez božije utehe jedina opcija - tama.

 

 

Није то ствар закључивања, тврђења или теорије, већ живота. Овде сам врло доследан: без Бога је тама најкрајња.

Друга је ствар што људи таму виде као светлост.

 

Стара је то прича: "Ако ли је светлост ваша у вама тама, каква ли је тек тама."

[gavrosaurus]

2. Атеизам је понекад добар.

 

Наравно да није, како би могао да буде?

Ко није са мном, против мене је, каза Господ што у свом мудрој једноставности говори да атеизам не постоји, дакле или си Хришћанин или ниси, не може се бити нити једним, није Бог тако саздао човека; самим тим то више не може да буде савет.