Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: поуке, беседе, предавања

[draganzzz]

Gojko je odlican, pratim ga vec par godina!

[Срђан Ранђеловић]

Предавање Протојереја-ставрофора Гојка Перовића Ректора Цетињске Богословије на тему " Страсна седмица"

 

 

Трајање: 51:43

 

Послушајте:

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/04/29.04.13_zbor_o_gojko_perovic_o_strasnoj_sedmici_.64kbps.mp3

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-otac-gojko-perovic-o-strasnoj-sedmici

[Guest]

Ми смо одушевљени вјером тих људи

 

 

 

 

 

 

 

На поклоничко путовање по Метохији вернике из Црне Горе, повели су ректор богословије Свети Петар Цетињски, протојереј ставрофор Гојко Перовић и протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, Архијерејски намесник Бококоторски. У оквиру петодневног ходочашћа Метохијом посетили су Велику Хочу, Ораховац, Призренску богословију, Богородицу Љевишку и Св. Архангеле у Призрену, манастир Св. Врачи Козма и Дамјан у Зочишту, манастир Успења Пресвете Богородице у Ђаковици, Високе Дечане и Пећку Патријаршију. О утисцима са овог путешествија, светињама које су посетили и људима са којима су се срели, разговарали смо са оцем Гојком Перовићем.

 

   Оче Гојко, кажите нам нешто о овом вашем поклоничком путовању по Метохији, који је Ваш повод за долазак, и какви су Ваши утисци?

 

   Отац Гојко: - Основни повод за наш долазак је празник Светог Кирила и Методија, слава Призренске Богословије и жеља да обиђемо светиње у Метохији, које давно нисмо обишли, чак један добар дио нас, први пут долази у ове светиње. Осећамо се обновљени сви. Иако сви живимо поред светиња, Цетињски манастир, храм у Подгорици, толики манастири у Црној Гори, и Острошка светиња, ми заиста осећамо да је то један дио неке велике целине коју представља Косово, Метохија и Црна Гора заједно. Жао нам је што се враћамо кући, сваки дан нам је био све љепши и љепши.

 

  

 

 

Прво ваше одредиште, где сте стигли у четвртак вече, била је Велика Хоча. Били сте смештени код мештана Велике Хоче. Какав је утисак после сусрета са тим људима?

 

Отац Гојко: -Већина нас је у Велику Хочу стигла са знањем да је то једно српско село у којем живи српски народ. А изненађени смо колико светиња има у Великој Хочи. Мислили смо да је лијепо да обиђемо народ у том селу, да му дамо неку подршку својим присуством. У ствари, Срби из Велике Хоче и из Ораховца, су нама дали моралну подршку, јер ако може тако нормално и хришћански, непоколебљиво и са надом и вјером да се живи у тим условима, како ми онда да се на нешто жалимо, који живимо у Црној Гори. И још нешто, Велика Хоча нам је откриће, јер смо сазнали да може да прими и по педесеторо људи на смјештају. Још се и рађају пријатељства, људи се повезују. Мада, осећамо терет питања да ли својим доласком оптерећујемо људе којих је мало, сестре у Пећкој Патријаршији, монахе у Дечанима, њих је толико мало, они не могу да дочекају све нас, и да нас све смјесте, то нам је једна брига, али ако се будемо смјестили у Великој Хочи где нас са толико љубави дочекују, остаје нам само друга брига, како да не дођемо?

 

Кажите ми, оче, како је било на слави у Призрену, у Богословији, и како је на Вас деловао сусрет са ученицима Богословије?

 

   Отац Гојко: - Ми смо одушевљени вјером тих људи, владике Теодосија и професора да у оним условима су они уопште се усудили да започну са радом. Многи од нас су вртели главом сумњичаво ,,да ли уопште има смисла доводити дјецу у такве услове“, а сад видимо, да та два разреда, која су тамо, (јер ми долазимо из Богословије која има пет разреда, која већ годинама ради без прекида),су дјеловала тако компактно, тако смислено. Та дјеца су научена ономе што је најпотребније, да дочекају госте, да лијепо пјевају на богослужењу, да су уредни, види се побожност, види се марљиви рад. Они су сви као једна фамилија, што је предност њихова, јер у Богословијама са пет разреда, са 70 или 100 ученика је доста теже. Они су кренули буквално од нуле, онако како су обнављали оне изгореле зграде Богословије, тако су почели, примили први разред, па други. Па кад их видиш сад, сви ђаци Богословије се налазе око пјевнице, нико не штрчи, нико не ради неке сувишне послове. Видимо једну лијепу школу, која испуњава смисао, то што кажу Богословија мора бити интернат, ђаци морају бити стално ту, не могу да иду кућама, па да се враћају, него да живе ту. Е, то у Призрену потпуно има смисла.

 

Били сте и у Богородици Љевишкој и Св. Архангелима?

 

Отац Гојко: - Да, посетили смо Богородицу Љевишку и Архангеле. У Архангелима нас је дочекао отац Михајло. Утисци су невјероватни, невјероватно је да се тамо опстаје, нама то пуно значи да видимо. Кажу да су Св. Архангели били слични Дечанима по конституцији, по контрукцији, а тамо су сада остали само темељи. Али, то што су темељи, нас не спречава да тамо долазимо, да се тамо окупљамо, да се молимо Богу. Све нас је некако подсетило на то, указало на то, да је основна снага старог Израиља у старом завету била та, што су они више провели времена чекајући обнову храма и надајући се кад ће храм бити обновљен, него што су се радовали том храму Соломоновом који је релативно кратко трајао, неких двјеста година. Тако и ово. Нас је више окупило ово страдање и имамо жељу да опет дођемо. Не знам шта би било да су на Косову исте ове светиње које су, а да ту живе само Срби, да нема никаквих проблема, не знам кад би се подигли са Цетиња да дођемо.

 

   Данас сте служили Св. Литургију у манастиру Св. Врача у Зочишту, обишли цркву Успења Пресвете Богородице у Ораховцу, разговарали са бакама у Ђаковици, сада сте овде у Дечанима на вечерњој служби па настављате пут Пећке Патријаршије, а на Вама се не види умор?

 

   Отац Гојко: - Први пут смо били у Зочишту, велика је то светиња, служили смо Литургију са игуманом, оцем Стефаном. Отац Момо је прочитао и молитву пред чудотворним моштима Светих Врача, а слушали смо и о чудима која су се дешавала у новијој историји манастира. Отац игуман Стефан, био је прије две године,( он стално долази на Лучиндан на Цетиње), и служио бденије када су Патријарх, Митрополит и још неки Архијереји, пресвукли мошти светог Петра Цетињског, а наш отац Срђан Јеринић, који је свештеник у Ораховцу, је завршио Цетињску богословију 2001.године. Тако да просто се одвојити не можемо: Призрен, Метохија, Косово и Цетиње. И оно што је краљ некад испевао ми ту пјесму настављамо. У Ораховцу су нам љиди који су се затекли на платоу пред црквом, усрдно прилазили на благослов. Сусрет са бакама у Ђаковици, не оставља никог равнодушним, а овде у Дечанима, нам је отац Петар испричао историју манастира, поклонили смо се нетрулежним моштима Св. Краља Дечанскога, и имали смо прилику да видимо само неке од предмете богате манастирске ризнице. Отац Петар нам је показао књигу Споменицу са потписима људи који су долазили да се поклоне Св. Стефану Дечанском, ту је нпр. прави рукопис Владике Николаја Жичког, оца Јустина, краља Александра и краљице Марије, војника који су ослободили Косово у Балканским ратовима, записе италијанских војника, који су чували манастир у Другом свјетском рату од балиста. И како човјек може осећати умор, код толиког благослова. Сјутра, ако Бог да, идемо у Пећку Патријаршију, а кад се у понедељак вратимо у Црну Гору имаћемо о чему причати.

 

   Имате ли поруку за Србе који живе на Косову и Метохији, у овоме тренутку, после ваше посете?

 

   Отац Гојко: - Бојим се да свака порука носи терет лицемерја, јер ,,ја одох“. Волио бих да дођемо што прије опет, да их затекнемо у истом броју. Вољели бисмо да можемо материјално да помогнемо, да се те српске куће у Ораховцу не продају, та имања српска, то нас је јако потресло и утицаћемо колико можемо код наших пријатеља да око тих ствари помогнемо. Али, остављати поруке некоме, а да ти се враћаш назад, остављаш људе на цједилу... Тако да бих најрадије ћутао и молио се Богу да у Ораховцу, кад код оца Срђана дођемо, да опет затекнемо тамошње Србе, да дођемо са нечим конкретним. Мада, ја знам да је и нама и њима најважније што смо се уопште срели. Молите се да вам што прије опет дођемо, ето то је порука.

 

 

Оливера Радић

30 / 05 / 2013

 

Извор: Православије.ру

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436508/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BC%D0%B8-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%88-r1688

[JESSY]

                         

 

"Како заједно, а од Бога различити" је питање чији се одговор, између осталог, налази у самој Тајни Цркве. Цркве која је сабрала различите језике, као што смо чули, различите народе, различите узрасте, различите карактере, психолошке профиле, различите социјалне сталеже, различите полове, све сабрала у једну заједницу, или као што то каже апостол Павле, врло конкретно, врло сликовито, врло садржајно, у једно Тијело. То, што ми хришћани вјерујемо да Црква све ове различитости сабира у једно Тијело, у једно мистично Тијело Богочовека Христа, то је дало повода апостолу Павлу да, у посланици Коринћанима, упореди нашу људску заједницу у Цркви, у Богу са људским организмом, и да у том поређењу дође до свакога од нас, да потражи свакога од нас, налазећи му слику и прилику, како то сам ап. Павле каже, у појединим органима људског организма, и да покаже и прикаже како органи у људском организму сапостоје и сарађују, и међусобно се подносе и међусобно теже један другоме функционишући неометано, не сметајући један другоме, односно, да у том људском организму, свака та шаренолика различитост заузима своје врло функционално мјесто. Каже, у тој посланици Коринћанима, ап. Павле, да у таквој једној симфонији различитости, каква је Црква и људи у њој, наличи органима у људском организму. Нико нема разлога да се горди, нико нема разлога да се сматра важнијим од других, јер је Господ премудро начинио, да онај дио тијела или орган који наизглед изгледа много већи од неког малог, тако је Бог премудро устројио да тај мали има већу функцију од оног који изгледа већи. Мало око има већу функцију од цијеле ноге.
 

[JESSY]

Исто тако, Премудрост Божија је устројила да та шареноликост, и та различитост функционише тако да сви ми, ма како о себи мислили високо, или ма како о себи мислили понизно и скромно, сви ми имамо разлога да себе сматрамо неизоставним у функционисању тог јединства. Нико од нас нема разлога да мисли да је сувишан, јер опет, тумачи ап. Павле, ако би баш све било по једноме, или ако би се цијела заједница претворила у диктат једнога, ако би све било око, где је слух онда? А, ако је све слух, где је мирисање? И нико не може рећи, нити око руци: "Не требаш ми", нити рука нози: "Доста ми те је!". То је, значи, један узор, један путоказ, један небески пример нашега живота на земљи, та слика коју нам преноси ап. Павле. Али, када се са висина те слике и њене љепоте, њене узвишености, спустимо у исто тако истините дубине и нискости наших слабости, наших ограничења свакога од нас понаособ, наших мана, комплекса, недостатака, онда се логично поставља питање које је уденуто у наслов овај. Како, како ја, или како ми, сад можемо имати икакве везе са том сликом коју је приказао ап. Павле? Како ја, који добро знам своје мане, које су огромне, велике, које ме преплављују, како ја могу бити дио те хармоније, о којој говори ап. Павле? Шта да радим са мојом сујетом, са мојом гордошћу, са тим да по неком нахођењу и спонтанитету људске природе сваки онај други поред мене или ми смета, или је ту да га употребим, да га искористим, или је спори пјешак на путу кога ћу да престигнем или прегазим? Гдје је ту мјесто мојих слабости које нијесу преувеличане него су баш такве какве су и како могу да успоставим везу са тим узвишеним примером који изражава саму суштину Цркве? Може ли се спојити то греховно људско и то узвишено божанско? То је драма сваког од нас. То је драма људи пред истином Цркве. То је драма грешнога човјека пред светињом Божијом. Како заједно, како заједно може бити, и то је једна различитост – човјек и Бог. Како заједно различити људи у Богу? Других одговора немамо, браћо и сестре, него опет у Јеванђељу.

[JESSY]

И за крај, издвојићу један. Шта гријешан човјек који се истински ухватио у коштац са својим манама и не жели да побјегне ни од једне, шта гријешан човјек може урадити и има ли основа да се нада да може учествовати у том божанском и дивном послу. Данас нашу генерацију карактерише највише недостатак вјере. Једна општа депресија која је укоријењена у сазнању наше ограничености. То што пише Библија, и то о чему проповедају попови у Цркви, то се односи на неке свете људе, на неке узвишене хероје, на неке изабране, врле припадниме људскога рода, али се свакако не односи на мене, јер ја добро знам ко сам и шта сам и ко´лко сам слаб. И та депресија, та демотивација, да се живи и да се стреми узвишеним циљевима, је нешто што је довело до ове опште, суицидне атмосфере у главама, нарочито, младих људи данас. То дизање руку од живота, или још горе, дизање руку на сопствени живот, има разне своје облике, од конкретних самоубистава, до самоубилачког живљења утопљеног у алкохол, наркотике, блудни живот, итд. Дакле, има ли основа, и даје ли нам Јеванђеље основа, и може ли нас Јеванђеље понукати да будемо довољно храбри, и одважни, и оптимисти, и увјерени у Бога и у себе, да можемо, ипак, оно о чему говори ап. Павле, учинити довољно реалним и присутним и могућим за сопствени живот. Каже Јеванђеље на једном мјесту, и тиме ћу да завршим... Када је Господ завршавао бјеседу на једној гори, и дан се већ приближио крају, а народа је било пуно, апостоли су рекли: "Пусти, Господе, ове људе да иду кућама, јер су гладни, а овде нема ништа да се једе, нек´ иду кући". А Господ је тим људима рекао: "Дајте им ви да једу". А кажу апостоли: "Немамо ништа! Имамо само двије рибе и пет хљебова". Питам вас, браћо и сестре, да ли мислите да Господ није знао имају ли храну код себе? Господ је врло добро знао да они имају само двије рибе и пет хљебова, али је исто тако рекао: "Дајте им ви да једу". Ви, људи, који сами по себи немате ништа. Који сами од себе не можете много, и који треба да знате да је заблуда ако мислите да сами од себе нешто можете, јер, заиста, човјек у сваком смислу, и психолошком, и духовном, и карактерном, и физичком, нема ништа осим двије рибе и пет хљебова. Може нахранити, може учествовати у Божијем дјелу ако се поводи и ако се руководи Божијим благословом и Божијим упутством. И било је да ти апостоли који нијесу имали ништа, а имали су довољно вјере да крену у испуњење ријечи Божије, било је да су нахранили те људе, да је претицало, и у корпама су носили да дају и другима. Тако се то дешава у животу кад човјек не стоји самоубилачки загледан у своје могућности које јесу мале, него подиже и душу и очи и све што има ка небу и постаје учесник Божијих благослова и Божијих намјера. Амин!
 

[Срђан Ранђеловић]

 

У Градској галерији у Невесињу на тему „Слобода Цркве у свијету“ говорио је ректор Цетињске богословије протојереј–ставрофор Гојко Перовић, који је своје излагање конципирао у двије тезе: прва - за хришћанина као и за сваког другог човјека слобода је нешто за шта вриједи положити и властити живот. и друга - хришћани следујући Христовом позиву Ко хоће да иде за мном никада не би смјели угрожавати слободу другога било каквом наметљивошћу или било каквим другим дјеловањем.

 

Излагање је било разумљиво свим слушаоцима јер је изобиловало бројним примјерима из свакодневног живота који су блиски свим узрастима и нивоима образовања.

• тонски запис предавања

 

СПЦ

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Све оно што огромна већина грађана Црне Горе мисли о геј паради рекао је митрополит Амфилохије. А зашто се десило да само он то каже, ствар је за анализу. Црква нити жели нити може да на силу спречава некога да показује своје сексуалне склоности, па чак и кад је реч о тој паради, која преко сваке мере представља манифестовање нечијег сексуалног опредељења коментарише за „Новости“ протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског.

 

Коментаришући велику прашину која се подигла око организовања прве подгоричке параде поноса, ректор додаје и да је сексуално опредељење ствар интиме.

 

- Те поворке су ружне, није их лепо гледати и толико су сличне да ми се чини да исти људи парадирају од Загреба преко Београда до Подгорице. Мислим да би права ствар била игнорисати њихове активности додаје наш саговорник.

 

На питање да ли нас Европа и преко оваквих „парада“ превише искушава, даје следећи одговор:

 

- То су више политичке теме. Да смо ми којим случајем некаква Европска унија и да треба да примимо Немачку или Холандију у своје окриље, сигурно бисмо тражили да ако је могуће сви буду крштени и да сви пију ракију, долазе једни другима на славу. И док то Немци не схвате, не могу са нама бити у друштву. Подсећам на то да православци постоје у Амстердаму, Минхену и Њујорку где живе слободно, раде свој посао, иако њиховим улицама теку највеће прљавштине. То не омета рад Православне цркве.

 

Ректор објашњава да је друга ствар то што смо ми традиционално православна земља и што смо навикли да живимо као једна фамилија. Међутим, данас је време које не признаје такво понашање, него људи хоће да се ослободе „стега“ и сваког наслеђа, формира се човек који живи само за себе и по својим мерилима.

 

- Али и такво стање цркви не би требало да смета. Ми знамо наше норме, а то су заједница са начелима моралне чистоте и усавршавање бриге једних за друге истиче отац Гојко.

 

Као пандан Паради поноса, ректор цетињске Богословије наводи освећење Саборног храма у Подгорици, које је ујединило цркву и државу.

 

- Бог нам је тога дана спустио са неба храм и величанствен догађај, људе, и све је било како треба. Јако је важно да држава препозна да је црква битан фактор у друштву, што не значи да тиме држава постаје клерикална, већ само да уважава реалност. Она није ту да нама намеће хоћемо ли бити верници или не, него да постојеће вернике заштити, као и њихова права, па и да их поздрави поводом највећих празника објашњава отац Гојко.

 

Он додаје и да су верници дужни да поштују законе Црне Горе и да као што верник не сме произвољно да поступа кад су у питању државни закони, тако и држава са поштовањем треба да гледа на црквена правила, норме црквеног живота.

 

- То није клерикализација, већ фундамент секуларног друштва, где свако зна свој посао и сви се међусобно поштују, додаје наш саговорник.

 

Капела и маузолеј

 

- Не бих имао ништа против да прође неко време како би што више људи препознало да је обнова капеле на Ловћену, коју су подигла два највећа Црногорца, Свети Петар Цетињски и Петар Други Петровић Његош, општа потреба свих, без обзира на личне, међусобне, политичке и идеолошке разлике истиче протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Не можемо нешто обнављати и правити а да то није сазрело у срцу и души.

 

Отац Гојко додаје да је Његошев маузолеј оригинална идеја Александра Карађорђевића, коме је врх српске цркве сугерисао да му није место на Ловћену, а он одустао од своје замисли.

 

- Ако ћемо да гледамо изворно, капела је црногорска, а маузолеј је новотарија коју је краљ Александар неуспешно покушао да постави, а онда су дошли комунисти и то и учинили тврди ректор цетињске Богословије.

 

 

Велиша Кадић

 

Извор: Новости

 

 

 

Митрополија

 

[Guest - . . .-]

Сви они који воле Црну Гору, желе да је виде као демократско друштво засновано на владавини права и поштовању договорених (уговорених) принципа. Без таквих начела свако друштво је осуђено на бројне тешкоће и онемогућено да искаже све своје потенцијале. Тако мислимо и ми, православни хришћани и свештеници који себе доживљавамо равноправним грађанима (ни повлашћеним, ни подређеним), са осталим становницима Црне Горе. А ако тако не мисли овдашња власт, онда имамо велики проблем.

 

Јер, хришћанин је дужан да поштује државне норме и начела, али не мора да их воли што би реко француски философ Русо: „Хришћанин никада до краја и у потпуности није везан за било коју земаљску државу, јер се у основи осјећа припадником Небеског Царства „. И то је тако, од Христа, па до данас. Међутим, од Христа, па до данас, важи и Господње начело: „Цару царево, а Богу Божије“! То начело не оставља никакву сумњу у погледу тога да ли ће хришћани бити уредни и одани поданици земаљске државе.

 

Са друге стране, савремене државне власти се заклињу у то како поштују, али и како воле начела законитости, праведности и принципијелности. И то је тако нормално, јер су државне институције и они који персонално обављају политичке функције, упућени да креирају и оснажују демократске норме по којима друштво живи. Зато кажем да је проблематично када наша црногорска власт пада у искушење да својим понашањем нарушава демократски, законски и секуларни карактер државе и друштва.

Данас у Црној Гори раде три вјерске школе двије медресе (у Тузима и Рожајама) и једна богословија на Цетињу. Медреса у Тузима је почела са изградњом 2000. као „прва исламска школа у Црној Гори“, док је медреса у Рожајама отворена 2001. као огранак медресе у Новом Пазару (Србија). Ова друга је регистрована једино у Србији. Користим ову прилику да управама обје вјерске исламске школе пожелим сваку срећу и напредак у раду. Пожелио бих им да и они дочекају 150. годишњицу успјешног рада, као што је то ове године дочекала и прославила Цетињска богословија. Моје емоције, хришћанина и вјерника, увијек су и само су позитивне према вјеницима муслиманима и њиховим вјерским институцијама. Сматрам себи блиским свакога онога који „има страха од Алаха“.

Међутим, забуну ми праве овдашњи политичари, у чија вјерска увјерења нијесам упућен (и нека нијесам јер је то, између осталог, ствар људске интиме), али ми смета њихово непринципијелно понашање на пољу грађанских норми и управљања секуларном државом. Ево о чему се ради.

Ових дана смо организовали прославу 150. годишњце од оснивања Богословије на Цетињу 1863. Ово није прилика за ширу историјску ретроспективу, али подсјећам на основне факте:

 

Школу је основао књаз Никола, уз помоћ архимандрита Нићифора Дучића и будућег митрополита Илариона Рогановића. Радила је успјешно, са извјесним прекидима (Црногорско-турски рат 1876-78; Први свјетски рат; Други свјетски рат и вријеме комунизма). Мијењала је статусе и статуте, имена, планове и програме… али је увијек била и остала мјесто школовања првенствено православног свештенства у Црној Гори, а поред тога је једно вријеме као богословско-учитељска школа произвела бројне учитеље, државне службенике и народне прваке. Међу стручним богословским предметима, и оним општег језичког, философског и историјског карактера, у њој су се од почетка, изучавали предмети као што су: српски језикили рецимо српска историја са географијом! Ово помињем као ноторну историјску чињеницу, којом ћу појаснити питање које се отвара пред нама. Исто тако, од оснивања ове једине и најстарије црквене школе у Књажевини (а потом и Краљевини) Црној Гори, њен покровитељ и заштитник је био Свети Сава, први српски архиепископ. Зато, када ми данас, у обновљеној Цетињској богословији (која непрекидно ради од 1992. до 2013.), поред бројних осталих предмета, учимо ђаке српском језику и књижевности, или када их учимо историји хришћанства или историји Српске цркве и када прослављамо Светог Саву, ми не радимо ништа друго до оно што су радили књаз Никола и црногорски црквени просветари од 1863. до 1918.

Дакле, на ову прославу најстарије средње школе у Црној Гори, школе из које су израсле друге средње школе и гимназије, па у неку руку и савремени црногорски Универзитет, позвали смо и представнике црногорских власти. Позвали смо их да нам се прикључе у организацији славља или да макар буду гости који ће прослави присуствовати. Одбили су! Нећу именовати појединце, али ћу рећи да су се изговарали сљедећим ставовима: Цетињска богословија није дио просвјетног система Црне Горе; прослава пада у дане предизборне кампање на Цетињу; и замислите нијесу сигурни чијим интересима служи Богословија Светог Петра Цетињског! Да ли интересима Црне Горе, или нечијим туђим!

 

 

Е сад, г. Игор Лукшић (кога, истине ради, нијесмо лично контактирали око богословије, али јесмо друге људе из Владе, министре надлежне за ову тематику), прошле, 2012. годиме, два пута је у својству предсједника Владе посјетио медресу у Тузима. Једном на прољеће приликом матурских свечаности у тој школи, а други пут у октобру, уочи самих парламентарних избора. Ни једном ни другом приликом поменута медреса није била дио државног образовног система. (И нека је био, жалим што није имао времена да оде још који пут јер то медреса заслужује.) Та медреса носи назив турског султана Мехмеда Освајача, човјека који је, као окупатор балканских хришћанских земаља, битно утицао да средњовјековна Црна Гора изгуби своју самосталност. Што би рекли неки овдашњи умјетници тај човјек је утицао да Црна Гора (Зета) „нестане“! (И нека носи такво име, потпуно је право овдашњих муслимана да својим школама дају имена која они хоће.) На матурској свечаности у Тузима, заједно са Лукшићем био је потпредсјеник турске владе г. Бекир Боздаг. Лукшићев говор, и све што се на тој академији проговорило, симултано је превођено на турски језик!!! (Понављам и нека је. Нека људи славе и причају како они хоће!)

 

Само, питам се као грађанин, као свештеник и као ректор Богословије Светог Петра Цетињског, зашто исти принципи, који су важили за младу и перспективну медресу, не важе и за најстарију црногорску средњу школу?! По чему је име Светог Петра Цетињског мање подобно од „Мехмед фатиха“? По чему су финансијска средства из Турске (које у виду помоћи добија медреса у Тузима и нека добија, дао Бог да им ништа не недостаје), чистија од оних из Србије (које између Остале помоћи из Црне Горе, добија Цетињска богословија)? По чему присуство државе Турске и употреба турског језика, представља мањи проблем за државу Црну Гору од учешћа државе Србије, и употребе српског језика у Цетињској богословији? Зашто пред неке изборе треба отићи у медресу, а не смије се поћи у Богословију? Коме смета име и присуство поглавара Српске православне цркве на Цетињу, а не смета му присуство представника Исламске заједнице у Турској др Али Ербаса, или рецимо директора турске владине агенције за дијаспору Кемала Јуртнаца у Тузима? Понављам по стоти пут, мени ови Турци не сметају. Шта више, добро су нам дошли, али какви су ово двоструки аршини црногорских власти?

 

 

Одговори на ова питања много су битнији за здравље и будућност црногорског друштва него ли за опстанак Цетињске богословије, јер ми се, уз Божију помоћ, и молитвено заступништво Светога Петра Цетњског Чудотворца, спремамо за наредних 150 година живота и рада, за добро Васељенске Цркве, и за унапређење њене вјековне просвјетне, духовне и моралне мисије у Црној Гори.

 

 

 

 

 ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ГОЈКО ПЕРОВИЋ,

РЕКТОР БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

[JESSY]

Емитујемо предавање протојереја-ставрофора Гојка Перовића, Ректора Богословије у Цетињу, које је одржао 22. марта ове године на тргу Херцега Стјепана у Херцег Новом. Отац Гојко беседио је на тему „Крст и Васкрсење“, а предавање доносимо благодарећи радију „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/04/04.04.14_zbor_-_o.gojko_perovic_-_krst_i_vaskrsenje_64_kbps.mp3

[Дејан]

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

Фантастични отац Гојко!  Хвала ти Дејане на овом линку, уживам слушајући га!

[nana]

Одлична беседа. ...већ га је поставила данас Сања Т. на свој статус. Било је задовољство  слушати о. Гојка.

:good2:

[Guest]

Толико садржајно, толико јасно, разбија заблуде. 

 

Отац Гојко је познат као изузетан беседник, а овим предавањем је показао да свој дар користи на најбољи начин - предавајући га другима.