Табу теме у СПЦ - Због чега се СПЦ не изјашњава о неким темама?

[Јанко]

А да сви ми мирјани заједно похватамо своје попове и кажемо онако 'Ришћански шта мислимо да им не ваља (онако по Јеванђељу, да на уснама двоје-троје остане сведочанство). Ако сваки свога (неуредног) попу уведе у ред ето Цркве, ето радости, ето парохије...

Али 'нако 'Ришћански, улепо.

Не зилотски "да се поправиш или смрт".

Или иза леђа, на нету или шору...

[Crveni Baron]

^ Ne raspravljamo o pojedincima,vec o postupcima i stavovima istih.Ne osudjujem te pojedince,vec njihove postupke.Niko nema nista licno protiv njih,vec protiv takvog ponasanja.

Forum je anoniman i za svestenike kao i za sve nas ostale.Pises onoliko koliko zelis da otkrijes.

 

 

Pa znas kako je receno, da parafraziram, ako vidis brata da gresi reci to samo njemu, ako te ne poslusa onda uzmi dvoje troje sa sobom pa mu opet reci ako ni tada ne poslusa onda pred skupstinu ...

 

Znaci nije forum ni internet za takve price barem ne bi trtebalo ...

[Никола Ђоловић]

Nisam sigurna koliko ce ova tema da preživi,ali ja ću ipak da je otvorim.

Dakle,zašto se na ovom forumu ne raspravlja nikad o postupcima pojedinih iz SPC,o odgovornosti istih za te postupke,o postupku koji se(ako se) vodi protiv njih,zatim da li postoji sankcija za raskalašne pojedince u sveštenstvu koji grade vile a narodu propovijedaju skromnost i prazan trbuh,ko sudi takvim pojedincima u ovozemaljskom zivotu,ko istrazuje,ko stiti ovaj narod od takvih???

Dakle,zelim da naglasim da ovim ne diram u SPC kao instituciju i zajednicu vec u postupke i pomalo nejasne stavove pojedinih koji bi trebali da reaguju kada se reakcija od njih i ocekuje.

 

Тема је одлична али неће моћи да преживи јер увек неко негде њушка.

Главни проблем је што се било какво преиспитивање нечије (не)одговорности доводи у раван да угрожаваш репутацију Цркве.

И ми који желимо да нахранимо децу то не можемо јер ако доведемо нечије понашање у питање аутоматски бивамо етикетирани као непријатељи цркве. Као да ми тобоже нисмо Црква него нека опозиција црквеној стварности. То је заправо поигравање. Негде рекох па ћу поновити: често аргументи нису на страни разумних већ на страни оних који власт чине. Ко много мисли својом главом није добродошао у институционализам Цркве.

Ко ме познаје зна о чему причам.

[Јанко]

Зато сам и рекао: нека прво пробају јеванђелски да преуме свог свештеника ако имају замерку. Ако не успеју, схватиће колико је тек теже (да не кажем немогуће) путем интернет писања...

[VaSa110]

Evo malo prelistah temu.

Izgleda da je situacija u SPC-u mnogo, mnogo, mnogo, mnogo, mnogo, mnogo gora nego što nama sa strane izgleda. Žalosno.

[Натан]

Стање у Цркви је сразмерно стању свих нас који је чинимо. Поправљајући себе, поправљамо и Цркву. Ето решења.  

[Guest]

@@todor,

 

Apsolutno.

[Ђорђе Р]

Nisam sigurna koliko ce ova tema da preživi,ali ja ću ipak da je otvorim.

Dakle,zašto se na ovom forumu ne raspravlja nikad o postupcima pojedinih iz SPC,o odgovornosti istih za te postupke,o postupku koji se(ako se) vodi protiv njih,zatim da li postoji sankcija za raskalašne pojedince u sveštenstvu koji grade vile a narodu propovijedaju skromnost i prazan trbuh,ko sudi takvim pojedincima u ovozemaljskom zivotu,ko istrazuje,ko stiti ovaj narod od takvih???

Dakle,zelim da naglasim da ovim ne diram u SPC kao instituciju i zajednicu vec u postupke i pomalo nejasne stavove pojedinih koji bi trebali da reaguju kada se reakcija od njih i ocekuje.

 

Мислим да је проблем што нам ово смета. Зашто тако осуђујемо оце. Мени нечије благостање не смета. Зашто очекујемо од свештеника да буду аскете?

 

 

Зашто свештеници, јереји, својим неаскетским животом угрожавају вернике, и зашто је верницима потребна заштита од њих?

 

Сит гладном не верује. Ако је човек гладан, жељан доброг аута, зашто му смета брат, поп, који то има, а он нема? Разумем да је велики проблем код нас социјална заштита, али то не значи да црква треба да преузме посао од државе, која треба да се бави тим темама. Постоји црвени крст. Да ли цркву треба да претворимо у црвени крст?

 

Поједноставити хришћанску науку, на систем универзалне социјалне једнакости, је дубоко погрешно. То је огроман промашај. По томе смо слични јеврејима, којима се Христова наука није поклопила са њиховом визијом спаситеља, па га одбацише и распеше. Исти смо као они који су приговарали Спаситељу што његови ученици не посте.

[Arsenija]

Сит гладном не верује. Ако је човек гладан, жељан доброг аута, зашто му смета брат, поп, који то има, а он нема?

Vi hocete da kazete da su ljudi ljubomorni na svestenike koji voze luksuzne automobile. Mozda . Ljudima smeta to licemerje.

 

 

Мислим да је проблем што нам ово смета. Зашто тако осуђујемо оце. Мени нечије благостање не смета. Зашто очекујемо од свештеника да буду аскете?

Niko ne ocekuje od bilo kog da bude asketa . Hriscani bi trebali da budu skromni ,umereni u svemu, zlatna sredina ,da budu dosledni ... a ne licemeri, tj. prevaranti .

[Ненад Р.]

Стање у Цркви је сразмерно стању свих нас који је чинимо. Поправљајући себе, поправљамо и Цркву. Ето решења.  

 

Цркву чини народ и она не може да буде нити боља , нити гора од самога народа. Свако од нас треба да се труди да се промени на боље и ако већина људи успе само мало да се поправи , стање у цркви биће боље.

[Ђорђе Р]

Vi hocete da kazete da su ljudi ljubomorni na svestenike koji voze luksuzne automobile. Mozda . Ljudima smeta to licemerje.

 

 

Niko ne ocekuje od bilo kog da bude asketa . Hriscani bi trebali da budu skromni ,umereni u svemu, zlatna sredina ,da budu dosledni ... a ne licemeri, tj. prevaranti .

 

Ја мислим да треба да буду елита, а не средина. Али то је само наша представа "хришћана".

 

Нађи ми човека који није лицемер, и добићеш огромну награду. То су само свети, којих нема много, и који се не препознају лако за живота. Ако видимо молитве светих, рецимо из молитвеника, можемо приметити да и они сматрају себе лицемерима. Зато што им је мера Христос, и увиђају своје лицемерство.

 

Ако за себе кажемо да нисмо лицемери, онда смо или лажови, или незнавени, а вероватно и једно и друго. Самим тим не можемо од других хришћана очекивати оно што и сами нисмо.

 

Људима смета туђе лицемерство, само зато што не виде своје.

[Deki992]

Цркву чини народ и она не може да буде нити боља , нити гора од самога народа

 

Nevezano za samu crkvu, nisam bas ni upucen u interna desavanja u njoj ali, se ne bih slozio sa ovim nacinom gledanja na ovakve stvari.
Isto kao sto ni narod ne cini drzavu, to su sve lazi kojima se skida odgovornost sa onih na kojima jeste.
Pogotovo u tome sto je organizacija crkve takva da je primarna stvar poslusnost nadredjenom. 
Tako da, za sve sto se u njoj desava a na sta se ovom temom cilja, nismo odgovorni ni ja ni ti ni bilo ko od obicnih vernika. To je samo suplja fraza kojom obican smrtnik dobija neku ulogu koja ne postoji u realnosti dok se realna uloga nipodastava.  

[Paladije]

Мислим да је проблем што нам ово смета. Зашто тако осуђујемо оце. Мени нечије благостање не смета. Зашто очекујемо од свештеника да буду аскете?

 

 

Зашто свештеници, јереји, својим неаскетским животом угрожавају вернике, и зашто је верницима потребна заштита од њих?

 

Сит гладном не верује. Ако је човек гладан, жељан доброг аута, зашто му смета брат, поп, који то има, а он нема? Разумем да је велики проблем код нас социјална заштита, али то не значи да црква треба да преузме посао од државе, која треба да се бави тим темама. Постоји црвени крст. Да ли цркву треба да претворимо у црвени крст?

 

Поједноставити хришћанску науку, на систем универзалне социјалне једнакости, је дубоко погрешно. То је огроман промашај. По томе смо слични јеврејима, којима се Христова наука није поклопила са њиховом визијом спаситеља, па га одбацише и распеше. Исти смо као они који су приговарали Спаситељу што његови ученици не посте.

Prijatelju ili ti stvarno nemas pojma, ili se pravis naivan??

Nisam odavno ovakvu poltronsko propagandnu apologiju procitao , ali citam ponovo i prosto mi je smjesno koja kolicina ne razumjevanja Hristove nauke je prisutna ovde..

Ocito nikada nisi bio gladan i zedan(pa ti osvrt na socijalnu jednakost nije vazna), a posebno pravde i milosti koja treba da dodje iz redova "otaca"..ali nje nema...

Crkva treba da se stara o svojoj pastvi, ali to je utopija, jer danasnja situacija je takva da o vjerniku niko ne brine ni u kom smislu..

Ja ne znam zasto neki zatvaraju oci pred istinom, drugi zive u nekom svom svijetu, treci su apologete uvlakaci..cetvrti dezurni prepodobnjaci kojima je rijec ovog onog oca dogmat...ili cesto ona cuvena fraza "iskusenje"..

Treba realno sagledati stvari, a istina je da je situacija mnogo teska i bice sve teza...ne vidim ista dobro...

[Лазар Нешић]

Највећа табу тема (иначе, не само на ЖРУ) о проблемима СПЦ-а јесте то да је црква у распаду. То је главна, најболнија и најтрауматичнија тема.

 

Мислим на организациони, најконкретнији очити, физички распад. Мислим на људски распад. И ови што имају пара у цркви, и ови што их немају - све је то подједнако распаднуто, наравно ови са парама више од оних сиромашних. Јербо се ови први у паре више уздају, а ови други у Бога кад загусти. О "духовности "нећу ни да причам, било би смешно...

 

А још већа табу тема је како сад остати верник/свештеник/лаик и човек у једном таквом распаду.

 

П.С.

 

При оваким темама се увек сетим оне књиге Л. Колаковског: "Хришћани без цркве".

Бојим се да ће хришћанство као такво ускоро морати да се пребаци са друге стране еклисијалног зида, ако жели да преживи.

 

П.С.С.

 

А можда се већ и пребацило, а ми то и не знамо

[Paladije]

Највећа табу тема (иначе, не само на ЖРУ) о проблемима СПЦ-а јесте то да је црква у распаду. То је главна, најболнија и најтрауматичнија тема.

 

Мислим на организациони, најконкретнији очити, физички распад. Мислим на људски распад. И ови што имају пара у цркви, и ови што их немају - све је то подједнако распаднуто, наравно ови са парама више од оних сиромашних. Јербо се ови први у паре више уздају, а ови други у Бога кад загусти. О "духовности "нећу ни да причам, било би смешно...

 

А још већа табу тема је како сад остати верник/свештеник/лаик и човек у једном таквом распаду.

 

П.С.

 

При оваким темама се увек сетим оне књиге Л. Колаковског: "Хришћани без цркве".

Бојим се да ће хришћанство као такво ускоро морати да се пребаци са друге стране еклисијалног зида, ако жели да преживи.

 

П.С.С.

 

А можда се већ и пребацило, а ми то и не знамо

Potpisujem!