Не може бити мучеништва ван Православне Цркве

[Марио Токовић]

Шта рећи него ... секташки дух. На жалост и несрећу, у неким људима се дух секташтва одомаћио и осмелио - међу лаицима, свештеницима и епископима. А одомаћило се и „смирење“ и послушање у непознавању духа светих Отаца. Но границе Цркве ипак одређује Бог а не секташка свест и савест. Јер сваки онај који поверује и исповеди божанство Христово биће спашен ( Свети Силуан ); ови Новомученици повероваше и исповедише пред клање божанство Христово; и узе их Голубица Очева и уведе у пределе мученика; а коптска црква их унесе у диптих светих; слава Богу који не гледа на лице но на срце човечије.

А шта рећи за мајке њихове; њима су децу поклали а нема ни лелека ни поклича; а код нас када те неко попреко погледа и лелек и поклич. Сви ми такви, први ја, можемо само да се постидимо пред мајкама Новомученика.

Ево прилике за Екуменизам на делу: да их све хришћанске цркве унесу у диптихе светих Новомученика.

П.С наши епископи још увек служе ПАРАСТОС патријарху Павлу а при том га сви називају светим?! Тужно, комично и иритантно. Где је Павле био за живота тамо је и по смрти - јер где је благо ваше онде ће бити и срце ваше. А где је благо коптских Новомученика виде цели свет, а да ли баш сви? 

[Драшко]

Знам причу,......... испричао нам један угледни чика који је често долазио у Св. Марка, и ако се не варам, био је сведок:

Заробљеништво у Норвешкој,....... људи из ЈУгославије, разних националности....неки баја-надлежни даје неку тољагу неком Муслиману заробљенику да изудара неког другог Југословена, овај одбија....баја-надлежни га изудара са три ударца и Муслиман умире.

Неко из групе заробљеника узвикује"овај човек је Православни светац, он се сад крстио у име Оца и Сина и Светога Духа"

 

Амин

 

(можда нисам најтачније пренео причу, у сваком случају чика Жарко који ју је испричао је веома озбиљн човек....од Цркве)

[Драшко]

Ово су људи рођени у том учењу. Нису они учинили раскол. За тебе би требали бити ближи него незнабошци.

Под један - ти изгледа не знаш разлику између јереси и раскола, миксујеш их по вољи.

Под два, ти си очигледно следбеник закона и канона, џаба саме Речи Христове...

И под три - "каквим судом судите, тако ће вам се судити".

А ти настави, они одоше пред Онога кога су исповедили. Разлика између цитирања правила и канона, и исповедања Христа животом - то су ти земља и Небо. Опит, брате, а не бубање...

Јанчони батице facenew22222222 и за претходни пост!

8086.gif 

[Ел Џи]

Видим да сам упозорен и стајем са овом поруком и цитатом из једне књиге. Из књиге "Најбољи васпитач - збирка васпитних примера" протојереја Живана М. Маринковића (Београд 1995, стране 367-368):

"635. Изобличен у сну због отпадања од своје вере православне и преласка у суботаре. Један занатлија из Бачке испричао је покојном епископу Николају како је био отпао од своје православне вере и пришао суботарима, у уверењу да ће код њих наћи спасење. И даље се он усрдно молио Богу да га упути на пут спасења. И благи Бог показао му је у једном сну где је спасење. Сања он неку ливаду и на њој много казана поређаних један поред другог. Наједном се код крајњег казана створи његов умрли отац са једним владиком беле браде и у златним одеждама. Владика почне да свети воду и са крстом пође од казана до казана. Сагне се и почне осењавати крстом унутра казане по реду. Први, други и трећи звече празни, без воде, у четвртом као да имаше мало воде, а кад дође до крајњег казана удесно, он беше пун, па кад владика превуче крстом по води, из ње искачу варнице крупне као ораси, а светлије од сунца. Кад владика заврши освећење, он подиже крст и пружи на целивање. Одједном се створи силан народ и напуни ливаду. Народ поче прилазити и целивати крст, а владика би сваког покропио освећеном водом. Приликом кропљења капље воде биле су као варнице. Онда се и он усуди да приђе и целива крст. Али кад је дошао на ред, владика га оштро погледа и рекне: „Ти не припадаш овом казану; твој је казан један од оних празних тамо улево. Ти си некад припадао овом казану, али си прешао у отпаднике. Одлази одавде!“ Ја тада погледах у свога оца, цептећи од страха, али мој отац оборио главу земљи и неће да ме погледа. Ја се окренем и пођем у онај народ, али се свак измицаше од мене, као од губавца. Ја почнем плакати, и у том се пробудим. Сан ми је био јасна поука. Онај владика са мојим оцем био је свети Никола, наша крсна слава, кога сам ја престао славити, откако сам се оделио од Православља. Одмах ми се казало шта ми треба чинити. Повратио сам се у веру својих отаца, исповедио се и причестио. Од тада сам чвршћи у Православљу него што сам икад био (Епископ Николај, Повест о човеку који се обратио од јеретика, Емануил, стр. 18-20)."

[Јанко]

Видим да сам упозорен и стајем са овом поруком и цитатом из једне књиге. Из књиге "Најбољи васпитач - збирка васпитних примера" протојереја Живана М. Маринковића (Београд 1995, стране 367-368):

"635. Изобличен у сну због отпадања од своје вере православне и преласка у суботаре. Један занатлија из Бачке испричао је покојном епископу Николају како је био отпао од своје православне вере и пришао суботарима, у уверењу да ће код њих наћи спасење. И даље се он усрдно молио Богу да га упути на пут спасења. И благи Бог показао му је у једном сну где је спасење. Сања он неку ливаду и на њој много казана поређаних један поред другог. Наједном се код крајњег казана створи његов умрли отац са једним владиком беле браде и у златним одеждама. Владика почне да свети воду и са крстом пође од казана до казана. Сагне се и почне осењавати крстом унутра казане по реду. Први, други и трећи звече празни, без воде, у четвртом као да имаше мало воде, а кад дође до крајњег казана удесно, он беше пун, па кад владика превуче крстом по води, из ње искачу варнице крупне као ораси, а светлије од сунца. Кад владика заврши освећење, он подиже крст и пружи на целивање. Одједном се створи силан народ и напуни ливаду. Народ поче прилазити и целивати крст, а владика би сваког покропио освећеном водом. Приликом кропљења капље воде биле су као варнице. Онда се и он усуди да приђе и целива крст. Али кад је дошао на ред, владика га оштро погледа и рекне: „Ти не припадаш овом казану; твој је казан један од оних празних тамо улево. Ти си некад припадао овом казану, али си прешао у отпаднике. Одлази одавде!“ Ја тада погледах у свога оца, цептећи од страха, али мој отац оборио главу земљи и неће да ме погледа. Ја се окренем и пођем у онај народ, али се свак измицаше од мене, као од губавца. Ја почнем плакати, и у том се пробудим. Сан ми је био јасна поука. Онај владика са мојим оцем био је свети Никола, наша крсна слава, кога сам ја престао славити, откако сам се оделио од Православља. Одмах ми се казало шта ми треба чинити. Повратио сам се у веру својих отаца, исповедио се и причестио. Од тада сам чвршћи у Православљу него што сам икад био (Епископ Николај, Повест о човеку који се обратио од јеретика, Емануил, стр. 18-20)."

Поента приче је?

Нити су ови људи отпали својом вољом од Православља (јер се у њему нису родили), нити су отишли у суботаре, нити су сањали. Него на јави Христа као Бога исповедили...

@Драшко

[Фидер]

Била једна јако побожна жена, Хрватица-католкиња, која ако је ишта знала о догматима, канонима, о филокви, очишћујућем огњу... ја главу дајем. Али је прве две заповести Христове врло добро знала и још боље их чинила. Ако она, заједно са овим новомученицима који су још већи подвиг учинили, није у наручју Његовом, онда сам ја све погрешно схватио у вези Православља 

[milan.]

Они који су се крстили у својој крви или исповедили веру у Христа па страдали су били пре тога многобошци, а овде се арди о јеретицима. Спасења нема за расколнике (крв мучеништва не може сапрати грех раскола) а камоли за јеретике.

 

Dakle, krv mučeništva može sprati greh mnogoboštva, ali ne greh jeresi?

Pa šta je strašnije: da se moliš nepostojećim tj lažnim bogovima, ili da imaš pogrešno mišljenje o tome dal Hristos ima jednu ili dve prirode?

 

I mučenik je onaj ko strada za Hrista, a ne za SPC.

jel misliš da će Hrstos prezreti onog ko je svoj zivot izgubio uzdajući se u njega? Misliš da se reči ''ko izgubi život svoj zbog  mene, naći će ga'' odnose samo na one koji potpuno tačno ispovedaju veru, koji nemaju ni jednu dogmatičku grešku?

 

[Иван Недић]

možda će i ući, ali će morati preko mitarstva, a ne kao naši mučenici direktno u raj :P

 

inače, vremena su se promenila nekad su mučenici postajali i nekršteni koju su postradali zbog hrista, sad više ne... ne može tako lako mučenički venac

 

Инфлација светости

[Grizzly Adams]

Ако сте братијо читали из предања како су се и незнабошци "крштавали у крви" и улазили у Царство Божије, а камо ли људи који исповедају Христа 99.9% исто као и ми!? А разлику између њих и нас већина овде не би знала да објасни. Ко вас бре учи такве ствари...

 

Господ помилуј нас окамењене у срцу...

[Ел Џи]

Познати филозоф Ориген је, бар према писању Јевсевија Кесаријског, живот завршио од последица многог мучења (бичевања...). Свети оци Петог васељенског сабора посмртно због лажних учења предају Оригена проклетству. Исто понављају и оци Шестог васељенског сабора.

[Ел Џи]

Познати Арије умире у највећим мукама, по црквеном предању по казни Божијој, а и он је веровао у Христа, али каквог? Да је Христос Син Божији али ипак створен од Бога. Страдали Копти такође верују у Христа, али каквог? У Христа који нема људску вољу, само божанску. Неки олако преносе модерни релативизам на верски план.

[Јанко]

Познати филозоф Ориген је, бар према писању Јевсевија Кесаријског, живот завршио од последица многог мучења (бичевања...). Свети оци Петог васељенског сабора посмртно због лажних учења предају Оригена проклетству. Исто понављају и оци Шестог васељенског сабора.

Нико пре и нико после...

Овај поступак је јасна педагошка порука о опасности таквог учења које није било јасно разобличено за његовог живота.

Уосталом, Јероним каже да је пуштен и да је умро природном смрћу, дакле упитно је његово страдалништво.

[Grizzly Adams]

Христос у свакоме тражи да нађе нешто добро, тражи најмање добро дело, жељу, мисао, само да нам опрости. Кад би нам тражио мане, нико жив се не би спасио.

 

Онај други у свакоме тражи грешке и недостатке.

[Јанко]

Познати Арије умире у највећим мукама, по црквеном предању по казни Божијој, а и он је веровао у Христа, али каквог? Да је Христос Син Божији али ипак створен од Бога. Страдали Копти такође верују у Христа, али каквог? У Христа који нема људску вољу, само божанску. Неки олако преносе модерни релативизам на верски план.

Тек он није мученик Христа ради, нису му муслимани просули црева, него је сам Господ допустио тако срамну смрт и спречио срамљење Цркве - кад људи нису хтели...

[Драшко]

Христос у свакоме тражи да нађе нешто добро, тражи најмање добро дело, жељу, мисао, само да нам опрости. Кад би нам тражио мане, нико жив се не би спасио.

 

Онај други у свакоме тражи грешке и недостатке.

Да, лично сам убеђен,ћћћ можда би ме неки духовник или теолог оспорио, али....верујем и осећам да Бог тражи и најмањи разлог да нас спасе!