Da li su oci ogledalo duse?

[Zero]

Slažem se donekle... Ja bih se fokusirao na posmatrača, ako on može da vidi dobro tamo gde ga drugi ne vide, onda se već kreće u pravom smeru...

 

Очи нас могу преварити али срце нам тачно каже кад је нешто добро, ми осећамо  мир и спокој, када је нешто по злу осетимо неку нелагодност, узнемиримо се.

I srce može da pogreši, ako smo primili unutra nešto što ne valja...

[Богдан_]

Мислим да је изрека потпуно небитна. А ако већ морам да се изјасним, само ћу рећи да смо заборавили Малог Принца - великог учитеља: Човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.

[Arsenija]

Ogledalo . 

 

http://istinoljublje.files.wordpress.com/2013/02/jovan-sangajski.jpg

[Данче*]

I srce može da pogreši, ako smo primili unutra nešto što ne valja...

 

Светиљка телу твоме је око твоје. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити.Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Када је око кварно, тело постаје тамно.

(Када се говори о кварном оку  не подразумева се око у глави, него лукаву помисао у непросвећеном срцу.Дакле срце је око о коме се говори у Јеванђеље по Матеју)

[Arsenija]

Da.

 

http://www.blic.rs/data/images/2012-12-18/297604_episkop-zicki-hrizostom-01betafoto-vladimir-milovanovic_ff.jpg?ver=1355836605

[Arsenija]

Poslednja poruka.

Sveti Patrijarse,moli Boga za nas.

Arsenija.

 

http://vanjabor.wordpress.com/files/2009/11/patrijarh-1.jpg?w=350

[Andjelka Milenkovic]

Два човека уђоше у цркву,да се моле Богу,један фарисеј,а други цареник.Два човека,два грешника, са том разликом што фарисеј не признаваше себе грешником,а цареник признаваше.Фарисеј припадаше најуваженијој класи људи у тадашњем друштву,а цареник најпрезренијој.

Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ,, Боже, хвалим те што ја нисам ко остали људи-хајдуци,неправедници,прељубочиници.или као овај цариник.Постим  двапут у недељи;дајем десетак од свега што имам.Фарисеј је стао у врх храма,до самог олтара,према обичају свих фарисеја,да се гурају на прва места.Да је фарисеј стао сасвим напред, види се из доцнијег описа,где се каже да цариник стајаше издалека.Толика је гордост фарисејаи самоувереност у своју праведност, тј. у своје духовно здравље,да он не тражи првенство само пред људима него и пред Богом, и не тражи га само на гозби и збору него и на молитви.Само то једно довољно је,да покаже тешку оголелост фарисеја од неправде, и затупелост у неправди.

Зашто се каже: мољаше се у себи?Зашто не на глас?Зато што Бог пажљиво слуша,шта му говори срце него језик.Оно што човек мисли и осећа,кад се моли Богу,оно је важније за Бога него оно што језиком исказује.Језик може и да обмане,али срце не обманјује,него показује човека онаква какав јесте-црна или бела.

Боже,хвалим те што ја нисам као остали људи.

Овако се усуђује говорити у цркви у лице Бога један грешан човек.Шта је црква него место састанка болесника са лекаром.Болесни од греха долазе да исповеде своју болест Богу Лекару,да потраже лека и здравља од Онога,који је истински Исцелитељ свију људских мука и немоћии Дародавац свију добара.Иду ли здрави у болницу,да се похвале лекару својим здрављем?Но овај фарисеј није дошао у цркву као здрав и цео душом,да се похвали својим здрављем,него као тешко оболели од неправде који у заносу болести не осећа више ни своју болест.Једанпут кад сам посетио једну душевну болницу,лекар ме доведе пред најтежим болесником од лудила.

Како се осећаш?-упитах га ја.Он одмах одговори:

Како се могу осећати међу овим лудацима око мене?Ето,тако и фарисејговори:хвалим те,Боже,што ја нисам ко остали људи.Он у ствари не хвали Бога зато што би хтео тиме да припише Богу у заслугу,што он није ко остали људи.Не;Речи:Боже,хвалим те-нису друго,до једна узречица један ласкав приступ Богу, да би Бог изволео саслушати његова хвалисања.Јер из свега што је казао,он не хвали Бога ничим;напротив,он хули на Бога хулећи на остала Божија створења.Он не захваљује Богу низашто,јер све што је рекао о себи,све је истакао као своју сопствену заслугу,коју је он стекао без помоћи Божје.Он неће да каже,да он није хајдук,неправедник,прељубочинац или цариник зато што га је Бог сачувао Својом силом и Својом милошћу,да то не буде.Нипошто;него само да то што је он,лично тобож,човек таквог изузетног соја и цене,да му нема равна у свему свету.А поред тога,што је он таквог изузетног соја,он чини напоре и жртве,да се одржи на тој високој висини изнад свих осталих људи.Наиме:он пости двапут у недељи и даје десетак од свега што има.Ах,како је лак пут спасења изабрао себи фарисеј,лакши од најлакшег пута пропасти.Од свих заповести,које је Бог дао народу преко Мојсеја,он је изабрао само две најлакше.Но и те две он стварно не испуњује......Све добродетељи јесу средство а не циљ,метод а не плод.Циљ је у срцу,и плод је у срцу.

А ево како треба да се моли прави молитвеник:

А цариник издалека стајаше,и не шћаше очију подигнути на небо,него бијаше прси своје говорећи: Боже милостив буди мени грешноме.

И не шћаше ни очију подигнути на небо.Зашто да не подигне очи на небо?Очи су огледало душе.У очима се чита грех душе.Не видите ли сваки дан,да кад човек чини грех,обара очи пред људима?Како да не обори очи грешник пред Богом Свевишњим?Гле,сваки грех учињен према људима учињен је према Богу;и нема греха на земљи,који не погађа Бога.Прави молитвеник је свестан тога,па сем смирења испуњен је стидом пред Богом.Зато се и каже:и не шћаше ни очију подигнути на небо... ( Свети Владика Николај Велемировић)

[JESSY]

Oči su ogledalo duše

 

Često nismo ni svesni da je ono što smo upravo saznali bila poruka nečijih očiju. Sa druge strane, očima vrlo svesno možemo da saopštimo šta mislimo ili osećamo. One su, najčešće ono prvo što pri susretu primetimo. Čak i kada se sa nekim prvi put sretnemo, možemo ga pozdraviti očima, kao da smo mu pružili ruku i pri tom treba zapamtiti da li je pozdrav bio uzvraćen.

Ako Vas neko koga ste upravo upoznali ne pogleda u oči, ako deluje odsutno, sigurno će učiniti da se osetite neprijatno.

Ono što želimo, možemo dobiti i bez reči.

U svakodnevnom životu, oči nam pomažu ne samo da vladamo situacijom, već i da prenosimo važne poruke.

Oči su moćno oruđe u odnosu sa ljudima i otkrivaju čitav niz osećanja - od ljubavi do mržnje.

Raspon emocija i izraza koje ljudi razmenjuju bez ijedne reči zaista je zadivljujući.

U očima neke osobe može dosta toga da se vidi, ma koliko se ona pretvarala da je nešto sto nije, oči je uglavnom odaju.

Ipak, smatram, koliko god da neko krije svoja osećanja i trenutna stanja, oči sve otkrivaju. Nije stvar u načinu na koji neko gleda, već u unutrašnjem sjaju tih očiju.

U nekim slučajevima, oči nisu ogledalo duše zato što duši ne treba ogledalo, a oči za njim vape. One u svakom biću žele videti sebe. Oči su sebične, hladne ili tople. Cakle samo kada im se daruje nešto materijalno. Oči su za površna uzbuđenja. One reaguju na dodir, na boje, na ono što im pričinjava trenutno zadovoljstvo ili 'pak razočaranje, stoga, one nisu UVEK ogledalo duše.

Ne, duši ogledalo ne treba. Duša je sama sebi dovoljna, ali ne zato sto je sebična, nego iz nekih mnogo dubljih razloga.

Oči često ne slušaju dušu, pa ostave sušu...

Da duša može bez očiju dokaz su slepi ljudi, a i oči bez duše čest su slučaj. Oči, tačnije pogled je deo čovekove mimike iz koje se zaista dosta toga može zaključiti. Iz očiju može mnogo toga da se pročita, ali zato ima onih koji znaju da se pretvaraju i da kontrolišu oči jer znaju da se njima veruje.

Da su oči ogledalo duše ne bi se mogle tek tako kontrolisati kao što mogu.

Kao što postoje ljudi koji znaju da pročitaju pogled, postoje i oni koji umeju da postave zid ispred očiju kako se ne bi videla istina.

Meni je pogled neke osobe najbitnija karika u proceni iste.

Nije bitan oblik očiju, kao ni boja, već ono što se vidi u dubini pogleda.

Ta procena može da bude i mač sa dve oštrice, pa da posle tu osobu posmatram pod velom sopstvene predrasude.

Ja sam toga uvek svesna, pa dajem više prilika da se dokaže suprotno, bilo da je reč o dobroj ili lošoj osobi u mojim očima. Možda me, posle određenog vremena ta ista osoba vrati na tu prvu impresiju, koja me, kako se ispostavlja, malo puta prevarila.

Dakle, stvar je u suštini nečijeg bića, jer svi mi imamo dobre i loše osobine, sve u zavisnosti kod koga koje više preovladavaju.

Samo ako živite iskreno - Vaše oči ce biti pokazatelji Vaše duše.

 

 Dragana Rakić

[Вук самотњак]

Очи јесу огледало душе, али не може свако правилно да протумачи поруку коју шаљу.

[владан сима]

У срцу се љубав носи, лепотом душе она се проси.