Света тајна свештенства

[Volim_Sina_Bozjeg]

Prlja ugled Crkve a Crkva je telo Hristovo....on treba da budem primer ostalima po ponasanju .....

Da to svi znamo ali mi je malo poresan termin koji si koristio.

Zaboravljamo da u toj istoj Crkvi postoje svetitelji cija su bila dela gora od ovoga o cemu je rec na temi.

Niko nije dostojan Tela i Krvi pa je ipak Hristos daje.

[Јаков.]

Meni je mila popustljivost. Ne zbog ikonomije i zbog nekog pijetizma, već zbog čiste ljubavi.

 

Kao Sv.Serafim Sarovski. 

 

Kao Isus, pre svega. 

 

Naravno da će svaki popa odrezati po meri svoje savesti. Ali sve ljubav čisti, čak i savest. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kako je magijsko stanje teško ljudi.... verovali ili ne čovek se neprestano u svojoj glavi bori sa informacijama koje nikad niti je negde cuo niti je doživeo. Sve vrema borba za goli život.

Pretpostavljam da je to problem i tog čoveka koji spas traži u čoveku(svešteniku) a ne od Hrista i Njegove Ličnosti.

Iskreno je o.Ivane potrebno smirenje i razumevanje da je na najnižim mogućim granama svog života jer živi greh koji niti priznaje niti može da ga izleči.

Mag šalje čoveka na dugačak put na kraju tog puta jedino rešenje je ponovni dolazak kod maga.Željkov recept nije loš dodao bi još da su veštice "provalile" da sveštenici prosto polude kad im čovek kaže da ga je ona uputila kod vas na molitvu.

[Огњен]

Можда је најбоље прво узети број телефона те врачаре, на лицу места пред њим је позвати, питати љубазно да ли га је она послала, питати је (све љубазно) одакле њој право да духовно руководи било кога, без обзира шта она измислила (да јој је патријарх Павле благословио, да јој је света Петка рекла, да не знам шта) рећи јој отворено али љубазно да лаже и да то што ради нема везе са Православљем и да то више не ради а у случају да се понови биће обавештена полиција јер је таква делатност законом забрањена. 

Затим са љубављу, очински и пастирски попричати са човеком о његовим проблемима. А после шта буде биће.

 

Ја сам имао слично искуство и следећи пут ћу овако да урадим. Можда укључим и телефон на снимање и то јој такође кажем.

[Gordana .]

Нису ни сви једнако забраздили у сујеверје. Неки су се ту нашли јер нису црквени, немају никакво знање које би им помогло да разлуче добро и лоше, а јесу верници и мислим да је највише таквих. Такав човек када крене да тражи спас а научен је да се у цркву не иде је идеална мета врачара и секташа. Он је особа која се креће у потпоном мраку и тражи светлост а не уме да је види. Његово духовно стање је такво да не може да разуме шта се од њега очекује и зашто, а важно је не изгубити га кад је већ покуцао на права врата.

Присуствовала сам једном у манастиру када је дошао чевек човек да тражи помоћ јер не може да спава због чини и још којешта, збуњен и збркан скроз. Свештеник га је пажљиво саслушао, потврдио да су демони у питању и да постоји само једно решење обзиром да је тешко стање, а то је да долази 40 дана свако јутро на литургију, па да после сваке мало детаљније попричају како би он знао које тачно молитве треба да му чита. Човек оде захвалан и утешен, а свештеник је добио 40 дана "форе" да му избистри ум.

Они који знају шта и како а неће су друга прича. Ни од њих не треба дизати руке, њима је помоћ исто потребна. Треба им указати на грешке те тђе праксе којом се баве и оставити им врата отворена да се покају и дођу.

Они који се против Бога боре су често они који га највише траже и љути су на њега јер не умеју да га виде.

Како тачно свештеник треба да поступи ја не бих знала, али лако ће кад прихвати да постоји незнање таквих размера и дубина које је тешко појмити. Не треба претпоствљати ништа да се подразумева и да људи то знају, ма како то нама банално деловало.

Особу која вас пита како да пали свећу треба постепено уводити у црквени живот, почевши од позива да дође поново.

А сами врачеви...па и ту има наде, ево јуче смо славили св. Кипријана и Јустину

[Јаков.]

Sujeverju su skloni svi. Uglavnom sve žene koje znam a da su u crkvi redovno listaju i horoskope.

Neko gleda u talog od kafe.

 

Muškarci su isto skloni nekim sitnim ritualima, (čukanju u drvo, brojanju...)

 

Ne mislim da je to neki veliki "greh" i da je uopšte greh. Više to posmatram kao neku igru, i kao neotuđivi deo naše ličnosti. Ostatak da kažemo onog paganskog u nama, koje se na sreću pokazuje kroz ovako mizerne stvari, umesto kroz neka žrtvovanja i šta ja znam, idolatriju. 

[Gordana .]

:jahojao234:

[Гордана Николић]

Но, овде се поставља ново питање: да ли ТОЛЕРИСТИ грех јесте и показатељ љубави према некоме или је то само ствар немања жеље да се са проблемо суочимо?

Ја не верујем да ћу некоме помоћи ако се не удубим у његов проблем, ако се не саживим са њим. Не верујем да ће и моја молитва бити делотворна ако сам у то не верујем. Ако је неко "отац" (мислим на свештеника), потребно је да се и очински понаша. Исто тако и онај који је дошао код свештеника потребно је да се понаша "синовски" и да послуша савет.

 

Указивање на грех и добронамеран савет духовног Оца (а онда и обичних људи) јесте показатељ љубави, а не вечито подилажење овом или оном човеку само зато што је на неком положају или зато што га сви уважавају ко зна због чега и дрхте пред њим или из неких других разлога ...

Указивање на грех је израз љубави, а не толерисање и игнорисање или, не дај Боже, одобравање нечијег неисправног понашања.

Чули смо толико пута да "волети значи одвојити човека од греха - помиловати човека, а осудити грех."

[Бели Раде]

Тема је стара, нисам је до сада запазио, али оче Иване, баш ме занима како се завршио ,,случај,, са овим верником, тј. како се завршило то што сте на тај начин оклеветани?

[Smirena]

Sebe jos uvek smatram neupucenom potpuno u veru i verovanje jer imam nedoumice.

Desilo mi se ne jednom nego nekoliko puta da upravo zbog Svestenika koji nisu imali razumevanja za nas koji imamo pitanja, koji se informisemo o molitvenim putovanjima ( koja upravo ti svestenici organizuju sa opstinom ), koji ocekujemo da Svestenik upravo bude ta spona izmedju nas i Boga...dodjem u jako veliku nedoumice i postavljala sam upravo ovo pitanje Kakav Svestenik treba da bude? 

Jesu to sa jedne strane obicni ljudi ali za mene su posebni jer sam upoznala zaista kvalitetne ljude koji su predani svom pozivu koji vole svoje zanimanje i kojima nije tesko ni da odgovore na pitanja ni da upute u sve.  Ima i nas nezgodnih ljudi koji ocekujemo nekad previse.Mislim da me je upravo upoznavanje tih istinskih Svestenika i njihov nacin sluzenja liturgije i njohove besede nakon istih vratilo u veru i pomoglo da se svaki put nakog posete Crkvi osetim bolje...jer sam se nekad priznajem znala i udaljavati 

[Arsenija]

Šta ja očekujem od sveštenika :.mislise. ?

Ništa,ja se uzdam u Boga......

A sveštenik treba da bude"profesionalac".... ...specijalista neuroliturgije.

[Sidarta]

reč utehe, reč ohrabrenja, podršku u veri, mudrost u razrešenju nekih dilema, uzor koji mogu slediti i na koji se mogu ugledati

[JESSY]

У оквиру јесењег семестра предавања Школе православне духовности, у недељу 8. децембра 2013. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду, презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник, одржао је предавање на тему „Свештеник у животу војника“


http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/01/22.01.14_zbor_-_o._djordje_stoisavljevic_-_svestenik_u_ulozi_crkve_64k.mp3

[JESSY]

 

Учење Отаца, захваљујући мноштву подвижника који су се трудили да га испуне, кроз векове се пробило до појаве првих штампарија. Тако је ова духовна ризница доспела и до нас. Човек живи у словесном простору. Тај простор је данас већим делом испуњен речима баналног у опскурног садржаја, па је за Хришћане утолико драгоценије чисто словесно млеко Светих Отаца. Ми последњи Хришћани, због своје слабости и маловерја, због губитка једноставности и искрености, нисмо у стању да живимо по заповестима Светих Отаца. Али, читајући њихове поуке ми се можемо постарати да осетимо предивни мирис истинског хришћанског живота, да се смирујемо и да оплакујемо своју немоћ. То сагледавање искуства Отаца, откривеног у огњеним речима, може дати нови импулс нашем малаксалом кретању према Светлости.

 

Као што дах ветра бар на кратко поново распаљује готово угашени угљен и даје могућност ватри да се поново разбукти, тако ће и у нашем, готово угашеном срцу распламсавати онај исти огањ Божанске благодати као код древних Отаца, мада, наравно, не оном силином, са каквом је ова благодат живела и деловала, горела и кључала у њиховим срцима. На овоме путу ће нас сачекати извесна искушења. Човек је, наиме, склон да у својој уобразиљи ствара себи представе онога што управо чита. Још у детињству смо замишљали омиљене јунаке из књига и често смо, прочитавши књигу до краја, сами преузимали њихову улогу. Тај механизам код многих људи постаје навика. Због тога не могу сви који се удубљују у светоотачке списе избећи поистовећивање самога себе, свога искуства и своје епохе са златним добом древног монаштва.

[JESSY]

Долази до чудних, да не кажемо наопаких ситуација, када човек, васпитан у систему комунистичког образовања, почиње замишљати да је ни мање ни више него монах шестога века. Чита на пример код Авве Доротеја: “Анатема мени и моме мишљењу”, или да без благослова не треба ни закорачити, и одмах почиње досађивати духовнику питањем: Какве боје требе да буде четкица за зубе код истинског Хришћшанина? – На те речи духовник одмах “хвата маглу”, “подвижник шестога века” после јури за њим. Најчешће се нико и не пита: зашто то баћушка бежи?, Често он то не чини зато што је лењ или заузет, него једноставно не жели да се игра древног монаштва.

 

Понекад, на несрећу пастве, свештеник прихвата такву улогу и жељно, заузима место старца. Иако такав “старац” уместо духовног живота заплови у мрачне митове и легенде, створене колективним разумом једног дела парохије, онда ту мора да интервенише духовна власт. Тешко је рећи шта се дешава у далеким земљама, али наш народ, без сваке сумње, трпи страшну духовну жеђ. Када је Црква, (после пропасти комунизма) добила слободу, пут ње су се окренуле реке људи, гладних и жедних Истине. Они су из књига сазнали да постоје старци, духовни оци, духовници, и да се без духовног руковођења човек не може спасти. И ови савремени неофити се труде да у животу око себе пронађу ово изгубљено благо. Понекад се испостави да су уместо бола пронашли омот од бомбоне, а понекад гланцају бакрењак све до златног сјаја, али бакрењак остаје бакрењак.

 

Код нас је завладала велика несташица учитеља црквеног народа, али се са друге стране, појавило сувише много духовних (и не само духовних) лица које људи називају “старцима” и “старицама”.