Слободан Владушић-Децу васпитава породица

[Тања1]

To najcesce znaci da ranije roditelji nisu ostajali dosledni svojim odlukama vec su ih menjali ukoliko dete pocne da protestvuje, place i sl.. Ovo je samo nastavak takvog naucenog ponasanja koje dete razume kao "ako budem negodovao, promenice misljenje i ispuniti mi zelju kao sto uvek rade"...

 

Sta raditi? Pokusati objasniti zasto nesto "ne moze" i jos bolje ako moze pruziti neku alternativu u odnosu na ono sto dete hoce. Ako ne ide, nista, ostati dosledan i pustiti dete da place ali je vrlo vazno da cim prestane nekako ga treba nagraditi npr. poljubcem. Tako roditelji postizu duplu korist: pokazuju da su ozbiljni i dosledni ali takodjer i stimulisu pozitivno  ponasanje kod deteta. Medjutim, najveci problem je sto roditelji cim dodju kuci, nastavljaju "po starom" pravdajuci se da je njihovo dete prosto "takvo" i "nemoguce" i ne razmisljaju uopste da mozda nesto nije ok sa "porukama" koje salju svome detetu...

 

Prosto receno, ne mozes dete uciti da ce uvek nesto dobiti ako bude dovoljno dugo protestvovalo tj. plakalo a onda se cuditi zasto place kad nesto neces da mu kupis ili ispunis neku zelju. Dakle, poslao si mu kontradiktornu, zbunjujucu poruku i to je po meni sustina problema...

 

Често је тешко код деце идентификовати изразе. Деца могу такође да плачу и жале се да имају болове у стомаку а у стварности то су уши, да боле, и да увек не желе то што ви мислите да она желе, Прво треба дете испитати, тако да добро може се рећи  плаче због  нечег што „не може“  добити оно што хоће. Мала деца не могу увек сада и овде да осећају шта хоће, у односу на оно што су раније хтели. Они само знају да нешто хоће или да их боли. А када такође немају осећај за време, може бити стварно застрашујуће искуство по њих. Постоји много разлога зашто плачу, и не плачу сва деца једнако дуго и тек онако. Супротан пример је када је дете потпуно мирно као миш у кревету, често је знак да има неку болну тачку и да се не усуђује на потез због страха или бола. Дете не треба пустити да плаче "кад легну на под и вриште на улици или у продавници", < како сте ви то саветовали овом питању.

[florenntina]

Naravno, ali ako neko dete vristi i protestvuje jer roditelj nece npr. da mu kupi neku igracku ili slatkis, onda nema dileme sta je uzrok placa ali ostaje dilema sta u toj situaciji raditi tj. kako roditelj treba da se postavi... To da "Постоји много разлога зашто плачу, и не плачу сва деца једнако дуго и тек онако"  kao i da "Дете не треба пустити да плаче" meni iskreno ne daje odgovor za konkretnu situaciju.

[ВИЛМА]

Naravno, ali ako neko dete vristi i protestvuje jer roditelj nece npr. da mu kupi neku igracku ili slatkis, onda nema dileme sta je uzrok placa ali ostaje dilema sta u toj situaciji raditi tj. kako roditelj treba da se postavi...

 

Pročitah pre par godina negde na netu da u tim situacijama dete treba bez reči skloniti sa javnog mesta, a potom,kada mu se obezbedi bezbedan prostor,ali bez publike, pustiti ga da izduva svoje.

Probala sam tako na svom detetu dva puta i zaista je delovalo. Interesantno je da takvih napada nema kad nema nekog "sa strane" da gleda. Dete ustvari vrši pritisak svojom "predstavom". Kad nema publike, nema ni predstave. 

[Тања1]

Naravno, ali ako neko dete vristi i protestvuje jer roditelj nece npr. da mu kupi neku igracku ili slatkis, onda nema dileme sta je uzrok placa ali ostaje dilema sta u toj situaciji raditi tj. kako roditelj treba da se postavi... To da "Постоји много разлога зашто плачу, и не плачу сва деца једнако дуго и тек онако"  kao i da "Дете не треба пустити да плаче" meni iskreno ne daje odgovor za konkretnu situaciju.

 

Па, ето, ја ћу радо да поделим са вама нека размишљања. Бити 1-2 - 3 - 4 године,  такође се зову године осамостаљења, представља изазов за дете и за родитеља. То је време када дете жели да буде радосно, смешно и шармантно, али радост траје кратко, изненада цео свет се руши, ништа не функционише како би требало. Емоције раде пуном паром – како за дете и родитеља, и лако ми је да разумем шта се дешава. Дете које вришти је почело да развија своју независност, позива се на доношење одлука, дететова воља је више и више доминантнија и сасвим је нормално да каже: „Не!“, када дете замолите да уради нешто или оно би супротно од онога што желите. Такође је нормално да понекад изгледа да „претерује своја осећања“ – плаче или вришти јаче, звучи више несрећно када су у близини мама или тата или нису. И зато се родитељима чини и доживљавају дететово понашање провокативно и хистерично. Али чињеница је да су они у доби од само 2-3 године и да је мозак врло незрео. Она још немају формиране везе у мозгу да  остану мирни, да промисле још једном и тако даље. Управо због ове незрелости, добију напад очајања. Видим да су у твојим очима ствари/игачке, ситнице које су окидач за такве нападе, да желе ону црвену играчку уместо плаву, итд. Али, иако је понекад ситуација неправедна за родитеља, важно је да се зна да дете није неваљало, већ је дете тужно. И зато је важно да покушате да сретнете осећања које дете има, а не да држите до хладне доследности.  Када дете има напад очајања, треба самилост, да осети да га разумете, треба радити са дететом, умирити га. Јасно вам је да ако идете од детета, оно ће ићи плачући за вама – и то раде само зато што им је потребна ваша помоћ и да ублажите бол. Понекад је тако да оно не може да се избори са вашим контактом и физичким загрљајем одмах, онда морате остати у близини. Зато се спустите на улицу поред детета, мирно му говорећи, пробајте да вам дозволи да му додирнете ноге, па стомак и коначно оно може у крило. Да би дете придобили потребно је да кажете „ноо, душо мала, ти си тако тужна, дођи код маме да те загрли, дођи душо...“. Упоредите као одрасла особа, отишли сте шефу и изразили незадовољство, а он вас игнорише и каже „ ужас сте...“  Мени искрено такође не даје одговор да дете треба пустити да плаче због ваше доследности. Мислим да је у реду да псу покажете да сте газда, и да га одгајате доследно. Дете зна да сте му родитељ.

[ВИЛМА]

   Мени искрено такође не даје одговор да дете треба пустити да плаче због ваше доследности. Мислим да је у реду да псу покажете да сте газда, и да га одгајате доследно. Дете зна да сте му родитељ.

 

Ne sećam se da je neko ovde rekao da pušta dete da plače do besvesti (osim tebe, već drugi put to apostrofiraš), ali ne vidim šta je loše po dete ako malo i otplače. Mora da nauči da se nosi sa svojom tugom i razočarenjem. Pa neće svako skakati na njegovo negodovanje i suze,pogotovo neko ko mu nije ništa. Bešnjenje nije način da se postigne cilj i dete to mora da nauči. 

Druga stvar, šta dobijamo time što dete malo plače i mi odmah pogazimo svoje "ne" ? Roditelj dobija samo glavobolju i još jedan veliki problem, a dete moćno oružje da bešnjenjem dobije sve što poželi (opet,kažem,samo od roditelja,jer drugi neće biti osetljivi na njegov bes).

Nije roditelj,koji je dosledan u onome što kaže, neko ko ne voli dete i nema,kako ti kažeš,samilosti za njega. Nije roditelj koji odmah trči da ispuni želju i obaspe utehom i poljupcima bolji od roditelja koji disciplinuje doslednošću. Gledano na duže staze, koji roditelj u stvari čini dobro detetu ?

[Тања1]

Ne sećam se da je neko ovde rekao da pušta dete da plače do besvesti (osim tebe, već drugi put to apostrofiraš),

 

Где сам написала да је неко рекао да пушта дете да плаче до "бесвести" или где сам ја написала реч " до бесвести"? Употребила сам реч "вришти" - реч у постављеном питању.  Тако да, не умећите ми или не подмећите што нисам написала Госпођо Пуфна.

[ВИЛМА]

Gospođo Tanja1, ako hoćete da se raspravljate ili svađate,uzmite ogledalo i raspalite

[ВИЛМА]

 

Sta raditi? Pokusati objasniti zasto nesto "ne moze" i jos bolje ako moze pruziti neku alternativu u odnosu na ono sto dete hoce. Ako ne ide, nista, ostati dosledan i pustiti dete da place ali je vrlo vazno da cim prestane nekako ga treba nagraditi npr. poljubcem. Tako roditelji postizu duplu korist: pokazuju da su ozbiljni i dosledni ali takodjer i stimulisu pozitivno  ponasanje kod deteta. Medjutim, najveci problem je sto roditelji cim dodju kuci, nastavljaju "po starom" pravdajuci se da je njihovo dete prosto "takvo" i "nemoguce" i ne razmisljaju uopste da mozda nesto nije ok sa "porukama" koje salju svome detetu...

 

 

 Evo,žena lepo napisala, a vi Tanja1 to ignorišete i govorite o nemanju samilosti.

[Тања1]

Gospođo Tanja1, ako hoćete da se raspravljate ili svađate,uzmite ogledalo i raspalite

 

Госпођо Пуфна, где сам написала оно што вас питам у претходној поруци? Сад би још и да ме оцрните да сам имала намеру да се свађам, а прва си ме неправедно напала, и не желиш да укажеш на оно што те питам. Аргументуј или се истресај  на неког другог ко ти то дозволи. Бај!

[ВИЛМА]

Госпођо Пуфна, где сам написала оно што вас питам у претходној поруци? Сад би још и да ме оцрните да сам имала намеру да се свађам, а прва си ме неправедно напала, и не желиш да укажеш на оно што те питам. Аргументуј или се истресај  на неког другог ко ти то дозволи. Бај!

U pravu si,doviđenja.Nemam nameru da se pecam na tvoje hvatanje za svaku reč. Tvoj bes i frustriranost nisu vredni mog raspoloženja i energije. 

[Тања1]

Ја сам свесна да је тешко лечити "пацијенте"!