Срушио се хеликоптер Војске Србије који је превозио животно угрожену бебу

[Milan Nikolic]

Procedura se može menjati u svrhu poboljšanja misije, a ne iz avanturizma. Navesti posadu da joj komanduje kontrola izvan opsega koju misija podrazumeva, bez ikakve vanredne situacije i opravdanosti, jeste uzrok nesreće i činioci toga moraju biti identifikovani.

[Milan Nikolic]

Radić: ,,Nama je uskraćeno, zapravo, najvažnije: kako je uopšte došlo do ideje da se angažuje vojska ako je već policija rekla (da su uslovi za poletanje neprihvatljivi)?''

[Тања1]

Благо онима који увек следе законе и процедуре, онима који су, кад год им то одговара, спремни да аргументовано, театрално и елоквентно осуде свако кршење процедуре. Њихово је краљевство земаљско.

*Новинар и писац

 

Мухарем Баздуљ

 

http://www.politika....-subota.sr.html

 

 

 

Па шта лупрда овај, када је постојао план лета који је саставио вођа ваздухопловства на основу задатка, дакле, дословно преносим штаје Милан Ракић написао: Постоји план лета који саставља вођа ваздухоплова на основу задатка. Дакле, из докумената предочених јавности, јасно се види да вођа летелице (мј Мехић) јасно назначава, спрам свог плана лета Прилазној Београд да је његово ПЛАНИРАНО место спуштања хелидром на Бањичком вису, односно, као алтернација аеродром Батајница. ТРИ ПУТА. И три пута контролор са прилазне пренебрегава ту чињеницу и наводи га на АНТ...

 

Па није ли прекршио своје процедуре, следио оне друге, театралне?!  Прво што си ти још један театрални новинар и писац и  не разумеш да је првобитни план пилота био највише могуће приближен природним законима и стабиности, ту је био СЛОБОДАН  да дефинише и покрене план (све то из своје стручности), с друге стране, постојала је нечија  потреба за променом плана када се овај нађе у ваздуху. Посада и даље има већу слободу за реализацију плана све време, али у исто време нови план обара с ногу,  почетне планове (план посаде). Максимална слобода пилота се током лета такође није реализовала компромисом између његове потребе за стабилношћу и нечије потребе за променом плана. Један проблем се односу на слободу посаде и њен избор плана, Друга је ствар бити у могућности спровести оно што одлучи други и на земљи. Једно је спровести оно за ште се вођа СЛОБОДНО одлучио, друго је слободно изабрати оно за шта се други на земљи одлучио. Ако је план вође имао ограничене објективне могућности и ресурсе, он ће изабрати скромнији циљ који је реалан за спровођење, на пример не изабере велелепни а. Никола Тесла, већ тамо неки прост аеродром где неће бити улицканих. Ипак овде се устукнуло да се прича о слободи, јер и пилот и они на земљи имају исту слободу да слете на аеродрому који изаберу. Дакле, више генерално, знамо да је садржај  плана ових других резултат друштвеног процеса над којим посада  у ваздуху нема контролу. Стога ми је примамљиво закључити да у основи посада је била без слободе. Ово што тврдим је у једном смислу тачно. Не ради се ту о непроменљивим плановима који би нас блокирали унутра у ваздуху, већ о привременим обрасцима којима нешто можемо да урадимо да променимо.  Дакле, посада је променила план под НЕСЛОБОДОМ, али је ово очигледно било нечије огромно претеривање, овај процес је достигао план који није сам планиран, план вође. У том смислу они што су исковали други план, открили су да су укочени и ограничени дебили, и остају такви чак и након што се хеликоптер срушио. Дакле, то је такође тотално везивање за нечије дебилно правило да се слети на велелепни аеродром Никола Тесла, а тај крши правила (план посаде) кад је то њему пријатно и кад му се ћефне из нестручности, а не када је то посади било потребно.

[Милан Ракић]

Dva pitanja

 

 

1.

Predsednik Vlade Vučić je, videli smo, održao konferenciju za štampu povodom pada helikoptera. Ni ovoga puta nije propustio priliku da se zaštitnički ponese prema ministru za kojeg se sumnja da je bio na aerodromu u trenucima kada se očekivalo sletanje helikoptera.

 

„Je li možda ministru Lončaru bilo bliže da ide u Surčin zbog novinarskih ekipa, nego da dođe na VMA? Pa Lončar živi na tri minuta od VMA, na tri minuta. Mislite li da je neko naredio pilotu da sleti na Surčin “zbog slikanja”!? Pa taj bi bio lud i odgovarao bi do kraja života za to, pa nek je sto puta ministar. Neverovatno je šta sve ljudi mogu da insinuiraju“ (izvor B92).

 

Sumnja javnosti da je posadi helikoptera bilo naloženo da sleti na aerodrom Nikola Tesla zbog slikanja nije posledica nikakvog hira, već dve lako proverive činjenice. Prvo, ministar Lončar je već pokazao sklonost da organizuje medijske događaje u situaciji kada je ugroženoj deci potrebna pomoć. Podsećamo, 25. avgusta 2014, na tom istom aerodromu Nikola Tesla, Lončar je doveo novinarske ekipe da ga „uslikaju“ na pisti kako lično unosi u avion četvorogodišnjeg dečaka koji se, zbog teške neurološke bolesti, šalje na lečenje u Nemačku.

 

U tom smislu, Lončarova motivacija za medijskom promocijom 13. marta 2015. ne bi predstavljala nikakvu novost ili odstupanje od prethodne prakse.

 

Drugo, u uključenju uživo ispred Instituta za majku i dete novinar RTS-a je te večeri saopštio da se ministar Lončar nalazi na aerodromu Nikola Tesla, gde se „očekuje sletanje helikoptera“. Ovo uključenje za Dnevnik 3 možete pogledati ovde (prilog počinje od 21:20).

 

Dakle, nisu „neodgovorni društveno-politički radnici“ naprasno izmislili da je Lončar bio na aerodromu, već je državna televizija izvestila o tome (inače, posebno pitanje je otkud ekipa RTS-a ispred Instituta za majku i dete, kada se, prema Vučićevim tvrdnjama i izveštaju vojne komisije, do samog dolaska u Beograd očekivalo da helikopter sleti na VMA).

 

Kako bi se prekinulo svako dalje spekulisanje, najbolje bi bilo da se gospodin Lončar eksplicitno izjasni da li je tačno da je bio na aerodromu, kako RTS tvrdi, ili je to neistinita informacija. Ovo umesto njega javnosti može da saopšti i gospodin Vučić, ako je u međuvremenu saznao gde se nalazio Lončar (podsećamo, tri dana nakon nesreće, 17. marta, Vučić je izjavio da „ne zna da li su ministri bili na aerodromu“ – neobična neobaveštenost za nekog ko tvrdi da se upuštao u takve detalje kao što su čitanje trankripata i obdukcionih nalaza; uz to, neozbiljno je da Vučić čak ni tri dana posle tragedije ne zna osnovne činjenice o ulozi njegovih ministara u ovako bitnom događaju).

 

Pored eksplicitnog izjašnjavanja da li je Lončar bio na aerodromu, a kako bi se utvrdilo da li su vršeni pritisci na posadu da sleti na aerodrom Nikola Tesla zato što ih tamo „čekaju ministri i novinari“, neophodno je da se objave transkripti razgovora posade helikoptera sa kontrolorom leta. Ovo je praksa u svetu nakon okončanja istraga avionskih nesreća i nema razloga da sada, kada su izveštaji vojnih komisija objavljeni, naša javnost ne dobije potpuni uvid u transkripte (kao neizostavne priloge samim izveštajima).

 

2.

 

Drugo pitanje upućeno je rukovodstvu Aerodroma Beograd.

 

Primetno je da nijedan od dva vojna izveštaja ne navodi kada je helikopter pronađen, nego sepojavljuje formulacija (strana 9):

 

„Informaciju o mestu pada helikoptera, DCV dostavio je ODT i RViPVO u 02:11 časova 14.3.2015. godine“.

 

Ovim se utvrđuje da je informaciju o mestu pada helikoptera jedna strana saopštila drugoj u 02:11, međutim nigde se (ni u jednom izveštaju) ne saopštava kada je tačno helikopter pronađen. Helikopter je mogao biti pronađen od strane službi za traganje 10 minuta, pola sata, ili dva sata pre prenošenja informacije. Kako je moguće da izveštaji ne sadrže precizan podatak kada je helikopter pronađen?

[1]

Međutim, prema Vučićevoj tvrdnji na konferenciji za štampu od 14. marta i izjavi Generala Dikovića sa druge konferencije za štampu (takođe 14. marta), helikopter je pronađen oko 02:00h. Ako je ovo istina, to znači da puna tri i po sata nadležne službe na Aerodromu Beograd nisu znale gde je i šta se tačno desilo sa helikopterom, koji je nestao na neposrednoj teritoriji aerodroma.

 

Konkretno pitanje za Aerodrom Beograd glasi: da li ste obavezani međunarodnim regulatornim pravilima da u slučaju gubljenja kontakta sa vazduhoplovom, koji se u tom trenutku nalazi u blizini aerodroma, zabranite sva poletanja i sletanja sve dok se ne ustanovi šta se desilo sa vazduhoplovom (gde se nalazi, ako je pao – da li su delovi olupine razbacani tako da predstavljaju opasnost za druge vazduhoplove pri poletanju/sletanju)?

 

Sudeći prema informacijama samog Aerodroma, pista je bila otvorena za sletanje već od 23:20, sat vremena nakon što je izgubljen kontakt sa helikopterom. Tako je, recimo, avion iz Pariza sleteo u 23:20 (JU 315), iz Minhena u 23:25 (LH1724), iz Kopenhagena u 23:28 (JU405) itd…

 

Ako je Aerodrom obavezan pravilima da, radi bezbednosti, zatvori pistu sve dok se ne utvrdi gde se nalazi nestali vazduhoplov, to bi onda impliciralo jednu od sledeće dve stvari – ili su (a) nadležni na Aerodromu načinili težak prekršaj dovodeći u opasnost živote putnika i posade u avionima koji su od 23:20 do 02:00 sletali; ili je (b) suprotno izjavama zvaničnika, helikopter pronađen mnogo pre 02.00.

 

Rukovodstvo Aerodroma bi trebalo da pruži javnosti punu informaciju o međunarodnim regulatornim standardima koji važe u pogledu ovog pitanja, kao i to to da li je dobilo zahtev od međunarodnih tela koja se bave bezbednošću avio-saobraćaja da podnese izveštaj o dešavanjima u noći između 13. i 14. marta (ako jeste – šta su poslali kao odgovor).

 

Vratimo se trećem Dnevniku RTS-a – pomenuto uključenje se desilo u 23:26. Kako je moguće da reporter najavljuje da bi helikopter trebalo da „baš u ovim momentima sleti, a da zatim sanitet krene prema dečijoj bolnici Institut za majku i dete“, kada je sat vremena pre toga izgubljen kontakt sa helikopterom? Pošto je reporter po svemu sudeći bio na vezi sa izvorom na aerodromu, od kojeg je dobijao informacije, postavlja se pitanje – da li se informacija o padu, i o tome kako je zaista tekla i koliko je trajala pretraga na terenu, pokušala sakriti od javnosti barem do narednog jutra?

 

***

 

Odgovori na ova pitanja – o ulozi Lončara i o pretrazi terena nakon gubitka kontakta sa helikopterom, doprineli bi rasvetljavanju uzroka i neposrednih reakcija nakon pada helikoptera. To je u najboljem interesu javnosti.

 

P.S: Par sati posle objave ovog teksta, Ministarstvo odbrane je objavilo deo priloga iz pomenutnih izveštaja komisija, u kojima se na strani 19 nalazi izjava brigadnog generala Predraga Bandića​:​ “Informaciju o nameri ministra zdravlja u Vladi RS da prisustvuje sletanju dobio sam od njega lično tokom njegovog telefonskog poziva upućenog meni na službeni mobilni telefon”.

 

Slobodan Tomić

 

Peščanik.net, 06.04.2015.

[Ђорђе Р]

Кршење процедуре је увек кршење процедуре. Ако процедура јестe прекршена, онај који ју је прекршио, из перспективе беспоговорног поштoвања закона, морао би да сноси последице и да није било несреће, односно да се хеликоптер безбедно спустио и да је беба спасена. Закони и процедуре су апстрактна, скоро математичка категорија. Убице девојчице Александре Зец су, примера ради, ослобођене потпуно у складу са законом, јер су признале свој злочин без присуства адвоката, а коришћење таквог признања у судском процесу је, знамо, свуда у демократском свету, недопустиво кршење процедуре. Благо онима који увек следе законе и процедуре, онима који су, кад год им то одговара, спремни да аргументовано, театрално и елоквентно осуде свако кршење процедуре. Њихово је краљевство земаљско.

 

Овде Мухарем силно греши зато што све процедуре генерализује.

 

Војска је ипак специјално друштво, и ту су процедуре нешто друго од онога што оне предтављају у остатку друштва. Овде су процедуре управо ради заштите живота. Неко је већ рекао, то је као када би хирург прескочио процедуру прања руку, или дезинфекције инструмената, па због тога убио пацијента, чак и из најбољих намера. У болници поштовање процедура у хируршкој сали представља заштиту пре свега пацијента. А у војсци су оне ради заштите свих, а посебно оних који извршавају операцију.

[Crveni Baron]

Овде Мухарем силно греши зато што све процедуре генерализује.

 

Војска је ипак специјално друштво, и ту су процедуре нешто друго од онога што оне предтављају у остатку друштва. Овде су процедуре управо ради заштите живота. Неко је већ рекао, то је као када би хирург прескочио процедуру прања руку, или дезинфекције инструмената, па због тога убио пацијента, чак и из најбољих намера. У болници поштовање процедура у хируршкој сали представља заштиту пре свега пацијента. А у војсци су оне ради заштите свих, а посебно оних који извршавају операцију.

 

 

Slazem se da treba da snosi odgovornost svako ko je prekrsio proceduru, bez pardona. I da svako i inace snosi odgovornost za svoja dela ez onbzira o kome se radi.

[Crveni Baron]

Radić: ,,Nama je uskraćeno, zapravo, najvažnije: kako je uopšte došlo do ideje da se angažuje vojska ako je već policija rekla (da su uslovi za poletanje neprihvatljivi)?''

 

 

Vrlo prosto ... jer vojska raspolaze sa boljom tehnikom, prilagodjenijom za teze uslove ... Upravo zbog toga su upotrebili upravo ovaj tip letelice. Bas zbog losih vremenskih uslova.

[Crveni Baron]

Па шта лупрда овај, када је постојао план лета који је саставио вођа ваздухопловства на основу задатка, дакле, дословно преносим штаје Милан Ракић написао: Постоји план лета који саставља вођа ваздухоплова на основу задатка. Дакле, из докумената предочених јавности, јасно се види да вођа летелице (мј Мехић) јасно назначава, спрам свог плана лета Прилазној Београд да је његово ПЛАНИРАНО место спуштања хелидром на Бањичком вису, односно, као алтернација аеродром Батајница. ТРИ ПУТА. И три пута контролор са прилазне пренебрегава ту чињеницу и наводи га на АНТ...

 

 

 

Samo sto tu Milan Rakic nije objasnio zasto postoji uopste komunikacija izmedju letelice i kontrole leta jer sta imaju oni njemu da javljaju gde da slece kada on vec ima "plan" ... i kako je uopste moguce da se preusmeravaju avioni recimo na druge aeriodrome zbog loseg vremena kada oni svi valjda imaju nekakav plan leta?

 

A iznad svega nije nam objasnio kakav odnos vlada u vojsci izmedju komande i pilota? Recimo, naredi komanda pilotu da promeni kurs i izruci bombe tu i tu a on im odbrusi. sta bre, imam ja svoj "plan leta" i ne odstupam ni za milimetar oid njega ...

 

Nista tu Rakic nije objasnio ...

[Crveni Baron]

Procedura se može menjati u svrhu poboljšanja misije, a ne iz avanturizma. Navesti posadu da joj komanduje kontrola izvan opsega koju misija podrazumeva, bez ikakve vanredne situacije i opravdanosti, jeste uzrok nesreće i činioci toga moraju biti identifikovani.

 

 

A losi metoroloski uslovi? Koiji su bili gori za sletanje gde je predvidjeno sletanje bilo?

[Тања1]

Овде Мухарем силно греши зато што све процедуре генерализује.

 

Војска је ипак специјално друштво, и ту су процедуре нешто друго од онога што оне предтављају у остатку друштва. Овде су процедуре управо ради заштите живота. Неко је већ рекао, то је као када би хирург прескочио процедуру прања руку, или дезинфекције инструмената, па због тога убио пацијента, чак и из најбољих намера. У болници поштовање процедура у хируршкој сали представља заштиту пре свега пацијента. А у војсци су оне ради заштите свих, а посебно оних који извршавају операцију.

 

To већ кажем Ђорђе Р, Дакле, у мојој прошлој поруци написала сам  више генерално, знамо да је садржај  плана ових других резултат друштвеног процеса над којим посада  у ваздуху нема контролу (дакле, узимајући у обзир да су други план усвојили током њиховог лета), већ има своју војничку процедуру (свој план) ради заштите живота. Сада ови други, чији план представља остатак друштва, перу руке од одговорности, а посада је из најбољих намера и под огромном притиском усвојила њихов прљав план, и сад ови други кажу да посада није опрала руке пре полетања.

 

Стварно, не каже се узалуд да вода све може опрати осим црног образа.

[Milan Nikolic]

Bitno je da Vladi stiže puna podrška:

 

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1884662/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B5%D0%BD+%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BE+%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0+%D0%B4%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%A1%D0%90%D0%94.html

[Milan Nikolic]

A losi metoroloski uslovi? Koiji su bili gori za sletanje gde je predvidjeno sletanje bilo?

 

Alternativa je bila Batajnica gde je u tom trenutku bilo znatno bolje meteorološko stanje nego na ANT.

[Тања1]

Овде неко хоће да каже зато што је неко цивилни контролор лета може да ме ПРЕУСМЕРИ због лошег времена. Може да ми јави мето, не може да ме преусмерава зато што мисли да се разуме у потенцијалне могућности војног хеликоптера и техничке могућности летења и слетања истог или зато што мисли да се разуме у искуство и знање које може да  поседује један пилот, дакле иде се на обострано прихватљиво решење, наравно пилот зна да лу су му метеоролошки услови повољни.  Други пример, у ратним околностима, јелте, нареди команда пилоту да промени курс и изручи бомбе ту и ту, а  оно испостави се да он има свој „план лета“, значи ратна ПРЕВАРА у ваздуху или слично, довиђења, ја ћу да их изручим где хоћу или нећу. Заиста, пилот има свој „план лета“. "Вежите се слећемо, а можда и нећемо". Тамо горе, тако ствари стоје.

[Милан Ракић]

Samo sto tu Milan Rakic nije objasnio zasto postoji uopste komunikacija izmedju letelice i kontrole leta jer sta imaju oni njemu da javljaju gde da slece kada on vec ima "plan" ... i kako je uopste moguce da se preusmeravaju avioni recimo na druge aeriodrome zbog loseg vremena kada oni svi valjda imaju nekakav plan leta?

 

A iznad svega nije nam objasnio kakav odnos vlada u vojsci izmedju komande i pilota? Recimo, naredi komanda pilotu da promeni kurs i izruci bombe tu i tu a on im odbrusi. sta bre, imam ja svoj "plan leta" i ne odstupam ni za milimetar oid njega ...

 

Nista tu Rakic nije objasnio ...

Нисам се ни трудио да објашњавам, него само да кажем како је, тј. како би требало да буде...

 

Дакле, још једаред. Пилот је након добијања задатка саставио план лета и навигацијски план за исти. У план лета се уноси маршрута са свим прекретним оријентирима, курсевима и висинама. Такође и време доласка на сваки појединачни прекретни оријентрир. Још једном-план лета се саставља у односу на задатак и на метеоролошки извештај, односно прогнозирано време током извођења задатка. 

 

Одступања јесу могућа, нарочито у условима нагле промене времена, када је неопходно нпр. због облака (јер хеликоптеру је ЗАБРАЊЕНО летење у облацима) да се промени курс и сл. (Уочи НАТО агресије, прелетао сам једну Газелу из Подгорице за Београд. Време је било слично овом. Значи сипила киша, ниска доња база облака и сл. У метео извештају који је дала Обласна контрола летења, једино смо могли "проћи" север Црне Горе преко Пљеваља, па даље на Ужице и на концу Батајницу. Међутим, надомак Пљеваља, развио се огромни кумулонимбус који се морао заобићи и мало-по мало, све источније и источније, завршисмо на крају на Бијелом Пољу, Рашкој, Чачку и на крају преко Тополе дођосмо до Београда односно Батајнице. Контрола летења је све време наравно била обавештавана о промени задатка практично, промени курса и висине, али се није мешала и НАРЕЂИВАЛА где и како се мора летети. Јер контролор седи пред радаром на земљи, а ти си на 2000-3000 метара изнад њега,окачен за небо...). 

 

Овај свој пример сам навео као илустрацију да план летења није Свето Писмо у мери измене нпр. курса у "ходу", изазваном наглим променама временских услова. Али пилот је онај који одлучује и обавештава контролу. Контролор може да предложи неку алтернативу, неки курс чак и ЗАБРАНИ, препоручи и обавести о нечему и сл... И да надовежем једном пригодом, после бомбардовања, враћао сам се из Пирота, контролор је инсистирао да се слети у Ниш, јер је огроман кумулонимбус практично "затворио" Јастребац, а сви коридори источно и западно од ове планине су били забрањени. Међутим, изнад Алексинца смо приметили један чеп у облаку из којег је "пробијало" Сунце. Контрола је обавештена да ће се покушати вертикално пробијање облака (јер иза њега је лепо време), ако не успе враћамо се и чучамо у Ниш (роштиљ у "Американцу" нам не гине, ал` смо некако ипак хтели да се вратимо кући). Контролор је наравно прихватио, јер не одлучује он, него посада. Када смо дошли до Алексинца, буквално испред кумулонимбуса, успели смо да пробијемо како смо се и надали и за облака је била чиста и кишом из тог облака "умивена" Србија-окуана Сунцем. Контроли је само јављено да је пробијање успешно извршено, поздравили се са Нишлијама и кренули пут Батајнице.

 

Све ово само ради илустрације односа контроле и посаде и да разјаснимо да је вођа летелице, односно посада та која има јаснију слику и доноси одлуку, нравано, увек уз консултацију са контролом. 

 

Ово су били примери за измене током летења, "у ходу"... И ту је комуникација обострана. 

 

Идемо даље. Ако је у Плану летења наведен као аеродром слетања летелиште на Бањичком вису,односно хелидром на ВМА, а алтернација а. Батајница, онда нема ту шта контролор да мења план. Мислим, овде видимо да је МОГЛО. Зашто је Омер пристао на то (и под чијим притиском, а да не помињем замуцкивање контролора док му ТРЕЋИ пут саопштава да је АНТ),ја то заиста не знам. Али не може контролор да НАРЕДИ. 

 

Што се тиче другог дела питања оног са бомбама, ту је ствар још прецизнија и не допушта никакве измене у ходу, нарочито што се тиче циљева. Мсм, можда може у америчким филмовима Б и Ц продукције. У стварном животу не. Такође, прави се навигацијски план, затим проучавање циља, залаз и маневар за ракетирање и бомбардовање и ту нема измена. Дакле, ако сам добио наредбу да бмбардујем Випитено, моја је обавеза да извршим припрему за долазак на објекат дејства,проучавање оријентира, планинскиог масива, врхова, одакле је најбоље дејствовати и сл. И не може нико да ми нареди у току лета, да се вратим и ипак бомбардујем Венецију. Без обзира што је она "повољнија" јер се налази у низији итд... 

[Milan Nikolic]

Nisam video odvratniju voditeljku i emisiju u životu.

,,Да Можда Не''