Jump to content

Слободан Владушић-Децу васпитава породица

Оцени ову тему


Препоручена порука

Од малена децу тренирају да стоје мирно у реду, не смеју да се помере с` места док им неко не дозволи, а мера успеха је колико успеваш да испуниш захтеве једне особе која има потпуно власт над тобом. Шта то може да произведе? Право чудо је да смо колико-толико нормални изашли одатле. Мада је и то упитно...

 

Пре неки дан са фамилијом дођемо на идеју како би супер било да су школе организоване попут тржишта - да свако сакупља "поене" колико је успео да задовољи потребе свих осталих. И да све то буде кроз добровољну размену међу учесницима. Машта може свашта... :)

Ideja je u etru vec odavno ali je super sto se sve vise nas osvrce ka njoj.

Zamisli skolu tako. Zasto bi neko dete bilo osudjeno na fusera matamticara, lenjog biologa, nastavnika jezika sa govornom manom samo zbog nekih glupih mastiljarskih pravila i preraspodele velikih grupa ucenika

u jedno odeljenje i dodeljivanje nastavnika po nekom jos glupljem pravilu.  Nego kad bi se nastavnici morali nadmetati za ucenika i pruziti im sto bolje objasnjenje a ne citati novine i cekati garant platu da vidis kako bi

porastao kvalitet nastave i pale cene tih predavanja. E to je sustina te individualne slobode.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не би требало занемарити један културолошки контекст у којем деца расту и усвајају медијски промовисане вредности.Школа егзистира такође у том контексту.Треба промовисати учење,образовање и показивати деци да се то "исплати",овако и најбољи наставници тешко да ће мотивисати децу на учење.Само деца која имају јако утемељење у породичним вредностима,ако су праве, могу да се издигну изнад важећих културних образаца.

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да реч ауторитет не мора да има негативну конотацију,нешто што је наметнуто некоме,ауторитет је вредност која се стиче љубављу и поштовањем слободе другог.Ауторитет се не намеће споља,него ми дајемо и потврђујемо некоме ауторитет.

 

Како гледате на послушност – понашање које је резултат када појединац,  вероватно због сопствених интереса, подноси своју вољу некој другој особи и ради шта та особа нуди да уради. Знамо да непослушност у друштву доводи до казне, или се други доживљава као ауторитет ( пример, полиција) и тако имају виши статус у друшвеној хијерархији, према којој се послушни оријентишу. Питам вас ово пошто култура захтева изградњу друшвених заједница које требају да раде у складу са одређеним правилима. Да ли је послушност непоходан део људског понашања? Од најранијег детињства нас васпитавају на послушност. Под овим послушно дете у односу на родитеље сматрам инструментом воље родитеља и тако дете нема одговорност за поступке. Или како објашњавате "послушност"?

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Од малена децу тренирају да стоје мирно у реду, не смеју да се помере с` места док им неко не дозволи, а мера успеха је колико успеваш да испуниш захтеве једне особе која има потпуно власт над тобом. Шта то може да произведе? Право чудо је да смо колико-толико нормални изашли одатле. Мада је и то упитно...

 

 

:)):D

 

Наравно да је за плакање.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како гледате на послушност – понашање које је резултат када појединац,  вероватно због сопствених интереса, подноси своју вољу некој другој особи и ради шта та особа нуди да уради. Знамо да непослушност у друштву доводи до казне, или се други доживљава као ауторитет ( пример, полиција) и тако имају виши статус у друшвеној хијерархији, према којој се послушни оријентишу. Питам вас ово пошто култура захтева изградњу друшвених заједница које требају да раде у складу са одређеним правилима. Да ли је послушност непоходан део људског понашања? Од најранијег детињства нас васпитавају на послушност. Под овим послушно дете у односу на родитеље сматрам инструментом воље родитеља и тако дете нема одговорност за поступке. Или како објашњавате "послушност"?

"послушност"...кажеш да, климаш главом...и радиш по свом  :)

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Послушност коме и зашто?

 

Полицајац је ту да ме заштити од лопова и насилника, нема никакве потребе да ја њему будем "послушан". Он мени треба да буде послушан. Исто важи за остале социопате.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Од малена децу тренирају да стоје мирно у реду, не смеју да се помере с` места док им неко не дозволи, а мера успеха је колико успеваш да испуниш захтеве једне особе која има потпуно власт над тобом. Шта то може да произведе? Право чудо је да смо колико-толико нормални изашли одатле. Мада је и то упитно...

 

Пре неки дан са фамилијом дођемо на идеју како би супер било да су школе организоване попут тржишта - да свако сакупља "поене" колико је успео да задовољи потребе свих осталих. И да све то буде кроз добровољну размену међу учесницима. Машта може свашта... :)

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Послушност коме и зашто?

 

Полицајац је ту да ме заштити од лопова и насилника, нема никакве потребе да ја њему будем "послушан". Он мени треба да буде послушан. Исто важи за остале социопате.

 

 

kakav si ti panker u sustini :D

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А како то спровести од рођења, па до неке треће, четврте или пете године?

 

Гледам нешто ону поједину децу што легну на под и вриште на улици или у продавници, захтевајући испуњење својих хирова по сваку цену... Шта с њима радити у том тренутку?

To najcesce znaci da ranije roditelji nisu ostajali dosledni svojim odlukama vec su ih menjali ukoliko dete pocne da protestvuje, place i sl.. Ovo je samo nastavak takvog naucenog ponasanja koje dete razume kao "ako budem negodovao, promenice misljenje i ispuniti mi zelju kao sto uvek rade"...

 

Sta raditi? Pokusati objasniti zasto nesto "ne moze" i jos bolje ako moze pruziti neku alternativu u odnosu na ono sto dete hoce. Ako ne ide, nista, ostati dosledan i pustiti dete da place ali je vrlo vazno da cim prestane nekako ga treba nagraditi npr. poljubcem. Tako roditelji postizu duplu korist: pokazuju da su ozbiljni i dosledni ali takodjer i stimulisu pozitivno  ponasanje kod deteta. Medjutim, najveci problem je sto roditelji cim dodju kuci, nastavljaju "po starom" pravdajuci se da je njihovo dete prosto "takvo" i "nemoguce" i ne razmisljaju uopste da mozda nesto nije ok sa "porukama" koje salju svome detetu...

 

Prosto receno, ne mozes dete uciti da ce uvek nesto dobiti ako bude dovoljno dugo protestvovalo tj. plakalo a onda se cuditi zasto place kad nesto neces da mu kupis ili ispunis neku zelju. Dakle, poslao si mu kontradiktornu, zbunjujucu poruku i to je po meni sustina problema...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Никад веће глупости нисам чуо него од "стручњака". Они су од педагогије направили "науку о манипулисању" чији је циљ да се комбинацијом лажи, штапа и шаргарепе деца утерају у неки њихов калуп... Зато и имају резултате какве већ имају.

 

Нема васпитања без потпуно аутентичног и отвореног односа личности где васпитач није ауторитет и господар него равноправни учесник у равноправном односу. Само то може да "произведе" здраву личност. Прво што педагог мора да уради је да се одрекне педагогије.

 

Slazem se velikim delom ali mislim da ipak mora da se zna ko je roditelj a ko dete tj. ne sme se izgubiti iz vida dete koje po prirodi stvari ne moze biti ravnopravno u pravom smislu te reci koliko god mi bili voljni da ga u potpunosti uvazavamo kao licnost sto i treba naravno da se trudimo da radimo.

 

Interesantan je bio onaj projekat "Slobodna deca Samerhila" ili tako nekako koji je imao slican pristup za koji se ti zalazes (ako sam dobro razumela). Meni je, secam se kad sam citala knjigu kao adolescent, izgledao kao savrseno roditeljstvo i secam se da sam razmisljala da cu definitivno tako vaspitavati svoju decu jednog dana... Medjutim, posle sam jednom prilikom citala da je projekat dao neocekivano lose rezultate pa su odustali od njegove dalje primene sto me jako zacudilo. Sada, posle malo vise iskustva i u zivotu i u roditaljestvu mi je mnogo jasnije i zasto. Nekako sam shvatila da dete treba disciplinu i "granice" nista manje nego sto treba slobodu da istrazuje, spoznaje i uci. Zvuci cudno, ali to je moje iskustvo a posle su mi neki psiholozi objasnili i zasto. Prosto, odredjenja ogranicenja detetu daju osecaj sigurnost jer se krece po ustaljenim semama i rutinama, narocito u tom periodu do 3. godine. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Било је заиста занимљивих мишљења.Но,постављање видео прилога који немају везе са темом је довољан разлог да завршимо ову тему,бар што се мене тиче.

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

ili ako recimo dete hoce nesto jako i zarko... toliko da vristi.... ti uz to i zapamtis sta je to toliko hteo.. i onda kada uradi nesto dobro... pa posto je recimo dete od pet godina.. recimo kada opere sam ruke pred rucak.. ili tako nesto ti mu to nabavis..

 

  

12:smeha:  12:smeha:  12:smeha:  12:smeha:  12:smeha:

 

Mlađo,nemoj pogrešno da me shvatiš, ne zezam te,samo si me mnogo nasmejao sa ovim ! 

 

Za nagradu,po mojim kriterijumima,treba da uradi mnogo više od običnog pranja ruku koje treba da je dete savladalo pre pete godine.

 

Da ne bih nekritično kupovala željene igračke, ja sam deci uvela sistem zasluživanja nagrade (ne mora nagrada da bude igračka,može i odlazak u pozorište,igraonicu,bioskop,neko drugo željeno mesto) - kada sakupe dovoljno nagradnih poena,oje upisujemo na tabli, onda sledi nagrada. Pravila za dobijanje nagradnog poena su jasno napisana pored table (moji klinci znaju da čitaju). Takođe su napisana i pravila za dobijanje negativnih poena, čijim skupljanjem se oduzimaju nagradni poeni, ili sledi kazna u vidu privremenog oduzimanja omiljene igračke, zabrana odlaska negde ili igranja igrica.

 

Moji dečaci imaju 6 i 5 godina, Ovaj sistem deluje kod njih i vole ga, ne daju mi da ga ukinem  :good2:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

12:smeha:  12:smeha:  12:smeha:  12:smeha:  12:smeha:

 

Mlađo,nemoj pogrešno da me shvatiš, ne zezam te,samo si me mnogo nasmejao sa ovim ! 

 

Za nagradu,po mojim kriterijumima,treba da uradi mnogo više od običnog pranja ruku koje treba da je dete savladalo pre pete godine.

 

 

kako delo takva i nagrada, ja ne znam sta dete u kojim godinama p vama treba da zna, ovde sam navodio princip a pranje ruku uzeo kao banalan primer...

 

Ali drago mi je da sam te nasmejao, i nisam te pogresno shvatio ali ni ne zelim da moj post koji je objasnjvao princip bude banalizovan i pogresno shvacen :)

 

zanimljiv ti je ovaj sistem "table"

mada nagrada je bitna dok je det jos malo, da razvije pozitivne emocije, kada poraste nagrade treba "ukinuti"

pas se nagradjuje hranom dok je mali ili kada radi nesto novo...a kada to prodje prelazi se na kliker, bravo.... loptica itd..

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...