Пет заблуда о раду на црно

[Млађони]

http://predragrajsic.blogspot.ca/2013/02/pet-zabluda-o-radu-na-crno.html

 

 

Pet zabluda o radu "na crno"

 

1. Ako radnici odbiju da rade "na crno", poslodavac neće imati drugog izbora nego da ih zaposli legalno.

Jako je važno ovom pitanju prići hladne glave. Postoji ekonomska teorija iza rada "na crno" i očigledno je da mnogi koji su za strogu osudu i kažnjavanje rada "na crno" ne razumiju tu teoriju. I ja sam u Kanadi radio "na crno", a radio sam zato sto sam jedino tako mogao da budem profitabilan tome gazdi. Drugim riječima, moj doprinos profitu firme nije bio dovoljno velik da bi se od njega izdvojila davanja državi. Ako bi morao da plaća sve te dadžbine, gazdi bi bilo bolje da me ni ne zapošljava jer zapošljavajući me samo gubi novac. Dakle, mnogi (možda ne svi, ali mnogi sigurno da) od tih ljudi koji rade "na crno", ne bi ni dobili taj posao ako bi trazili da budu zaposleni legalno. 

Zato je u mnogim slučajevima rad "na crno" najbolja opcija ne samo za tog radnika i poslodavca nego i za ostale građane. Ako taj radnik ne bi radio "na crno", bio bi nezaposlen i onda bi ostali gradjani morali da ga izdržavaju.

2. Rad "na crno" je protivzakonit i zato ga treba oštro osuditi i oštro kažnjavati. 

Činjenica da je nešto protivzakonito ne znači automatski da je to i samo po sebi loše ili nemoralno. Često koristim primjer držanja crnih mačaka u srednjem vijeku da bih ovo ilustrovao. Držanje crnih mačaka je u srednjem vijeku bilo protivzakonito, a sada vidimo sav besmisao tog zakona. Slično tome, recimo da država sada izglasa novi zakon koji od svakog poslodavca zahtijeva da poveća za 25% po radniku izdvajanje u državni budžet. Istog momenta kad se taj zakon izglasa, svi oni koji su zaposleni po starom zakonu postaju "ilegalci". U tom slučaju bi neki poslodavci bili primorani da ili otpuste neke radnike ili da ih zaposle "na crno". Znači, rad "na crno" je način na koji tržiste (i poslodavac i radnik) pokušava da zaobiđe državne namete, a ti državni nameti su rezultat arbitrarnih odluka vlastodržaca. 

3. Rad "na crno" poslodavcu uvijek daje ekstra profit i zato uvijek predstavlja iskoristavanje siromašnih od strane bogatih. 

Ta teorija da rad "na crno" poslodavcu daje ekstra profit je tačna samo u slučaju onih radnika čiji marginalni vrednosni produkat (doprinos profitu firme) je znatno veći od njihove trenutne plate. Za sve ostale, rad "na crno" poslodavcu daje samo dovoljno profita da marginalne radnike (radnike čiji je marginalni vrednosni produkat samo malo veci od njihove plate) zadrži na poslu. Legalizovanjem bi ti radnici postali preskupi za poslodavca i on bi morao naći načina da ih se oslobodi.

4. Rad "na crno" uništava legalnu konkurenciju. 

Nije rad "na crno" to što uništava konkurenciju nego propisi. Zašto? Recimo da poslodavac odluči da ne zaposli nekog radnika "na crno" zato što ne želi da "prevari državu". Ako tom poslodavcu nije isplativo da ga zaposli legalno, onda to nije isplativo ni nekom drugom poslodavcu i taj radnik će ići na biro za zapošljavanje ili će biti na teret familiji. Znači, odbijanjem da radnika zaposli "na crno" poslodavac nije pomogao nekome ko bi htio da tog istog radnika zaposli legalno. Samo je dodao još jednu osobu na teret platiša poreza.

5. Naša država je siromašna jer rad "na crno" ne puni državni budžet.

U stvari, ova uzročno-posljedična veza ide u suprotnom smjeru. Rad "na crno" je čest u siromašnim zemljama baš zato što je poštovanje propisa skupo. Za poštovanje svakog novog propisa potrebno je da neko stvori zalihe dobara koje će se utrošiti na poštovanje tog propisa. Propisi su dodatni zahtjevi na račun proizvođača dobara i ti dodatni zahtjevi uvijek podrazumijevaju utrošak sredstava koja neko prije toga mora da proizvede. Dakle, poštovanje raznih državnih nameta je luksuz koji samo bogate ekonomije mogu da si priušte.

 

[Margareta]

Sve je to lepo.

Ali šta je sa radnicima? Nisu prijavljeni, nemaju ,,ni dana radnog staža'' a rade godinama, nemaju penziono ni socijalno osiguranje...

[Млађони]

Sve je to lepo.

Ali šta je sa radnicima? Nisu prijavljeni, nemaju ,,ni dana radnog staža'' a rade godinama, nemaju penziono ni socijalno osiguranje...

 

Смање се намети на рад, и биће пријављени.

 

Оно због чега имамо велики број радника нацрно нису зле газде, него велики намети. Једноствно радници на бело се не исплате, то јест не исплати се радити на бело газда улази у минус, не остварује никакав профит.

 

Дакле, смањити намете.

 

У супротном, радници неће имати ни дана радног стажа, нит пензоно нит соционо нити ће радити годинима... јер их нико неће запслити, осим на црно...

[Млађони]

Иначе најбоље решење је приватно пензионо осигурање у комбинцији са неким соционим. То решење рецимо Саша Радуловић нуди.

Дакле свима нам смање намете, и плаћамо врло ниску цену пензионог осигурања. Због ниске цене и малу пензију имамо гарантовну од државе.Међутим могућност да одвајамо свој новац у приватне пензионе фондове, колико желимо. Мислим да је то супер решење, ко жели већу шензију може већу своту да одваја ко жели мању може одвајати мању своту. 

Наравно институције и процес законски дефинисати, обезбедити итд. 

[Плутон]

Смање се намети на рад, и биће пријављени.

 

Оно због чега имамо велики број радника нацрно нису зле газде, него велики намети. Једноствно радници на бело се не исплате, то јест не исплати се радити на бело газда улази у минус, не остварује никакав профит.

 

Дакле, смањити намете.

 

У супротном, радници неће имати ни дана радног стажа, нит пензоно нит соционо нити ће радити годинима... јер их нико неће запслити, осим на црно...

 

Углавном јесте тако, али има и злих газди, који поред тога што не уплаћују доприносе не исплаћују ни плате (барем не редовно) иако остварују профит довољан за то.

Наравно, у потпуности се слажем да су намети за наше услове превисоки и да би њихово смањивање у великој мери решило проблем рада на црно.

[Млађони]

Углавном јесте тако, али има и злих газди, који поред тога што не уплаћују доприносе не исплаћују ни плате (барем не редовно) иако остварују профит довољан за то.

 

 

 

Тако је међутим већина газда неће да иде на тај непотребни ризик акосу намети мали. Уколико су намети мали ми против тих лоших газди можемо врло ефикасно.

 

Због великих намета радници неће да пријаве доброг газду и доборовљнораде на црно, јер знају ако пријаве да остају без посла.

 

Са друге стране... појава би била временом сведена на минимум са малим наметима.

[Margareta]

Иначе најбоље решење је приватно пензионо осигурање у комбинцији са неким соционим. То решење рецимо Саша Радуловић нуди.

Дакле свима нам смање намете, и плаћамо врло ниску цену пензионог осигурања. Због ниске цене и малу пензију имамо гарантовну од државе.Међутим могућност да одвајамо свој новац у приватне пензионе фондове, колико желимо. Мислим да је то супер решење, ко жели већу шензију може већу своту да одваја ко жели мању може одвајати мању своту. 

Наравно институције и процес законски дефинисати, обезбедити итд. 

 

Kod nas postoji takva stvar, drugar to ima, nisam sigurna koja je banka u pitanju, ali je samo penziono osiguranje.

I to nije nikakvo rešenje, osim- prinudno.

Nikad neću braniti poslodavce koji rade takve stvari. Što ne zaposle lepo celu svoju familiju na crno a prijave radnike? Većina poslodavaca prijavljuje užu i širu familiju bez ikakve obaveze da ovi rade nešto, da bi svi lepo imali penzijice, a radnike ko šiša, nisu njihovi. Za njih nema.

[Плутон]

Тако је међутим већина газда неће да иде на тај непотребни ризик акосу намети мали. Уколико су намети мали ми против тих лоших газди можемо врло ефикасно.

 

Због великих намета радници неће да пријаве доброг газду и доборовљнораде на црно, јер знају ако пријаве да остају без посла.

 

Са друге стране... појава би била временом сведена на минимум са малим наметима.

 

Управо то! Када су мали намети, већина прелази у легалне токове и онда инспекција и казне имају оправдање. Овако, када велики број фирми не плаћа намете то говори више о наметима него о послодавцима, а немогуће је санкционисати толики број компанија. Тренутна ситуација је лоша за све - првенствено за раднике, а затим и за послодавце и на крају за државу.

[Млађони]

 

Nikad neću braniti poslodavce koji rade takve stvari. Što ne zaposle lepo celu svoju familiju na crno a prijave radnike? Većina poslodavaca prijavljuje užu i širu familiju bez ikakve obaveze da ovi rade nešto, da bi svi lepo imali penzijice, a radnike ko šiša, nisu njihovi. Za njih nema.

 

Ево ја сам "послодавац" цел моја фамилија ради на црно. Мајка ми нема посао, ја немам посао. Ни ја ни она нисмо пријављени а "радимо".

Имаш ли неко даље питање за нас "зле послодавце"?  

 

Уопште се не ради о "брањењу газди" одмах си побегла у моралисање уместо да размишљаш о ефикасности. :Р

[Avocado]

 

http://predragrajsic.blogspot.ca/2013/02/pet-zabluda-o-radu-na-crno.html

 

 

Pet zabluda o radu "na crno"

 

 

 

1. Ako radnici odbiju da rade "na crno", poslodavac neće imati drugog izbora nego da ih zaposli legalno.

Jako je važno ovom pitanju prići hladne glave. Postoji ekonomska teorija iza rada "na crno" i očigledno je da mnogi koji su za strogu osudu i kažnjavanje rada "na crno" ne razumiju tu teoriju. I ja sam u Kanadi radio "na crno", a radio sam zato sto sam jedino tako mogao da budem profitabilan tome gazdi. Drugim riječima, moj doprinos profitu firme nije bio dovoljno velik da bi se od njega izdvojila davanja državi. Ako bi morao da plaća sve te dadžbine, gazdi bi bilo bolje da me ni ne zapošljava jer zapošljavajući me samo gubi novac. Dakle, mnogi (možda ne svi, ali mnogi sigurno da) od tih ljudi koji rade "na crno", ne bi ni dobili taj posao ako bi trazili da budu zaposleni legalno. 

Zato je u mnogim slučajevima rad "na crno" najbolja opcija ne samo za tog radnika i poslodavca nego i za ostale građane. Ako taj radnik ne bi radio "na crno", bio bi nezaposlen i onda bi ostali gradjani morali da ga izdržavaju.

 

Da bi postojala slobodna tržišna utakmica u kojoj će zakoni tržišta davati svoj pozitivan efekat, ključna stvar je da isti uslovi važe za sve.

 

Time što poslodavac zapošljava radnika na crno, on stiče nepoštenu prednost u odnosu na poslodavca koji radi zakonito i prijavljuje sve svoje radnike.... to dalje automatski dovodi do loše (netržišne) alokacije resursa.

 

Drugim rečima, ako taj radnik ne bi radio na crno, sposobniji (pošteni) konkurent njegovog poslodavca bi za sebe prigrabio više posla i možda zaposlio tog radnika legalno.

 

Autor teksta inače hronično zanemaruje da output poslodavca nije isti sa ili bez tog radnika.

 

 

2. Rad "na crno" je protivzakonit i zato ga treba oštro osuditi i oštro kažnjavati. 

 

Činjenica da je nešto protivzakonito ne znači automatski da je to i samo po sebi loše ili nemoralno. Često koristim primjer držanja crnih mačaka u srednjem vijeku da bih ovo ilustrovao. Držanje crnih mačaka je u srednjem vijeku bilo protivzakonito, a sada vidimo sav besmisao tog zakona. Slično tome, recimo da država sada izglasa novi zakon koji od svakog poslodavca zahtijeva da poveća za 25% po radniku izdvajanje u državni budžet. Istog momenta kad se taj zakon izglasa, svi oni koji su zaposleni po starom zakonu postaju "ilegalci". U tom slučaju bi neki poslodavci bili primorani da ili otpuste neke radnike ili da ih zaposle "na crno". Znači, rad "na crno" je način na koji tržiste (i poslodavac i radnik) pokušava da zaobiđe državne namete, a ti državni nameti su rezultat arbitrarnih odluka vlastodržaca. 

 

 

 

 

Kakve god da su odluke vlastodržaca, "zaobilaženje" (od strane pojedinaca) državnih nameta koji su predviđeni za sve, je način narušavanja fer tržišne utakmice a ne način na koji tržište reaguje.

 

Ukoliko su odluke vlastodržaca loše za sve, svi imaju mogućnost da se protiv toga zajedno bore štrajkovima, protestima, uskraćivanjem glasa na izborima, i slično... kako bi dobili bolji tretman, koji će biti isti za sve.

 

 

 

3. Rad "na crno" poslodavcu uvijek daje ekstra profit i zato uvijek predstavlja iskoristavanje siromašnih od strane bogatih. 

 

Ta teorija da rad "na crno" poslodavcu daje ekstra profit je tačna samo u slučaju onih radnika čiji marginalni vrednosni produkat (doprinos profitu firme) je znatno veći od njihove trenutne plate. Za sve ostale, rad "na crno" poslodavcu daje samo dovoljno profita da marginalne radnike (radnike čiji je marginalni vrednosni produkat samo malo veci od njihove plate) zadrži na poslu. Legalizovanjem bi ti radnici postali preskupi za poslodavca i on bi morao naći načina da ih se oslobodi.

 

 

 

Opet je nejasno u odnosu na šta/koga autor pravi poređenje. Rad na crno poslodavcu daje ekstra profit u odnosu na konkurenta koji legalno zapošljava svoje radnike. U tom smislu je marginalni vrednosti produkt potpuno irelevantan.

 

 

4. Rad "na crno" uništava legalnu konkurenciju. 

 

Nije rad "na crno" to što uništava konkurenciju nego propisi. Zašto? Recimo da poslodavac odluči da ne zaposli nekog radnika "na crno" zato što ne želi da "prevari državu". Ako tom poslodavcu nije isplativo da ga zaposli legalno, onda to nije isplativo ni nekom drugom poslodavcu i taj radnik će ići na biro za zapošljavanje ili će biti na teret familiji. Znači, odbijanjem da radnika zaposli "na crno" poslodavac nije pomogao nekome ko bi htio da tog istog radnika zaposli legalno. Samo je dodao još jednu osobu na teret platiša poreza.

 

 

 

Budalaština.. i rad na crno i (loši) propisi uništavaju konkurenciju.

 

Tvrdnja da ako jednom poslodavcu nije isplativo da nekog legalno zaposli, onda to nije isplativo ni drugim poslodacima je ne samo non sequitur, nego suprotna svim modernim teorijama ekonomije, pa i onim koje autor navodno zastupa - jer sve te teorije polaze od toga da nije svaki poslodavac podjednako efikasan/konkurentan i da manje efikasni poslodavci i treba da propadnu, kako bi ukupna proizvodnja bila efikasnija i samim tim proizvodi povoljniji kupcima.

 

 

 

5. Naša država je siromašna jer rad "na crno" ne puni državni budžet.

 

U stvari, ova uzročno-posljedična veza ide u suprotnom smjeru. Rad "na crno" je čest u siromašnim zemljama baš zato što je poštovanje propisa skupo. Za poštovanje svakog novog propisa potrebno je da neko stvori zalihe dobara koje će se utrošiti na poštovanje tog propisa. Propisi su dodatni zahtjevi na račun proizvođača dobara i ti dodatni zahtjevi uvijek podrazumijevaju utrošak sredstava koja neko prije toga mora da proizvede. Dakle, poštovanje raznih državnih nameta je luksuz koji samo bogate ekonomije mogu da si priušte.

 

 

 

 

Naša država je siromašna jer privreda i sve ostalo ne počivaju na pravnoj državi već na rođačko-partijskoj povezanosti i protekciji i na ogromnom uticaju politike i države na privredne tokove, što uzrokuje netržišnu alokaciju resursa... u takvoj situaciji dobro povezani nesposobni privrednici lako potisnu i unište sposobne privrednike koji nisu "deo bande" i samim tim resursi idu u pogrešne ruke koje ne umeju da ih iskoriste na najoptimalniji način (u ekonomskom smislu).

 

"(Ne)punjenje državnog budžeta" je tu sporedni problem... i kad su mali nameti imaćeš lošu ekonomiju ako neki moraju da ih plaćaju a drugi ne moraju.

 

Autor ne daje ni jedan ozbiljan argument zašto navedana uzročno-posledična veza ide u suprotnom smeru. Tvrdnja da poštovanje propisa zahteva "utrošak sredstava koja neko prije toga mora da proizvede" je netačna. Dažbine su trošak trenutne proizvodnje, samo uvećavaju trošak/cenu onoga što se trenutno proizvodi i ne zahtevaju nikakvu rezervu, bogatstvo i slično.

 

Postoje i bogate i siromašne zemlje u kojima se propisi poštuju i nepoštuju. Saudijska Arabija je lep primer bogate zemlje u kojoj je žestoko prisutan rad na crno ali ta zemlja je i imala ogromne preduslove da se obogati kakav god joj je pravni sistem. Možemo samo da pretpostavimo da li bi bila još bogatija da je pravno uređenija.

 

Postoji i gomila zemalja sa malim nametima, koje su siromašne i u kojima se propisi ne poštuju.

[Млађони]

Da bi postojala slobodna tržišna utakmica u kojoj će zakoni tržišta davati svoj pozitivan efekat, ključna stvar je da isti uslovi važe za sve.

Time što poslodavac zapošljava radnika na crno, on stiče nepoštenu prednost u odnosu na poslodavca koji radi zakonito i prijavljuje sve svoje radnike.... to dalje automatski dovodi do loše (netržišne) alokacije resursa.

Drugim rečima, ako taj radnik ne bi radio na crno, sposobniji (pošteni) konkurent njegovog poslodavca bi za sebe prigrabio više posla i možda zaposlio tog radnika legalno.

 

 

 

А које све мане стиче послодавац који запошљва радника на црно? (претпостављмо да тај радник не жели да ради на црно, да газда може да му плати пензионо)?

Хајд да видимо

1. Има мање задовољног радника, самим тим мање ефикасног.

2. Има већи ризик да га радник пријави Самим тим може имати штету у виду казне. На слободном тржишту где су намети рационални, и где газде могу то плаћати, ризик од хватање је много већи. Да ли би ти као послдавац ризиковао? У којим ситуацијама би ризиковао у којима не би.

То су две мане "злоупотребе" неплаћања пореза, када можеш а нећеш. На либеларном тржишту. Мораш их укључити у једначину. 

 

Kakve god da su odluke vlastodržaca, "zaobilaženje" (od strane pojedinih) državnih nameta koji su predviđeni za sve, je način narušavanja fer tržišne utakmice a ne način na koji tržište reaguje.

 

 

Као што рекох наведене су ти две мане (трошка) дакле нису у некој "предности" како ти мислиш само зато што имају малу уштеду на раднику. ЗАборављаш на остале факторе који праве трошак, задовољство и продуктивност радника као и ризик неплаћања пореза и казна која је неизбежна. 

 

У принципу комплетна аргументација ти се базира тако што си само узе чињеницу екстра профита, а игнорисао ове две чињенице. Аутор је економиста, могу га позвати уколико желиш да продискутујеш са њиме. 

 

Autor ne daje ni jedan ozbiljan argument zašto navedana uzročno-posledična veza ide u suprotnom smeru. Tvrdnja da poštovanje propisa zahteva "utrošak sredstava koja neko prije toga mora da proizvede" je netačna. Dažbine su trošak trenutne proizvodnje, samo uvećavaju trošak/cenu onoga što se trenutno proizvodi i ne zahtevaju nikakvu rezervu, bogatstvo i slično.

 

 

ПОзвао сам аутора, надам се да ће он доћи па ће боље то да аргументује од мене.

[Agnostik]

Najvaznije nije reko ako je rad na crno opste prihvaceno od strane drzave i drustva sto bi bio neko lud da prijavi radnike. 

 

Prihodi budzeta bi bili nula, mozda je i to svrha koja covek zastupa. 

 

Ako bi sutra cela siva ekonomija usla u Srbiju u legalu desilo bi se sledece. 

 

Jedan deo poslova bi svakako nestao.

 

Jedan deo bi svakako poskupeo opet los efekat. 

 

Ali pozitivni efekti bi bili veci i moglo bi se i smanjiti poreze. 

[Млађони]

Najvaznije nije reko ako je rad na crno opste prihvaceno od strane drzave i drustva sto bi bio neko lud da prijavi radnike. 

 

 

Ајде овако.. просто питање..

 

Када ће више рада на црно имати..

 

Када је порез на приход 1 %

Када је порез на приход 50 %

Када је порез на приход 100 %

Кадај је порез на приход 200 %

 

Шта ће се десити у ком случају. ПРосто размишљање, волео бих да чујем одговоре.

Тако је најбоље да разумемо комплетну мотивацију запошљавања на црно, корист и штету, и зашто газде у већини случајева запошљвају на црно. 

 

И на крају.... још једно питање..

 

Зашто уопште плаћати пензионо држави, зашто не директно осигуравајућој кући? А држава сам да штити клијентелу куће. 

Зашто радник не може од своје плате издвојити суму коју хоће и платити своје пензионо, већ држава диктира.

Ето то су битне ствари о којима требате размислити да би сте схватили зашто је аутор у праву. 

[Млађони]

п.с. Аутор блгоа је рекао да ће свратити да продискутује.... човек је иначе професор па нема превише времена. 

[Agnostik]

Najmanje rad na crno imaju skandinavske zemlje koji imaju najvece poreze na svetu. 

 

 

Ајде овако.. просто питање..

 

Када ће више рад на црно имати..

 

Када је порез на приход 1 %

Када је порез на приход 50 %

Када је порез на приход 100 %

Кадај је порез на приход 200 %

 

 

Najmanje rad na crno imaju zemlje koje imaju najvece poreze zemlje Svedske. Ali znam da je u danasnjoj ekonomiji tako da lepu teoriju ne sme da rusi ruzna empirija (citiram Nebojsu Katica). 

 

Inace porez od 1 % je za zemlju bez nafte ionako iluzorno. 

 

Ja preferisem sistem Singapura koji je nesto izmedju placas za sebe u jedan drzavni fond koji kupuje akcije. Tako bi i mogli da financiramo iz sopstvenih resursa neke nase uspesnija preduzeca ako bi se jedan deo umesto u penziono u tome uplacivalo. Nazalost nasledili smo sistem koji sad imamo nisam ni ja branitelj njega.