Nosite li sa sobom nepotreban teret?

[JESSY]

 

„Pitao je učenik učitelja:
Tako si mudar, uvek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš… Pomozi mi da i ja postanem takav.

Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu providnu kesu.
… Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvredjenost – reče učitelj – uzmi jedan krompir pa sa jedne njegove strane napiši svoje ime, a sa druge ime čoveka sa kojim si se posvadjao, a onda stavi krompir u kesu.

I to je sve? – upita učenik iznenadjeno.

Ne, – odgovori učitelj – potrebno je da uvek sa sobom nosiš tu kesu, i svaki put kada se se osetiš uvredjeno da u nju staviš krompir.

Učenik je pristao. Prošlo je neko vreme. Kesa se punila krompirima i postala poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno stalno je nositi sa sobom. Uz to krompiri koji su prvi stavljeni u kesu počeli su da se kvare. Neki su proklijali, a neki istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao:

Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Prvo, kesa je suviše teška, a drugo, krompir se pokvario. Predloži nešto drugo.

Ali učitelj je odgovorio:
To isto dešava se i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrediš, u tvojoj duši se stvara težak kamen iako ti to odmah ne primećuješ. Zatim kamen postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, navike u karakter, koji rađa poroke koji zaudaraju. I na taj tovar lako bi zaboravili da nije suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom. Dao sam ti mogućnost da posmatraš ceo taj proces sa strane. Svaki put kada odlučiš da se uvrediš ili da nekome naneseš uvredu razmisli da li ti je taj kamen potreban.”

 

http://www.krstarica.com/zivot/razno/zanimljivosti/nosite-li-sa-sobom-nepotreban-teret/

[Богдан_]

Трудим се да носим само оно што је потребно - свој крст, ал ми често не успева. Некад сам тако уморан, као да носим сву муку света.

 

"Крст носити нама је суђено, страшне борбе с’ својим и с’ туђином" …

"Тежак вијенац, ал’ је воће слатко. Васкрсења не бива без смрти."

 

[Снежана]

Дал` ви знате колико смрди труо кромпир?

[JESSY]

Дал` ви знате колико смрди труо кромпир?

znamo Snezo.....zasto ga drzis...?      baci ga.....

[Иван Ивковић]

Некад сам тако уморан, као да носим сву муку света.

https://www.pouke.org/forum/topic/34455-sermons-lectures-interviews-video/page-2#entry1188597

[Снежана]

znamo Snezo.....zasto ga drzis...?      baci ga.....

Ја сам практична жена... барени, пире, печени у љусци, помфрит, рестовани

[Иван Ивковић]

Избаци то кроз прозор

- зен прича из воза у покрету-

 

https://journeysinbetween.wordpress.com/2009/12/

 

Једном приликом Томазен се, путујући возом, нашао у купеу са неким трговачким путником који од самог почетка путовања није затварао уста: причао је о својим пословима, животним плановима, политичким и временским приликама и постављао разна питања начелног карактера - сам дајући одговоре на њих. С времена на време би извадио из путне торбе нешто од хране и када би завршио са јелом, отворио би прозор и отпатке избацио напоље. Томазен је посматрао човека, ћутао и слушао.

У неко доба, очигледно изморен властитом причом, човек се досети да запита свог сапутника чиме се он бави. Када чу да је овај зен-учитељ, обрадова се и одмах му се пожали: "Ви изгледате тако одморно, свеже, као човек који је пронашао свој мир и има миран сан... А ја, знате, много путујем, имам много обавеза, срећем разне људе, свакодневно планирам нове начине продаје... А увече, када легнем да спавам, не могу никако да се опустим и заспим: присећам се изговорених реченица, сводим рачуне, калкулишем, израчунавам проценте, размишљам о муштеријама које треба обићи... Свакакве мисли ми пролазе кроз главу и ја не могу да се одвојим од присећања на дан који је иза мене и планова за дан који је предамном. Заспим тек пред зору, ако уопште заспим, и после 2-3 сата површног, немирног сна, устајем уморан и крећем на посао. То траје годинама. Реците ми шта да радим са својим мислима, како да повратим сан и одагнам напетост и несаницу?"

Томазен погледа човека и рече: "Уради исто што и са оним смећем малопре: избаци мисли кроз прозор".

[JESSY]

барени, пире, печени у љусци, помфрит, рестовани

[Милан Ракић]

jedno 30 kila

[Снежана]

jedno 30 kila

Благо теби Ракићу, обезбеђен си за целу зиму.

[JESSY]

jedno 30 kila

skidaj to....

[Ленка*]

Ни лакше жене ни већег терета...

[JESSY]

ни већег терета..

а шта ће ти то....?

[Ленка*]

Па н`умем да завитлам кесу и да је бацим

 

Ма, не... Не муче мене увреде нити вређам другога. Него ме друге неке бриге море и тако тешке се навале на ова мала леђа (што рече Наташа Беквалац ), па почнем да посрћем... А, онда их, очигледно Господ јер без њега не умем, онако ноншалантно, као перут с рамена , отресе, па одахнем... До неког наредног дана кад их поново понесем... ("Идем ја тако путем, кад, на сред пута - брига. Пођем лево, пођем десно, не могу да је заобиђем, и ја, шта ћу, упртим бригу на леђа, па кренем даље." )

[Zero]

Verovatno... Dal ta praznina, daljina između mene i nekih ljudi, ubija me u poslednje vreme, a valjda je samo treba ispuniti, odnosno pretvoriti u blizinu...