Отац Александар Ђаковац: "Да нам срце не остане камено"!

[Guest Evgenik]

Мисли се на јеромонаха Симеона из Браничевске Епархије, игумана манаситра Рукумија,

иначе чувеног по његовању "револуционарног духа", пљувања по црквеним властима,

објављивања гомиле књижица без благослова надлежног Епископа, те његовањем менталитета у којем свака баба себи дозволи да оговара, критикује и пљује докторе теологије међу којима и многе Епископе,

са све менталитетом "најистинитије од свих истинитих цркава светаца последњих дана"

у којој нико ништа о Богу не зна осим њих самих.

Примарну одговорност по црквеним канонима носи Епископ Браничевски

који тај јавашлук и неред дозвољава.

[Презвитер]

Мисли се на јеромонаха Симеона из Браничевске Епархије, игумана манаситра Рукумија,

иначе чувеног по његовању "револуционарног духа", пљувања по црквеним властима,

објављивања гомиле књижица без благослова надлежног Епископа, те његовањем менталитета у којем свака баба себи дозволи да оговара, критикује и пљује докторе теологије међу којима и многе Епископе,

са све менталитетом "најистинитије од свих истинитих цркава светаца последњих дана"

у којој нико ништа о Богу не зна осим њих самих.

Примарну одговорност по црквеним канонима носи Епископ Браничевски

који тај јавашлук и неред дозвољава.

Хвала на информацији. Дотичног не познајем, па се од даљих коментара суздржавам.

[Неша]

И то какав јеромонах ! Слава Богу !

Славиш Бога јер постоји јеромонах, који по православном исповиједању своју власт за служење добија ЈЕДИНО И ИСКЉУЧИВО благословом Епископа, а који властитог Епископа на чијем антимнису служи и у чије име врши Литургију - не помиње.

Опште лудило.

Отац Симеон на свим богослужењима помиње епископа браничевског Игњатија...често сам тамо присутан и знам да је тако.

Друго је питање да ли саслужују заједно....

[timjančica]

Мисли се на јеромонаха Симеона из Браничевске Епархије, игумана манаситра Рукумија,

иначе чувеног по његовању "револуционарног духа", пљувања по црквеним властима,

објављивања гомиле књижица без благослова надлежног Епископа, те његовањем менталитета у којем свака баба себи дозволи да оговара, критикује и пљује докторе теологије међу којима и многе Епископе,

са све менталитетом "најистинитије од свих истинитих цркава светаца последњих дана"

у којој нико ништа о Богу не зна осим њих самих.

Примарну одговорност по црквеним канонима носи Епископ Браничевски

који тај јавашлук и неред дозвољава.

Хвала на информацији. Дотичног не познајем, па се од даљих коментара суздржавам.

pa ne znaju ga ni ostali uglavnom. neki misle da je pentakostalac, neki savelijanac, neki ipeceovac, neki da je bivši pentakostalac, neki da je jeromonah spc, pa ako si i ti pomislio da je dejan vilovski, ne mari..

[Guest Evgenik]

Отац Симеон на свим богослужењима помиње епископа браничевског Игњатија...често сам тамо присутан и знам да је тако.

Друго је питање да ли саслужују заједно....

Брате Нешо, ово говорим јер га је својевремено лично в.Артемије прозивао због тог непоштовања

надлежног Епископа у којем је, како год да окренеш, извор свештеничког благослова и власти.

Данас је критика итекако потребна у Цркви, само не на такав непромишљен начин.

Свему се мора приступити са пуно љубави и одговорности, мирно и промишљено,

а многе ствари једноставно нису за уши људи неутврђених у вјери јер се лако саблазне.

У сваком случају, одговорност за стање у Епархији сноси надлежни Епископ.

Имали смо и ми у бањалучкој разних јеромонаха који су мислили да могу да раде шта хоће

без знања и благослова надлежног Епископа Јефрема, па су најурени експресно.

Ред мора да се зна, поготово јер га нисмо измислили ми, него је дефинисан канонима прије више од миленијума.

[Неша]

Брате Нешо, ово говорим јер га је својевремено лично в.Артемије прозивао због тог непоштовања

надлежног Епископа у којем је, како год да окренеш, извор свештеничког благослова и власти.

Данас је критика итекако потребна у Цркви, само не на такав непромишљен начин.

Свему се мора приступити са пуно љубави и одговорности, мирно и промишљено,

а многе ствари једноставно нису за уши људи неутврђених у вјери јер се лако саблазне.

Слажем се са овим али ја то не видим код појединих црквених великодостојника...пуно је лицемерја и лажног братољубља а то се по мени јасно види у тзв."случају владика Артемије"....

Што се тиче оца Симеона рукумијског реаговао сам на лажну тврдњу да не помиње надлежног епископа...не кажем да си то намерно рекао већ мислим да се ради о твојој необавештености или лажној информацији коју ти је неко сервирао....

[Guest Evgenik]

Ма хвала Богу, не бих измишљао, него сам својим очима гледао један снимак гдје Артемије дословно риба  о.Симеона на ту тему к'о отац ђака када дође с родитељског.

А што се тиче одговорности Епископа и уопште клира за општу учмалост, која за последицу има добар терен за дјеловање секти, па чак и одређена јеретичка и секташка учења у самој Цркви, то је посебна тема. Стално причамо о некаквим "есхатолошким перспективама" потпуно игноришући властите обавезе према народу гладном јасног православног свједочења.

Већ сам рекао - џаба сва прича све докле не видим Епископа да сједи са својим народом, прича, поучава, састрадава, помаже, тјеши и све остало. Изгледа да их већина живи као средњовјековне принцезе у стакленим кулама без додира са сопственим народом. И само због те чињенице ова фртутма око Артемија и има толики замах јер његови (макар и наопако уче) излазе у народ и прикупљају истомишљенике, док звачна Црква, односно њени представници већином гурају главу у пијесак, будући да су навикли да живе по инерцији.

[Grizzly Adams]

Ево снимка:

"Чивијаш"... Надам се да се нико неће "саблазнити" због "прејаке речи".  0205_whistling

[Неша]

Већ сам рекао - џаба сва прича све докле не видим Епископа да сједи са својим народом, прича, поучава, састрадава, помаже, тјеши и све остало. Изгледа да их већина живи као средњовјековне принцезе у стакленим кулама без додира са сопственим народом. И само због те чињенице ова фртутма око Артемија и има толики замах јер његови (макар и наопако уче) излазе у народ и прикупљају истомишљенике, док звачна Црква, односно њени представници већином гурају главу у пијесак, будући да су навикли да живе по инерцији.

Таквих епископа има хвала Богу....мада ми се чини да већина њих спада у ову другу групу рекао бих недодирљивих.

Са овим другим твојим тврдњама се не слажем...нико неможе да превари народ,посебно оне који су у Цркви...такви знају да препознају шта је истина а шта лаж.

И многи су препознали....

[Guest Evgenik]

Брате мој добри, и велики светитељи су знали да се припоје јеретичким учењима, а неки јересоначалници су у суштини били добри и посвећени људи, међу њима чак и неки велики испосници и аскете.

Истина није наш привремени "осјећај", него вјечите истине од Бога откривене. Православље свједочи да Свети Дух говори кроз одлуке помјесних Сабора, а ако би се и неким чудом десило да сотона надвлада неку помјесну Цркву, све остале сестринске помјесне Цркве би могле да је у томе исправе и подигну.

Приче у стилу "само ја у праву" и "сви у прелести осим мене" се слабо уклапају у православну причу.

[Mиљан Танић]

A valjda Duh može nekad i namerno da pusti Sabor da donese "pogrešnu" odluku... nije baš da mi uvek sada i odmah moramo da vidimo korist od neke stvari...

[Александар Милојков]

Онај ко ниподоштава о.Симеона због тога ако је био пентекосталац, то је злонамерно.

Онај ко такођер ниподоштава о.Симеона као јеретика зато јер је нехотице изрекао нешто неправославно, и тај је злонамеран.

Није проблем што је био секташ већ је проблем што је задржао секташки менталитет.

Није проблем то што је нехотице изрекао, већ је проблем што је недоказан и горд - што попује онима којима није ни до колена и што прича нешто што очигледно не познаје. То је управо зла коб његовог секташког менталитета - потреба да буде примећен, да буде у центру пажње, да веру и Цркву доживљава као пиетизам.

[Sherlock H.]

Па рекох малопре.

Бог Отац.

Било да се помиње отац Небески, Оче наш, па Христос када је помињао Оца...Реч је о једном те истом Оцу, Богу Оцу.

Под Оцем небеским подразумева се исти Онај коме се обраћамо са Оче наш.

"Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, itd...je li ?

Ајд још овај пут.

ЈЕСТЕ.

znači jedan savelijanac manje.

Не разумем те ништа.

Већ сам ти једном рекао да пишеш не доречено.

Какав савелијанац мање...?

dobro, gdje je onda dorečenost ostalog, petar m, da se "doreče" u dokazima i svi oni što tvrde da je otac

simeon bio u sekti i tako to..

A gde je nedorecenost u onome sto sam ja rekao?Hoces da kazes da ono nije savelijanstvo?

[Milan Nikolic]

Ali sto se tice jednog stava nekih njegovih igumana i monaha, jos iz ranijih godina- zasto se na Bogoslovskom fakultetu u Bg ni na jednom predmetu, ne obradjuju dela Svetog vladike Nikolaja i Svetog oca Justina Popovica- e to se i ja pitam? Zasto? Po mom skromnom misljenju , to je njihov najaci argument u ovim raspravama. Zasto samo Zizijulasova dogmatika? Zasto se ne radi i dogmatika oca Justina, pa da povlacimo paralele, da uporedimo? Da sagledamo sve bogoslovske momente o odredjenoj temi koji postoje i sva dela koja su nam na raspolaganju? Na to pitanje mi jos niko nikad nije odgovorio, a ni njima. A ima tu jos dosta toga nerazjasnjenog.

Прво треба рећи да је Јустинова догматика веома обимна. Људима је тешко да прочитају једну књигу од 360 страница Митрополита Ј. Зизјуласа, Догматске теме, а како ли је тек тешко прочитати више хиљада страница аве Јустина.

Моја маленкост је прочитала већи део Јустинове догматике, и то управо о темама које се тичу тријадологије и еклисиологије, као и христологије. То су теме које су у епицентру саме теологије. Интересантно је то, да је ава Јуастин дословно применио теологију и стил писања од Св.Николаја Жичког. Неко би се могао питати, а где је то Николај писао о поменутим теолошким темама?

Свакако, и Николај Жички је писао о овим темама, али потребно је да хришћанин пронађе такве теме из Николајевих књига које су више књижевне садржине. Опет, моја маленкост је пронашла и прочитала и те књиге. Као неко ко разуме питање из твоје поруке, могу да посведочим да је теологија Митрополита Ј. Зизјуласа на изврстан начин сажела сва учења Отаца Цркве, укључујући и аву Јустина и Николаја, и допринела лакшем и директнијем разумевању.

Разуме се да и поред свег олакшања које Зизјулас нуди, није напросто лако остварити егзистенцијално разумевање догматских тема. Можда су се појединци нашли као позвани да проверавају шта то Зизјулас пише и говори, али то је више у питању прелест оних који сматрају да су уопште позвани да буду судије, па и учитељи.

Iza mene u pevnici svake nedelje stoji starija zena. Kada dodjemo do onog dela liturgije kada se peva "Dostojno i pravedno" (mi tu zastanemo i slusamo molitve iz oltara), a ona tiho otpeva "poklanjatisja Ocu i Sinu i Svjatomu Duhu." I tako uporno, svake nedelje, vec 20 godina. I naravno da su svi zbunjeni i sludjeni i sablaznjeni u narodu. Kad niko ne radi sa njima i niko im nista ne govori i ne objasnjava.

Јасно је да се мора почети објашњавати народу који долази на Литургију, шта је то Литургија, а пре свега шта је Евхаристија. Од момента ,,достојно је и праведно'' морамо бити веома пажљиви какву ћемо заједницу остварити у односу са Богом. Наиме, од тога момента, више нико није у потпуности сам, односно није више у питању некаква молитва индивидуалаца. Тада се молитва Анафоре остварује као релација односа између Три Лица, где верници учествују сабрани у Духу Светоме, у молитви са и кроз Сина Божијег, Богу Оцу коме се приносе Дарови.

У том тренутку не постоји ништа што ће представљати свет ,,четвртих''. Барем не би требало, што се нажалост дешава понекад због наших незнања. Анафора у својој молитви садржи пројављивање догађаја будућега века, односно, пројављивање синовства кроз Исуса Христа у односу на Бога Оца. Сам Исус Христос, сабранима у Духу Светоме, приноси Дарове Богу Оцу, те се зато (у томе тренутку) сви молимо искључиво Богу Оцу. Ту се поставља питање свакоме од нас, или јесмо или нисмо у односу божанских Личности, кроз који и ми добијамо удела, односно живота као синова и кћери Божијих.

[Guest Evgenik]

Од момента ,,достојно је и праведно'' морамо бити веома пажљиви какву ћемо заједницу остварити у односу са Богом. Наиме, од тога момента, више нико није у потпуности сам, односно није више у питању некаква молитва индивидуалаца. Тада се молитва Анафоре остварује као релација односа између Три Лица, где верници учествују сабрани у Духу Светоме, у молитви са и кроз Сина Божијег, Богу Оцу коме се приносе Дарови.

Амин.

Ово је суштина коју треба "проповиједати са кровова и тргова"!