Бог и истина

[Млађони]

Али у заједници. То је Црква.

 

pa sta je to crkva.. sta to znaci zajednica... jel neki indijanac iz anglo amerike koji u zivotu nije dosao u dodir sa formalnom crkvom deo crkve?!

 

 

 

И још једна ствар, ако заиста службе у Цркви доживљавате као церомоније,обреде,а све алудирајући на некакву бесмислену паганштину, онда сте од ње заиста многооо далеко...

 

Ne, niko to nije rekao... aludiramo na to da nije to jedini put ka spasenju... kroz ceremonije i formalnosti... te ceremonije nisu puke i besmislene, niti nekakve paganstine, imaju i oni svoj smisao, ali nije njihov smisao u njihovoj formalnosti...

 

Kao sto nije jedini put da postanes jak - teretana...

[Срђан Шијакињић]

Коначно те схватих 'вако глуп каквог ме Бог даде.

 

Ма ја се конфузно изражавам, стално радим нешто друго док чукам овде успут.

[Deja Vu]

Жив био Хуан.                Свима сад да пожелим срећну НГ .                                                                      сад гасим монитор.

 

Па шта је Хуан урадио, дао одговор који си ти све време имала, али си постављала питања чисто да се нађе неко као он да даа исти одговор да би ти спокојно угасили монитор? Свашта 

[Juanito]

Па шта је Хуан урадио

 

Хуан не мора ништа да уради, довољно је да погледа...  :91600gh602qs7z8:

 

[Deja Vu]

@@Juan, какав си шмекер, просто ти завидим.  

[Adelaida]

cccc....

[Млађони]

Биће да је неке срамота да се Крсте (укључујући и помазање) те да оду на Литургију и да се причесте. Ово друго нарочито. Срамота их због обреда, форме, церемоније. Ко веле смејаће са стране. "Мислим, то је тако аут". Тај одлазак на Литургију то је код нас или срамота или мода. У оба случаја имамо гордост. Ето препреке спасењу. А после им хришћанство и други хришћани криви. Није братијо, ево ми вас зовемо, није ништа страшно, не боли...у ствари боли. Боли опасно јер подразумева одрицање. Ето, ту вам је код гордости и грех, и то онај први. Грех свих грехова. Победите гордост победили сте грех.

O cemu pricas? Gde je neko rekao da je to sramota? Ovde pokusavamo da objasnim ateistima, da neko ko ne ide na liturgije i ateista je opet moze biti spasen.. ispadate iz konteklsta teme i ti i zoske i pricate o necemu senaestom....

[Александар Милојков]

Да разјасним. Постоји могућност да Бог не постоји, да је људска фантазија, док са истином није тако.  

 

И "истина" итекако може да буде наша фантазија. Заправо, она је увек наша перцепција света. Ја се потпуно слажем са Кантом који је правио разлику између ствари по себи и нашег сазнања о њима, говорећи да ми не видимо ствари по себи већ онакве какве нам се показују.  

[Александар Милојков]

А ја ћу као Пилат да питам: Шта је истина?

[Adelaida]

 Ovde pokusavamo da objasnim ateistima, da neko ko ne ide na liturgije i ateista je opet moze biti spasen.. 

A sta uopste podrazumeva(s)te pod spasenjem...?

[Перезвон]

.. Имате чак и оне приче о томе како су хришћани некакво духовно племство (владика Григорије, ако се не варам). То ми је одвратно, представаља једну врсту несвесног духовног расизма.

 

Зависи како схваташ племство. У антици, верујем и у Хришћанству, племство обавезује! Та обавеза је велика жртва а не овосветска привилегија.

[Давор73]

@Млађони @Аdelaida

У којој си се мери обожио y тој си се спасао. Живо ме занима како ће то ићи без светих тајни , сопственим снагама. Причам за нас којима је ,,Чаша спасенија" пред носем, ми ћемо тешко имати изговор. Другo су Лапонци и остали који за Христа нису чули.

[Тања1]

И "истина" итекако може да буде наша фантазија. Заправо, она је увек наша перцепција света. Ја се потпуно слажем са Кантом који је правио разлику између ствари по себи и нашег сазнања о њима, говорећи да ми не видимо ствари по себи већ онакве какве нам се показују.  

 

Погрешно је "истину" називати фантазијом. Перцепција кроз?

[Тања1]

И "истина" итекако може да буде наша фантазија. Заправо, она је увек наша перцепција света. Ја се потпуно слажем са Кантом који је правио разлику између ствари по себи и нашег сазнања о њима, говорећи да ми не видимо ствари по себи већ онакве какве нам се показују.  

 

Наше идеје о свету варирају од ситуације до ситуације, слажем се има импликација за оно што зовемо ’истина’. Али ти замисли да је велики део Србије изненада изложен насилној поплави, да не постоји само један истинит опис зашто је дошло до поплаве, већ неколико. Неко ће рећи да је резултат западних загађења, метеоролози вероватно да је ефекат природног феномена, побожни људи Божија казна због грешног начина живота људи, политичари да поплава показује запостављеност израдње насипа, канализације и инфраструктуре. Која од ових објашњења су истинита, и ко одлучује  које од њих је истинито? Наравно да не постоји одговор на нека од ових питања, око којег би се СВИ сложили. Начин на који разумемо стварност зависи чак и од нашег културног порекла. Ове структуре нису „објективне“ и истините у смислу „истинито и објективно уопште“. Чак ни када су научне. То значи да не можемо научити праве разлике између онога што називамо реалност и оно што ми зовемо истина о томе?! Али рећи да није истина у смислу да се ствари не би десиле да нисмо овде или да се нису десиле, јесте фантазија, и кроз овај проблем приближавамо се ономе што можемо да зовемо перспективистички и релативистички концепт истине. И ја сам читала литературу Канта. Било како, истина је да се поплава десила! Погрешно је рећи да је била фантазија.

[Aquilius Cratus]

Не односи се на тебе, кажем уопштено и карикирам.

 

Атеисти хоће да се спасе али да ништа сами не учине. Хоће да се спасе али на начин који они хоће да се спасе. Неће Крштење, неће Литургију, али траже начин и интересују се како би икако могли на неки други начи да се спасе. Значи, неће да се својевољно одрекну своје воље, тј. остају самовољни, јер Бог тражи да хоћемо да се спасимо и открива нам начин како да се спасимо. Тај начин подразумева да се ми одрекнемо своје воље. Својевољно се одричемо своје воље ради спасења. Ако нећемо спасење ми нећемо да се одрекнемо своје воље ради Божије воље, а то значи да смо самовољни. Самовоља је ћерка гордости, то је власт, самовоља значи власт (гордост). То је страст свих страсти. Та страст је Адама одбила од заједнице са Богом. Самовоља. Гордост.

 

А оно око фашизма, не знам ко то рече, то је апсолутна глупост. Фашизам силом тера људе. И ко хоће и ко неће. Хтео не хтео-мораш, ма шта ти лично желео има да буде како "фирер" каже.

 

Код Бога тога нема. КОд њега је Ако хоћеш хајде, ево, то је пут, својом вољом крени, ако хоћеш, ја те зовем, Христос те зове. Ако нећеш, у реду, ја те нећу силом терати. Много ми је жао што нећеш, то повлачи за собом и неке последице, те последице нису добре за тебе, то је смрт (=непостојање у вечности). Али, то је твоја воља, како хоћеш. Ипак, ја ћу те чекати раширених руку до задњег момента. Ево, ту су и ови блесави хришћани, и они ће мало помоћи. Јес да их пљују и покушавају да их понизе ко и ономад пре 2000год., и да је то један огреховљен свет, и има их разних, никаквих, али нема везе, истрпеће они.

 

 Ovo je toliko pogresno sroceno i interpretirano, i ako je sustian toga tacna, da valjda ne postoji stvar koja uzrokuje vece zablude po pitanju vere i duhovnosti nego ova i ovako srocena tvrdnja o odnosu nase i Bozije Volje. Ne radi se o odricanju od nase volje nego od sticanju nase prave Volje koja je u Bozijem umu. Dakle nije to nasa pasivnost zarad Bozije aktivnosti koja vodi nekom tamo spasenju nego je samo spasenje u toj smeni gnomicke sa pravom Voljom. Gnomicka volja je nesto sto cini nas primitivni i povrsni ego to je skup motiva koje izvoriste i konacni cilj imaju iskljucivo u nasoj zivotinjskoj prirodi hrana, seks, skloniste o nepogoda/opasnosti. Dok prava Volja je skup motiva koja svoje izvoriste imaju u konceptualnom u svetu ideja i u svetu iznad toga u svetu teorijskih sistema, umetnickih dela kompozicija, slika, prica, skulptura i u svetu iznad toga koji je za transcendentan ali to ujedno i jeste izvoriste svega sto odskace od bazicnih motiva. Ta smena volje je zapravo spasenje kad se smeni nacin dozivljaja sveta i kad se smeni tip motiva koji nas vodi. Nije to zrtvovanje nase volje  zarad tamo neke Bozije koji sedi tamo na nekom tronu, ne. Tada bi Bog bio samo jedna svekosmicki diktatotor pred kim nemamo gde da se sakrijemo. Ali stvar je u tom da nije rec o odricanju nase volje nego o sticanju nase prave Volje.