Не може бити мучеништва ван Православне Цркве

[Zoran Đurović]

Pa i miš se može otima kad mu se daje neki lek, pa lek deluje, a prišešće ne. a sad kad se pričešćuju deca deluje i bez vere i svesti o njemu...

Ево, душо, да ти објасни авва. Ориген тумачи шта значи кад се Исус преображава пред тројицом кат' идион. Логос се преобразио свакоме засебно. Наравно да се преобразио једном, у једној сцени, како се и слика на икони, и како и Јеванђелисти описују, али пред сваким посебно се појавио (кат' идион). Зашто? Зато што је Логос мултиформан, многообличан. Општи и појављује се особама колико су у стању да приме. 

Реч је о општепознатом епиноија Логоса. Не бисмо исто видели на Тавору.

За созерцавање... на молитву и контемплацију.

Нема на чему (одговарам на хвала).

[Zoran Đurović]

Pa i miš se može otima kad mu se daje neki lek, pa lek deluje, a prišešće ne. a sad kad se pričešćuju deca deluje i bez vere i svesti o njemu...

Ево, душо, да ти објасни авва. Ориген тумачи шта значи кад се Исус преображава пред тројицом кат' идион. Логос се преобразио свакоме засебно. Наравно да се преобразио једном, у једној сцени, како се и слика на икони, и како и Јеванђелисти описују, али пред сваким посебно се појавио (кат' идион). Зашто? Зато што је Логос мултиформан, многообличан. Општи и појављује се особама колико су у стању да приме. 

Реч је о општепознатом епиноија Логоса. Не бисмо исто видели на Тавору.

За созерцавање... на молитву и контемплацију.

Нема на чему (одговарам на хвала).

[milan.]

Avvo, sad vidim da si čovek svet, i prozorljiv.
A ovo što si napisao se slažem ali kad smo u pitanju, ti i ja, koji smo slobodno prišli, sa verom i zeljom za zajednicom, pa se avva sav ozari i ispuni blagodaću, a milan tek neki zanemarljivi deo blagodati primi u odnosu na avvu.

 

inače, ovo za ''dušo'' opet se ulizuješ episkopu  Ignjatiju? :P

[Zoran Đurović]

Avvo, sad vidim da si čovek svet, i prozorljiv.

A ovo što si napisao se slažem ali kad smo u pitanju, ti i ja, koji smo slobodno prišli, sa verom i zeljom za zajednicom, pa se avva sav ozari i ispuni blagodaću, a milan tek neki zanemarljivi deo blagodati primi u odnosu na avvu.

 

inače, ovo za ''dušo'' opet se ulizuješ episkopu  Ignjatiju? :P

Душо, смирење је врлина у хришћанству. Хајде, ако не знаш ове ствари из Оригена, није грех, али мало захвалности и смирења не би било наодмет. 

Наравно да се шлихтам Игњатију јер ме он тајно плаћа. Уствари, ту сам се улизивао Артемију, или Бараку Обами. Шалим се, папи, од њега сваки месец узимам 100.000 евра.

Дакле, без глупирања.

Везано је питање "Волим Сина". - Црква је прихватила крштење деце због веровања у првородни грех (Ориген, Кипријан, Августин итд.), јер само крштени може да се спаси. Само од петог века на Западу почиње да преовладава теза да деца се кризмају (миропомазују) и причешћују са 7 година јер тада бивају свесни. Такав став никада на Истоку није био прихваћен. Управо због тога што вера и учествовање у Животу није ствар разума (само рација).

Сама деца су "неразумна", али их волимо (нормалне особе које имају тај осећај) и желимо да буду са нама. Стари нису били баш толико одушевљени децом (Јеванђеље: Пустите децу мени), а ни њихово прихватање са Исусове стране не треба разумети у романтичарском кључу. Као ни прихватање сиромаха и жена. Но, то су друге теме.

Нема на чему... 

[milan.]

Душо, смирење је врлина у хришћанству. Хајде, ако не знаш ове ствари из Оригена, није грех, али мало захвалности и смирења не би било наодмет. Наравно да се шлихтам Игњатију јер ме он тајно плаћа. Уствари, ту сам се улизивао Артемију, или Бараку Обами. Шалим се, папи, од њега сваки месец узимам 100.000 евра. Дакле, без глупирања.

 

znaš, ti si meni interesantan lik, međutim kao da stalno imaš potrebu da se svadjaš, ili misliš da imaš razloga za to. Ovo za ignjatija sam pomenuo kao šalu, on je meni omiljen vladika da tako kažem,  pa nema potrebe za tu nadmenost, niti ironiju, jer briga mene ko tebe plaća. Nisam ti ja neki pop sa vaseljenske pa da me to zanima.

[Zoran Đurović]

znaš, ti si meni interesantan lik, međutim kao da stalno imaš potrebu da se svadjaš, ili misliš da imaš razloga za to. Ovo za ignjatija sam pomenuo kao šalu, on je meni omiljen vladika da tako kažem,  pa nema potrebe za tu nadmenost, niti ironiju, jer briga mene ko tebe plaća. Nisam ti ja neki pop sa vaseljenske pa da me to zanima.

Хвала, пријатељу, али кад сте анонимни ја не могу да знам да ли се неко шали или не. Са пријатељима се стално шалим, али овде такве могућности немам.

И велики број аутоироничних коментара овде говори да разумем шалу, али, анонимност, понављам оставља увек отвореним за различите интерпретације.

Мало је ситуација неправедна: Ја се овде потписујем, једини сам који нешто може да изгуби, а такође и "губи" време дајући вам сажвакане ствари и подтичући вас да размишљате. Мало захвалности не би било наодмет, а њу имају из овог стафа јер знају шта све радим на општу ползу. Дакле, без двосмислености и увређености, јер ништа Теби нисам рекао него неком Милану...   

[Јанко]

Pa nema smisla jer ako je to,kao sto je receno stvar individulanog odnosa,vere koju jedan vernik ima spram toga onda su to za decu obican hleb i vino.Dete nema nikakvu svest o tome sta uzima,niti ima ikakvu veru u sebi u tom uzrastu.

Да подупрем аввине речи (нисам ја антипротиван ави у свему ) пазите да не паднете у рационализацију.

"Светиње светима" има велику дубину у светлу аввиних речи. Ми имамо свестан (да ли???) однос са Христом, али однос не почиње и завршава се свешћу. Пре ће бити - завршава. Деца су у додиру са Невидљивим колико и ми. Навике од младости и невидљиво добро од Дарова сигурно да пружају много бољу стартну позицију за будући свестан однос. Па није Исаија видео лебац којим нас анђео гађа, већ ужарено угљевље које анђели не смеју рукама дирати већ клештима држати. Даље, и сам опрез приликом давања Причешћа и процедура ако се проспе говоре да ћемо одговарати и за сам ОДНОС према њему као Светињи. Наравно да Њему не можемо наудити ако се односимо недостојно, али дефинитивно можемо себи ОДНОСОМ. Ако су неки, по речима ап. Павла, бивали болесни па и умирали због недостојног причешћивања, то не треба буквалистички схватити да ако смо читави после причешћа онда смо прошли испит, чешће бива да нас он ДАРУЈЕ и чека на уздарје. Хоћемо ли се уљуљкивати да је све ОК и ми смо ОК (а нигде покајања, преумљења и поправљања, "узрастања у меру раста Христовог"), или благодарити и делати у љубави што је до нас (јер "вера без дела је мртва").

[Volim_Sina_Bozjeg]

Везано је питање "Волим Сина". - Црква је прихватила крштење деце због веровања у првородни грех (Ориген, Кипријан, Августин итд.), јер само крштени може да се спаси. Само од петог века на Западу почиње да преовладава теза да деца се кризмају (миропомазују) и причешћују са 7 година јер тада бивају свесни. Такав став никада на Истоку није био прихваћен. Управо због тога што вера и учествовање у Животу није ствар разума (само рација). Сама деца су "неразумна", али их волимо (нормалне особе које имају тај осећај) и желимо да буду са нама. Стари нису били баш толико одушевљени децом (Јеванђеље: Пустите децу мени), а ни њихово прихватање са Исусове стране не треба разумети у романтичарском кључу. Као ни прихватање сиромаха и жена. Но, то су друге теме. Нема на чему... 

 

Ја сам ти заиста, као оцу захвалан за све што пишеш и радиш, овде.

 

Чак шта више, имао сам прилику то и неколико пута да споменем а најгоре од свега ми је што нема још тако храбрих отаца, где би у дискусији, коју ја сматрам идеалном приликом за учење и моје гласно размишљање са свима вама, додали можда слагање или неслагање са вашим ставовима, односно примерима из праксе, поготово што се канона тиче.

 

Но да те не хвалим много (немој ни ти мене), што рече владика Григорије (можда чуо од неког ) ,нећу да га хвалим много, човек уме да се поквари

 

Све у свему, ја би волео, да те слушам оче и уживо што би се рекло, да заједно прослављамо ту Неограничену а понекад и шокантну Љубав Бога Живога, коју нам кроз Христа досноси. То је неисцрпна жива благодат сваке дискусије а на жалост, ми какви јесмо смо је понекад претворили у патетику.

 

Зато је и Апостолу било тешко, да каже Љубим те Христе. Нека барем прођем као апостол Петар и не изгубим на вавек љубав који недвосмислено и чињенично сви осећамо.

 

Дакле у моје име хвала ти на свему.

[milan.]

И велики број аутоироничних коментара овде говори да разумем шалу, али, анонимност, понављам оставља увек отвореним за различите интерпретације. Мало је ситуација неправедна: Ја се овде потписујем, једини сам који нешто може да изгуби, а такође и "губи" време дајући вам сажвакане ствари и подтичући вас да размишљате.

 

 

Zato jer razumeš šalu, i vidim da voliš da se šališ sam ti se i obratio šaljivo. zato sam i stavljao smajliće na kraju rečenice da bi se video kontekst.

A što se tiče anonimnosti, jes da nisam javna ličnost ko ti i Seka, ali ipak sam stavio svoje ime i sliku.

[draganzzz]

Dragi svetosavski narode, 

Nisam se dugo javljala , ali sam pomno pratila razne interesantne diskusije. 

Pre nedelju dana sam cula nesto sto me je zaintrigiralo pa sam mislila da to podelim sa vama. 

Naime, proslog petka sam bila na jednom predavanju na Teoloskom fakultetu u Beogradu koje je organizovala dobrotvorna organizacija SPC "Covekoljublje" . Predavanje se ticalo volonterskog rada sa ljudima koji su HIV + i koji boluju od bolesti zavisnosti (narkomanija). 

Uvodnu rec je imao patrijarh Pavle i on je tom prilikom ispricao pricu iz svog iskustva kako je pricescivao na samrti ljude obolele od side. 

Pritom je rekao kako je posle kasicicu kojom je bolesnika pricestio dezinfikovao a papir koji je pritom koristio spalio, objasnivsi kako i mi ljudi treba da ucinimo sta je do nas da sprecimo sirenje tako jedne teske bolesti. Jer, mozda neko sledeci ko se pricescuje moze da ima neku ranu u ustima pa da se bolest prenese..... Tako je rekao.

Ono sto je mene iznenadilo je ta dezinfekcija. 

Jer, pomislih , koliko nas se svake nedelje pricescuje sa istom kasicicom...... koliko mozemo biti sigurni ko je a ko nije medju nama HIV pozitivan?

Da li patrijarhove reci da i mi ljudi treba da ucinimo koliko je do nas da se zastitimo znaci da treba svako od nas da nosi svoju kasicicu ?!?!? 

A opet, svestenstvo u crkvama u koje ja idem relativno cesto prica o tome da je maloverje razmisljati kako se pricescujuci se istom kasicicom sa ostalim ljudima mozemo razboleti. I uvek se navede i primer da se svestenstvo posle svih pricescuje , pa koliko bi tek oni mogli biti bolesni .... 

Eto , toliko od mene za sada.

Pozdrav iz suncanog prolecnog Beograda.

Sanja

 

 

 

 

 

Да ли можеш, да нам кажеш шта је овде скандалозно?

 

 

Izvini brate ali nisam tebe pitao nego Zorana?

[Zoran Đurović]

Kad je tvec tema presla na pricesce,

pitao bih o.Zorana sta misli o ovom stavu p.Pavla o pricescivanju HIV pozitivnih bolesnika?

Nadam se da nije dobro preneto, ako jeste, za mene je u najmanju ruku skandalozno.

http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5429

Нисам паметан... Увек сам употребљавао причешће без икаквих мера предострожности. Ми попови смо отпорнији од бубашваба, у томе је тајна Шалим се, а не треба ни чудом објашњавати што не оболевамо више од других људи. Павлов поступак је један од могућих. Мени је лично глупо да се иде са кашичицом. Можда је решење да се вратимо на примитивни образац, па да свако узима причешће као свештеник (и тада остаје проблем пијења из исте чаше), како је сада у неким католичким црквама. Умакати хлеб у вино? Можда и то, ако је црква мања, јер би била потребна огромна количина хлеба. Стари канон забрањује да верни стављају причешће у марамице или драгоцене кутије (плашили се да због "нечистих" руку не буду кажњени). У сваком случају бих размишљао о избацивању кашичице.

Такође, да ме погрешно не разумете, и чуда су могућа са причешћем (нека специфична, али не треба правити од тога правило, и замишљати га као "Божији суд": узимање врелог жељеза из кључале воде).

Дакле, немам неки дефинисани суд о овом проблему. Можда бих га имао временом када бих се бавио њиме, сада пак немам. Позззззззз!!!!!!!!!!! 

[Zoran Đurović]

Zato jer razumeš šalu, i vidim da voliš da se šališ sam ti se i obratio šaljivo. zato sam i stavljao smajliće na kraju rečenice da bi se video kontekst.

A što se tiče anonimnosti, jes da nisam javna ličnost ko ti i Seka, ali ipak sam stavio svoje ime i sliku.

Нисам разумео, праштај! Сада је све јасно. Само, децу одмах да крстиш

[Deki992]

Izvini brate ali nisam tebe pitao nego Zorana?

 

 

Evo, ako mogu da kazem kao neko ko je citao o HIv-u dosta, a posto je pitanje koliko vidim pre svega medicinske prirode (a to je moja oblast studiranja), ovde se radi o tome da se treba osvrnuti na prenos HIV virusa koji se ne prenosi koriscenjem iste case na primer. U pitanju je jako "slab" virus (kada se nadje u spoljasnoj sredini brzo gubi dejstvo), pogotovo kada je u pljuvacci, gde je njegova koncentracija jako mala.
Sve u svemu, da ne sirimo pricu, sanse da se ovako zarazis hivom su manje od sanse da te u toku pricesta udari grom, tacnije teoretski je sustinski i nemoguce.



 

[draganzzz]

Evo i odgovora o.Ljube na tu dilemu:

 

 

 

[email protected]

29.03.2003 17:19:30

Draga Sanja,

bojim se da vasa dilema nije tako jednostavno resiva. Ako je blaz. Avgustin 
pogresio u njegovom shvatanju Svete Trojice, ili Sv. Teofan Zatvornik o nekoj 
vrsti mateijalnosti duse onda je moguce da ima svoj stav i patrijarh Pavle 
(uostalom on je to i sam podvukao u svome predgovoru da su to samo njegova 
licna misljenja). 

Pre neku godinu izdat je cirkularni ukaz Sabora SPC svim eparhijskim 
arhijerejima da se nosioci smrtonosnog HIV pricescuju plasticnim kasicicama i 
zatim one spale. Mislim da je ovo povezano sa ovim patrijarhovim stavom u 
vezi ovog pitanja/problema. Neke pomesne crkve i sa liberalnijim stavovima 
bile su zbunjene ovom odlukom. Pojedini arhijereji su prosledili taj ukaz 
svome svestenstvu a neki nisu, ali se sve to drzalo u nekoj tajnosti koja je 
nosila krajnje nepoveljivi karakter prema ovakvom stavu. Danas je sve to 
zaboravljeno i dobro je sto je tako.

Sveta Crkva se kroz vekove susretala sa pomorima i smrtonosnim 
virusima, od kojih su najvise covecanstva odnele kuga i kolera (neuporediva 
zaraznija i smrtonosnija bolest od HIV), i nasuprot toj cinjenici nigde nije 
zabelezeno da su pravljene neke "restrikcije" ljudima koji nisu bolovali 
duhovno nego samo telesno. U vreme sv. Grigorija Palame (prilikom Dusanovog 
osvajanja Vizantije) i sv. Simeona Novog Bogoslova uveliko se sirila kuga, a 
poznato nam je da su oni trazili cesto zajednicarenje=opstenje, kako sa 
zajednicom isto tako i sa Hristom. To je relativno novija hriscanska istorija 
pa ni u njoj nije zabelezeno da su trazeni neki preventivni putevi prilikom 
pricescivanja pravoslavne hriscanske zajednice.

Ako mozemo da sumnjamo da zivotvorna krv i telo Gospoda Isusa Hrista, 
ne moze biti na "iscelenje duse i tela" (molitva pred sv. pricesce) onda nema 
smisla ni prilaziti svetoj casi. Ja licno mislim da je ovo uticaj popularne 
dileme sa kojom se sve cesce susrecemo u crkvenim krugovima: da li se treba 
pricescivati svakoliturgijski (ako nisi pod zabranoma) ili sa odredjenom 
pripremom i uzdrzavanjem zbog saznanja nase nedostojnosti ili ne (niko nije 
dostojan ali se ona izrazava u raznim stepenima i kategorijama isto tako kao 
i vrline)? Da li se gubi vera ako preterano i bez kontrole "racionalizujemo" 
nesto sto je uvek bila tajna. Ja mislim da i o tome moze mnogo da se pise. 

Bez nekog naduvavanja ovog pitanja ili razvijanje nekog zakulisanog 
teoloskog traktata mi uvek moramo poci od cinjenice da "sveto pricesce" jeste 
"zivotovrna Tajna", i da ono ne moze biti ubica. U lturgijskoj molitvi posle 
primanja ove Svete Tajne mi molimo Gospoda: "da nas utvrdi u strahu" 
Njegovome i "da cuva zivot nas", jer je Njegov "svaki dobar dar, i svaki 
savrseni poklon odozgo". Molitva pred "Oce nas" na liturgiji Ranije osvecenih 
darova nama svedoci da nas sveto pricesce "ozivotvorova" i daje "radost, 
zdravlje i veselje" (molitve posle pricesca).

Ja licno ne mogu niti zelim da zivim u strahu da prilikom svake 
upotrebe Svetih darova da postoji mogunost da se necim zarazim. Samo mi fali 
jos i to iskusenje! 

Protojerej Ljubo Milosevic

[Ламех]

Ево, душо, да ти објасни авва. Ориген тумачи шта значи кад се Исус преображава пред тројицом кат' идион. Логос се преобразио свакоме засебно. Наравно да се преобразио једном, у једној сцени, како се и слика на икони, и како и Јеванђелисти описују, али пред сваким посебно се појавио (кат' идион). Зашто? Зато што је Логос мултиформан, многообличан. Општи и појављује се особама колико су у стању да приме. 

Реч је о општепознатом епиноија Логоса. Не бисмо исто видели на Тавору.

За созерцавање... на молитву и контемплацију.

Нема на чему (одговарам на хвала).

 

 

А овде да се надовежем само наговештајем тога да св. Максим врло слично говори, и то баш о Причешћу, да се Логос од телесног кроз богопознање заједно са оним који га познаје успиње ка бестелесном и умопостижном ка мистичком созерцању.