Дружење!

[Sanja Т.]

Ова тема може да иде у разне категорије, али ево ја бирам " друштво ". Знате већ како настају моје теме: " Седим и нешто размишљам... "...колико се ми дружимо? Али стварно, квалитетно дружимо, без трач партије. Колико времена имамо за друге? Или, колико хоћемо да одвојимо времена за друге? Колико се дуго повлачимо, да би прошли месеци или године, а да неког нисмо видели?

Шта нас све спречава?? Посао? Породица? Нећу да досађујем и остале предрасуде? Можда осећај да нас неко " гњави и смара", па ми је боље да будем сам/а? Била/о сам код њих 3 пута , а они код мене само једном?....или ко зна већ шта.

Молим вас, будите искрени и одговорите ми. Можда ваше мишљење и мени помогне, и сама имам недоумице понекад. Хвала унапред. 

 

П.С. Ако има већ нека тема, молим админ-тим да одмах реагује

[Goku]

Генерално,дружимо се јако мало. Недостатак времена објективно и јесте главни узрок, али ни у ком случају није оправдање. Обавезе (посао, породица..), све то стоји, али уз неку реорганизацију времена и добру вољу може да се украд и покоји минут за квалитетно дружење. (вријеме проведено са пријатељима није изгубљено)
Е, сад, са предрасудама је већ мало теже, конкретно ово:

Била/о сам код њих 3 пута , а они код мене само једном?

сам примјетио код себе, мада знам сигурно да сам и сам код некога био једном ко је код мене три пута, тако да ни то не стоји.

Иначе, да не бисмо о дружењу само разглабали, позивам све форумаше, када их пут нанесе у Бањалуку, да се ОБАВЕЗНО (под пријетњом анатеме   ) јаве да се дружимо уз пиво (не мора, али преферирам, може и кафа, чај, сладолед...)

[JESSY]

на жалост, времена су се променила....почињемо да живимо као на западу....објективна ствар јесте посао, обавезе и бриге, али не постоји добра воља и жеља за виђањем и дружењем.....томе много доприносе мобилни телефони, фејсбук и сл. који реални живот претварају у виртуелни.....и сада, када већ имамо времена да се дописујемо путем мобилног телефона или фејсбука, на пр., зашто то исто време не искористимо да се уживо видимо и испричамо....виртуелна комуникација нас доста отуђује.....нема оне блискости.....иначе, људи су у великој већини постали строго материјални....ту су само када си  им потребан....јуре за новцем , зарадом само да би што више могли да купују најновије телефоне, маркирану одећу и сл....све више су безосећајни....немају времена да троше да би неком помогли, неког саслушали, дали савет.....ако имаш проблем било које врсте, напротив, беже од тебе као да је то заразно и да ће прећи на њих...чувају се и мисле само на себе......

највише ми је жао младих данас...жао ми је како они данас живе.....а нису ни свесни .....њима је то потпуно нормално, јер за другачији живот не знају.....

[Sanja Т.]

Да баш тако како рекосте.Олењили смо се изгледа.

Скоро ми неко рече да се не треба " трошити "  на друге.  :.mislise.  Није ми то још увек јасно. Да ли то значи, чим једна реч не ваља, не ваља нико, а ми тако фини и нас нико не трпи, па да се оградимо? Баш тад нам и треба дружење. 

Гледала сам филм о неверном Томи и велики је утисак оставила на мене сцена где Тому изгубљеног од свог неверја,на граници лудила и пропасти, Ивана зове да баш тад дође браћи, да се састану. Значи није му окренула леђа . Нико га није напустио и помогли су му, охрабрили га. Знам да то не иде баш тако са нама сваки пут, али мислим да је подршка и охрабривање јако битна ствар.

Још ако је дружење у околностима где нема проблема, па још боље и здравије ( да тако кажем). 

 

@ Гоку  ако пут нанесе онда  facenew22222222

 Линк филма https://www.youtube.com/watch?v=W1NwbbjOum4

[Adelaida]

nekad nas sam zivot odvede u razlicitim pravcima...

[Gordana .]

У једном тренутку сам схватила да ми време отимају и испијају људи који немају љубави већ интерес. Тада сам се потпуно повукла и одабрала узак круг људи којима ћу посветити и време и енергију, јер се неговањем пријатељства са њима умножава љубав а не празнина.

И остале волим и да видим и да чујем, али се не посвећујем, јер време ми све брже пролази, мислим да нам га интернет једе.

[Arsenija]

.колико се ми дружимо? Али стварно, квалитетно дружимо, 

Ako mene pitate i previse .Kvantitet. Ruckovi,posete,kafice i kolaci,neobavezna caskanja,izlasci...itd.

Ali ,ne znam. Nesto tu nije kako treba,mene to ne ispunjava.Neke ljude izbegavam,njihovo prisustvo mi smeta,imam utisak da me ispituju,a to ne volim.

Dalje,to su meni potuno daleki ljudi,ja sam  tu kao neki mali izrod.

I konacno,nedavno me je jedna osoba koja kod nas godinama dolazi u goste pitala kako se ja ono bese  zovem. Strasno. Eto,toliko o tome .

Молим вас, будите искрени и одговорите ми. Можда ваше мишљење и мени помогне, и сама имам недоумице понекад. Хвала унапред.

Jedna prijateljica mi je obecala da ce mi predati kljuc svoje vikendice .Na zalost ,salila se.

Draga Moja,sta da Vam odgovorim...kad se i sama cudim.

[Ронин]

У једном тренутку сам схватила да ми време отимају и испијају људи који немају љубави већ интерес. Тада сам се потпуно повукла и одабрала узак круг људи којима ћу посветити и време и енергију, јер се неговањем пријатељства са њима умножава љубав а не празнина.

И остале волим и да видим и да чујем, али се не посвећујем, јер време ми све брже пролази, мислим да нам га интернет једе.

Исто као да сам ја писао! Тачно 100%

[Ненад Р.]

Сања , лепу си тему отворила .

Свеопшта јурњава за послом и новцем нам одузима много тога , а да тога нисмо ни свесни .Живот нам се своди на то да само мислимо где ће да радимо и колико да зарадимо , за остало не мислимо и само нам се живот своди на једно , а то је да имамо што више новца . У тој јурњави не водимо рачуна о себи и сопственом здрављу јер , не ретко и болесни идемо на посао и радимо посао не мислећи о томе колико ће мо своје здравље нарушити радећи тај посао . Када не мислимо о себи , поготово не мислимо о другима . Не ретко се чланови породица мало виђају током дана , а камо ли да се виђају са комшијом и да попију кафу и пиће са њим . Такође та јурњава нам одузима љубав , хуманост и обзир према другом . Друге гледамо из угла љубоморе и подцењивања у зависности да ли сматрамо да су бољи или лошији од нас и ту добронамерности најчешће нема.

 

Џеси та изрека да се времена променила , која се често употребава код нас , по мени није баш најсрећнија , јер време , као време , никада се не мења , и увек остаје исто , непромељиво , мењају се само људи.

[Guest]

Koliko znam, nekada je ovaj sajt organizovao druzenja forumasa.

 

To treba nastaviti.

[Ненад Р.]

Дора идеја , ја сам за . :good2:  :good2:

[Sanja Т.]

nekad nas sam zivot odvede u razlicitim pravcima...

Да, али нас и поново састави

[Снежана]

Koliko znam, nekada je ovaj sajt organizovao druzenja forumasa.

 

To treba nastaviti.

И ја сам чула да се у Техерану организује парада поноса.

[Adelaida]

И ја сам чула да се у Техерану организује парада поноса.

 

Cuda se desavaju...

[Снежана]

Cuda se desavaju...

Да, ал` у хришћана.

П.С. него оди ти тамо па привати онај захтев за пријатељство, што сам ти још ономад послала.