Jump to content

Шекспир

Оцени ову тему


Препоручена порука

XIII

 

О, да си ти вечан! Али, драги, знај

Само док живиш ти си оно што си;

А за неминовни припреми се крај

И неком другом свој мили лик носи.

Изнајмљена онда та лепота сва

Биће без краја, а ти ћеш тада

Бити ти и када куцне ура зла:

Носиће пород твој лик препун склада.

Ко пушта да тако леп пропадне дом

А зна да би га мушки мого спасти

Противу вихора који носе лом

И беса који смрт има у власти?

     Расипник само. Ти се оца сети,

     И да л ће исто и твој син то смети.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 155
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

XIV

 

По звездама свој суд ја донети нећу,

А астрологију, чини ми се, знам,

Ал не да предскажем добру или злу срећу

Нит куги и глади изгледе да дам;

Не погађам шта ће у минут се збити,

Нит његову кишу ил ветар ил гром,

Нити кнежевима да л ће добро бити

По небеском честом знаку било ком;

Из звезданих твојих очију ја само

Читам знак сазнања: "Истина и чар

Цветаће заједно тек ако им дамо

Своје лепо семе од себе на дар",

     Или ти проричем: "Твј смртни час биће

     И за истину и чар - смртно пиће."

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XV

 

Кад помислим само: све што расте да је

Савршено тек у малом трену живом,

И да позорница - свет је, која даје

Представу под тајним звезданим упливом:

Кад видим да људи расту налик биљу

И да њих исто небо крепи, слаби,

Да им млад сок брзо стиже старом циљу

А њина лепота у заборав граби;

И мисао на ту сталну мену тада

Слави благо твоје лепоте мом оку,

Док време са смрћу договоре склада

Да твој дан претвори у поноћ дубоку.

    Због тебе с временом мој рат сада траје:

    Што ти оно узме, моја хвала даје.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XVI

 

На моћнији начин што не почнеш бој

Са тиранином пред ким време трне,

И бољим средствима но што је слик мој

Не утврдиш се када смак насрне?

Ти на врху срећних сата стојиш сад

И необделан многи би врт света

Да рађа цветове живе био рад

Сличнији теби од твога портрета:

Тад би у обличју своме живом ти

Живео живот, какав не би дала

Ни слика којасе под кичицом зби,

Ни под невештим мојим пером - хвала.

         Сачуваћеш се дарежљивим чином:

         Живећеш сликан соственом вештином.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XVII

 

У мој стих ко ће сутра веровати,

Који је препун твојих особина?

Полунем да је, и небо ће знати,

И да ти пола не каза врлина.

Кад би ми песма умела да каже

Све твоје дражи и чар у очима,

Будући век би реко: "Песник лаже,

Рајску лепоту земни лик неима."

Рукопис мој би, жут од многих дана,

Презрен ко старац био који вара,

И дужна хвала била би названа -

Заносом који има песма стара.

         А да је твоје и тад живо семе:

         Двострук би био - кроз стих и кроз време.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XVIII

 

Са летњим даном не знам да ли да те

Поредим, када си - лепши, чари тише?

Пупољке маја страшни ветри смлате

И време лета кратко је одвише;

Понекад око неба јара руби,

А често златни лик потамни неба;

Све што је лепо лепоту и губи

Кад случај хоће ил природи треба.

Свенути неће вечно лето твоје,

Нити лепота, а и смрт се неће

Хвалити да ти покри тамом боје,

У вечност - песма - и твој лик однеће.

          Док око види и док дишу људи

          С песмом ће овом твој лик да се буди.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Од ономад, на страници "Глоб театра", могуће је погледати снимке неколико представа, који се додуше плаћају, али има и неког бесплатног садражаја, а верујем да ће га бити и више...

 

globe-player.jpg

 

http://www.globeplayer.tv/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XIX

 

Несито Време, лавље шапе сруби,

Натерај земљу да свој кот прогута,

Ишчупај тигру оштрицу од зуби

И спали живот феникса што лута;

У своме лету сеј радост и сету

И ради шта знаш, време брзог хода,

Пролазној чари у широком светућ

Ал браним један злочин испод свода:

О, не избраздај својим часовима,

Ни древним пером чело мога друга,

Нек недодирнут твојим токовима

Буде леп узор за потомства друга.

        Ал и упркос твом злу које прети

        У мом ће стиху увек млад живети.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XX

 

О господару - госпо моје жуди,

Имаш лик сликан рукама природе

И женско, нежно срце, ал без ћуди

Жена, које се на варљивост  своде;

И сјајно око од женског верније

Које позлати све што такне зена;

Мушког си тела, ал пун чаролије,

Те ти се диве и човек и жена.

Најпре си стваран да си налик жени,

Ал природа је с жељом да те слије

Заддремала и - отела те  мени,

Давши ти нешто што за мене није.

        За уживање створила те жени,

        Дај њој грљење, али љубав мени.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Potrosila sam sve amine na izbor i trud :)

Bravo!

:) Нема потребе да се трошиш на амине, ово је за мене задовољство а не труд, уживам у "друштву мртвих песника", па ко велим да поделим и са вама.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XXI

 

Ја нисам као онај песник што је

Шминканом чари надахнут да ствара,

Који и небу, украсе, ко своје

Узима да се њима удвара -

Девојци, коју поредити мора

Са сунцем, земљом, месечевом згодом,

Цвећем априла, драгуњима мора

И свом лепотом под небеским сводом.

Искрена љубав - искрено и пише,

Зато ми веруј: од љубљви моје

Лепшу не роди мајка, мада тише

Сија но звезде што на небу стоје.

         Нек више каже тај што за реч хаје,

         А ја не хвалим што се не продаје.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XXII

 

Огледало ме неће уверити

Да сам стар - док си ти вршњак с младошћу,

Ал кад времена бразде стекнеш и ти

Примићу и ја брзо смрт ко гошћу.

Јер сва лепота што тебе покрива -

Лепо је рухо мог срца што снује

У теби, ко што твоје срце снива

У мени - те нам доба сједињује.

Стога се чувај, као што се и ја

Чувам рад тебе, а не себе ради,

Јер носим твоје срце што се свија

Уз мене ко уз мајку пород млади.

      Кад стане моје срце, онда схвати

      Да ће и твоје срце са њим стати.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XXIII

 

Ко невешт глумац насред позорнице

Кога у улози поремети страх,

Ил пуно гнева, неко плахо лице,

Кад му жестина одузима дах;

Из страха тако заборавим и ја

Љубавних изјава тај обредни склад,

И под бременом се свија

Сва речитост моја што клоне у пад.

Погледи моји нек буду, голи,

Речит а нем тумач са срчаног дна,

Које за љубав уме да се моли

Више но што језик да изусти зна.

          Учи да читаш и писма без слова;

          И оком чује љубав мудрог кова.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

XXIV

 

Моје се очи сликара игрле,

Сликале те по платну срца мога;

Тело је моје рам те слике мале

Са перспективом што је сасвим строга;

Таква су, зна се, и најбоља дела

Ове вештине. У мојим грудима

Сад је атеље где је слика села

Твог правог лика. Очи су очима

Услугу добру учиниле, збиља:

Твој облик - моје очи су сликале,

А твоје очи, с погледом што циља

Кроз зрак сунца - све су обасјале.

         Али уметност ока има ману:

         Ликове даје, а срца остану.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...