Пођеш на славу у току поста- кад домаћин спремио мрсно

[RYLAH]

Ау бре, један и петнес! 

 

Одо ја да спавам, па се чуемо, татататирци! Лаку ноћ!

[nana]

Мислим да је погрешно да пред људима који знају да држиш пост мрсиш јер они то неће протумачити као твоје избегавање да их повредиш него ће схватити то као поруку да је ето то све релативно и да ``црквењаци`` крше пост кад год им се укаже прилика.

На жалост ово скоро па обавезно буде тако тумачено и повлачи се као прича и препричавање које из тог душтва свако преноси  и у другим приликама истиче (да не кажем као злонамерно оговарање и исмевање)

[коЖељ њацИ]

Jel imate utisak gde se Zajron pojavi ta tema zamre?

 

Ма јок, него касно је

[Zayron]

Ja vam samo hoću reći da postoje situacije u kojima se možete napostit až, až, mnogo i previše i sasvim neplanirano, mimo crkveni kalendar. Najviše zato što u zatvoru za post ne znaju, onoi malo što vam daju može bit baš u dane posta mrsno a tako budete gladovat i gladovat ako ste vjernik a ništa vas niko neće pitat za mišljenje i vaš stav ili preferencije tokom posta. Htio sam je spomenut kao takav živeći primjer nesalomljive vjere u Hrista. Njena najpoznatija pjesma radi koje je postala trn u oku komunistima. je ova:

http://goo.gl/nEDAGd

Modlitba pro Martu je česká píseň ze 60. let 20. století, která se stala symbolem odporu českého národa proti vpádu vojsk Varšavské smlouvy do komunistického Československa v roce 1968.

http://cs.wikipedia.org/wiki/Modlitba_pro_Martu

Marta Kubišova, nešto o njoj:

http://www.martakubisova.cz/

http://en.wikipedia.org/wiki/Marta_Kubi%C5%A1ov%C3%A1

http://www.ceskatelevize.cz/porady/10396436145-marta-kubisova-70/21254215247

[Biky83]

 

 

Како поступити? Шта радити?

 

Ову су честе ситуације, многи људи који су почели да слев, не разумеју шта је то пост, мисле да то није битно.

 

Такође, постоје крајеви где се "традиционално" мрси за време поста, тако да се слава у посту спрема мрсно.

 

 

Како реаговати да се не увреди домаћин (боље рећи да не упадне у непријатну ситуацију)?

Nije to nista cudno. Nasi ljudi ne racunaju na slavu ako se nisu najeli, a to se misli iskljucivo na meso, jer se ne racuna riba.

Ja licno poznajem dosta ljudi koji za posnu slavu spremaju mrsnu trpezu.

Ne bih jela mrsno ako je post. Dosla bi da ispostujem domacina, posluzila se samo onim sto je dozvoljeno, zito, vino .....i otisla kuci, a domacin neka se zapita zasto se nisam nicim drugim posluzila.

[w.a.mozart]

Ja vam samo hoću reći da postoje situacije u kojima se možete napostit až, až, mnogo i previše i sasvim neplanirano, mimo crkveni kalendar. Najviše zato što u zatvoru za post ne znaju, onoi malo što vam daju može bit baš u dane posta mrsno a tako budete gladovat i gladovat ako ste vjernik a ništa vas niko neće pitat za mišljenje i vaš stav ili preferencije tokom posta. Htio sam je spomenut kao takav živeći primjer nesalomljive vjere u Hrista. Njena najpoznatija pjesma radi koje je postala trn u oku komunistima. je ova:

http://goo.gl/nEDAGd

Modlitba pro Martu je česká píseň ze 60. let 20. století, která se stala symbolem odporu českého národa proti vpádu vojsk Varšavské smlouvy do komunistického Československa v roce 1968.

http://cs.wikipedia.org/wiki/Modlitba_pro_Martu

Marta Kubišova, nešto o njoj:

http://www.martakubisova.cz/

http://en.wikipedia.org/wiki/Marta_Kubi%C5%A1ov%C3%A1

http://www.ceskatelevize.cz/porady/10396436145-marta-kubisova-70/21254215247

 

A možeš li nam reći kako postupaš kad postiš a odeš kod nekoga ko ti iznese masnu hranu?

[Zayron]

A možeš li nam reći kako postupaš kad postiš a odeš kod nekoga ko ti iznese masnu hranu?

 

Mogu, pošto ja hodam rijetko gdje i kome jer živim kao pustinjak, kad tamo već jesam onda jedem sve što mi daju a kad sam sam jedem uvijek samo 1 x dnevno i vegeterijanski, mesa bude ali minimalno, 2-3 puta za mjesec izvan posta ali nikad mnogo, minimalno i u obliku salama i kobasice. Ne pamtim više kad sam pojeo odrezak.  Inače nisam formalista. S drugim ljudima se vidjam vrlo rijetko, uključujući i rodbinu tako su i te iznimke opravdane. Inače si me povukao za jezik jer sam ustanovio da su stari Rimljani ustvari jeli samo 1 x dnevno, ni spavali mnogo nisu kao danas, živjeli su većinom  za današnje pojmove asketskim životom (izuzev Kaligule, Nerona itd.). Odahviing je u pravu s tim spavanjem, spavanje je gubitak vremena. Mi se danas stvarno prežderavamo i spavamo kad god stignemo. Inače taj mit o sexualnoj raspojasanosti Rimljana i njihovim orgijama uopšte nije tačan i vrlo je zavodeći, pogrešan. Rimljani su zaista svašta slikali na svojim zidovima ali to nije imalo baš mnogo veze s njihovim stvarnim životom. Tu pripovijest o orgijama su kasnije raširili i gradovali, stupnjovali hrišćani a ne baš sasvim korektnim načinom jer dokazi koje imamo prokazuju da su stari Rimljani bili većinom neuporedivo mnogo moralniji od nas danas, skoro bi se reklo svetiteljskim životom da su živjeli spram tog našeg današnjeg. A lijepo ih je vidjet i na tim slikama i freskama, svi su lijepi i vitki kao kakvi modeli i modelke, niko ne trpi debljinom ili posljedicama prežderavanja kao danas. Ustvari ja sam i htio otvoriti posebnu temu s pitanjem: Zašto ljudi jedu danas 3x dnevno kad je sasvim dovoljno 1x dnevno što je istorijski i dokazano. Rimljani nisu bili ni žderonje ni pijanice, jeli su većinom vegeterijansku i zdravu hranu, jednom dnevno je bio njihov standard, vino su pili gemišt: pola voda pola vino, ko je pio čisto vino smatrali su ga već barbarom (idiotom po današnjim normama i mjerilima) a za destilovano voće (šljivovicu) uopšte nisu ni znali. A jeli su samo jedanput dnevno. Po čemu bi onda oni bili gori od većine nas danas?

[Фидер]

Па то се само види каква им је вера, тј направили су неку своју веру. Ако су они годинама то радили и ако нису укапирали и пришли вери, при том не поштујући свог свештеника (а прошлог поштовали само из разлога јер им је допуштао да раде шта они хоће) онда стварно не знам шта да кажем. Пустити да свако ради како хоће, да се не слуша Црква, само ради неког снисхођења ми је тотално безвезе. Зато и боље да је пуста, али да се ради на том народу и да науче нешто и да науче правилно, па ће онда сваки приступ Цркви бити онај какав треба да буде.

Негде мора да се пресече, али је зато и на Цркви да нон стоп врши едукацију.

 

Кад неко снисходи Србима они га обично доживљавају као слабића који није вредан слушања. А кад имају строг ауторитет, који им брани погрешне ствари и строго их усмерава ка правилном, онда ће у почетку да гунђају мало себи у браду али ће касније то исправно и да прихвате. Управо због тог снисхођена свештенства српско православље, у великој већини случајева, се своди на традицију коју је оставио ђед, а теологију по баки која је ишла у Цркву. Боље бити строг па имати троје људи на Литургији него 100 људи који ће од ње направити вашар. Тако да се слажем са тобом, једном мора да се пресече, неке ће заболети тренутно али боље и тако него да се овакви доживљаји православља наставе у недоглед.

 

А везано за тему, пре десетак година сам за време Великог поста отишао да обиђем стрица. И стриц и стрина су зе заиста обадовали мојом посетом и купили гомилу меса да направе роштиљ да ме што боље дочекају. Када сам питао да ли има нешто посно пошто постим, боље да ме је воз ударио него они тужни и разочарани погледи који су уследили. Рекох нема везе није проблем могу ја и месо. Тако да од тад, да би избегао такве ситуације на местима где може да ме задеси таква ситуација, једем пре него што дођем а на лицу места нађем неки изговор. Или сам управо дошао са Славе где сам се најео, или ме ''уби горушица'' па мало измуљам тањир са неком салатом што рече неко изнад и сл, и после тога и вук сит и овце на броју. 

[Gordana .]

И кад сам у могућности, обавестим домаћина унапред да постим, када ме позове. Поготово ако је тог дан пост на води. И то функционише супер. Једном ми се десило, био је рођендан у питању, људи спремили и посног за мене, није то тешко када знају унапред, ја обично кажем кад ме питају шта да спреме да сам задовољна са мало салате без уља, и на крају, скроз срећни, исекоше торту и дадоше ми парче. На моје " не бих" се растужише и као хајде види како је лепа, ево мало парче. И видим ја да су заборавили на мој пост, срећни су што ипак имају торту ( јер је била беспарица, уметници, добили је на поклон) и сад ме сви гледају. И ја узмем парче.

И прекјуче су ме испита али мало око поста како то иде, па сам им објаснила како је љубав најважнија. И испричала како сам појела њихово парче торте. Али, били смо сами, и нисам их брукала тиме већ поручила да их волим.

[Gordana .]

Причала ми једна жена из неког села на Косову како имају лепе обичаје за ускрс. И нико не плаћа попа, само му дају једно шарено јаје које он сакупи у котарицу па после деца узимају. Али зато они њему обраде њиву и помогну око радова у кући. И свако сече свој колач код куће и још свашта нешто.

И дошао млади поп и рекао не може то тако, него овако има да се ради, па се дигла узбуна у селу, шта он њих има да учи кад они то одувек тако раде, ваљда су они боље сачували веру него што он жутокљунац мисли да нешто зна. И ишли и код владике да се жале и најурили попа. И дошао им нови који је прихватио њихов начин, објаснила ми је победоносно.

На моје да су можда могли нешто да науче од новог попа да су му дали шансу, погледала ме потпуно збуњено и почела да замуцкује нешто, видим ја да им то није ни пало на памет и да је то био прави рат па сам се брзо повукла и сложила с њом са констатацијом да они ваљда знају боље шта и како су морали да ураде, да ми опрости примедбу.

Нема ту лабаво код нас.

[Adelaida]

[Adelaida]

Ko ne zeli da prekrsi post, neka jede ono sto je posno na mrsnoj slavi. Zito, salate....sta znam.

[Снежана]

И кад сам у могућности, обавестим домаћина унапред да постим, када ме позове. Поготово ако је тог дан пост на води. И то функционише супер.

...Да ти чашу ладне воде, и испоштује те.

[Јадранка-Дервента]

Слава је, слава! Дешава се једном годишње, одприлике идеш код истих људи на славу који и теби долазе, значи све се зна, ко пости а ко не. Нема недоумице, они који ме зову на славу знају да постим и спреме нешто посно тако да није непријатно ни њима ни мени. Слава се не спрема преко ноћи да не знаш ко ти долази. Друго су случајне посјете у току посних дана кад те пут нанесе код неког ко не пости па се потрудиш да не увриједиш домаћина.

[Снежана]

Убедљиво најгори осећај је када одеш на славу (или неко друго општенародно весеље), па неко други уместо тебе објашљава да си ти "велики" верник и да постиш...