Пођеш на славу у току поста- кад домаћин спремио мрсно

[nana]

Убедљиво најгори осећај је када одеш на славу (или неко друго општенародно весеље), па неко други уместо тебе објашљава да си ти "велики" верник и да постиш...

У праву си,то тек стварно зна да направи  блам над бламовима и за оног ко пости а и за домаћине.

Мислим.... спашава једино можда да се тада разговор одмах окрене на неку шалу/духовиту примедбу на његов или свој рачун јер је још погубније нешто озбиљно разјашњавати.....

[Снежана]

@ nana

...али оно кад те трћина гледа сажаљиво, а трћина као да си "жена са брадом", а остали размишљају кол`ка је дубина твог психичког поремећаја, кад постиш (за славу)  и идеш редовно на Литургије...непревазиђено

[w.a.mozart]

ono kad te drugi na slavi gledaju kad kažeš da postiš

 

 

 

ono kako te vide

 

[Deja Vu]

Убедљиво најгори осећај је када одеш на славу (или неко друго општенародно весеље), па неко други уместо тебе објашљава да си ти "велики" верник и да постиш...

 

Најгори осећај можда по его. 

Не желимо да нас неко избламира и испрозива што постимо, радије би то сакрили у тајности. 

 

Разумем такав осећај имао сам сличне, али не треба се стидети тога. Мене је хватао стид у средњој када сам једном написао тему везану нешто за смисао живота, па ту ја убацим Бога и слично, а нова професорка узела наглас да чита. Мене ухватио блам, сви се некако утишали, један друг добаци: ''Пфф као да си ти нешто доживео у својих 18 година'' као у фазону још си млад, уживај у чарима младости, о Богу и смислу се размишља после. 

[Deja Vu]

Што се тиче тема, ако постим а слава буде мрсна, мислим да је ред почастити се прасетином како се не би увредио домаћин. Барем сам тако учио на веронауци, кад нас неко понуди нечим мрсним а ми постимо, послужимо се, јер је поштовање друге личности изнад дијете која и није суштина поста. 

 

Ако се пост схвати као стриктна исхрана на води тих и тих дана а остатак на уљу, онда је то површно и помало лицемерно. 

Ево ја скоро никад не постим на води. Мајка спреми на уљу, нећу сад да се правим паметан и као: Не, не, ја само на води, баци тог ослића мачору, да ме попа не би питао на исповести ''Јел синко, си постио барем 48 сати на води ни минут мање?''

Или кад се деси као мали кад сам био, па окусим једно парче чоколаде, то одмах хаос, ијао па омрсио си се, сад је готово, не можеш да се причестиш.

 

Што би певао Бора Чорба ''Правила, правила, да би ме удавила...''

[Снежана]

Најгори осећај можда по его. 

Не желимо да нас неко избламира и испрозива што постимо, радије би то сакрили у тајности. 

Не, мени је непријатно, зато што је њима непријатно што ја постим...иначе немам проблем да кажем да постим, не стидим се тога и не кријем.

[Milan023]

Игуман Стефан из Велике Ремете је говорио да не треба одбити понуђено. Ако постимо, а домаћин изнесе мрсно, узми бар мало. Да се домаћин неби увредио, јер ипак је он то са љубављу припремао, да угости тебе и остале госте.

Ја лично све једем (по мало), осим печења. 

 

[Deja Vu]

Е сад имам дилему да кад одеш тако код неког, а мрсно, да ли треба да му паметујеш како је требала бити посна слава или ћутиш и једеш? 

[Gordana .]

Ћутиш и једеш. Ако ћеш да га бламираш свакако онда му одмах тражи за себе посно, то је боље.

[Gordana .]

Ја сам питала свог свештеника када сам ишла на славу код домаћина који је спрема мрсно. Рекао ми је да се потрудим да једем посно од онога што је на трпези, да не одбијам понуђено и да се не преједам. Тако је сав купус био мој, хахаха

[Фидер]

Што се тиче тема, ако постим а слава буде мрсна, мислим да је ред почастити се прасетином како се не би увредио домаћин.

Као да је Слава нешто што се случајно потрефи за време поста па је домаћин испао баксуз што се баш његова потрефила у посне дане, а не нешто што је саставни део религије и самим тим треба да прати Литургијски и Црквени живот, све ван тога је обична журка. Не разумем зашто би било непоштовање домаћина ако нећеш да се омрсиш у посне дане а он не поштује Црквена правила кад већ слави Славу?

А ово болдовано, не разумем зашто би био ред да се почастиш?

 

Ако се пост схвати као стриктна исхрана на води тих и тих дана а остатак на уљу, онда је то површно и помало лицемерно. 

Ево ја скоро никад не постим на води. Мајка спреми на уљу, нећу сад да се правим паметан и као: Не, не, ја само на води, баци тог ослића мачору, да ме попа не би питао на исповести ''Јел синко, си постио барем 48 сати на води ни минут мање?''

Или кад се деси као мали кад сам био, па окусим једно парче чоколаде, то одмах хаос, ијао па омрсио си се, сад је готово, не можеш да се причестиш.

 

Што би певао Бора Чорба ''Правила, правила, да би ме удавила...''

Време оправдања дошло. Ако је то тако небитно зашто су неки дани на води, неки разрешени на уље, неки на риби? Да би их свако тумачио како мисли да треба? Тачно, пост није само уздржавање од мрсне хране у одређене дане, али је И УЗДРЖАВАЊЕ од мрсне хране у одређене дане које је прописала Црква.

Не разумем зашто овде пишете нека своја правила и представљате их као званичне ставове Цркве? По чему сте закључили да ако је пост на води не треба да се пости на води (осим ако ти свештеник не разреши на лакше услед неких разлога), већ по сопственом нахођењу?

[Фидер]

Ја сам питала свог свештеника када сам ишла на славу код домаћина који је спрема мрсно. Рекао ми је да се потрудим да једем посно од онога што је на трпези, да не одбијам понуђено и да се не преједам. Тако је сав купус био мој, хахаха

Управо оно што треба увек да се ради и да се подразумева. Да питаш свог свештеника за благослов када имаш такве недоумице као и код ублажавања поста исто тако, а ако и слажеш свештеника да не можеш да држиш ''строг'' пост да би ти разрешио на уље или рибу, можда си слагао њега али ниси и Срцезналца.

[Arsenija]

Како поступити? Шта радити? Ову су честе ситуације, многи људи који су почели да слев, не разумеју шта је то пост, мисле да то није битно. Такође, постоје крајеви где се "традиционално" мрси за време поста, тако да се слава у посту спрема мрсно. Како реаговати да се не увреди домаћин (боље рећи да не упадне у непријатну ситуацију)?

Ja obicno ne idem na slave. A ako moram,to mi dodje kao neka kazna ili obaveza.Tek sto stignem,a meni se ide kuci. Razgledam enterijer,smeskam se,mislim i nikako da kazem nesto,a onda obicno odvalim neki glupost ili kazem tiho,pa posle moram da ponovim ,a sto je najglavnije skoro nikad nisam bila gladna i redovno mi je bilo muka  . Ne volim slave,svadbe,itd i skoro nikad ne idem na iste. Poslednji put sam na slavi bila davne 2010.

A sad nesto nevezano za slave...

 

Ja postim. Ljudi me zacudjeno posmatraju.To je kao neka anomalija,ali ja obozavam da postim .

[Драгана Милошевић]

"Гуди, гуди, риба буди" ) цркавам од смеха.

И кад се падне у среду или петак, домаћин помери ручак.

Е, ове године ме питали моји рођаци да ли смеју да преломе колач и да наставе мрс. Изричито НЕ таквом лицемерству.

Овако једем шта има, и гледам да у току евхаристијског поста не мрдам из куће.

[Deja Vu]

Као да је Слава нешто што се случајно потрефи за време поста па је домаћин испао баксуз што се баш његова потрефила у посне дане, а не нешто што је саставни део религије и самим тим треба да прати Литургијски и Црквени живот, све ван тога је обична журка. Не разумем зашто би било непоштовање домаћина ако нећеш да се омрсиш у посне дане а он не поштује Црквена правила кад већ слави Славу? А ово болдовано, не разумем зашто би био ред да се почастиш?

 

Већ сам написао да се не би увредио домаћин који се помучио да спреми храну, а неко му дође и каже: А не, ја постим.  

Не само током слава, него и кад одеш код некога овако, на кафу рецимо, па те почасти мрсним колачићима које је спремио баш за тебе. 

 

И наравно не зато што ми се једе прасетина, ја је лично ни не волим толико. 

 

 

 

Време оправдања дошло. Ако је то тако небитно зашто су неки дани на води, неки разрешени на уље, неки на риби? Да би их свако тумачио како мисли да треба? Тачно, пост није само уздржавање од мрсне хране у одређене дане, али је И УЗДРЖАВАЊЕ од мрсне хране у одређене дане које је прописала Црква. Не разумем зашто овде пишете нека своја правила и представљате их као званичне ставове Цркве? По чему сте закључили да ако је пост на води не треба да се пости на води (осим ако ти свештеник не разреши на лакше услед неких разлога), већ по сопственом нахођењу?

 

 

Не представљам своје ставове као ''ставове званичне Цркве'', него само износим своје ставове. 

 

Разумем да су неки од вас стрикни поштоваоци разноразних правила која нису смисао сам по себи, већ су средство за одређени циљ. Поштовањем правила се стиче понизност и дисциплина. Али није само то циљ. 

Иако не постим на води, рецимо одлучим да се одрекнем нечег другог. За време поста уопште не слушам музику док је ван поста редовно слушам пошто сам љубитељ рок музике. То је за мене велико одрицање исто као што је за неког велико одрицање од мрсне хране. 

 

И ништа нисам закључио, него нико у породици не пости на води, па не постим ни ја иако могу.