Бог и истина

[horatio]

 

Човјек објаснио

[Aquilius Cratus]

@@Deja Vu,

Vidim da je TD ipak ostavio jaci utisak cim si stavio Kola na avatar (svaka cast na tome). Ne znam tacno koliki je motiv bila sama serija sa svim pitanjima i dilemam da bi pokrenuo ovu temu ali ja bih iskoristio njenu radnju, motive i likove zarad lakse demosntracije moje pozicije. Licno smatram da je pitanje Boga ili istina lazno u bilo kojoj kombinaciji gde ima pristupamo kao metapojmovima, a to ti ovde tako postavljas cim osim hriscankse analiziras i sve druge perspektive. Pitanje Boga kao metapojma nije pitanje nekog religijsko filozofskog ucenja i mnostvu tvrdnji koje nije moguce proveriti nego je pitanje sveobuhvatnosti neke licne i opste stvarnost i apsoluta koji nuzno dovode do suocavanaj sa tome sveobuhvatnostu. Istina pak kao metapojam je bilo sta sto jeste nezavisno od posmatraca, okolnosti, bilo cega fizikalnog.

Preslikano to u TD svet mozes da napravis misaoni eksperiment u kome pitas Kola, pre nego sto je doziveo otrkovenje, ko je Bog i sta je istina. Ni ne treba mnogo mozgati sta bi rekao jer scenario daje direktan odgovor na to pitanje "In eternity where there is no time, nothing can grow, nothing can become, nothing changes. So death created time to grow the things that it would kill. And you are reborn, but into the same life that you’ve always been born into.". Eto i istina i bog ostaju cak i u ovakvoj esktremno pesimisticnoj slici sveta istina je ceo ovaj koncept a smrt je bog. A sta bi na to rekao Childers i braca Ladu? Pa smrt bi zamenili Zutin Kraljem, nistavilo Karkosom i sebe videli kao sluge u tom mracnom carstvu. Sta god da negiras, sta god da izbrises i sta god da dovedes u pitanje pa cak i sopstvenu svet i projekovane rajeve ti udaras u apsolute i istinu koje nie nista drugoi nego opis odnosa apsolutnog-vecnog sa relativnim i istorijskim.

[Тања1]

А ја ћу као Пилат да питам: Шта је истина?

 

Кад се пробудиш, чека те скоро па закључак да се правиш важан овим питањем, као тешко је одоговорити на питање. У Новом завету је речено да је Исус рекао Пилату да је дошао на свет да сведочи истину, и да ће свако ко је од истине чути Његов глас. Пилат је одговорио питањем: ,,Шта је истина?". Оба  користе реч истина на два различита начина! Пилат пита о томе како се реч истина дефинише, и како се одлучује шта је истина, односно његово питање се односи на дефиницију и критеријум истине. А Исус каже да ће сведочити  истину, или да  је Он истина, тј у првом истина је предикат који се изговара за као индикативне фразе и норме и сл, а у другом смислу истина је вредност предикт, што указује да је нешто постојеће истина, првобитно или у складу са концепцијом идеала или норме. Јел' тако теологу?

[Млађони]

Не односи се на тебе, кажем уопштено и карикирам.

 

Атеисти хоће да се спасе али да ништа сами не учине. Хоће да се спасе али на начин који они хоће да се спасе. Неће Крштење, неће Литургију, али траже начин и интересују се како би икако могли на неки други начи да се спасе. Значи, неће да се својевољно одрекну своје воље, тј. остају самовољни, јер Бог тражи да хоћемо да се спасимо и открива нам начин како да се спасимо. Тај начин подразумева да се ми одрекнемо своје воље. Својевољно се одричемо своје воље ради спасења. Ако нећемо спасење ми нећемо да се одрекнемо своје воље ради Божије воље, а то значи да смо самовољни. Самовоља је ћерка гордости, то је власт, самовоља значи власт (гордост). То је страст свих страсти. Та страст је Адама одбила од заједнице са Богом. Самовоља. Гордост.

 

To kako ce neko da se spsi, ja u to ne ulazim, ali znam da moze da se spasi i bez liturgije (ove formlne) i bez krstenja( ovog formlnog) itd...

 

jer ce u suprotnom raj biti jako usamljeno mesto...

A formalne liturigije i ostale ceremonije su tu upravo da se pobede gordost i ostali gresi...i da se slavi gospod i zivot...

Medjutim - nije to jedini moguci nacin i to je moja poenta... a sve to o cemu ti pricas je druga tema...

[Тања1]

Сада видим да сам испустила два слова у вредност „предикт“ – предиката. Иначе, тема је: јел вам важнија истина каква год да је, па макар била и та да Бог не постоји, да су атеисти у праву или вам је ипак важнији Бог па макар се испоставила да је то лаж и фантазија? Дакле, тема није да ли ће се атеисти спасти или не,  рибе и море, зар није довољно што спамујете по свакој теми која се отвори на форуму?! Стварно овај форум треба да је попут форума Мирољуба Петровића – почетак форума и то је то.

[Млађони]

Оно моје "они хоће" подразумева један "индивидуални начин спасења" (да те не збуни то што користим реч они, не мислим на множину већ на атеисте) и мирише на протестантизам а то је корак уназад у односу на НЗ, враћање на СЗ. Молитва каже Оче наш а не Оче мој.

 

Да, друга тема.

 

 

Ne postoji spasenje bez kako ti kazes "prevazilazenja" ili makar postojanja prevazilzenja gordosti i ostvarivanje povezivanja sa drugim ljudima.. to jest ljubavi prema drugim ljudima.

 

Jer ce takvi da budu nesrecni u raju... te im vecni zivot nece biti vecna radost, vec vecni pakao..

[Александар Милојков]

„Истина није мисао, није реч, није однос предмета, није закон. Истина је Биће. Истина је Биће Које прожима сва бића, што живот даје свему... Ако тражиш Истину са љубављу и ради љубави, Она ће ти открити светлост Свог лица онолико колико можеш да издржиш, а да не изгориш“. (Свети Николај Српски, Мисли о добру и злу)

[Deja Vu]

Ја се потпуно слажем са Кантом који је правио разлику између ствари по себи и нашег сазнања о њима, говорећи да ми не видимо ствари по себи већ онакве какве нам се показују.  

 

Слажем се и ја са Кантом   

[Deja Vu]

@@Aquilius Cratus,

 

 није баш ТД имао утицај на тему, него сам добио зидни календар са иконом Исуса на којем пише: Ја сам Пут, Истина и Живот. И онда ме то дало у размишљање, па сам се сетио овог атеисте којег спомињем који је поставио исто питање као и ја пре можда пола године, и реко ајд да вас питам, да видим шта ви имате да кажете 

 

Колико сам успео да те разумем из овога што си написао, истина је реалациона, јер као што си написао представља однос вечног и историјског.  Ако то упоредимо са Христом и овим што је рекао, може се видети да је Он та релација вечног и историјског тј. као Пут Он представља Истину, тај однос, јер је Богочовек. Налази се између човека и Оца и зато је само кроз Њега могућ однос са Оцем.  Ако сам добро скапирао. Дакле, ово што си написао је потпуно идентично са Христом. 

 

Ја сам имао неко другачије схватање истине, да је она нешто трансцедентно, ван појавног света, самим тим вечно, неухватљиво тј. несазнатљиво. Истина би онда била исто што и стварност. Оно што нема везе са стварношћу представља лаж и илузију. Стим што ја стварност нисам замишљао као свеобухватност појава тј. читав универзум или мултиверзум како је очигледно схватао споменути лик који је поставио исто питање, него би стварност по мом мишљењу била још нешто више а за нас несазнатљиво. 

[Deja Vu]

Сада видим да сам испустила два слова у вредност „предикт“ – предиката. Иначе, тема је: јел вам важнија истина каква год да је, па макар била и та да Бог не постоји, да су атеисти у праву или вам је ипак важнији Бог па макар се испоставила да је то лаж и фантазија? Дакле, тема није да ли ће се атеисти спасти или не,  рибе и море, зар није довољно што спамујете по свакој теми која се отвори на форуму?! Стварно овај форум треба да је попут форума Мирољуба Петровића – почетак форума и то је то.

 

Е баш сам на то мислио, дакле о томе је тема. 

[Срђан Шијакињић]

Ја сам имао неко другачије схватање истине, да је она нешто трансцедентно, ван појавног света, самим тим вечно, неухватљиво тј. несазнатљиво. Истина би онда била исто што и стварност. Оно што нема везе са стварношћу представља лаж и илузију. Стим што ја стварност нисам замишљао као свеобухватност појава тј. читав универзум или мултиверзум како је очигледно схватао споменути лик који је поставио исто питање, него би стварност по мом мишљењу била још нешто више а за нас несазнатљиво. 

 

На ово би могао да се надовеже неки атеиста или агностик и да каже да је сасвим могуће да је истина да ништа ван појавног света не постоји, да не постоји вечност итд, а да стварност обухвата само материјално, оно што постоји унутар овог универзума и ништа више. У тој поставци ствари свака оностраност би била неистина, лаж, човекова фантазија. 

 

Мислим да се све врти око овога, или постоји нешто вечно или не постоји ништа вечно. У најбољем случају само постојање би могло да буде вечно на неки наин кроз теорије о мултуверзуму или о универзуму који се повремено шири и скупља, али у том систему нема ништа од личне вечности.

 

У овом контексту питање нема смисла превише, јер нема те истине, у смислу чињенице, која би могла да пољуља веру у онострано, јер свака истина је истина само нашег света и не може да утиче на веру у неки други свет. Али, бар што се мене тиче, питање сасвим има смисла у варијанти да ли бисмо радије остали уз хришћанску визију Бога и света иако бисмо наишли на неке чињенице које ту визију и само хришћанство доводе у сумњу. На страну то што је готово немогуће замислити да се може "открити" ишта што би учинило немогућим веру у хришћанско учење, после готово 2000 година интензивног занимања за хришћанство. Али, илустрација питања би могла да буде, нпр. да питамо једног Мормона да ли би остао радије у својој вери или би се приклонио истини у случају када би нпр. били откривени аутентични списи Џозефа Смита у којима он признаје да је све измислио (јављање од стране анђела итд) само да би се забавио мало. У оваквом случају додше не видим никакав избор, јер ми се чини да би истина искључила веру, тако да речи Достојевског имају смисла, чини ми се, само у контексту да лепота Христове поруке има моћ да човека привуче иако постоји могућност да није истинита и да га једном заувек веже за себе и одврати од даље потраге за истином, смислом, чимегод, иако је подједнако вероватна као и многе друге поруке, многих других религија.

[Тања1]

„Истина није мисао, није реч, није однос предмета, није закон. Истина је Биће. Истина је Биће Које прожима сва бића, што живот даје свему... Ако тражиш Истину са љубављу и ради љубави, Она ће ти открити светлост Свог лица онолико колико можеш да издржиш, а да не изгориш“. (Свети Николај Српски, Мисли о добру и злу)

 

Почетак, међутим, није такав. Ко беше у почетку? Каже се: У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и реч беше Бог. Како даље? „Ја сам пут и истина и живот“ рекао је Христос.  Нешто ту не штима да "истина није реч" ...Само кад нама затреба.

 

Ако је могуће да чујем Ваше мишљење, Светог Николаја Српског могу читати било где на нету.

[Александар Милојков]

Почетак, међутим, није такав. Ко беше у почетку? Каже се: У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и реч беше Бог. Како даље? „Ја сам пут и истина и живот“ рекао је Христос.  Нешто ту не штима да "истина није реч" ...Само кад нама затреба.

 

Реч је ту Реч Очева. Личност, Син. Не реч као треперење ваздуха или мисао.

[Тања1]

Реч је ту Реч Очева. Личност, Син. Не реч као треперење ваздуха или мисао.

 

Хвала, јасније ми је.

[horatio]

Слажем се и ја са Кантом   

Можда се Кант не би сложио са вама Само мало да подстакнем расправу