Пођеш на славу у току поста- кад домаћин спремио мрсно

[Zayron]

Vino postní a klobasa postná ...

Marta Kubišová - Zlý dlouhý půst (1969, English subt.)

Hrišćanska disidentka, češka pjevačica, proganjana, zatvarana i zabranjivana za komunista,

Potpisnica Charte 77

http://en.wikipedia.org/wiki/Charter_77

[коЖељ њацИ]

Зајроне ајд сад једно 3-4 таква поста а један да буде нако подужи ал заредом!

[МилошБГ]

Jel imate utisak gde se Zajron pojavi ta tema zamre?

[Zayron]

Зајроне ајд сад једно 3-4 таква поста а један да буде нако подужи ал заредом!

 

sasvim dosta jedan o osobi koja zna šta je post po komunističkim zatvorima.

[RYLAH]

Па што људи да посте, тешко је, нека се причешћује ко како хоће. Ма шта има да се иде на Литургију, ко ће да стоји.

Што да се венчају у цркви, навикло их 60 година комунизма на општину. Можемо тако милион примера да наведемо из снисхођења и са размишљањем, некада ће ваљда да се промени или ако неће они, онда ће њихова деца. Мислим да је погрешно то пуштање и да мора да постоје неке границе, као и едукација. Овако, као што сам и рекао, тим пуштањем, пуштамо и у веру разноразне обичаје који се укорењују, а који су катастрофални и везе са вером немају.

У једном крају, забаченом, село, двадесетак кућа, мало село. Црква у селу. Један од сељана задужен за кључ.

 

Бивши свештеник, да би дошао да им очита молитве за славу у то село, тражио им по сто евра и једно јагње сваке године. Није им се мешао у било шта остало, они су сами набављали свеће, сређивали цркву и све остало. Оде тај свештеник у пензију, дође млад поп, пун елана, каже то од сад тако не може, не треба ми сто евра, ал кључ од цркве код мене, свеће само из епархијског магацина и слично. 

 

Цело се село посвађало са њим, црква је постала руина јер нико то више не гледа као своју цркву, колаче освећују ко зна где, ако их и освећују негде, људи су скроз одбијени од цркве због нетактичног приступа, једног свештеника који је заиста хтео да ствари псотави на своје место. И то људи који су издвајали паре за ту цркву, гледали је као своју.

 

Е сад, може да се иде до крајњих граница и да се изговори оно "нека отпадне све што виси", ал мислим да то треба да дође тек на крају, да пре тога мораш много дуго и много стрпљиво да радиш, само да би посејао семе, а тек да би никао плод треба ти још једно тридесетак година најмање, ако не и седамдесет, колико се народ систематски гањао да не иде у Цркву.

 

Јесте, има свега, свакаквих обичаја, ал пре четрдесет година цинкарили су оне који иду у Цркву, пре тридесет година понеко је почињао да слави, стидно, пре двадесет година сви су почели да славе, пре петнаестак година људи почели масовније и да обилазе манастире, од пре десетак година цркве пуне за Ускршњу и Божићну Литургију... 

 

Мислим да треба само полако, није народ крив, и не може ништа на силу.

[Ленка*]

И, оваква тема, не може да прође без овог клипа

 

[Zayron]

Зајроне ајд сад једно 3-4 таква поста а један да буде нако подужи ал заредом!

 

Pa postavite i vi o nekoj pjevačici koja je 20 godina najmanje bila proganjana i sjedila po komunističkim zatvorima a tamo se napostila. Lepa Brena bi to možda bila?

[Зоран Николин]

Како поступити? Шта радити?

Ову су честе ситуације, многи људи који су почели да слев, не разумеју шта је то пост, мисле да то није битно.

Такође, постоје крајеви где се "традиционално" мрси за време поста, тако да се слава у посту спрема мрсно.

Како реаговати да се не увреди домаћин (боље рећи да не упадне у непријатну ситуацију)?

Треба проценити ситуацију. Мислим да је боље замазати тањир неком салатом, а ако неко почне да поставља питања дискретно рећи да је пост у току. Безброј пута сам се нашао у сличним ситуацијама и увек их превазилазио на наведени начин. То понекад буде прилика да посведочимо свој хришћански начин живота међу људима који су из тотално неке друге приче, ко зна можда неког нешто од свега тога и дотакне... Мислим да је погрешно да пред људима који знају да држиш пост мрсиш јер они то неће протумачити као твоје избегавање да их повредиш него ће схватити то као поруку да је ето то све релативно и да ``црквењаци`` крше пост кад год им се укаже прилика.

[w.a.mozart]

Мислим да треба само полако, није народ крив, и не може ништа на силу.

 

U prevodu - 100 evra i jagnje

 

p.s. prilicno sam siguran da nije bitno pravilo koliko licnost svestenika i pristup a pristup je moguce napraviti i bez 100 evra (sa 50 recimo)

[w.a.mozart]

Što se mene tiče, post  je stvar konteksta i tu nema šta da se priča. Treba samo proceniti kontekst

[Zayron]

Jel imate utisak gde se Zajron pojavi ta tema zamre?

 

Ja takodjer imam taj isti utisak, vjerovao ili ne,  ali zbog vas, vi ste ti koji prestanete pisat a ne ja. Na temi o vladičanskom štapu ili žezlu ste me napali za spam kad sam ja pisao o češkom svetitelju svetom Prokopu, koji je u svijetu, barem tom slovenskom najpoznatiji upravo po tome kakva je čudesa i mirakle provodio tim štapom. Sad opet kad pišem o tom kako su izgledali postovi čeških hrišćanskih disidenata za komunista vi opet pišete ne znam šta, valjda vam je to dosadno. Ako vam je dosadno kako su trpjeli hrišćanski disidenti za komunista onda OK. Ja sam mislio da ćete mi u odgovor napisati kako su trpjeli i postili se po zatvorima ti vaši disidenti za komunista a ono sad ovakav odgovor. No šta sad.

https://www.pouke.org/forum/topic/36997-vladi%C4%8Danski-%C5%A1tap/

[RYLAH]

Па то се само види каква им је вера, тј направили су неку своју веру. Ако су они годинама то радили и ако нису укапирали и пришли вери, при том не поштујући свог свештеника (а прошлог поштовали само из разлога јер им је допуштао да раде шта они хоће) онда стварно не знам шта да кажем. Пустити да свако ради како хоће, да се не слуша Црква, само ради неког снисхођења ми је тотално безвезе. Зато и боље да је пуста, али да се ради на том народу и да науче нешто и да науче правилно, па ће онда сваки приступ Цркви бити онај какав треба да буде.

Негде мора да се пресече, али је зато и на Цркви да нон стоп врши едукацију.

Ја сам причао да је свештеник требало да им прво приђе на начин да не треба да му плаћају, али треба да купе свеће, рецимо. То би прихватили, јер им је јефтиније. Онда, рецимо, да их обиђе пар пута и са сваким да мало поприча (није му парохија велика, има кад да стигне, тај о коме причамо). Онда мало кад хоће да преуреди нешто у цркви узме паре од њих да би и они учествовали као и до тад, али рецимо да каже да без благослова ништа не може да се уради, без благослова Владике. И тај Владика би благословио оно што свештеник хоће, ови на Владику не смеју да ударе...

 

Има хиљаду других начина на које све то може постепено да се уради, ништа се не мења преко ноћи. Имаш крајева у којима су људи очували веру, али како им је најближа црква била веома удаљена, они су сами "подизали славу", није било свештеника. Јел треба сад неки млади свештеник пун себе да им дође и да им каже "Ил ви прекидајте то што нема везе са Црквом, ил се ја више никад овде не појављујем!" ? Ја мислим да не.

[RYLAH]

prilicno sam siguran da nije bitno pravilo koliko licnost svestenika i pristup

 

Управо о томе и причам. 

[w.a.mozart]

Управо о томе и причам. 

 

misliš da je ovaj nov trebalo da nastavi da uzima evre pa da onda, kad ih pridobije i uvuče im se pod kožu, krene sa laganim promenama?

[RYLAH]

misliš da je ovaj nov trebalo da nastavi da uzima evre pa da onda, kad ih pridobije i uvuče im se pod kožu, krene sa laganim promenama?

Објаснио сам горе, пост одмах изнад цитираног.