Архимандрит Пантелејмон Јовановић изашао из Православне Цркве и прешао у тзв. ЕРП у егзилу

[Ђорђе Р]

 

 

На жалост, поједине инсинуације су се показале као тачне. Архимандрит Пантелејмон, који је много урадио у мисији СПЦ у Јужној Афричкој Републици, имао и овде свој кутак (у Питајте,...), одрекао се православља и решио да "спасава православље", од православних.

 

Дао Бог да се покаје и врати мајци Цркви, која плачући за њим, чека повратак Блудног сина.

 

Овде је његово "образложење":

http://stanjestvari.com/2015/04/27/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%BD-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF/

[Натан]

Ајмо само ироније без.  Ту је човек, жив и здрав, хвала Богу. 

[Guest]

Он је рекао да се вратио свом духовном оцу Артемију. Наравно да је то жалост и да је тешко о овоме говорити. 

 

Ја не знам дали се он вратио из Јоханесбурга зато што је тамо имао некаквих проблема или због нечег другог. 

 

 

Одавно се ово шушкало да ће се десити.

[Guest]

ПОНОВО ЗАЈЕДНО СА ОЦИМА, БРАЋОМ И СЕСТРАМА ПО ДУХУ!

Прелазак (тачније повратак) духовном оцу и духовној породици, после једанаестогодишње мисије у Јужној Африци, Боцвани и Замбији.

 

Драги пријатељи, браћо и сестре, поставио сам три званична писма (треће је скенирано) о свом дубоко промишљеном опредељењу, одлуци и благослову нашег духовника и епископа.

Ако буде прилике и времена, писмено и јавно ћу посведочити и како су кваритељи вере и рушитељи Цркве – екуменисти, тајном, суптилном и духовно разарајућом операцијом у њиховом стилу (како то само они знају и умеју) мајсторски разбили деценијски духовни труд и Светосавски дух наше СПЦ, чак и у Африци. Зулум непоштених, поткупљивих, сервилних и нечасних екумениста, рушитеља светих канона, и оних који застранише, а имају тренутну власт у СПЦ – више се трпети није могао…. Не сме да буде ни одступања, ни предаје. Од нас највише зависи и наша будућност. Или ћемо се трудити да живимо богоугодно, чинимо добро, уклањамо се од зла, подигнемо свој глас, бранимо веру и Светосавски дух наше свете СПЦ који смо наследили и који су нам наши свети преци (од Светог Саве, преко светих Јустина и Николаја и закључно са Патријархом Павлом) оставили у аманет и да се збијемо у духовне редове или ћемо пропасти духовно и у сваком другом смислу. Од тога нам зависи и вечно спасење и благослов у овом животу. Крајње је време и већ је дошао час…. поодавно….

С благословом Господњим,

Архимандрит Пантелејмон

ЕПИСКОПУ РАШКО-ПРИЗРЕНСКОМ

И КОСОВСКО МЕТОХИЈСКОМ

У ЕГЗИЛУ Г. Г. АРТЕМИЈУ

Христос Воскресе – Воистину Воскресе!

Ваше Преосвештенство благословите!

У својој 22. години живота, у манастир Високе Дечане сам ступио у мају 1996. године са Вашим благословом, а затим, почетком 1997. по мојој молби (у то време већ видевши неприлично и самовољно понашање игумана Теодосија и о. Сава према Вама и будући да се лично нисам слагао са таквим ставом и приступом, послао сам Вам молбу да пређем у други манастир) и затим са Вашим благословом, наставио искушенички живот у манастиру Црна Река под Вашим духовним руководством. Замонашили сте ме на празник св. Петра Коришког 1998. године у Црној Реци, рукоположили у чин ђакона 2000. године на Аранђеловдан у истој светињи, а у чин јеромонаха 2001. године на исти празник. Када сте обновили манастир Драганац, указала се потреба, па сте ме 2000. године послали на испомоћ у тај манастир на период од шест месеци. По повратку у Црну Реку, са Вашим благословом сам организовао и спровео седам конвоја хуманитарне помоћи за наш страдални народ у Косовском Поморављу.

У Црној Реци ме, пред крај 2002. године, затекла и вест да је једина српска светиња у Африци закључана и напуштена скоро годину дана и да постоји велика потреба обнове и оживљавања те светиње у Африци око које гравитира близу десет хиљада Срба. Сасвим неочекивано и непланирано, такорећи изненада, на Аранђеловдан те године сам добио Ваш благослов и благослов Његове Светости Патријарха Павла да кренем у Африку и покушам да се потрудим да наша светиња која се тамо налази, опстане, оживи и напредује. И заиста, благодарећи вашим светим благословима и молитвама, та светиња је преображена и васкрсла и не само то, већ, можда и први пут у историји СПЦ, представник Српске Цркве је започео и мисију међу локалним афричким становништвом, тако да су плодови Вашег духовног рукосада и црноречке монашке традиције, рађали и на том удаљеном континенту, далеко од отаџбине.

 

 

 

 

 

Црквена Општина у Јоханесбургу је узрастала и напредовала и духовно и материјално. Покренут је репрезентативни парохијски часопис, редовно су долазили српски епископи у посету (за разлику од претходних времена када су сви заобилазили ту проблематичну Црквену општину у широком луку), Патријарх Александријски нам је такође био два пута у посети изразивши своје лично задовољство стањем у нашој светињи. Оно што је најважније, духовни живот је почео да оживљава и народ је препознао православни дух Рашко-призренске епархије пренет у Африку. У овом времену брзе комуникације и интернета, скоро да није било места у православном свету, на коме се није прочуло за ту нашу мисију којом руководи монах Владике Артемија. И Патријарх Павле је био веома задовољан оним што се уз Божију помоћ и Вашим светим молитвама постигло у Африци.

Међутим, све се променило блаженим упокојењем Патријарха Павла и доласком на трон Светог Саве, епископа нишког Иринеја. Настало је безакоње у нашој помесној Цркви и на мала врата је унет душепогубни дух екуменистичке свејереси и свако зло и духовна штета која из тога произилази. Настало је кварење наше свете и чисте вере, гажење светих канона, нескривено промовисање духовних изопачења у којима предњачи патријарх Иринеј (учествовања у римокатоличким процесијама, прослављање Хануке паљењем свећа у синагоги, признавање благодати римокатоличкој јереси, прогон правоверних епископа, промоција новотараца и новотарства-модернизма у светој Цркви, „реформа” богослужења, симонија, издаја Светих Отаца….).

Горке и отровне плодове свејереси екуменизма у које је загазио врх наше свете Цркве на челу са патријархом и прљање наше чисте и свете Светосавске вере, осетио сам и на својој кожи. Недуго затим патријарх екумениста и пацифиста ме послао у Хрватску у својеврсну изолацију како би и тиме показао да, ето, тај монах Владике Артемија није онакав како показују резултати његовог деценијског рада у Африци, већ да не може ништа добро бити што долази од Владике Артемија. Истрпео сам све уз Божију помоћ и са благословом прешао у једну од епархија у Србији надајући се да је тамошњи епископ антиекумениста и да ћу ту моћи да наставим монашки живот онако како сам духовно научен по косовским манастирима.

Међутим, и тамошњи епископ се показао као неодлучан, поводљив, слаб и немоћан (кооперативан – плашљив) за тренутну силу и дугу руку екуменистичко-новотарског врха СПЦ. Сагледавши реално стање, уверен сам да је борба против свејереси и цркворушилаштва, за очување наше свете вере, црквеног поретка и пута Светих Отаца једино могућа конкретним опредељењем, практичним деловањем и животом у оквиру епархије Рашко-призренске у егзилу која је за сада једина од свих епархија СПЦ, подигла свој глас против свејереси екуменизма коју намеће и исповеда патријарх Иринеј, који када говори то чини у име читавог Сабора епископа, а од које се није оградио ниједан епископ СПЦ.

Због тога, Ваше Преосвештенство, просим Ваш благослов да ме званично примите под Ваш Архијерејски омофор, како би у исповедању и чувању неокрњене вере Православне наставио своје монаховање и мисију у редовима Вашег страдалног и исповедничког монаштва и тиме, милошћу Божијом, потрудио се да задобијем вечни живот који је смисао монашког живота, а евентуално ако се укаже потреба, могућност и са Вашим благословом, наставио својим претходно стеченим искуством да сведочим Вашу борбу и исповедништво и преносим нашу Светосавску веру неокрњену и међу нашим народом у расејању који је новотарским јересима и деловањем патријарха Иринеја збуњен и напуштен као овце без пастира, а има и пуно оних који истину сагледавају и пружају подршку Вашем Преосвештенству и монаштву, осећајући да је једина наша нада на спасење у очувању чисте и неокрњене Православне вере.

Вама Владико, као осведоченом и истрајном борцу за очување отачке вере која је угрожена од стране јеретичких заблуда и осталих искушења кроз које Црква пролази у овим временима, указујем своје апсолутно поверење, желећи у складу са тим да живим и пребивам у послушању Вама. Надам се Вашем очинском и пастирском разумевању и позитивном одговору на ову моју молбу да ме примите у епархију Рашко-призренску и Косовско-метохијску у егзилу којој припадам свим својим бићем и на чијим сам темељима и манастирској традицији духовно задојен. Целивајући Вашу свету десницу, просим Ваш Архијерејски благослов и остајем Вам веран и благодаран у Христу Господу, Спаситељу нашем.

Христос Воскресе – Воистину Воскресе!

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)

У Чачку, на Томину Недељу, 19/6. априла 2015. године

_______________________________________________

ЕПИСКОПУ…..(код кога сам био до сада)

Христос Воскресе – Воистину Воскресе!

Ваше Преосвештенство, пре неколико година боравећи у гостима код мене, у нашој јединој светињи на афричком континенту, храму св. апостола Томе у Јоханесбургу, уверили сте се да је та светиња видно напредовала и васкрсла и да се о њој домаћински старам, са љубављу према својим парохијанима, на првом месту трудећи се да их учим и руководим путем чисте и свете вере предате нам од Светог Саве, неискварене екуменизмом и разним другим модернизмима који последњих неколико година нарочито наносе штету и нашој светој Цркви и верном народу. Том приликом (а и у каснијим нашим сусретима) изражавали сте јавно и недвосмислено подршку мом скромном труду у том правцу, такође и у, за СПЦ, пионирској мисији коју предузимам међу локалним афричким становништвом.

Као Епископ који је провео дуги низ година у расејању, Вама је додатно импоновала атмосфера и дух који сте затекли у светињи која ми је поверена у Јужној Африци, с обзиром да Вам је веома добро позната ситуација у нашој Цркви у дијаспори и колико је тешко једном свештенику или монаху да, у условима „западњачког” менталитета, потрошачког и секуларног друштва и свих притисака, опструкција и бојкота који извиру из тог нецрквеног менталитета, успостави здрав црквени дух и живот у својој парохији/манастиру. Сви моји чланови Црквеног Одбора су постили све постове и заједно са верним народом се редовно исповедали, причешћивали са припремом, долазили на свете литургије…. што, како сте сами истакли, није чест случај ни у отаџбини, а поготово у расејању.

Самим тим сте изразили своје чуђење изненадном одлуком патријарха Иринеја да ме (под притиском политичара и бизнисмена и многобројних клевета и неистина оних којима је сметао велики напредак наше светиње у Африци) разреши, и у ту нашу светињу пошаље неискусног свештеника. Додали сте и да сте планирали поново да посетите храм св. Томе у Јоханесбургу (чувајући дивне успомене на Вашу претходну посету), али да ћете од тога сада одустати, у светлу најновијих догађаја и, по Вашој изјави, штетних и неразумних одлука везаних за једину српску светињу у Африци.

Међутим, новим притиском патријарха Иринеја, Ваша позиција се радикално променила. Благословили сте да могу отићи у Јоханесбург да поднесем захтев за добијање јужноафричког држављанства (јер сам се у међувремену квалификао за ту могућност) али сте у међувремену, на моје непријатно изненађење, усвојили нове острашћене клевете и неистине против мене, које су Вам доставили патријарх Иринеј и нови свештеник из Јоханесбурга са својим Црквеним Одбором састављеним од изразито нецрквених људи. Један од показатеља да заиста нису у питању чиста посла, је и чињеница да сте потпуно игнорисали моју молбу да ми пошаљете писма клеветника како би ми омогућили елементарно људско право (које ми припада и по црквеним канонима и по световној правној пракси и Закону) да имам увид у писма која су креирала тужбу и да сходно томе осветлим истину и одговорим на неистине и клевете.

Ваше Преосвештенство, будући да сте, и поред мојих истинитих сведочанстава и чињеница запечаћених делима која сте и сами подржали, ипак насели на клевете и неистине против мене и покренули судски поступак, дужан сам да Вам са смирењем, поштовањем, добрим жељама и љубављу према Вама, посведочим и најзначајнији разлог мога обраћања, на који ми указује моја монашка савест и забринутост. Ви, као Архијереј СПЦ (заједно са највећим бројем осталих) прећуткујете отворено и јавно исповедање и ширење отрова свејереси екуменизма од стране патријарха Иринеја (Гавриловића) који исповеда јеретичку екуменску еклисиологију у Бечу (теорија о „сестринским црквама” и признавање благодати безбожним римокатоличким јеретицима) и у многим другим приликама, интервјуима и јавним обраћањима, безбожно празнује Хануку са богоубиственим Јеврејима палећи свеће у њиховој синагоги, неканонски свргава правоверне српске епископе са њихових катедри, гаји сервилни однос према српским властодршцима и њиховим налогодавцима са запада узимајући директног учешћа у срамном чину покушаја издаје и предаје Косова и Метохије и чини многа друга непочинства бескрупулозно газећи свете каноне Православне Цркве и делујући директно против интереса сопственог српског народа и отаџбине.

Будући да патријарх Иринеј и твори и говори у име читавог Сабора епископа једне помесне Цркве, Ви сте дужни да се од јереси коју исповеда јавно и гажења светих канона које немилосрдно спроводи, јавно и оградите од патријарха док се не покаје и не одрекне нечастиве јереси, што Ви до сада нисте учинили. Са дубоким жаљењем констатујем да сте се и Ви као епископ и пастир, страха ради јудејског, тиме удаљили од предањског пута исповедања и чувања свете вере Православне, што је Ваша приоритетна обавеза и као епископа и као пастира Цркве Христове. Плашим се да ћете, заједно са осталима, својим ћутањем изневерити догматско и канонско предање Цркве, а тиме и самога Христа који је Духом Својим Светим, просвећујући богоносне оце, и једно и друго предање установио и њима утврдио Своју Свету Цркву.

Због свега напред реченог као и због Вашег односа према мени, надаље прекидам свако општење са Вама, са патријархом српским Иринејем – јавним исповедником свејереси/зачетником раскола, немира и подела/немилосрдним вуком у јагњећој кожи, као и са свима онима који својим ћутањем саучествују са њим у погубном гажењу светих канона Свете Православне Цркве, све дотле док се не повратите на пут Светих Отаца и Светог Саве Српског – оснивача наше помесне Свете Српске Православне Цркве. Такође, желим да Вас известим да због свега наведеног, иступам из Вашег клира и прелазим под омофор Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског и Косовско-метохијског у егзилу Г. Г. Артемија – истинског савременог исповедника и чувара наше свете вере, Цркве и колевке српског православног бића – светог Косова и Метохије.

Самим тим престаје и потреба за Вашом неоснованом, непотребном и разочаравајућом тајном активношћу у правцу слања дописа појединим епархијама и архијерејима са препоруком да ме не примају у свезу свога клира и да не одговарате за моје поступке уколико се обретем на територији неке од њихових епархија (као да се ради о неком криминалцу, а не о монаху који од своје 22. године земаљског живота, сада већ пуне две деценије, служи Господу, светој Цркви и своме роду, за чију се несвакидашњу мисионарску активност прочуло на свих пет континената и у чији сте се труд, залагање и жртву могли уверити из прве руке и на лицу места приликом Вашег боравка у преображеној и васкрслој јединој српској светињи на афричком континенту).

Остајем у молитвеној нади да ћете сходно Вашој хришћанској, епископској и монашкој савести, смоћи снаге да се, постојаним и одлучним светотачким пастирским ставом и исповедничким јавним иступањем против свејереси екуменизма и осталих канонских преступа и непочинстава патријарха Иринеја (Гавриловића), повратите на пут Цркве Христове и тиме обрадовати Небо и земљу, самога Христа, све Свете и возљубљени православни род наш српски.

Христос Воскресе – Воистину Воскресе!

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)

У Чачку, на Томину Недељу, 19/6. априла 2015. године

(Фејсбук страница архимандрита Пантелејмона, 26. 4. 2015)

[Ђорђе Р]

Ајмо само ироније без.  Ту је човек, жив и здрав, хвала Богу. 

 

А где је то? У секти која је одбацила Православну Цркву. Одвојили су се од СПЦ, и од свих помесних цркава које су у јединству са патријархом Иринејем и СПЦ. Одвојили су се од Свете Горе, јер по њима једини они "бране" православље, а Света Гора не брани, која је у јединству са васељенским патријархом, који је по свим мерилима много већи "екумениста" од патријарха Иринеја.

 

Наравно, нека је жив и здрав, и да му Господ да разума да се поврати у Православну Цркву, као и целој његовој "православној" секти.

[Guest]

Оно што се види из текста који је поставио о. Пантелејмон видимо да је имао некаквих проблема где се налази корен ових потоњих догађаја. 

 

У супротном ми не можемо да знамо прави разлог зашто је о. Пантелејмон отишао у раскол.

 

Могао би, ако већ има овде налог да одговори људима који га цене и поштују.

 

За шта су га окривили? Који је то проблем имао па је морао да дође у Србију?

[Натан]

@@Ђорђе Р,

То, о чему ти говориш, је ствар ''администрације'', па нема потребе за драмом.

Сигуран сам да је арх. Пантелејмон и даље у Цркви, нигде није отишао, као и Артемије и Николај и сви остали.

Све је у најбољем реду.

[Рилски]

@@Ђорђе Р,

То, о чему ти говориш, је ствар ''администрације'', па нема потребе за драмом.

Сигуран сам да је арх. Пантелејмон и даље у Цркви, нигде није отишао, као и Артемије и Николај и сви остали.

Све је у најбољем реду.

 

У ''реду'' који је пред провалијом .. најдубљом

[Зосима]

? Који је то проблем имао па је морао да дође у Србију?

Па риба му је у Србији...

 

Ајде бре,немојте овде да кукумавчите за расколницима, одлично, нека оду сви који то желе, треба одвојити кукољ од жита!

[Рилски]

Дотични бивши православац а сада секташ Пантелеимон, је само стицајем околности, да је био ван Србије, до сада остао под окриљем Цркве.

 

Он је све ове године јавно говорио да му је духовни отац ''владика'' Артемије.. и није се враћао у Србију свом ''духовном оцу'' само због угодности на коју је навикао у Африци ..Чим је то пукло..показао је своје пораво лице и сву дволичност и наравно једино што истинско поседује а то је СЕКТАШКА СВЕСТ.. 

 

И ево га на месту на којем је реално увек и био .. 

 

На жалост , има још многих у СПЦ који су на тој линији и са којима је (за сада) ко што неко рече ''све у реду'' ...

[Таша]

Zabavno je sve to.

[МилошБГ]

Ako se ne varam jos neki poznatiji i priznatiji monasi su otisli tamo. Jedan od pored arhimandrita Pantelejmona je i otac Petar Ulemek,a da ne pricam koliko njih iako zvanicno nisu tamo,pricaju istu pricu i priznaju episkopstvo Artemiju,a rasuti su po mnogim eparhijama,manastirima i crkvama zvanicne SPC,taj broj ljudi nije mali.

 

Ali lepo je, ovaj kaze ima ribu, ovaj kaze sektas itd. Krenulo je lepo. Ni slucajno nemoj neko da pisne i kaze nesto o tome da mozda ima neka greska i kod patrijarha Irineja i sinoda. Tu je sve cisto.

 

p.s. dobro je sto je automatski odmah obrisana ona tema pitajte arhimandrita Pantelejmona,pa nemam mogucnosti da vam prebacujem nase hvalospeve njemu do juce,danas ima ribu,sektas,budala,idiot,prelescen,nikakav.

 

Klasika.

[Натан]

У ''реду'' који је пред провалијом .. најдубљом

Е сад, одакле ти то? Зашто мериш дубину туђе ''провалије''? Нема потребе.

[RYLAH]

Ni slucajno nemoj neko da pisne i kaze nesto o tome da mozda ima neka greska i kod patrijarha Irineja i sinoda. Tu je sve cisto.

 

Колика би грешка била потребна теби да одеш у Јеховине сведоке?

 

Пошто је ово у том рангу. 

[Рилски]

Е сад, одакле ти то? Зашто мериш дубину туђе ''провалије''? Нема потребе.

 

Не мерим .. само констатујем да ..  ''Ван Цркве нема Спасења'' .. и то је ваљда јасно ,,ко два и два'' .. сваком иоле православном Рисјанину ..