Suptilno upakovana gordost u tonu duhovne literature

[Guest]

Da li ste neki put primetili da kada čitate neki duhovni tekst da iz njega izbija nekakva gordost, pre svega u tonu u kome je pisan, vrlo suptilno upakovana?

 

Obratite pažnju na  ovaj citat

 

"Grešimo lenjošću za molitvu, nečinjenjem dobrih dela na ispravljanju svoje duše. Oko sebe možemo sve da postavimo s nogu na glavu, ali samo ne u sebi – ni malo. Oprosti nam Gospode! Nemamo strpljenja, ni smirenja, i zbog toga smo potpuno raslabljeni u mislima. Oprosti Gospode!"

 

http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/protiv_roptanja/

 

Da li vam se čini da autor iako piše kao da je pokajnik i deo mase grešnika, sebe zapravo smatra pravednikom? Da zaista ima smirenoumlje, ne bi pisao u množini, nego bi samo osuđivao sebe. Kao da hoće da kaže necrkvenim ljudima oko sebe "Vi ste mnogo grešni, ja se kajem, a vi se ne kajete. Evo, ja sam živi svetac i molim se Bogu za vas i vi treba da mi budete zahvalni za to što vas Bog neće zgromiti, jer eto, ja se molim za vas.".

Da li je uopšte normalno da jedan ateista primećuje ovakve stvari? :.mislise.

[Зосима]

Мада си на форум улетео као слон у стакларску рању,очекујући неке скандале и теме погодне за атеистичке егзибиције,од тога нема ништа... :bleh:

 

Мишљења сам да си један од најгордијих форумаша,па самим тим тако и посматраш свет око себе,па и овај текст,који бај д веј, нема ничег спорног,а још мање гордости.

Иначе текст је извучен из прича о исповести,отуд и множина у обраћању и искључиво је везан за верујуће људе...

[Радосна]

Нисам никада имала утисак да се било каква гордост крије у текстовима које сам читала, па ни у овим реченицама. Овај цитат схватам као прилику да се поправимо, као скретање пажње на нешто што треба да се промени на боље, уз Божији благослов. Не значи то да човек себе уздиже и да се погордио, него да препознаје проблем и у себи и у другима и жели да на њега укаже.

[Давор73]

Oprosti nam Gospode! Nemamo strpljenja, ni smirenja, i zbog toga smo potpuno raslabljeni u mislima. Oprosti Gospode!"

 

Први део ,,беседе`` ми је сасвим ОК...али од  излива покајања као што је овај горе сам одувек бежао у широком луку. Не знам да ли је гордост или патетика али у сваком случају ми се ,,не дојми``. Дапаче...

[Odahviing]

Ja sam takođe primetio da veliki broj crkvenih lica pričaju sa neke visine, što bi se reklo kao da su popili svu paamet sveta. Mislim to bi bilo u redu da to rade kada pričaju o dokmatskim temama i nečim vezanim za crkvu, jer su oni nekakav autoritet za verujuće. Ali vrlo često sve to prenose i kada se radi o nekim "običnim temama" o kojim slabo znaju ili ne znaju gotovo ništa, ali taj stav i obraćanje sa visine i dalje prenose i na isti način se obraćaju nekada i ljudima koji o temi znaju i daleko više od njih.

[Zayron]

Da li ste neki put primetili da kada čitate neki duhovni tekst da iz njega izbija nekakva gordost, pre svega u tonu u kome je pisan, vrlo suptilno upakovana?

 

Dobro si primjetio taj ton, on tamo zaista jeste samo se radi o nečem drugom, kao kad doktori raspravljaju na simpozijumu o bolestima ljudi tao i teolozi raspravljaju u svojim knjigama o "bolestima" duha i duše, tj. grijesima a taj ton je otprilike isti: ton osobe koja je čitav život posvetila tome ne baveći se ničim drugim, kojima su te stvari glavna preokupacija i koji su se na to pripremali, studijom i molitvama u slučaju tih duhovnika. A iz tih je razloga to osjetiti u tonu koji nije tonom nekakve gordosti već danog im autoriteta na osnovu kojeg i jedni i drugi imaju to pravo radit. Ne može operisati svako ko nije hirurgom i nema od države odobrenje za to a isto ne može savjetnikom u duhovnom životu biti neko ko nije duhovnikom a nema od Crkve odobrenje za to.To je uobičajeni autoritativni ton srazmjeran odgovornosti.

[Midrash]

Ja ne vidim da se nešto on izdvaja. Znaš kako je, kad malo uđeš u stvari vere, počinješ da primećuješ stvari koje rade ljudi oko tebe ali i ti sam. To što vidimo stvari, nažalost još uvek ne znači da se na savršen način borimo protiv njih, pa čak ni da smo uopšte počeli da se borimo protiv. To što drugima saopštiš šta si video kod sebe i kod njih te ne čini gordim. 

 

E sad, ta situacija može da uzrokuje i gordost...inače nam Evanđelja ne bi doneli onaj tekst o "pravednom" farizeju i grešnom cariniku. (Lk 18,10-14) Izveštaj važi i danas  

[Deja Vu]

Их колико сам ја само приметио атеистичке гордости, то све препуно памети, то све зна, те отварају се теме: Атеисти интелигентнији од верника, те су склони томе да те испрозивају да си необразован, примитиван итд. Једна од главних мана великог броја атеиста је та гордост и надменост. Но, има тога и међу верујућим, има тога међу свим људима.

 

Не видим гордост у овом тексту. Лик написао да смо сви грешни, што је тачно и за такве грешне се моли Богу да нас спасе. Гордост би била: ''Боже како су сви грешни, нису као ја, молим те опрости им.''

[zuti car]

Ja sam takođe primetio da veliki broj crkvenih lica pričaju sa neke visine, što bi se reklo kao da su popili svu paamet sveta. Mislim to bi bilo u redu da to rade kada pričaju o dokmatskim temama i nečim vezanim za crkvu, jer su oni nekakav autoritet za verujuće. Ali vrlo često sve to prenose i kada se radi o nekim "običnim temama" o kojim slabo znaju ili ne znaju gotovo ništa, ali taj stav i obraćanje sa visine i dalje prenose i na isti način se obraćaju nekada i ljudima koji o temi znaju i daleko više od njih.

 

Sad si opisao 99% ateista

[Odahviing]

Sad si opisao 99% ateista

 

Realno ima ih dosta, ali baš 99% nisam siguran. E sada ima još jedan problem normalno je da čovek brani svoje mišljenje ako si ovo pomislio da sam opisivao onda tu zapravo nisu samo ateisti nego je 99% ljudske populacije, nego oni koji smatraju da su nepogrešivi i da je njihovo mišljenje tačno iako pričaju o stvarima o kojima se ne razumeju, ja koliko sam imao kontakta sa ateistima ovo nisam baš primetio. Možda jesu naporni i čvsto brane svoje stavove, ali reto ko će da kaže da je 100% tačno to što priča i da drugačije ne može da bude. Dok ovo što sam ja gore pominjao su obično ljudi, ne kao mi obično smrtnici već neko koji imaju neki autoritet iz neke oblasti (ne mora da bude vera), i očekuju, ne ne očekuju, nego zahtevaju da imaju isti i iz drugih oblasti, ovo nije samo stvar vezana za teologe i ljde koji imauu nekakav autoritet što se vere tiče već i ostalih autoriteta, mada ovi o kojima na temi pričamo, to rade u velikom procentu i veoma često to rade.

 

I opet da ne bude zabune ne mislim na izražavanje svog mišljenja, nego na insistiranju da njegov autoritet mora da se poštuje, bez obzira što je izašao iz oblasti koju poznaje. Recimo ovakih ljudi je na forumu veoma malo, dok jeo nih koje bih okarakterisao kao naporne koji čvrsto drže do svojih stavova, mnogo pa može se reći skoro svi na forumu.

[МилошБГ]

Prvo kako moze neko da poveze ako neko prica o mleku ili stanju u Kambodzi sa time da taj prica tako nadmeno zato sto je vernik?!  Mislim nestvarno...Ljudi se razlikuju sto ljudi sto cudi,imas i nadmene imas i pomalo ponizne,stidljive...cak mislim da je potpuno suprotna stvar u dijalogu sa ateistima ako on zna da je osoba X vernik i ako pricaju makar o utakmice inter-milan u 90 posto slucajeva ako se ne slazu sa strane ateiste bi dosla ona "ma ti si vernik" prica i stav,ono u fazonu ti verujes u pinokija samim tim kako mozes biti u pravu za Inzagija.

 

Tako da apsolutno netacno.

 

Sto se tice postavljenog pitanja apropo teme,ovo apsolutno nije gordost,crkva i jeste zajednica.

[zuti car]

Realno ima ih dosta, ali baš 99% nisam siguran. E sada ima još jedan problem normalno je da čovek brani svoje mišljenje ako si ovo pomislio da sam opisivao onda tu zapravo nisu samo ateisti nego je 99% ljudske populacije, nego oni koji smatraju da su nepogrešivi i da je njihovo mišljenje tačno iako pričaju o stvarima o kojima se ne razumeju, ja koliko sam imao kontakta sa ateistima ovo nisam baš primetio. Možda jesu naporni i čvsto brane svoje stavove, ali reto ko će da kaže da je 100% tačno to što priča i da drugačije ne može da bude. Dok ovo što sam ja gore pominjao su obično ljudi, ne kao mi obično smrtnici već neko koji imaju neki autoritet iz neke oblasti (ne mora da bude vera), i očekuju, ne ne očekuju, nego zahtevaju da imaju isti i iz drugih oblasti, ovo nije samo stvar vezana za teologe i ljde koji imauu nekakav autoritet što se vere tiče već i ostalih autoriteta, mada ovi o kojima na temi pričamo, to rade u velikom procentu i veoma često to rade.

 

I opet da ne bude zabune ne mislim na izražavanje svog mišljenja, nego na insistiranju da njegov autoritet mora da se poštuje, bez obzira što je izašao iz oblasti koju poznaje. Recimo ovakih ljudi je na forumu veoma malo, dok jeo nih koje bih okarakterisao kao naporne koji čvrsto drže do svojih stavova, mnogo pa može se reći skoro svi na forumu.

 

Kad branjenje stavova preraste u samoodbranu onda imamo to sto imamo a sa guglom i brzim internetom svi su autoriteti u svim oblastima

[Odahviing]

Kad branjenje stavova preraste u samoodbranu onda imamo to sto imamo a sa guglom i brzim internetom svi su autoriteti u svim oblastima

 

Ali onda dolazimo do toga na koji se autoritet pozivaju oni što diskutuju. Da li je to autoritet čoveka koji je ceo život radio u toj oblasti i koji je ceo život posvetio tome ili neko ko ima autoritet neke druge i onda zahteva da ima i iz te.

 

Evo daću ti primer (htedoh da ga napišem ranije, ali me je bilo strah da će tema da ode u offtopick i da završio na 100+ strana). Imamo raspravu o teoriji evolucije, dok se jedni pozivaju na ljude, naučnike koji su ceo život posvetili izučavanju iste, drugi se pozivaju na duhovnike, koji imaju autoritet što se tiče verskih pitanja, ali nisu baš upoznati sa naukom i TE, ali to ih ne sprečava da je smatraju pogrešnom i ne samo smatraju nego da zahtevaju da svi verujući poštuju njegov autoritet iako je izašao iz oblasti u kojoj autoritet ima.

[Odahviing]

Inače jesmo malo skrenuli, ali ono prvi post. Nekako mi je normalno da čovek koji se ceo život posvetio nečemu ima autoritet na ljude koji itoj stvari nisu posvetili 1% koliko i on. I ovo nema veze samo sa vernicima, već je skroz logično, da neko ko zna šta piše ko je sve to izučavao piše iz perspektive nekoga ko zna više od većine i zbog toga dolazi do ove iluzije gordosti, ustvari to je samo realnost. Ovo nije samo stvar kod duhovne literature, već kod bilo koje druge, svaka druga oblast na ovom svetu ima one koji znaju više od drugih i koji će da pišu iz takve i pozicije, meni to nije problem uopšte. Meni je problem kada ti koji poseduju znanje iz neke oblasti izađu iz nje u neku njima skroz ili delimično nepoznatu oblast i očekuju isti autoritet.

[VaSa110]

Znaš kako je, kad malo uđeš u stvari vere, počinješ da primećuješ stvari koje rade ljudi oko tebe ali i ti sam.

 

Znači li ovo da ako ne uđeš u "stvari vere" ne primećuješ stvari koje ti ili drugi ljudi čine?