Теологија Митрополита пергамског Јована (Зизијуласа)

[Zayron]

Лепота Православља је у томе што можемо богословствовати. Замислите кад би један исламски теолог могао и смео овако нешто.

 

Лака вам ноћ свима.

 

Da, slažem se. Evo šta naš poznati češki teolog Prof. Petr Piťha, češki jezuit, isusovac, stručnjak za ćirilometodsku problematiku i Veliku Moravu kaže o bogoslovstvovanju i naučnoj metodi u teologiji i nauci uopšte. Inače je to profesor poznat po ovakvim duhovitim interpretacijama nauke i naučnih "bizarnosti i paradoxa". Isječak iz predavanja studentima ČVUT (češke ploitehnike, českog visokog učilišta tehnničkog, tamo su mašinci, električari i programeri, kibernetičari itd.) o sv. Ćirilu i Metodiju:

 

 

Prof. Petr Piťha: Apoštolé Slovanů Cyril a Metoděj:

fragment: O naučnoj metodi ("perpetuum debile")

http://tisk.cirkev.cz/z-domova/prof-pitha-do-uradu-probosta-kapituly-vsech-svatych/

 

VIDEO (dio s predavanja 2 min 40 sec):

http://www.tubechop.com/watch/1409861

Cijelo predavanje;

http://gloria.tv/?media=449994

http://bit.ly/14U4RG3

 

I pored svih tih napisanih knjiga i biblioteka, se veoma brzo pokazalo, da se o toj dvojici velikih muževa zna malo a o ćirilometodskoj problematici znamo žalosno malo. Nastaje to tako što takvo to istraživanje stare istorije uvijek trpi tim što imamo nekakve ulomke tekstova i materijala, a iz tih se pak sastavi takav plausibilni (upotrebljiv, razumljiv) mozaik, plausibilna slika. Također je moguće, naravno taj obraz kompletirat i izložit na stolu, a od tih malih ulomaka stvoriti drugi mozaik koji također daje dobar smisao, a ko je u pravu se većinom poznaje po takvoj toj nekakvoj unutrašnjoj koherenciji te mozaike. No, još se sad može desiti i to da se priđe na nekakav novi, sljedeći ulomak koji se negdje nađe, a tog momenta se može počet sa svim tim ponovo. Tome svemu doprinosi i to je što postoji mnogo Univerziteta a na njima je potrebno imati mnogo docenta i profesora. A ne postoji ništa ljepše nego pisat habilitačni rad, spis na temu da je moj prethodnik i učitelj bio u zabludi. Isto tako je potrebno u tom svom djelu u dovoljno velikoj mjeri također biti u zabludi kako bi se opet mogli habilitovat moji đaci. To je prosto takozvano "perpetuum debile". I među tim svim ipak tako nekako na kraju sva ta nauka i znanje napreduje dalje.

 

Evo šta o njemu piše ovaj pravoslavni sveštenik o. Libor Halik pod videom kao komentar: 

on je kako je vidjet vrlo oduševljen njegovim predavanjima, knjigama i pisanjem uopšte:

 

 

1h23min Dnes se Bohužel nic při katolické misii nehlásá za posledních 25 let.

Jen se omlouváme, že jsme normální a snažíme se být korektní.

Danas se nažalost ništa na katoličkoj Misi ne glasa (misli tim Glasanje, propovijedanje Jevanđelja).

Samo se izvinjavamo, da smo normalni i trudimo se biti korektni.

1h33min dnešní vůdcové církve nemají vzdělanost, nejsou schopni mezi chemiky mluvit chemicky apod. Nemají vhled do řady disciplin.

današnji vođe u Crkvi nemaju obrazovanje, nisu sposobni među hemičarima govorit hemijski i sl.

Nemaju uvid do cijelog niza disciplina.

1h36min dnešní mystičky jsou špatné.

današnje mističarke su loše

1h47min až vám bude o dalších 20let víc, tak tu budou kostely plné mladých lidí.

kad vam bude o daljih 20 godina i više, tako onda tu crkve budu pune mladih ljudi

1h57min a vy si myslíte, že já neriskuji život. Dopisy mi vyhrožují smrtí.

a vi si mislite, da ja neriskujem svoj život. Pismima mi prijete smrću.

1h59min poslední pravdivé noviny jsou z r.1890

poslednje istinite novine su itz 1890.

 

Pravoslavni sveštenik, o. Libor Halik o njemu 

Napsal několik nových knih o sv. Cyrilu a Metoději. Mluví v závěru velmi moudře až prorocky.

Napisao nekoliko novih knjiga o sv. Ćirilu i Metodiju. Govori na kraju videa vrlo mudro i proročki.

[dragisa]

Onako iz nevezuse, nije mi jasno sta se tolko palite na tog mitropolita Zizjulasa... ja jos nista od njega nisam citao, da sam trebao nesto da procitam to bi se vec i desilo, al dobro, to sam samo ja...

 

a jel mozes da posavetujes na koga da se palimo ali samo od tih koje ti nisi citao.

mislim lako je reci nesto o nekome ako si ga citao, to mogu svi, ali treba biti tako mudar kao ti pa proceniti bez citanja....e to je vec posebna vrsta blagodati

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ацо, можда си могао поставити тему као: Тријадологија Митр. Зизјуласа, јер се овде ништа не говори о Августиновој. Слабо се шта и може рећи на тему Зизјуласове рецепције Августина јер га он, одговорно велим, није ни читао. Из идеолошких разлога му је било згодно да га означи као извор свих зала потоње католичке теологије коју супроставља православној, која почива, како он верује, на кападокијској.

Roma dixit!

Ja uopste ne vidim crno bele deobe pogotovo kad se razgovara o Istini. Mozda neko pokusa ali se sve zavrsi na pokusaju niko normalan Boga ne moze da svojata i ne moze da tvrdi da nije i u samaricanima pogotovo onima koji podignu ranjenika na svoje ruke.

[Александар Милојков]

Ацо, можда си могао поставити тему као: Тријадологија Митр. Зизјуласа, јер се овде ништа не говори о Августиновој.

 

Полако, говориће се. Доћићемо и до тога - а шта заиста каже Августин... Ту ће тек да буде хладног туша. 

[Zoran Đurović]

0110_hahaha

[Александар Милојков]

Мени само остаје нејасно питање: зашто таква интерпретација и зашто баш Августин (а не, рецимо, Амвросије, Хиларије, итд.)?

[Milan Nikolic]

Као да је личност Оца без суштине или суштина постоји огољена па је битно нагласити да Син и Дух не излазе директно из суштине. Наравно да излазе - из ипостазиране суштине, из личности Оца.

 

Сматрам да се укупно ради о питању које није довољно поједностављено у теологији. Потребно би било недвосмислено показати све што се тиче ових питања - односа личности и суштине.

 

Моја маленкост планира да напише један рад који би се звао: ,,Божански поредак - о граничној равни Божанске природе и Божанских личности''.

 

Планирам да направим један сликовит приказ како би свакоме било у потпуности јасно о чему се и на који начин говори. Дакле, поред теолошких аргумената и исповедања тријадологије, сматрам да би корисно било направити за сваку тврдњу сликовито објашњење.

 

Овај рад би се тицао детаљнијег објашњења происхођења Сина и Духа из Оца. Говорило би се и о тројичном постојању и дејствовању. Само је питање како на благочестиви начин да се уради такво дело.

 

Све што се тиче ових питања имам ''у својој глави'' али не желим да то личи на некакву пројекцију интелекта. Ако будем имао помоћи од других у том раду, тако ће и рад видети светлост дана.

[Александар Милојков]

Свти Василије Велики, у Беседи о вери каже да Син представља "одсјај који излази из суштине Оца (ек тис оусиас)" 

 

PG 31, 468 B

 

У истој Беседи, Светитељ за Оца каже:

 

"Отац: почетак (архи, еквивалент латинском principium које Августин користи за Оца), узрок (аитиа) бића (тоу еинаи) постојећих (мисли на Сина и Духа, наравно), корен (риза) живућих (односно, Сина и Духа)."

 

PG 31, 465 C

 

Отац је, дакле, давалац бићa (грчки: еинае) Сину и Духу. Митрополит каже да се тај термин не односу на суштину (оусиа), па даље закључује да Отац није давалац суштине Сину и Духу (Заједница и другост, стр. 140, фуснота 57). Међутим, у горњем, првом цитату видимо да Василије јасно говори да је Син "из суштине (оусиа) Оца". Што се тиче термина "еинае" (биће), које Син добија од Оца, да ли се он односи и на суштину, Григорије Богослов каже:

 

"Све што Отац има припада и Сину, и обрнуто, све што има Син припада и Оцу. Нема, дакле, код њих ништа што је властито, јер је све заједничко. Чак им је заједничко и само источасно биће (еинае), мада оно Сину долази од Оца." 

 

PG 36, 116 C

 

Дакле, Отац и Син имају заједничко биће (употребљен је израз: еинае). А шта је то заједничко Оцу и Сину? Свакако, једна суштина (оусиа). Дакле, израз еинае је употребљен у смислу суштине (оусиа). И то еинае (биће), односно суштина (оусиа) Сину долази од Оца.

 

Исто ово тврди и Августин. Потпуно исто. Ускоро ћу поставити и његове цитате.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Sushtina im je zajednicka i Ocu i Sinu Otac ne daje sushtinu Sinu no se sushtina Oca radja u Sinu.

Otac nije davalac.

Sam to dobro shvatio?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Zar nisu sustina i priroda jedno te isto?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zar nisu sustina i priroda jedno te isto?

 

Pa jeste ali kako ja znam Ipostasi Licnosti nisu iste. Tako da sushtina im jeste zajednicka.

[Александар Милојков]

Sushtina im je zajednicka i Ocu i Sinu Otac ne daje sushtinu Sinu no se sushtina Oca radja u Sinu.

Otac nije davalac.

Sam to dobro shvatio?

 

Син рађањем добија суштину. Исте је суштине као и Отац јер је рођен од Оца. Све ово, то треба стално наглашавати, одвија се на вечном плану, да не бисмо пали у аријанство да је "било када није било Сина".

[Александар Милојков]

Zar nisu sustina i priroda jedno te isto?

 

Углавном се те две речи код поменутих отаца користе у истом значењу.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Углавном се те две речи код поменутих отаца користе у истом значењу.

 

Pa ja koliko vidim Sveti Avgustin zastupa pravoslavno ucenje.....a to je da je Otac izvor i nacelo Bozanstva.....a ne da je bezlicna sustina emanirana na tri licnosti......mada nisam bas najbolje upoznat sa njegovom teologijom.....

[Volim_Sina_Bozjeg]

Син рађањем добија суштину. Исте је суштине као и Отац јер је рођен од Оца. Све ово, то треба стално наглашавати, одвија се на вечном плану, да не бисмо пали у аријанство да је "било када није било Сина".

 

Da da bas pazim na to, zato i kazem meni je recimo shvatljivo kad Oca ne gledam kao davaoca vec da se sva sushtina Oca radja u Sinu *sa Sinom*(bukvalno sva sushtina). Tu onda nema nikakve vremenske distance izmedju Oca i Sina.