Ко је био Гаврило Принцип?

[kordun]

Čekaj da vidimo šta će biti,ovaj autor filma mi nije baš drag ako ćemo pošteno,mada film zaista djeluje odlično

[Милан Ракић]

Čekaj da vidimo šta će biti,ovaj autor filma mi nije baš drag ako ćemo pošteno,mada film zaista djeluje odlično

 

То сам управо јуче и прокоментарисао на теми о "Равној гори", где је добар део, ако не и већина учесника у теми, својим коментарима критиковала аутора и целокупни пројекат, дисквалификовавши га у старту иако су/смо погледали само тридесети део укупног пројекта. ("Равна гора" је серија од 10 епизода, која је само опет део драмске триологије под називом "1941-1945", а верујем да ће и остала два дела имати по 10 епизода, те стога тридесети део)

 

Неко од форумаша, иначе критички настројен према поменутој серији је прокоментарисао да једва чека да погледа овај филм (Херој 1914), сматравши га вероватно у старту бољим и квалитетнијим... Ја сам на то додао коментар у смислу, у праву си, ал` чек само кад се види ко је аутор филма и која продуцентска кућа стоји иза њега... Макар био и најбољи филм, појединима од нас ће сметати, као теби наслов нпр., некоме ово, оно, а некоме и Дадо Калембер и Време филм, а нарочито неки њихови ранији урадци...

 

И ево, нисам дуго чекао, ти си први

[Баба]

 

Мухамед Филиповић: Гаврило Принцип је био борац за слободу

 

 

Један од најпознатијих бошњачких интелектуалаца и члан Академије наука БиХ Мухамед Филиповић тврди да је Србин Гаврило Принцип, атентатор на престолонаследника Аустроугарске Франца Фердинанда, пре готово 100 година у Сарајеву, био борац за слободу и против окупације своје родне земље.Филиповић у интервјуу Танјугу указује да би било апсурдно да Фердинанд добије споменик у Сарајеву, јер је био представник земље окупатора, а БиХ, каже, нема никаквог разлога за пијететом према њему.
"Спомен плочу са ликом заслужује Принцип и то на месту где су биле некада његове стопе, које су током рата уништене", каже Филиповић и истиче да не разуме потребе БиХ да аболира своје окупаторе.

Филиповић подсећа да је принц престолонаследник у Сарајево дошао како би надгледао маневре аустроугарске војске, који су се изводили на граници са Црном Гором и са Србијом.

Он, такође, подсећа да је својевремено, чини му се, каже, 2007. године, оштро критиковао председницу Градског већа Сарајева, која је Оту фон Хабзбургу уручила повељу почасног грађанина престонице БиХ.

Не мислим, каже Филиповић, да државе које су иницирале да се на Видовдан 2014. низом манифестација у Сарајеву обележи 100 годиина од Првог светског рата, желе добро ни БиХ, ни народима који у њој живе.
"Мислим да они желе да оперу свој образ и своје руке, јер су они такође саучесници и произвођачи Првог светског рата", рекао је Филиповић.

Он сматра да је обележавање те годишњице требало да организују босанске институције, симпозијумом који би био посвећен искљуциво односу Босне и Аустрије и осветљавању деловања младежи и других политичких фактора у том периоду. У том контексту био би, додаје, осветљен и атентат и сама личност Принципа.

Говорећи са свог становишта и са одређеном историјском дистанцом, Филиповић наводи да се око Сарајевског атентата ствара апсолутно непотребна и, како каже, нажалост лоша атмосфера у којој се јављају различити интереси.
"Гаврило Принцип је са мог становишта и становништа односа и ситуације из које настаје и на коју реагује - борац за Босну и Херцеговину. Он је борац против аустроугарске окупације његове родне земље. Он је борац против политике Аустроугарске која је била прозелитска и експлоататорска", рекао је Филиповић.

За њега је Принцип млади идеалиста, који је веома волео своју земљу и мрзео њеног окупатора, а Фердинанд је био симбол свега тога. Принцип се томе успротивио актом лишеним личне мржње, што је јасно из докумената сачињених током његовог ислеђивања, прецизан је Филиповић.

Сарајевски атентат се, додаје, не може поредити са тероризмом, јер је у то време атентат био легитиман начин борбе против оних који су угњетавали једну земљу, односно њен народ.

Опширно описујући тај период, Филиповић истиче да аустрогарска окупација БиХ није била "последња реч Аустроугарских амбиција" на простору Балкана, већ се она пројектовала и на друге просторе - долину Лима, долину Ибра, долину Мораве и, вероватно, долину Вардара.
"То је политика, која је имала свој израз у изградњи тзв. багдадске железнице, повезивањем немачког политичког интереса са Турском", прича Филиповић.

Притом се, каже, заборавља да је Аустроугарска насилно ушла у БиХ, да је побила велики број људи приликом окупације БиХ, да јој се велики број грађана БиХ супротставио, као и да је изазвала велики егзодус када је, у први мах након окупације, БиХ напустило око 300 хиљада људи.

Заборавља се, додаје, и да је Аустроугарска у БиХ уселила 200.000 католика и да је велика средства уложила у обнову католичких цркава на подручју БиХ, које су, након што су ојачале, почеле да спроводе политику присиљавања становништва на католичанство.
Зато су, истиче Филиповић, постојали велики разлози за људе који су живели у БиХ да се противе Аустроугарској владавини и да се противе њеној политици.

"То противљење је имало неколико основа. Пре свега, Аустрија је дискриминисала православно становништво у погледу развоја, тако да је настао покрет за национално просветну аутономију Срба. Потом, настаје и покрет за тзв. просветну аутономију
Муслимана коју је водио муфтија босански Џабић", прича Филиповић.

Истиче да у том периоду настаје тенденција заједничког деловања Срба и Муслимана, али исто тако било је и разлога да се развије опозиција са становишта социјалних прилика и настанка градске сиротиње када се јавља и раднички покрет и социјалдемократија.

То је, прича он, период и када широм Европе настају револуционарни покрети младих, међу којима је била и Млада Босна. Сви они су тада и данас смарани националним револуционарима против туђинске владавине или против социјалног и националног угњетавања.
"Млада Босна је била босански, а никако српски покрет. Било је стога нормално да Срби БиХ сматрају својом земљом, јер су у њој живели вековима и никада није било постављано питање њиховог издвајања", навео је.
Истиче да се управо у таквом амбијенту изродио Принцип који је, иако малолетан, био веома огорчен због владавине Аустроугарске, не само због тога што је то била страна сила, већ и због начина на који је она владала.

Зато је, додаје, постојала велика солидарност међу људима против Аустрије.
Говорећи о вези између атентата у Сарајеву и Првог светског рата, Филиповић је рекао да је то најобичнија спекулација која је давно одбачена у историјској литератури.
"Након Првог светског рата настала је огромна литература о узроцима његовог настанка и у свим релевантним историјиографским анализама одбачена свака суштинска повезаност између атентата и узрока његовог почетка", указао је
Филиповић, истакавши да је Први светски рат дуго година уназад "припреман" у политикама тадашњих сила.

То је, додаје, била жеља Немачке и Аустрије да и они добију своје колоније, које су до тада биле у рукама Енглеске, Француске, Шпаније, Поругала, Холандије и Белгије.

А чињеница да је и Аустрија желела рат прозилази из начина на који је поставила ултиматум Србији, тако да, како каже, на њега није било могуће одговорити.
"Ултиматум је садржавао такве захтеве који би значили негацију српске суверености. Ниједна озбиљна држава која држи до себе не може пристати да преда аспекте суверености, који припадају исључиво тој држави у руке друге државе, па према томе ни Србија није могла дати право Аустрији да на њеној територији врши истраге, јер би то била пенетрација националног простора",
закључио је Филиповић.

Извор: Танјуг

[kordun]

Kako Hrvati svojataju Teslu,tako i ovi sad hoce da svoju djecu uce kako se Gavrilo princip,simbol srpskog otpora okupaciji u stvari zrtvovao za drzavu BiH mozes misliti.Normalno da je Gavrilo volio Bosnu,ali kao srpsku regiju,ne kao nekakvu drzavu iz Sarajeva,Gavrilo je bio srpski nacionalista,a to ovaj gospodin nije nigdje naveo u svom tekstu,ja bi mu rado naveo neke primjere borbe njegovih Bosnjaka protiv okupatora npr. Hercegovacka Buna i ostalo,bolje da nam nisu ni pomagali nista,sad bi oni da budu rame uz rame sa Srbima kao borci za slobodu,ta nece djecu u skoli uciti kako su ih cetnici oslobodili,dabome...

[horatio]

Aферим, за интелектуално поштење! Ипак, проблем је једино што Гаврило није био борац за БиХ (само) већ за Југославију, гдје би Србија била "Пијемонт" око кога би се окупиле остале јужнословенске земље.

[Дејан]

Pismo koje otkriva ko je želeo Prvi svetski rat

Planovi za početak Prvog stvetskog rata postojali su 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji, proizlazi iz do sada prećutkivanog pisma koje je u Andrićgradu danas predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.

 

 

 

 

Srpska artiljerija na položaju u Kolubarskoj bici (Foto: wikipedia.org)

 

 

To pismo je guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru Austrougarske monarhije Bjelinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je danas predstavljen u odeljenju za istoriju Kamengrada.

Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajući krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena. 

“Poćorekovo pismo je dokument koji spada u primarne istorijske izvore, jer je nastalo onog momenta kada se događaj desio i ono je jedan od najznačajnijih istorijskih izvora za izučavanje pitanja krivice i odgovornosti za početak Prvog svetskog rata”, rekao je Perišić. 

Naveo je da razlozi za prećutkivanje ovog dokumenta nije teško otkriti, jer se njegov sadržaj nije uklapao u željenu, odnosno konstruisanu nenaučnu sliku predistorije i istorije početka Prvog svetskog rata. 

Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. godine u listu "Večernja pošta“ u Sarajevu i bio čuvan u tzv. crnom kabinetu gde se skriva najpoverljivija pošta, istakao je Perišić. 

Prepis ovog dragocenog istorijskog dokumenta za rasvetljavanje povoda i uzroka početka Prvog svetskog rata čuva se danas u Ahrivu Srbije dok se za originalom još traga. 

Član Odbora Andrićevog instituta za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata Miroslav Jovanović je rekao da sarajevski atentat nije bio presuda, nego je bio samo povod za izbijanje velikog svetskog krvoprolića u kome je stradalo devet miliona vojnika i pet miliona civila. 

"Austroguarska je povod za početak Prvog svetskog rata stavila na teret Srbije i Rusije što su kasnije podržali brojni poznati istoričari kao što su Kris Klark i Šon Mekejn“, naveo je Jovanović. 

Reditelj i idejni tvorac Kamengrada Emir Kusturica rekao je da ponovno objavljivanje ovog pisma u "Istorijskim sveskama“ Andrićevog instituta treba da popravi istorijsku i medijsku sliku o početku rata. 

"Brojni su antitiranski atentati koji su obeležili istoriju, a u novije vreme oni se dešavaju i pred televijskim kamerama. Sarajevski atentat je istorijski zloupotrebljen i iskorišćen za progon srpskog naroda i za početak velikog rata", rekao je Kusturica. 

On kaže je da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda, "rasistu i antisemitu, na kućnom pragu, u zemlji Gavrila Principa, a ne u Beču ili nekom Ferdinandovom letnjikovcu u Austrougarskoj monarhiji". 

"Kada je Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika u okupiranom Sarajevu, njegov stric Franjo Josip je, prema navodima memoarske literature, rekao:’Ispunjena je božja pravda’. Njegova reakcija nije bila samo izraz netrpeljivosti strica prema bratiću, nego i stanje stvari u jednom od najmoćnijih carstava u istoriji ljudskog roda“, smatra Kusturica, javila je Srna, a preneli banjalučki mediji. 

Naglasio je da je objavljivanje ovog dokumenta početak nastojanja Andrićevog instituta da javnosti stavi na uvid dokumente koji skreću pažnju javnosti sa koloseka propagande, ali i organizovanog zaborava "u kome danas učestvuju i oni koji su slavili pobedu Prvog svetskog rata". 

"U svakom slučaju biće korisno da se pročita šta je Poćorek rekao Bjelinskom godinu dana pre nego što je Austrija objavila rat Srbiji i tako uvukla Evropu i svet u plamen u kome je izgorelo, prema Olegu Ajrapetovu, 9,5 miliona vojnika i pet miliona civila“, naveo je. 

Kusturica je potvrdio da će povodom godišnjice Prvog svetskog rata snimiti dokumentarni film, a Andrićev institut će organizovati i brojne manifestacije, promocije dokumenata i knjiga, kao i predstavljanje istine o tom ratu na međunarodnim forumima.

 

B92

[Бојан Сарачевић]

[Crveni Baron]

 

 

Reditelj i idejni tvorac Kamengrada Emir Kusturica rekao je da ponovno objavljivanje ovog pisma u "Istorijskim sveskama“ Andrićevog instituta treba da popravi istorijsku i medijsku sliku o početku rata. 

"Brojni su antitiranski atentati koji su obeležili istoriju, a u novije vreme oni se dešavaju i pred televijskim kamerama. Sarajevski atentat je istorijski zloupotrebljen i iskorišćen za progon srpskog naroda i za početak velikog rata", rekao je Kusturica. 

On kaže je da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda, "rasistu i antisemitu, na kućnom pragu, u zemlji Gavrila Principa, a ne u Beču ili nekom Ferdinandovom letnjikovcu u Austrougarskoj monarhiji". 

 

[Ignjatije]

Мит. Амфилохије: Принцип борац за слободу http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=01&dd=19&nav_category=167&nav_id=801883

[Crveni Baron]

Gavrilo Princip dobija grandiozni spomenik na Kalemegdanu

 

Grandiozni spomenik Gavrilu Principu biće najkasnije do juna otkriven na Kalemegdanu u blizini spomenika zahvalnosti Francuskoj.

„Identičan spomenik Principu biće podignut i u Istočnom Sarajevu. Inicijativa za podizanje spomenika atentatoru na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda potekla je od Vlade Srbije u okviru obeležavanja veka od Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata”.

 

 

Srbija i srpski narod na taj način ispraviće i svojevrsnu nepravdu prema Principu, koji nikada nije dobio spomenik. 

Iako se niz škola i javnih ustanova decenijama naziva po ovom revolucionaru, spomenik u Beogradu biće prvi Gavrilu Principu u čast. Na njegov čin u prošlosti gledalo se u svetlu kontroverzi oko uloge Srbije u atentatu, što je verovatno i bio razlog zbog čega Princip do sada nije dobio spomen-obeležje. (Kurir)

 

Serbian Cafe

 

[Јанко]

Прво помислим да неко заиста појма нема о животу и неке погрешне ствари чини ненамерно, а онда помислим да намерно гурају мечки прст у око...

Сад, дал' ће мечка да се наљути па брже да нас растргне или ће да се збуни и побегне видећемо... Мен' се чини ово прво. Али "Срб је Христов, радује се смрти"

[Volim_Sina_Bozjeg]

Eh koliko puta smo mi čačkali onu: ima da nas nema... ( i svet je već navikao na nas... )

[Ђуро Станивук]

а онда помислим да намерно гурају мечки прст у око...

 

можда си овде у праву...колико је паметно, не знам...ја бих то без икакве помпе обавио, помало тајно, па кад људи виде - виде.

[Raymond Red Reddington]

Гаврило, је убио и трудну Војвоткињу Хоенбер, па нисам сигуран колико заслужује споменик.

Није био Српски националиста већ анархиста...југословен...

није терориста...али није и да заслужује споменик..

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ma potpuno je svejedno dosadno nam je kao narodu i to stanje vlada trenutno...