Слободан Владушић-Децу васпитава породица

[Нифада]

RECIMO “NE” – ZAPADNIM VREDNOSTIMA: Decu vaspitava porodica, a robove mediji

 

Piše: Slobodan Vladušić

Odnedavno, drugari su počeli da mi forvarduju linkove za tekstove na temu zabrane fizičkog kažnjavanja dece.

A gde su tekstovi, tu su, je li, i komentari čitalaca, koji se svode na to koji zakon da prepišemo.

Jadno.

Stvar sa zabranom fizičkog kažnjavanja dece počinje polovinom prošlog veka kada je Dejvid Risman napisao knjigu “Usamljena gomila”. Ukratko rečeno, Riman je pokazao kako se u tadašnjem američkom društvu javlja novi tip karaktera čoveka koga nisu vaspitali roditelji, već njegovi vršnjaci, tačnije mediji i oni koji upravljaju medijima – multnacionalne kompanije.

Dosadašnji zakon pravi fino razlikovanje između fizičke kazne i fizičkog maltretiranja, čime ostavlja mogućnost roditeljima da sami vaspitaju svoju decu, ali im odriče mogućnost da ih zlostavljaju. Predloženi zakon koji zabranjuje fizičko kažnjavanje dece, ukida to razlikovanje kako bi ubrzao proces promene tipa karaktera koji je opisao Risman. Kada se roditeljima oduzme mogućnost da detetu ponude štap i li šargarepu, oni više ne mogu da za decu budu bilo kakav autoritet ili mogući medij preko kojih će deci biti preneseno nešto od porodičnih priča i tradicije: oni postaju neka vrsta dodeljenih sluga, koji decu hrane, oblače i finansiraju njihove želje. Ako je to uloga roditelja, zašto bi neko uopšte imao decu.

Štap koji je oduzet roditeljima sada je u rukama multinacionalnih kompanija. Oni dete neće fizički kažnjavati (možda će ga samo malo zračiti osiromašenim uranijumom, što je prilično efikasna metoda nenasilnog kažnjavanja), ali će ga izložiti pretnji trajnog psihološkog nasilja: nad glavom deteta neprekidno stoji opasnost da će biti isključeno iz zajednice vršnjaka, te proglašen luzerom, ukoliko ne sluša ono što (navodno) svi slušaju, ne gleda ono što (navodno) svi gledaju ili nema ono što (navodno) svi imaju (novi telefon, nove patike) dakle, ukoliko ne pristane da želi ono što mu kompanije ponude.

Stiven Apple Džobs je to lepo sročio: “Kupcima nije posao da znaju šta žele” (hvala M.J.-u). Dodajmo uz to fino razvijanje mržnje prema hejterima koji se usude da tvrde da nešto što je u trendu nije nije baš toliko vredno i videćete na koji način multinacionalne kompanije vaspitavaju vašu decu. Tako se ona od građana koji su odrasli u porodici i koji mogu da proizvedu svoju porodicu, preobražavaju u potrošače koji se plaše da požele ili pomisle bilo šta drugo od onoga što im je ponuđeno/naređeno.

Ukratko: Građanski zakon će multinacionalnim kompanijama dati mogućnost da ovdašnju decu pretvore u robove trenda, da bi sutra, pod ingerencijom Zakona o radu, lakše postali radni robovi. Oni koji to ne mogu da shvate, već jesu robovi. Zato je valjda toliko i upiru da se pod maskom brige za tuđu decu (jer šta ih sprečava da svoju ne kažnjavaju) dodvore svom gospodaru i tako možda zarade za novi AjFon. Za sreću roba – sasvim dovoljno.

(Dveri)

[RYLAH]

Ставио сам текст и линк у наслову, овако је прегледнија тема.

[Нифада]

 

Inače,Slobodan Vladušić je dobio književnu nagradu "Meša Selimović",za roman "Mi,izbrisani",zajedno sa Ivanom Negrišorcem ("Kamena Čtenija"),2014.god.

Tema je inače baš aktuelizovana u poslednje vreme,zanimljivo je kako Vladušić gleda na tu temu.

[GeniusAtWork]

RECIMO “NE” – ZAPADNIM VREDNOSTIMA:

 

Decu vaspitava porodica, a robove mediji

 

Piše: Slobodan Vladušić Odnedavno, drugari su počeli da mi forvarduju linkove za tekstove na temu zabrane fizičkog kažnjavanja dece.

 

 

sHa_sarcasticlol

[Нифада]

Odnedavno, drugari su počeli da mi forvarduju linkove za tekstove na temu zabrane fizičkog kažnjavanja dece.

(ovo je izgleda ključna reč u Vladušećevom tekstu) Ne znam može li se menjati po padežima !

[Нифада]

Mislim forvardovati i forvardovanje !

[Пг]

sHa_sarcasticlol

 

Прво што ми је запало за око, иако ми се доста тога свиђа у овом тексту.

 

 

А и "хејтер(има)".

[Нифада]

Znam da se Z.Milivojević najaktivnije bavi ovom temom i njegovi stavovi su medijski najzastupqeniji,u tom smislu bilo mi je zanimljivo pročitati šta Vladušić piše.Nadnaslov -Recimo  "ne" evropskim vrednostima nije ni moj ni Vladušićev,nego onih koji su objavili tekst.Pitanje je zaista šta su to "evropske vrednosti",odnosno šta ko podrazumeva pod tim.Ovo je vreme naglašenog vrednosnog relativizma,tako da u tom smislu možemo posmatrati i ovu temu.No,izgleda da ćemo se sve češće suočavati i sa relativizmom i na planu jezika.

[GeniusAtWork]

Dve stvari u tekstu su duboko problematične, bar meni:

 

 

Kada se roditeljima oduzme mogućnost da detetu ponude štap i li šargarepu, oni više ne mogu da za decu budu bilo kakav autoritet ili mogući medij preko kojih će deci biti preneseno nešto od porodičnih priča i tradicije: oni postaju neka vrsta dodeljenih sluga, koji decu hrane, oblače i finansiraju njihove želje. Ako je to uloga roditelja, zašto bi neko uopšte imao decu.

 

 

Ideja da roditelji mogu da budu autoritet za decu samo ako se dozvoli fizičko kažnjavanje (naravno, ne govorimo o maltretiranju koje je već zabranjeno zakonom) je besmislena. Postoje i drugi načini da se uspostaviu autoritet roditelja prema deci.

 

Druga stvar je cela priča o zaveri multinacionalnih kompanija i medija da uz pomoć ovakvog zakona naprave buduće robove, itd. Takvi paranoidni tripovi samo odvlače pažnju od bilo kakve smislene rasprave o tom novom predlogu zakona o potpunoj zabrani kažnjavanja dece.

[Grizzly Adams]

Читав текст је препун бесмислица па нисам ни хтео да коментаришем, али ајде сад...

 

На пример:

 

Štap koji je oduzet roditeljima sada je u rukama multinacionalnih kompanija. Oni dete neće fizički kažnjavati (možda će ga samo malo zračiti osiromašenim uranijumom, što je prilično efikasna metoda nenasilnog kažnjavanja)

 

Никад у животу нисам чуо да је нека "мултинационална компанија" некога "озрачила осиромашеним уранијумом".

[florenntina]

Gluposti. Roditelj poseze za stapom iz nemoci, kad ne moze da bude autoritet na drugi nacin a ne obrnuto kako autor tvrdi. Ja sam apsolutno za zabranu fizickog kaznjavanja dece.

[Нифада]

Вероватно нико разуман није за батине као васпитно средство.Но,овде је реч о озакоњивању забране употребе батине родитељима као васпитног метода.Значи,држава има амбицију да штити децу од сопствених родитеља ! Мислим да је ту кључни проблем,онда ми имамо неодговорне,неауторитативне родитеље,и то као да никога не забрињава.С друге стране,како ће дете размишљати кад буде схватило да ни за један поступак не сме од родитеља добити батине као васпитну меру .Да ли дете има зрелост да на прави начин разуме живот,понашање?! Да ли је свака батина злостављање? Да ли су и најбољи родитељи понекад посезали за батином? Зашто ? Да ли ми тамо где је законски регулисан однос родитеља према деци имамо савршену децу и младе људе?

  Тема је врло комплексна,само из тог разлога сам поставила овај текст.Сложеност живота,у свим његовим видовима,па и породичном,тешко је уклопити у законске норме,ма колико неки можда имали добре намере.

Наравно да батина не може да надомести ауторитет родитеља,мислим да аутор текста то и није имао намеру да каже,но засупници европских вредности (често се то истиче само као флоскула) код нас,могли би се запитати колико родитеља код нас не могу деци да обезбеде најелементарније услове за живот,чак и запослени,да ли то неко види као проблем,и да ли је тај вредносни контекст веома битан у свакој причи,па и овој.Да ли постоје други начини злостављања осим физичког?Лепо је да се расправља јавно о овој теми и да се у њу укључују људи различитих профила,пре свега да не би долазило до замене теза.Ако неко претендује да воли децу више од родитеља онда је питање ко би то био? Питање је како се институционално реаговало до данас,тамо где је било сигнала да има злостављања у породици,не само родитеља према деци,него и међусобно.Тема је заиста много комплексна да би се могла свести на избор између да и не !

[RYLAH]

Тема је врло комплексна,само из тог разлога сам поставила овај текст.

 

Ма није проблем у дискусији коју си хтела да покренеш и у твојим ставовима, него је проблем што си то почела овим текстом који је, благо речено, несрећан.  

 

Размисли да покренеш тему, али да изложиш своје ставове на почетку, јер је овај текст све само не неко озбиљно штиво које би требало да наведе на дискусију. Верујем и да ће таква тема да има више интересената за дискусију. Овако ми делује да би људи вазда пљували по тексту, али неће да ти то схватиш лично, па се зато устручавају и да учествују на теми.

[Нифада]

Зашто се детету даје инјекција кад је болесно,иако то дете јако боли,више него батина ?!

[Нифада]

Не видим у чему је проблем са постављеним текстом,текст је став једног књижевника! Зашто људи који учествују у полемици мисле да ако неко нешто постави да то изражава у потпуности и његов став.Мени је занимљиво како најразличитији људи размишљају о једној важној теми.Иначе,да ли је пракса у полемици овде да свако ко постави неки,нечији текст аутоматски значи да он стоји иза тога?! Да ли је у расветљавању једне теме важно да чујемо различите ставове да бисмо дошли до најбољег одговора?