Jump to content

Пођеш на славу у току поста- кад домаћин спремио мрсно


Препоручена порука

И онда долазимо до питања, зашто ти људи славе славу.

 

- Ред је.

-Тако је и ђед славио са прасетом.

- У нас таки обичај нећемо да мењамо

- Греота да се прекине

- Срби смо, мајку му, нисмо турци

- Питаш којешта, како ли тек децу учиш?!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 110
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ако домаћин зна да сам "онај што иде по црквама" велика је шанса да ће мене услужити посебно. Али ако не зна сигурно да нећу правити баш толико паметан, пробирати или не јести ништа док остали славе славу, шта год то значило. Кад древни подвижници нису одбијали послужење којим би нарушили своје правило поста што бих онда то радио ја? Један мој другар је у извесној ситуацији у Великом посту појео бурек с месом само да би показао да суштина поста није у храни.

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А онда дошли Сабори и рекли нам да постимо :)))

 

Ima mnogih stvari, posebno tehničke prirode koje smo (pravoslavci) prihvatili kao predanjske a u pismu uopšte ne stoji da mora tako biti. Uzmimo npr. pričešće. Svima je poznato da nikako ne treba jesti ni piti pre pričešća jer prvo ide pričešće pa onda jelo i piće.Ne daj Bože da si jeo pre pričešća!  Apostol Pavle piše Korinćanima

 

20. A kad se skupite na jedno mjesto, ne jede se večera Gospodnja.

21. Jer svaki svoju večeru uzme najprije i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.

22. Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.

23. Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hljeb....

 

33. Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugoga.

34. Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na grijeh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dođem.

 

Znači, Korinćani su prvo krkali pa su se onda sastajali na evharistiju

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jedem šta ima i molim se da ne prejedem.
 

I to sto kazes.

Jednom ja odem na neku svadbu usred posta i ljudi mi spreme posno, bez da sam ista pominjao. Meni i nekoj babi :D Sve je to super bilo, dok nije stigao prvi bokalic sa kajsijom. Kasnije me bilo sramota sto su mi donosili posno i cimali se oko mene... :blush:  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Znam za pricu o jednom svetogorcu koji je dosao u Beograd 90tih i bila neka zena,baka sta ja znam donela neku pitu sa mesom kao da pocasti sve pa i monaha,e sad aj sto je bio post,nego jos i taj zavet na Svetoj Gori da se ne jede meso i monah da ne bi uznemirio tu baku i da joj ne bi bilo neprijatno uzme jedno parce posto je navaljivala i pojede.

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

- Ред је.

-Тако је и ђед славио са прасетом.

- У нас таки обичај нећемо да мењамо

- Греота да се прекине

- Срби смо, мајку му, нисмо турци

- Питаш којешта, како ли тек децу учиш?!

 

Има и оних који славу доживљавају као мучну жртву, па светитеља не слава, већ настоје да га умилостиве или боље рећи поткупе.

" Ето комшија Раде је све кук'о како га слава скупо кошта и откако је престао да слави све му низбрдо кренуло."

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Онда употреби рецепт који је одмах изнад поруке коју си цитирала. Ил ће да се уозбиље и да ти спреме посно, ил ће да престану да те зову. У сваком случају, од следеће године, ти на тај дан не мрсиш :)

 

Мислиш фик и готово :fik: Па, да после сна`е "што иде по црквама" будем и сна` баксуз :D

Срећа моја, те није у питању слава која је увек посна,  него рођендани и остали хепенинзи, па се не падне увек у време поста. Иначе остадох гладна :D  А, ја се поломим кад треба да угостим... Те салата без лука, те торта без ораха, те цедим чорбу, јербо заова не воли да јој плива по тањиру... ц ц ц ц ц...

Земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У вези вашег питања могу да наведем два примера који ми долазе на памет. Први пример је прича о блаженопочившем архимандриту Никанору, хиландарском игуману, који је негде осамдесетих, када сам као студент био у Београду, дошао у Србију и био у манастиру Раковици. Сећам се како је после литургије изнето послужење. Међу разним ђаконијама били су и неки мали сендвичи са неким сухомеснатим нарезом преко хлеба, које је вероватно донео неки од цивила, домаћина славе, пошто је био мрсан дан. Међутим, отац Никанор се држао светогорског правила да монаси не једу месо. И док је он одговарао на разна питања окупљених верника и свештеника, више пута су га нудили да се послужи, али он је само настављао са одговорима, захваљујући домаћинима. Када га је један од цивила домаћина пред свима замолио да узме од хране, отац Никанор је без икаквих коментара и придика узео мали сендвич и појео један мали залогај хлеба са стране и спустио сендвич у тањир и наставио са причом. Нити је прекршио своје правило, али није ни узео да држи лекцију домаћинима да Светогорци не једу месо. Дакле, важна је љубав према домаћинима (који су у овом случају били неупућени) али и придржавање правила која држимо љубави Божије ради. У вези поста се такође сећам, мислим из Житија светих, приче о једном Епископу из времена Турског царства. Паша је хтео на велики петак да обеси неколико хришћана, а пошто је поштовао локалног Епископа позвао га је на ручак са понудом да ће ухапшени бити поштеђени ако Владика заједно са њим буде појео меса са трпезе. Наравно, Епископ је расудио да су људски животи много важнији од правила и не само да се није огрешио о Бога већ је показао велику жртву и љубав.

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

E to je onda Ivane :) zaboravio sam gde sam citao i da je o starcu Nikanoru

Христос воскресе из мертвих,смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kao Sto pise, u nekim krajevima se sprema mrsno Kad je post, I posto dolazim iz Tih krajevima do sada Sam spremao mrsno I posno, Kako Ko zeli. I onda mi je majka Ove godine otisla u manastir ostrog, I Kad je usla crkvu pop je upitao ZASTO Ne sprema posnu slavu, zena se skamenila. Kaze takav obicaj, pitali smo druge popove oni su Nam rekli slavite Kako ste slavili do sad, a on Joj rekao Nema toga, zna se Kad je post. Ako bog Da I sve bude u redu, od Ove godine slavim Svetog Nikolu Samo posno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Моцарт је отишо у неку секту, упротестантио се начисто, ено га зна цело писмо напамет

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е сит се исмеја ја док сам ишчитао поруке :D

 

Него, у мени некако увек вагне да угодим домаћину јер се и ја осетим лоше ако нагласим да постим... То ми се једном десило и рекох себи следећи пут не труби на сва звона. Значи послужим се оним што је на столу, наравно не претерујем, трудим се да будем скроман.

Не могу вам описати колико ми је на неки начин било непријатно када су ме домаћини у пола вечере (иначе није била слава већ рођендан) питали да не постим можда? :) Нисам могао дуго да манипулишем одговорима а они се разлетели да ми посебно сервирају и испадо ја сад тамо неки посебни кога посебно служе... 

Зато мислим да је боље сачувати и свој мир и домаћина. Ако ме баш ухвате како мрсим, потрудићу се да им приближим суштину и смисао поста како се не би осећали непријатно, шта ћу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...