Акушерско насиље над породиљама

[александар живаљев]

Посљедњих дана ми је на ФБ највећу пажњу привукла сљедећа акција:

RODA - Roditelji u akciji

Kada su prije više od 100 godina zahtijevale svoje pravo glasa, žene nisu mogle ni predvidjeti da će im početkom 21. stoljeća njihovo pravo na porod kakav žele biti još uvijek zanijekano.
Žalosno je i alarmantno što je nasilje nad tijelom žene koja rađa i djetetom koje se rađa, još uvijek društveno prihvatljivo i opravdano. A od žena se očekuje da o svojim traumama ne govore.

Zastrašivane tijekom trudnoće, stjerane u institucije, oduzete privatnosti, obrijanih intimnih dijelova tijela, izolirane od osoba koje im mogu pružiti podršku, omamljene lijekovima, bez hrane i vode, prisiljene ležati na leđima, rezane i šivane, izložene podsmijehu, emocionalnim ucjenama, patronizirajućem stavu nepoznatih osoba čija imena ne znaju, mnoge žene proživljavaju ono što bi trebao biti vrhunac njihove seksualnosti - rođenje svojega djeteta. Ono kroz što zaista prolaze je nasilje u porodu, silovanje tijekom poroda, seksualno nasilje i traumatičan porod koji ostavlja traga još dugo nakon izlaska iz rodilišta.

Žene su u prošlosti bile izložene stravičnim zlostavljanjima tijekom poroda. Bile su vezane, u lisicama, pokrivene glave, u luđačkim košuljama, pod djelovanjem opijata i sakaćenih genitalija.

Iz te perspektive, današnja skrb trudnica i rodilja prepuštena institucijama možda nam se čini naprednom i humanom. Ali zidovi tih institucija šute, a šute i žene kada izađu iz rodilišta. Tek malo njih priznat će sebi, svom partneru, svojoj prijateljici i majci da su žrtve nasilja - nasilja u porodu, a još manje žena pokušat će vratiti porod u svoje ruke i ruke drugih žena.

Pozivamo vas da prekinete šutnju i zamijenite je snažnim krikom kakvim žene diljem svijeta rađaju i da zajedno s nama obilježite šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama koji je dio globalne kampanje za ženska ljudska prava. Pozivamo vas i da prijavite kršenja vlastitih prava na porodu na našoj stranici rodilista.roda.hr

Kampanja započinje danas, 25. studenoga, Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a završava 10. prosinca, Međunarodnim danom ljudskih prava.
Cilj kampanje 16 dana aktivizma je upoznavanje javnosti sa svim oblicima nasilja nad ženama, a opstetričko nasilje u rodilištima jedan je od njih.

‪#‎PrekinimoSutnju‬ ‪#‎16Days‬

Као љекар с мало искуства у акушерству, могу да се сложим са већином изреченог, уз додатак, да је "медикализација рађања" ипак смањила и смртност одојчади и породиља. ( О афери украдених беба не смијем ни да мислим нити могу да замислим такву монструозност, која се, ипак, по многим, свједочењима догађала). Наши акушери су уз све то, дуго били противници епидуралне анестезије ("порођај мора да боли"), а труднице слабо прихватају припрему за порођај. И једни и други, акушери и породиље, код нас се чешће одлучују за царски рез (у знатно вишем постотку него у развијеним земљама). Земље које су озбиљно приступиле обнови наталитета пружиле су и пуно алтернативних могућности порођаја. Занима ме Ваш став о свему овоме?

 

[Баба]

Бојим се да ми немамо тако озбиљне организације

[Paradoksologija]

Imali smo Majku Hrabrost. Skupila je na sajtu priče stotina porodilja iz različitih porodilišta. Daleko strašnije stvari od ovoga što ima kod braće Rvata. Trudila se malo, svi je mrzeli, probušili joj gume na kolima (njenim rečima, uradili joj epiziotomiju na gumama), odustala. Sve ostalo manje-više isto u odnosu i pristupu, mada su neka porodilišta malo uređena.

 

Ni sajta više nema.

[александар живаљев]

Ово ме што износи Парадоксологија забрињава. Изгледа да постоји врло организован отпор гинеколога да се ствар покрене. Мене је увијек чудило, као љекара који је радио у болници са углавном старим пацијентима јесте како то да смо ми стално били снабдевени катетерима, рукавицама итд, а да у породилиштима тога нема, већ шаљу очеве у тачно одређене апотеке да купе. Онда укапирах да је у питању подијела плена између љекара и главних сестара. Оне зажмуре на приватне порођаје у државним породилиштима, они на сталан "недостатак" основних средстава.  

[Paradoksologija]

Otpor humanizaciji porođaja je ogroman.

 

Glavni problem nije u nedostatku sredstava, već u jednom sistemskom pristupu porodiljama kao bićima nižim od ljudskih. Promene u tome bi zahtevale radikalnu promenu svesti kod samih lekara.

 

Uvid u njihova razmišljanja sam imala u razgovoru sa jednom mladom doktorantkinjom psihologije. Ispitivala je agensnost žena na porođaju u našim bolnicama i intervjuisala veliki broj žena, od kojih je dobila strašne priče od kojih su neke ličile na iskustva iz konc-logora. Od uvreda do nasilja. Došla je, nekako, i do nekolicine akušera i razgovor sa njima joj je dao veliki uvid u to zašto je sve tako.

 

Žena se pri porođaju naziva "porođajni objekat" i ne doživljava se kao ljudsko biće sa osetima i osećanjima. Smatra se da se ne može nikako sama poroditi, već je neophodno uvesti čitavu seriju iznurujućih, bolnih i neprijatnih intervencija kako bi se porođaj ubrzao što više (ne navodi se zašto bi trebalo da bude dobra stvar da se porođaj ubrza što više). Posle nekoliko sati na veštačkom oksitocinu, koji se često odvrne do daske, a izaziva mnogo snažnije kontrakcije od prirodnih, od kojih se iznure i majka i beba, majke često više nemaju snage i nekad su na ivici nesvesti. Doktori to tumače kao njihovu lenjost - one se, parafraziram njihove reči iz istraživanja, "izležavaju kao na plaži, ne vole svoju decu, i onda mi moramo da im skačemo po stomacima i sečemo duboke epiziotomije jer nisu uspele da izguraju bebu iz tri napona" (što se inače vrlo retko dešava u prirodnom porođaju). 

 

Lakše će se srediti situacija po pitanju tehničkih uslova i sredstava. Za ovo drugo, mnogo bitnije, neophodno je da se porodilja više ne vidi kao životinja ili objekat, već kao ljudsko biće, a to ide teže.

[Ленка*]

Овом темом сте ме вратили тамо где нисам хтела да се враћам... winter

[Ленка*]

Но, добро је, ако било шта може да се учини за све будуће породиље...

[Srdjan Kotur]

Kad sam svojevremeno čuo da se od porodilja dodatno uzima novac, i to ne mali, za porođaj, bio sam zaprepašćen. A još više me zaprepastila lakoća sa kojom je moja koleginica, koja se malo vremena pre toga i sama porodila, pričala o tome. Kao da je to najuobičajenija stvar. Mislim da sam tad shvatio da su pojedinci iz našeg naroda bili itekako sposobni u prošlosti za izvršenje raznih Srebrenica...

[Anti Palma Crew]

ШТо се тиче корупције или како то већ да назовем у породилиштима то је толико узело маха да само радикални резови и потези могу то да промене. Кривица је у свима нама, колико су криви доктори толико смо криви и ми који дајемо новац, јер да имамо закон по коме би и ја који дајем новац и доктор који прима новац лежали заједно у бувари једно 10. година тога не би ни било, просто била би обострана фрка.

[Јадранка-Дервента]

А и доктора сад има свакаквих да ти додје да га сачекаш негдје у мраку и намлатиш ко вола у купусу. 

Примјер од прије неки дан: Млада мајка, порађала се први пут, дошла у болницу (овде код нас у Дервенти) и доктор, након неколико покушаја види да не може да се породи природним путем и пошаље је за Добој (пошто код нас нема операцијске сале) да се породи Царским резом. Све се то дешавало у ноћним сатима па су пробудили дежурну докторицу у Добоју која се поштено изгаламила на њих и рекла ако се ниси тамо могла породити природо код мене хоћеш. Патила је и мрцварила несретну жену док се ова није онесвјестила, онда су је на крају породили Царским резом и морали оживљавати дјете. Хвала Богу све се добро завршило али породица се пита шта да је кренуло нешто по злу?

[Anti Palma Crew]

Нажалост има много и позитивних и оних негативних примера.

 

Доктор који је порађао моју супругу од нас може добити само речи хвале увек и заувек, а исти тај доктор је имао и "испаде" код неких других жена.

 

Мада, не порађају доктори већ бабице...