Jump to content

ДепресРБија

Оцени ову тему


Препоручена порука

У овој земљи заиста мораш бити јаке воље,велике вере,или какве друге самоконтроле , да би опстао и духовно и физички...

 

Нећу сад да набрајам шта смо све преживели у последњих 25 година,оно што је трагично,да се том пропадању не види крај.

Чак ми се чини да ово сад више боли,да тако кажем,а то потврђује и чињеница да смо као народ скроз у ауту.

 

Не само да смо сведоци даљег пропадања привреде,моралног посрнућа сваке врсте,медијске манипулације, иживљавање тајкуна,политичара,криминалца и других битанги,бесомучна јурњава за некаквом ЕУ, чак нам и природа окреће леђа ,са невиђеним полавама,одронима,клизиштима,земљотресима и разним другим непогодама, да би све кулминирало једном крајње негативном,песимистичком и депресивном  сликом комплет народа,која се огледа у свакодневној црној хроници,са мноштво убистава,злочина,отмица,трагедија и скандала сваке врсте, где више нико није поштеђен ни сигуран...

 

Мени лично,то мало вере што имам и уздање у Господа, помаже да будем колико толико на ногама,али ми се чини,уствари сигуран сам у то,да Црква по овом питању општег стања свог народа,готово да не ради ништа нити се оглашава,па бар у васкршњој или божићној посланици...

Не знам,да би неко пожелео да буде у литургијској заједници,мора мало литургија и у народ,ако ме капирате шта хоћу рећи...

 

 

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 91
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Počinjem da se plašim novina i televizije, samo neko strašno crnilo "iskače" iz njih. Sve više verujem da danas mi koji živimo u Srbiji ne možemo reagovati na svoju svakodnevicu drugačije nego depresijom i strahom ako smo iole mentalno zdravi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Na kraju se sve svede na onu pricu o nekoj pozitivnoj autosugestiji, lazi sebe, ubedjuj da je dobro i da ce biti dobro, sto manje gledaj na te vesti iz drustva i, sto je najbitnije, probijaj svoje granice finansijske izdrzljivosti. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Devedesete su se vratile u velikom stilu.

Прерушене у "европоморфне" снаге и идеје.

Свако за себе мора да се чува од тв-а, билборда, курира и курирки..

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Људи, шта год да се дешава не смете да паднете у депресију. Пре свега имате веру - нека се сруши читав свет, али тамо иза врата чека Христос. Па како онда хришћанин може да падне у депресију?

 

Друга ствар, ма какво окружење било, човек мора да се изолује од њега, направи неки свој мали свет и у њему полако ствара за себе нешто боље. Не сме никако да се изгуби нада, вера у нешто боље. Страшно је кад се то изгуби... Мора човек да буде мало "луд", "јуродив". Немој да се препушташ емоцијама, емоције нису добре. Оне су само нека врста менталне дроге.

 

Стави лепо на папир шта можеш да урадиш сутра - ма колико то мало било. Можда не можеш ништа битно, осим да почистиш собу или испред куће. ОК, онда почисти собу и испред куће. Урадио си нешто. Направио си себи боље окружење у коме ћеш се осећати пријатније. Онда види шта можеш прекосутра. Дан након тога. Сваки дан.

 

Остави се политике, моралних срања народа, црне хронике итд. Каква је корист од тога? Никаква. Да ли је за тебе боље да се данас нервираш због црне хронике или да урадиш нешто корисно, макар и најмање? Па боље је да урадиш било шта. Једноставна математика. Зато угаси ТВ.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Медијска слика је наменски црна, да би народ постао безвољан а самим тим и неделатан.

Ја сваког дана сретнем бар једну добру особу и видим бар једно добро дело. Па мало ли је.

Него нам врте баба Рогу на свим местима, да би били добри...коме већ такви утрњени требамо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Људи, шта год да се дешава не смете да паднете у депресију. Пре свега имате веру - нека се сруши читав свет, али тамо иза врата чека Христос. Па како онда хришћанин може да падне у депресију?

 

Друга ствар, ма какво окружење било, човек мора да се изолује од њега, направи неки свој мали свет и у њему полако ствара за себе нешто боље. Не сме никако да се изгуби нада, вера у нешто боље. Страшно је кад се то изгуби... Мора човек да буде мало "луд", "јуродив". Немој да се препушташ емоцијама, емоције нису добре. Оне су само нека врста менталне дроге.

 

Стави лепо на папир шта можеш да урадиш сутра - ма колико то мало било. Можда не можеш ништа битно, осим да почистиш собу или испред куће. ОК, онда почисти собу и испред куће. Урадио си нешто. Направио си себи боље окружење у коме ћеш се осећати пријатније. Онда види шта можеш прекосутра. Дан након тога. Сваки дан.

 

Остави се политике, моралних срања народа, црне хронике итд. Каква је корист од тога? Никаква. Да ли је за тебе боље да се данас нервираш због црне хронике или да урадиш нешто корисно, макар и најмање? Па боље је да урадиш било шта. Једноставна математика. Зато угаси ТВ.

 

Grizli, lepo si ovo napisao ali moram i ja tebi da ispricam jednu pricu...

 

Pre svega, ne moram da ponavljam a ni da krijem da tebe dozivljavam jednim od najkvalitetnijih ljudi na ovom forumu (a verovatno i malo sire od toga), medjutim kad sam dosao na forum ja  i ti smo imali bas teske sukobe (ti se mozda i ne secas, ali ja se secam jer sam malo gord  i ne zaboravljam kad me ljudi "nagaze" :D ), mngima ce to biti cudno ali ti si si tad bio neki covek pun gorcine i besa. Brz na okidacu, negativan u komentarima i generalno bio si onaj tip pravosalvca koji s jedna strane veruje u Boga koji jeste ljubav a s druge strane se ponasa ko poslednji cemernik. Otprilike si (meni) bio u identicnoj ravni sa ekipom kao sto su Solomon Kane, Todor, MilosBG...

 

A onda si nestao sa foruma.

 

I nije te bilo bas dugo vremena.

 

A onda si se vratio na forum... Kao potpuno druga osoba.

Verovatno se secas da sam ti tim povodom cak i privatnu poruku slao. Nigde cemera, nigde jeda, mrznje i nervoze... jedan miran stabilan covek koji uziva pun potencijal svoje covecnosti i inteligencije (jeste, takvo misljenje imam o tebi)

 

Ti znas sta ti se desilo u medjuvremenu. Ja ne znam, ali pretpostavljam. A mozes i da nam kazes... Predvidjam da ima itekako veze sa temom, mada je to samo nagadjanje...

пре 39 минута, haveaniceday рече

Lek protiv kovida postoji. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Друга ствар, ма какво окружење било, човек мора да се изолује од њега, направи неки свој мали свет и у њему полако ствара за себе нешто боље.

 

То је као да имаш канцеларију у душевној болници, у којој се изолујеш и ствараш нешто. Наравно да може тако, нико не каже да не може. Можеш и да ставиш звучну изолацију, да те не ометају остали док вриште. Питање је да ли је то живот? Кад изађеш да прошеташ, желиш да видиш и друге људе како су срећни и задовољни, да се једни другима насмејете... Ако су сви око тебе несрећни, у чему је тада поента твоје личне ”среће”?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је као да имаш канцеларију у душевној болници, у којој се изолујеш и ствараш нешто. Наравно да може тако, нико не каже да не може. Можеш и да ставиш звучну изолацију, да те не ометају остали док вриште. Питање је да ли је то живот? Кад изађеш да прошеташ, желиш да видиш и друге људе како су срећни и задовољни, да се једни другима насмејете... Ако су сви око тебе несрећни, у чему је тада поента твоје личне ”среће”?

 

Pa u tome sto ces svojom srecom mozda ti nekom drugom da se nasmesis i tako ga motivises da i on polako pocne da "svetli".

 

Ma niko ne kaze da je to lako ali ne sme se klonuti duhom a i ako se klone, ustaj pa ponovo... Znam ja vrlo dobro o cemu pricate, do juce je to bila i moja realnost i uopste nije bilo lako. Tek kad smo konacno odlucili da odemo i kada je suprug nasao posao u inostranstvu, mene su prestale dublje da doticu (mada ne ni tada potpuno) te svakodnevne politicke manipulacije.. Do tada, kakokad. Nekada sam uspevala da  izolujem te spoljne uticaje a nekada sam bas penila od besa prema vlasnicima pasa, agresivnim vozacima, nepostenim trgovcima pa do Vucica i ekipe-o tome da i ne pricamo.Ali ono sto mi je bas pomagalo jeste bas ono sto Grizli kaze- akcija bilo na licnom ili drustvenom nivou (ovde mislim na podrsku bilo koje ideje/akcije koja je bila plemenita i dobra, peticije, proteste...). Tada sam se osecala da nisamo sami i da ima jos cestitih i finih ljudi koji hoce da rade i zive u miru i spremni su zajedno da se izbore za takvo okruzenje.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sad mi nesto pade na pamet... Kada je covek depresivan, obicno je to zbog nekih velikih stvari poput nikako da polozi ispit/zavrsi fax, nikako da nadje nekog partnera pa da bar porodicu zasnuje, nikako da nadje bolji ili bilo kakav posao itd itd. I tada, razmisljajuci u dimenzijama tih "velikih neuspeha" nekako potpuno zaboravi vrednost nekih "malih uspeha" koji su kao seme i nikada se ne zna kada ce se neko "primiti" i dati ploda u smislu "velikog uspeha". Tako npr., odes da pocistis dvoriste i sretnes nekog rodjaka/rodjaku od komsije i eto, za godinu-dve, mozda troclana porodica :)... Prosto nikad se ne zna, ali ono sto je izvesno jeste da jedino akcijom bilo licnom ili drustvenom covek sebi otvara mogucnosti direktno ili nedirektno... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је као да имаш канцеларију у душевној болници, у којој се изолујеш и ствараш нешто. Наравно да може тако, нико не каже да не може. Можеш и да ставиш звучну изолацију, да те не ометају остали док вриште. Питање је да ли је то живот? Кад изађеш да прошеташ, желиш да видиш и друге људе како су срећни и задовољни, да се једни другима насмејете... Ако су сви око тебе несрећни, у чему је тада поента твоје личне ”среће”?

 

А у чему је поента да будеш и ти несрећан са осталима?

 

Не помажеш ни себи ни њима.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Na kraju se sve svede na onu pricu o nekoj pozitivnoj autosugestiji, lazi sebe, ubedjuj da je dobro i da ce biti dobro, sto manje gledaj na te vesti iz drustva i, sto je najbitnije, probijaj svoje granice finansijske izdrzljivosti. :)

 

Pa to nije laganje sebe.. to je samo drugi ugao posmatranja. Dobro ti je, sto nije? U africi svaki cetvri covek ima sidu, moraju da pesace po vodu do ko zna koliko, pa su srecniji od tebe. A tebi, boga ti.. lose... problem je sto ljudi uopste ocenjuju da li im je "dobro" "lose" i porede svoje stanje sa drugima.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А у чему је поента да будеш и ти несрећан са осталима?

 

Не помажеш ни себи ни њима.

 

Не кажем да ти треба да се предаш и не радиш ништа, зато што је такво окружење. Оно што покушавам да ти објасним је да ти у таквом окружењу свакако јеси несрећан, ако си човек, без обзира на то што си ”успео”. Уосталом, и сам си рекао да си отишао у САД због окружења, тако да ваљда разумеш...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А у чему је поента да будеш и ти несрећан са осталима?

 

Не помажеш ни себи ни њима.

 

To je neki faktor "mentaliteta mase" ono... moras da se uklopis na neki nacin.. ne kzem da se Juanko uklapa, vec gledam ljude.. svi se isto ljute zbog istog, svi su isto tuzni zbog istog.. jos se takmice ko je vise ljut ko je vise tuzan..

 

evo sad ovi piloti sto poginuli... gledam ljude po fejsu i dve grupe se izdvajau oni koji su ljut na Gasica.. pa se takmice ko je vise ljut i besan.. i ove koji tuguju zbog pilota... ko je vise tuzniji..

Sta bre da tugujem, poginuli su zrtvenickom smrcu, to su sad sveci pod zagrljjem gospoda u carstvu nebeskom.. ja trebaa da budem tuzan zbog njih, ja sam bre srecan zbog njih.

 

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...