Osnovi ekonomije

[Agnostik]

Dok ne razvijes ekonomiju - protekcionizam, kad razvijes - liberealizam - Konfucije, 5. vek p.n.e.

 

Bas tako, tako su svi radili.

[Млађони]

Bas tako, tako su svi radili.

 

Kina prvo razvila ekonomiju pa libelarizovala hong kong....

 

"svi"

Rusija isto.. prvo razvila ekonomiju pod komunizmom pa libelarizovala trziste.. da popne bdp..

 

estonija isto...

 

britanija isto.. prvo razvila ekonomiju pa onda libelarizovala..

 

nemacka isto.

 

 

a pa ispade da nisu svi...a cak i oni koji su razvili nisu raazvili protekcionizmom nego upravo time sto su njihov kompanije ucestvovale na slobodnom trzistu..

kao sto rekoh, taj samsung i lg za koje si se uhvatio kao pijan plota su se obogatili tako sto su prodavali po evropi i americi a ne tako sto su prodavali po juznoj koreji..

[Aquilius Cratus]

Ali opet malo mi se cini da zauzimate stav kao da svi mi cekamo da nam nesto padne sa neba i da "uredjena" drzava obavi svoje. Sigurno je da postoji veliki broj takvih, ali Srbija je podneblje gde mnogi imaju problema da bilo sta zapocnu. 

Mnogi nisu imali srece da odu u inostranstvo, zavrse neki fax za programiranje i pocnu da razbijaju pare u svojoj zemlji (ovo je ocigledno danas grana koja donosi pare)

Mnogi nisu imali srece da bilo sta upisu jer ih je nemastina u tome sprecila. 

Mnogi nisu mogli da ostave svoje i da se unaprede iz krajnje humanih razloga, a buduci nestrucni, nisu mogli da budu sposobni i stvore ,,nesto". U Srbiji, kao i bilo gde drugde, da bi pojedinac uspeo i obogatio se neophodni su mnogi faktori, pa cak i da zelis poljoprivredom da se bavis ti nemas onaj pocetni kapital da bi nesto stvorio, dakle, neophodna je pomoc drzave. A jedan diktator moze da pomogne u tome sto ce da rastera hiljadu lesinara koji cerupaju sve sto se da ocerupati u jednoj zemlji, naravno za svoju cenu (jasno je da on nije cvecka, ali bolje jedan mocan lopov, nego hiljadu neprosvecenih). 

 

I kako onda da govorimo o ekonomiji kada su nam u startu mogucnosti minijaturne? 

 

Evo da cujes moju pricu o programiranju i faksu za programiranje. To je takodje jedna velika zabluda i zbrka koju odrzavaju neupuceni mediji i opsta jvnost zajedno sa drugim nizovima zabluda vezano za obrazovanje i nalazenje dobrog posla. Da bi bio uspesan programer koji zna sta radi, zna dobro da radi, marljiv je i pedantan a pri ome dobro zaradjuje faks ti uopste nije potreban. Dakle jos jednom da naglasim, da bi bio dobar programer koji lepo zaradjuje faks ti uopste nije potreban! Naprotiv ako zelis biti samo programer, dakle ko se bavi razvojem faks je jedno veliko gubljenje vremena. Faks ti treba ako zelis da budes inzenjer informacionih sistema a u celoj toj prici programiranje je nekih 2%.

 

Dok sam ja bio u srednoj skoli, a i ranije, kod vecine vrsnjaka je vladala ona ideologija koja nam je usadjivana i u kuci u skoli "samo vi ucite i bice sve ok. vredni ucenici i studenti uvek bivaju nagradjeni a zaradjianje novca nije vrednost osim za pohlepne ljude". Jedna od najvecih budalastina u istoriji ljudske vrste sto je vecian nas uveidela na veoma tezak nacin. Kao i vecina ostalih ja sam tada poverovao u to. Nista me nije interesovalo nego da zadovoljim nekim optimalni kriterijum po pitanju ocena kako bih imao da upisem dobar faks i tako obezbedim sebi pristojnu egzistenciju. Medjutim nisu svi u mojoj generaciji tako naivno progutali tu zvaku. Neki su shvatili  da zaradjivanje novca uopste nije "prljavo" i da u zelji za sto vecim novcem nema nista lose sve dok je eticki ok ili bar legalno. Poceli su vec u srednjoj na svoju ruku da uce programiranje i da traze posao preko neta. To je pocetak dvehiljaditih pa im je bilo 10 puta teze to izvesti nego danas ali ko je zaista hteo mogao je. I tako oni nakon vise meseci ucenje programiranja, sto im je drzalo ocene sa 2 na 3 u proseku, poceli da zaradjuju prve pare. Nije bilo nesto (100 e mesecno) ali sam osecaj da su stvorili nesto svojim radom i da polako sticu finansijsku nezavisnost je vredelo mnogo vise od novca. O faksu, ocenama i uglavljivanju u sistem uopste nisu mislili, mislili su jedino o tome kako da svaki dan naucne nesto novo o programirani i u kome bi to mnogli prodati za sto bolju cenu. Nakon dve godine su mogli sebi da priuste bilo koji mobilni, racunar, odelo ili sta god realno osoba tog uzrasta moze da pozeli.

 

A mi koji smo bili gadljivi na zaradjivanje novca i vredno ucili? Pa postigli smo te ocene upisali i  zavrsili fakultete ali znas sta se onda desilo? Nakon faksa smo shvatili da imamo papir koji nije potreban za to sto mi zelimo da radimo ni u kom scenariju. Ne znamo nista da radimo, sto je najgore! Ni sa kakvom vestinom nismo trzisno kompetentni! Sve moramo da ucimo iz pocetka sto smo mogli i bez faksa jos pre 5-6 godina. Oni "disidenti" cuveni "dvojkasi" su bili ispredn nas u svemu, ali u svemu. O vestini upravljanju finansijama, pregovorima sa klijentima, samosvesnoj radnoj disciplini, organizaciji vremena da i ne govorim. U svakom aspektu su bili sipred nas. I tako smo mi moral ida pocenom da ucimo sve iz pocetka, ali ovog puta nesto realno, sa 23-24 godine umesto sa 17 kao oni "disidenti".

 

I u tu misolovku je upalo na hiljade i hiljade mladih ljudi pre i posle nas. Jer "samo ti uci i bice sve u redu". Nece. Treba mladi covek vec nakon 15 godina paraleno sa akademskim obrazovanjem stalno da sitce vestine zaradjivanja novca. Bez toga nema zrele i istinski samostalne osobe. Ako neko ko na slobonom trzistu ne ume da zaradi samo svojim vestinama, bez sistema, taj nije samostalan u punom smislu te reci. 

 

Ko hoce da bude programer i da zaradjuje od toga ne mora da ide u bilo kakvu skolu. Jedinoi sto mu treba je volje za konstantim ucenjem novih stvari, IQ iznad 100, racuanr sa net konekcijom i to jeto. Moze vec veceras da pocne. Ako nekog zanima mogu i napisati jedan post samo o tome. Sve ostalo su glupe bajke koje vrte mediji, privatne skole a roditelji nasedaju.

[Млађони]

Sta opet Amerika bi ostala agrarna zemlja da nije cuvala svoje trziste.

 

 

 

A odakel ti to znash!?

 

Odakle znash da neki amerikanac ne bi napravio bolji celik od britanskog!?

Ili da ne bi razvili nesto drugo sto bi obogatilo trzite?

 

Na osnovu cega si dosao do tog zakljucka?

To sto radis zove se fortune telling i logicka je greska....

 

Dakle, ne vredi diskutovati sa tobom ako hoces da furas logicke greske.... jednostavno nema smisla...

[Juanito]

Да се Млађа не расправља на форуму, Србија би постала светски извозник ајвара. Мало и ја да проричем.

[Никола Поповић]

Evo da cujes moju pricu o programiranju i faksu za programiranje. To je takodje jedna velika zabluda i zbrka koju odrzavaju neupuceni mediji i opsta jvnost zajedno sa drugim nizovima zabluda vezano za obrazovanje i nalazenje dobrog posla. Da bi bio uspesan programer koji zna sta radi, zna dobro da radi, marljiv je i pedantan a pri ome dobro zaradjuje faks ti uopste nije potreban. Dakle jos jednom da naglasim, da bi bio dobar programer koji lepo zaradjuje faks ti uopste nije potreban! Naprotiv ako zelis biti samo programer, dakle ko se bavi razvojem faks je jedno veliko gubljenje vremena. Faks ti treba ako zelis da budes inzenjer informacionih sistema a u celoj toj prici programiranje je nekih 2%.

 

Dok sam ja bio u srednoj skoli, a i ranije, kod vecine vrsnjaka je vladala ona ideologija koja nam je usadjivana i u kuci u skoli "samo vi ucite i bice sve ok. vredni ucenici i studenti uvek bivaju nagradjeni a zaradjianje novca nije vrednost osim za pohlepne ljude". Jedna od najvecih budalastina u istoriji ljudske vrste sto je vecian nas uveidela na veoma tezak nacin. Kao i vecina ostalih ja sam tada poverovao u to. Nista me nije interesovalo nego da zadovoljim nekim optimalni kriterijum po pitanju ocena kako bih imao da upisem dobar faks i tako obezbedim sebi pristojnu egzistenciju. Medjutim nisu svi u mojoj generaciji tako naivno progutali tu zvaku. Neki su shvatili  da zaradjivanje novca uopste nije "prljavo" i da u zelji za sto vecim novcem nema nista lose sve dok je eticki ok ili bar legalno. Poceli su vec u srednjoj na svoju ruku da uce programiranje i da traze posao preko neta. To je pocetak dvehiljaditih pa im je bilo 10 puta teze to izvesti nego danas ali ko je zaista hteo mogao je. I tako oni nakon vise meseci ucenje programiranja, sto im je drzalo ocene sa 2 na 3 u proseku, poceli da zaradjuju prve pare. Nije bilo nesto (100 e mesecno) ali sam osecaj da su stvorili nesto svojim radom i da polako sticu finansijsku nezavisnost je vredelo mnogo vise od novca. O faksu, ocenama i uglavljivanju u sistem uopste nisu mislili, mislili su jedino o tome kako da svaki dan naucne nesto novo o programirani i u kome bi to mnogli prodati za sto bolju cenu. Nakon dve godine su mogli sebi da priuste bilo koji mobilni, racunar, odelo ili sta god realno osoba tog uzrasta moze da pozeli.

 

A mi koji smo bili gadljivi na zaradjivanje novca i vredno ucili? Pa postigli smo te ocene upisali i  zavrsili fakultete ali znas sta se onda desilo? Nakon faksa smo shvatili da imamo papir koji nije potreban za to sto mi zelimo da radimo ni u kom scenariju. Ne znamo nista da radimo, sto je najgore! Ni sa kakvom vestinom nismo trzisno kompetentni! Sve moramo da ucimo iz pocetka sto smo mogli i bez faksa jos pre 5-6 godina. Oni "disidenti" cuveni "dvojkasi" su bili ispredn nas u svemu, ali u svemu. O vestini upravljanju finansijama, pregovorima sa klijentima, samosvesnoj radnoj disciplini, organizaciji vremena da i ne govorim. U svakom aspektu su bili sipred nas. I tako smo mi moral ida pocenom da ucimo sve iz pocetka, ali ovog puta nesto realno, sa 23-24 godine umesto sa 17 kao oni "disidenti".

 

I u tu misolovku je upalo na hiljade i hiljade mladih ljudi pre i posle nas. Jer "samo ti uci i bice sve u redu". Nece. Treba mladi covek vec nakon 15 godina paraleno sa akademskim obrazovanjem stalno da sitce vestine zaradjivanja novca. Bez toga nema zrele i istinski samostalne osobe. Ako neko ko na slobonom trzistu ne ume da zaradi samo svojim vestinama, bez sistema, taj nije samostalan u punom smislu te reci. 

 

Ko hoce da bude programer i da zaradjuje od toga ne mora da ide u bilo kakvu skolu. Jedinoi sto mu treba je volje za konstantim ucenjem novih stvari, IQ iznad 100, racuanr sa net konekcijom i to jeto. Moze vec veceras da pocne. Ako nekog zanima mogu i napisati jedan post samo o tome. Sve ostalo su glupe bajke koje vrte mediji, privatne skole a roditelji nasedaju.

 

To sve stoji, a sta recimo ja da radim (nije da sam ugrozen, po ovom vremenu imam posao itd..) koji ne mogu i nisam za programiranje. Da li ti znas koliko ljudi u Srbiji ne govori engleski vise od onih osnovnih pojmova? Sta da radi taj covek? Dajte ljudi, izadjite malo iz BG-a. 

[Млађони]

Да се Млађа не расправља на форуму, Србија би постала светски извозник ајвара. Мало и ја да проричем.

 

Bice bice, kad juan resi da mi bude diler za usa

[Млађони]

To sve stoji, a sta recimo ja da radim (nije da sam ugrozen, po ovom vremenu imam posao itd..) koji ne mogu i nisam za programiranje. Da li ti znas koliko ljudi u Srbiji ne govori engleski vise od onih osnovnih pojmova? Sta da radi taj covek? Dajte ljudi, izadjite malo iz BG-a. 

 

Pa da je ovo slobodnija privreda, pa bi bilo posla i za vas engleze.. vise bi ljudi imalo para da trosi na kurseve engleskog mogao bi da budes profesor, vise bi ljudi poslovalo sa firmamam na engleskom trebao bi im prevodioc, ili pisali programe na engleskom gde bi im trebao neko da prevodi i koriguje...

[Deja Vu]

Овде се провлаче неке ствари за које бих могао рећи да су идеолошки обојене неолиберализмом. 

 

Нису се земље (и појединци! ) обогатиле само слободним тржиштем. . То сам већ споменуо једном и чини ми се да овде RYLAH спомиње. Многе земље међу којима су САД, Јапан, тадашња ЕЗ и друге су се богатиле меркантилистичким методама попут повећања извоза, смањења увоза (што је директно мешање у тржиште, извозиш Књаз Милош али не увозиш Кока Колу, нема слободног протока), субвенцијама, протекционизмом итд. То се и дан данас ради, тако да је један велики мит да су западне земље те које либерализују тржиште и да су то радиле у прошлости и зато су тако развијене, што историјски из економије није тачно. Све велике силе су користиле протекционизам кад год су сматрале да то треба (нпр. после нафтног шока САД, Јапан и ЕЗ користе протекционизам да би заштитиле свој спољни-трговински биланс). Наравно, оне су користиле и слободну трговину кад год су сматрале да од тога имају интереса. Ради се о националним економијама, а не о појединачним интересима. Једног произвођача џемпера у Америци интересују да прода свој џемпер у Америци и да извезе у Кину. Међутим, кинески џемпер ниже цене угрожава амерички џемпер на америчком тржишту. Зато ће америчка влада да забрани увоз Кинеских џемпера и натераће Кину да увози америчке. Овај пример се дешавао између САД-а и Јапана код пољопривредних производа. 

 

Ако некога интересује, може да прочита нешто од Сузан Странџ, нпр. States and Markets у коме говори у политици САД на пољу међународне економије. САД инсистирају на слободној трговини у оним областима у којима доминирају, нпр. информатичке технологије па самим тим у томе успевају. Тамо где не доминирају, то ни не спомињу и не дозвољају.  На тај начин пропагандом о слободној трговини извозе своје производе и њихови произвођачи добијају паре. Ради се о чистој меркантилистичкој пракси од пре 400 година када су апсолутистички краљеви потенцирали извоз, а бранили увоз да би добијали злато. Неки су ишли дотле да су трговцима забрањивали изношење злата из земље (ако хоће да купе неку робу у иностранству, нису то могли златом). Ту праксу су користиле Британија, Француска, Холандија у колонијалним освајањима. Ни данас та пракса није мртва зато што није мртав национализам. 

 

И само да напоменем да то мешање у тржиште не значи да држава даје паре грађанима док они ништа не раде. То никакве везе нема са социјализмом, већ са тим да се царинама и квотама ограничава тржиште у складу са интересима својих грађана, а не тамо неких Кинеза, Јапанаца, Руса. 

 

Можда нешто напишем о мерканитилизму као једном од метода згртања богатства касније све у зависности од воље. За сад доста од мене. 

[Aquilius Cratus]

To sve stoji, a sta recimo ja da radim (nije da sam ugrozen, po ovom vremenu imam posao itd..) koji ne mogu i nisam za programiranje. Da li ti znas koliko ljudi u Srbiji ne govori engleski vise od onih osnovnih pojmova? Sta da radi taj covek? Dajte ljudi, izadjite malo iz BG-a. 

 

Ispricao sam to jer si ti spoemnuo programiranje kao primer gde je potreban faks da bi neko bio uspesan. Nije potreban faks. Ali isto tako nije potreban ni za varioca ni za metalostrugara ni za jos sijaset zanimanja koje ne zahtevaju ni negleski ni faks, eventualno neki kurs od par meseci ali kljucno sto zahtevaju je hrabrost za hvatanje u kostac sa nepoznatim. A to je ono sto nam kao zajenici nedostaje. Zato sto imamo milijarde izgovora a jako malo odgovora. Bas zato jer smo naucne ni na ono "samo ti slusaj sta ti stariji kazu i bice sve ok". Nece!

[Juanito]

To sve stoji, a sta recimo ja da radim (nije da sam ugrozen, po ovom vremenu imam posao itd..) koji ne mogu i nisam za programiranje. Da li ti znas koliko ljudi u Srbiji ne govori engleski vise od onih osnovnih pojmova? Sta da radi taj covek? Dajte ljudi, izadjite malo iz BG-a.

Ако сам ишта добро покупио у Америци, то је отрежњење од таквих ставова. Да знаш какви тотално неписмени ликови, па и алкоси, имају некакве послове које их држе у животу. А послове буквално измишљају. Довозиш ауто у сервис. Две рибе те поздраве на капији и питају што си дошао и кажу ти где да паркираш. Онда те трећа дочекује кад излазиш из кола, а четврта допрати до шалтера. У супермаркету плаћају углавном студенте или старије људе да ти додају корпу. Само то људи раде. Па је онда неки цар провалио да не постоји добар јефтин млин за турску кафу (да, ову нашу домаћу) и направио свој механички, кога продаје. Ма свашта људи раде и иде им. А то је искључиво зато што немају тај, не само српски, већ генерално европски песимистички став. Ако има једна ствар коју би остатак света требало да научи од Американаца, онда је то тај однос према раду и готово наивно оптимистички однос према животу. You can do it!

[Aquilius Cratus]

Мислим да у Силицијумској долини око 70% програмера нема факултет.

 

Tacno plus sto  je velika vecina inovatora u IT svetu poblegla sa fakulteta. Bili su ono sto se kaze propali student. Tamo je prioritet misliti individualno, mastoviti i stvoriti novu vrednost. Ovde je cilj radiuti naporno da se dokazes

pred nekim toboznjim autoritetom da bi te uglavili u sistem. Oni cene meritokratiju a mi birokratiju. 

[Tumaralo.]

Ако сам ишта добро покупио у Америци, то је отрежњење од таквих ставова. Да знаш какви тотално неписмени ликови, па и алкоси, имају некакве послове које их држе у животу. А послове буквално измишљају. Довозиш ауто у сервис. Две рибе те поздраве на капији и питају што си дошао и кажу ти где да паркираш. Онда те трећа дочекује кад излазиш из кола, а четврта допрати до шалтера. У супермаркету плаћају углавном студенте или старије људе да ти додају корпу. Само то људи раде. Па је онда неки цар провалио да не постоји добар јефтин млин за турску кафу (да, ову нашу домаћу) и направио свој механички, кога продаје. Ма свашта људи раде и иде им. А то је искључиво зато што немају тај, не само српски, већ генерално европски песимистички став. Ако има једна ствар коју би остатак света требало да научи од Американаца, онда је то тај однос према раду и готово наивно оптимистички однос према животу. You can do it!

 

[Agnostik]

IT je svakako jedan sektor gde Srbija moze iz nule moze da hrani deo naroda. 

 

Nazalost kod drugih industrija nije tako. 

 

Glavni problem Srbije je taj sta strancima da se prodaje???

 

Inace Srbi se u tim usluznim poslovima super snalaze vec sad Juan. 

 

Imam u maloj varosci Ub, svaku uslugu koju mozes da zamislis.

[Deja Vu]

"samo ti slusaj sta ti stariji kazu i bice sve ok". Nece!

 

Ааааа, а хришћанска послушност, а 5. божја заповест: Слушај оца и матер да ти добро буде...

Аааа понизност, а покорност, ђе то?