Strah

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kao prvo nisam vristala, nego sam plakala... Jedno vreme kad sam bila sama u kuci a brat kod majke u Svajcarskoj. A tata na poso u 3 smenu sve do ujutru do 7h sati je radio znaci celu noc. Ja znam da me to nesto teralo da placem i stalno sam dozivala mamu. A znam da moja majka nije tu da je 1000 i nesto kilometra daleko od mene.

Nekoliko puta me nesto teralo da se ubijem, a to se zna sta je ono sto ne treba, ja ne volim njega da spominjem u kuci. Jednom je teralo da skocim kroz prozor, ali nisam, nisam mogla, ne bi me cudilo da se on poigrava samnom... Jer sam videla onog Popa u Manastiru Tuman - Tumane kad mi je citao molitvu srce mi je kucalo ubrzano kao da sam se uplasila, znam da me je malo gledao i okrenuo lice na drugu stranu i onda kad je zavrsio molitvu opet me je bio pogledao, mozda je nesto video ali nije mogao da kaze, jer su neki ljudi isto cekali da im se cita molitva tj jedan bracan par. Ja cu nastaviti da idem u jos 2 manastira za neki praznik da ostanem na suzbu i da mi se cita molitva...

Da ponekad osetim da mi telo struji kao da vibrira ali samo leva strana...

Da i ovo morate znati, kao manja sa 4 godine imala sam Napad Epilepsije, znam da mi se tresla jedna ruka i jedna noga, nzm tacno koja, moram procitati u onoj otpusnoj listi, dugo godina sam se lecila. I Hvala Bogu Izlecila!

Citala sam na internetu i u nekim novima o toj mojoj bolesti sto sam imala. Citala sam ako stalno strahujem moze bolest da mi se povrati, a i ako se djavo poigrava sa tobom isto moze da se povrati Epilepsija (eto spomenula sam ga, i ako ne volim da ga spominjem u kuci). 

Ej, samo hrabro, svi se mi plasimo ali nemoj vise da nagadjas, odes lepo kod lekara, kazes problem i znas na cemu si.

 

A sto se tice samog straha, kazem ti u bilo kakvoj situaciji to je duhovni problem, to je borba duha i tvoje duhovne snage, koju bi trebalo da ojacas.

 

Ok, nisi imala bas roditelje da te stite i zastite u svemu, eto prilike da proveris hoce li to uciniti Hristos. Nemoj, da se opterecujes puno, nego vreme je za akciju, idi kod lekara, pregledaj telo i naoruzaj duh hrabroscu nasim iskustvima.

 

Nema sanse da te Hristos prepusti bilo kome, dok mu se molis, to mogu da potpisem i zalozim svoju cast.

[Снежана]

Кристина, добро је да си рекла да си као мала имала епилепсију, наравно да треба да се молиш и да постиш и о томе разговарај са својим парохијским свештеником...али подхитно иди код лекара, због епилептичних напада.

 

П.С. Молим те немој о болести да се информишеш преко интернета, то само може да те додатно смути и изазове још већи страх.

[Deki992]

Bitno je samo otvoriti nekome dusu i ne drzati to u sebi, potraziti strucnu pomoc.

Nije to nista strasno sto rece Mare, mnogi imaju slicne muke i probleme ali sve se to da resiti.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da prekazivali su na tv na programu Prva ima ona emisija VICE, pricali su o ono me sto ne treba rekli su da to ne postoji samo u filmovima. Ja cim sam videla da prikazuju te. Ja sam zatvorila oci. I prekrstila 3 puta da ne bih to sanjala...

Isusova molitva ide ovako: Gospode Isuse Hriste Sine Bozji pomiluj me gresnog.

 

Ponavljaj u sebi skoncentrisano na svaku rec i njeno znacenje i kome je upucujes. Kad uspes Isusovu molitvu da ponavljas u sebi sa ljubavlju, moci ces i neverovatnije strasne stvari da gledas kao crtani film.

 

Necu ti vise drobiti i biti naporan ali molitva je ono sto tebi treba. Hrabrija si nego sto mislis u to sam siguran.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Кристина, добро је да си рекла да си као мала имала епилепсију, наравно да треба да се молиш и да постиш и о томе разговарај са својим парохијским свештеником...али подхитно иди код лекара, због епилептичних напада.

 

П.С. Молим те немој о болести да се информишеш преко интернета, то само може да те додатно смути и изазове још већи страх.

Prvo to pa sve ostalo.

[Зосима]

"Волим сина" баш има таленат да некако утеши човека, и мене је некеко охрабрило... :good2:

 

Тинчи, значи молитва,значи Христос,значи код лекара,ништа ти од тога  неће одмоћи,а готово сигурно ће помоћи.

Иначе,супер ти је ова "забринута" фотка,ајд недај се ,ми смо молитвено са тобом...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bitno je samo otvoriti nekome dusu i ne drzati to u sebi, potraziti strucnu pomoc.

Nije to nista strasno sto rece Mare, mnogi imaju slicne muke i probleme ali sve se to da resiti.

Eto hrabrosti i resenja

 

Volim kad ti razumes sustinu ali zaista volim.

[Срђан Шијакињић]

@@Kristina Tinči Milenković,

 

Види, Тинчи, не мора све да буде толико опасно колико ти се чини. Постоје тзв. "присилне мисли", то је појава која је примећена код људи широм света, велика већина људи је понекад имала присилне мисли. То су ситуације када као да те неко тера да урадиш нешто себи или другима, или ти се нека непријатна мисао понавља непрестано у глави, ти би да је избациш али не можеш. То је нормално уколико ти не смета толико да не можеш да се одбраниш од тих мисли, а ако почне много да ти смета, добро је да попричаш са својим лекаром или психологом. Битно је да знаш да то јесте непријатно али да није ништа што се не дешава и многим другима. Ево више о томе на Википедији: http://en.wikipedia.org/wiki/Intrusive_thought. Све у свему, сви напади панике, узнемирености или ти осећаји да те нешто тера да урадиш нешто што не желиш могу бити последица стреса и лоших искустава из прошлости, нажалост из твоје приче делује као да си имала баш тежак живот, тако да је могуће да је то оставило трага.

 

Без обзира да ли се ради о обичном здравственом проблему, јер и то је начин на који наш организам, наш мозак, реагује на стресне ситуације кроз које је прошао, ипак је добро такође да се, уколико верујеш у Бога, трудиш колико можеш да живиш црквено. Дакле, да идеш на литургије, постиш колико можеш, нађеш неког доброг свештеника да га питаш за све што те интересује о животу у вери и да се редовно молиш. Немој да се секираш ако не будеш одмах на почетку успела да испуњаваш сва правила и све заповести! Битно је једино да не одустајеш, да се увек трудиш колико можеш и да не очајаваш када погрешиш. Најбитније је да се радујеш, јер Христос је победио смрт и све противнике који би да нас нападну и обећао нам је да ће нас штитити од сваке невоље. Довољно је да макар и мало пожелиш да будеш са Њим и да се макар и мало потрудиш и већ си спасена, за све остало ће Он да се побрине. 

 

Све у свему, не плаши се, нема разлога. Знам да је лакше рећи него учинити, ја бих се први престравио да сам у сличној ситуацији, али заиста је истина да нема разлога за страх. Шта год да је по среди, ти звучиш као паметна и добра девојка и зато нема разлога да све не буде у реду.

[Kristina Tinči Milenković]

Sada sam citala MOLITVA U NEVOLJI, to drzim ispod jastuka 3 puta sam je procitala. To je bilo da se dobija u novinama Alo ti crkveni listovi.

Cita cu je svako vece..

[Срђан Шијакињић]

Сад видех да су ти све рекли ови добри људи пре мене, ето џаба сам куцкао кад су ти они дали све потребне савете

[Kristina Tinči Milenković]

Hvala svima sto mi pomazete i savetujete.

Mnogo je jezivo i kada ostanem sama i cujem da me neko doziva samo jednom, kaze moje ime Kristina, a znam da nema nikog. Mnogo puta sam to cula i desavalo mi se, tada mi srce kuclo 200 na sat ali nisam se odazivala. 

[florenntina]

Meni sve sto sam procitala lici na zdravstveni problem. Doduse, da budem iskrena u vradzbine i slicne stvari ne verujem pa to u startu odbacujem. Ja bih, da sam na tvom mestu prvo otisla kod specijaliste za epilepsiju (najcesce neuropsihijatar). Sticajem okolnosti, malo sam upucena u tu bolest. Na osnovu snimka se moze videti da li si imala neki napad u medjuvremenu (ostaju tragovi koji su vidljivi na snimku) jer to ne mora biti potpuni gubitak svesti. Napad epilepsije moze biti i da ti trne  ili se koci neki deo tela, da imas nekontrolisane napade smeha, da ti povremeno neostaje neki deo "filma", da ti se trese vilica itd... U svakom slucaju, najvaznije za epilepsiju pored terapije, ako je potrebna, jeste da spavas dovoljno, najmanje 8h dnevno, ne konzumiras alkohol i gazirana pica ili neke druge psihoaktivne supstance i da koliko mozes izbegavas stres. Daleko najvaznije je spavanje!

 

Dalje, kada rascistis to sa eventualnim povratom epilepsije (jer napadi mogu potpuno nestati, pa se opet javiti nakon 10, 15 ili cak 20g), lekar ce ti propisati terapiju ili ce te uputiti na nekog drugog specijalistu ukoliko sumnja da je problem fizioloske prirode ili pak na psihijatra koji ce se dalje pozabaviti i istraziti da li je po sredi neki psihicki poremecaj, neuroza ili ne daj Boze neka psihoza. U svakom slucaju, mislim da ce ti svakako biti bolje nego sada jer ces bar znati jasnije s cim se boris a i dobices konkretna sredstva koja ce ti pomoci.

 

Sto se tice odlaska u Crkvu i sl. moj ti je savet da ides iskljucivo onoliko koliko ti prija. Ocigledno je da si jako uznemirena i bojim se da bi neki "prisilni" odlazak u Crkvu mogao samo jos vise da te zbuni a mozda i pojaca osecaj krivice sto se neretko desava u pocetku a to, bojim se, moze imati samo kontra efekat trenutno. U svakom slucaju zelim ti sve najbolje i nemoj molim te gubiti iz vida da za sve to sto ti se desava, koliko god bilo strasno, POSTOJI resenje i nema ama bas nikakve potrebe da to trpis (sama sa sobom) ako vec postoje strucna lica koja ti mogu vrlo lako i brzo pomoci. Takodje, nereagovanje tj. trpljnje ovakve situacije (kontinuirane situacije straha) moze dovesti i do pogorsanja stanja, u smislu da ti se zaista vrati npr. epilepsija iako je recimo sad jos uvek nemas pa zato gledaj sto pre da podjes do lekara.

[Дејан]

Kao prvo nisam se pricestila jer nisam postila, a i iznenada smo otisli u manastir, jer uvek kada zelimo i kada se dogovaramo da idemo u manastir uvek nesto iskrsne i neda se... Kad bude sledeci post, ja cu postiti...

Ne opterećuj se tim stvarima da li si postila ili ne, takodje nema potrebe da se ide baš u manastir i da se predlažu raznorazni duhovnici.

Sve to može biti i zbunjujuće.

Jedan sveštenik u Novom Sadu je često vršio egzorcizme ali je vladika to zabranio, sve se svelo na Liturgiju i pričešće.

Tvoj problem može biti i čisto zdravstvene prirode.

Uglavnom, nema potrbe za strah, kad budeš imala vremena idi u najbliži hram gde živiš i posavetuj se sa sveštenikom tamo.

[Anika]

Мени ово личи на ђавоиманост. А ту лекари не могу да помогну, могу само да дају лекове за смирење. Кад би њима ово испричала, рекли би ти одмах да си луда. Узми неко свето уље и мажи ту руку, нађи свету воду и пиј. Ако се не причешћујеш, онда бар узми нафору да имаш за целу седмицу. И немој код свакога ићи. Боље један добар духовник и манастир, него сто неких који не разумеју и немају искуство. Слажем се да би требало мање да се плашиш и ради на томе да те страх не надвлада. Храбро, читај молитве сваки дан и Бог ће помоћи. Нећеш моћи сама, али веруј да ће све то да прође ако будеш упорна.

[Deja Vu]

Kako ti samo leva strana tela cudno ponasa, dakle leva ruka koja se sama pokrece, leva zenica koja se menja (sta vec) dok gledas u ogledalu, moze biti i neki neuroloski problem koji je povezan sa epilepsijom koju si imala. Tako da vidi sa lekarima u cemu je problem ako ga ima. Takodje kad budes mogla poseti svestenika, duhovnika u nekom manastiru mozda se i tu pronadje u cemu je problem. 

Ne treba donositi prebrze zakljucke koji su ovde iznoseni tipa djavoimanost i kojekakve kletve i vradzbine, preterujete ga ljudski i samo plasite devojku. Danas je nauka dosta napredovala i moze bolje da objasni neke stvari koje smo ranije pripisavali necim onostranim. 

 

Naravno, molitva i post mogu da pomognu, odlazak u Crkvu i to treba da koristis u svakoj prilici.

 

Dakle, samo opusteno i bez straha, to ti je lek za sve zivotne probleme. Jest da se to ne moze tako lako, i ja bih se uplasio kad bi mi se desilo tako nesto, ali potrudi se pa polako bez frke. Ako ti dosta znaci, budi stalno sa nekim, izbegavaj da si sama, spavaj sa babom i dedom ili sa nekim trecim, bice ti lakse i osecas se sigurnije. Meni zna nocu da se desava kad ostanem sam na kompu da visim da mi se jave razne misli po glavi, pa osecas dozu straha kad npr. hoces da odes u wc, a prolazis kroz mracan hodnik gde ne smes da palis svetlo da ne bi probudio druge. Ali za to znam da se javlja gotovo kod svih, cak imaju fore i zezanja na netu u vezi toga Ili se pak zanimaj necim drugim kako ne bi mislila na to. Rad je spasenje, kakav god da je, fizicki ili umni. Kad radis nesto po ceo dan i dodjes kuci umoran, nece ti nikad padati na pamet razne misli, jedva ces cekati da legnes da spavas. 

 

Eto toliko od mene.