Евхаристијски утопизам - Pijte iz nje svi vs. džaba ako ne tvorimo Njegovu volju

[JESSY]

http://www.youtube.c...e&v=Z88awf41FOE

da se podsetimo klipa koji je uradila Zorica

ово је Зоки предивно урадила...то је то...

[И.стојковић]

http://www.youtube.c...e&v=Z88awf41FOE

da se podsetimo klipa koji je uradila Zorica

Е то је то што покушах да напишем још на првим страницама ...1:53 !!!!!!!!!

Покајање о којима зубе иступисмо и тастатуре оголисмо, на које нас још пре 2012 година позва Св.Јован Крситељ Господњи,није ридање, падање у несвест, ударање песницама у груди, већ процес који иако траје до краја живота, сваким својим елементом открива нову сопствену лепоту и врлину, али осведочену у очима других. Тада почињемо и да осећамо Царство небеско у нама, али и у нашем окружењу.....

[zlata]

то је тачно Злато, али треба стићи до те слободеи одсуства страха...увек имаш дилему...

Mozda je to surovo..a mozda je i mera..a mozda se ja i tripujem malo... Ipak mislim,da kada covek oseti totalnu nistavost, bez Boga...Ali ne smo teorijski, nego i fizicki i misaono i emotivno i duhovno...na sve moguce nacine...i otkrije samim tim, da je najveci strah jednak ogromanom bolu...mislim da onda moze nekako u potpunosti da ga se resi,dakle posle suocenja..i da nakon toga, samo to odsustvo straha..slavi i velica kao jedan od najlepsih Bozijih darova...

A usponi i padovi slede..naravno..krivulja je srazmerna borbenosti

[Andre Williams]

мали off 301

ипак је ова тема прегазила ону о македонцу и нишлијки

а предвиђање о. Ивана се није обистинило

[И.стојковић]

Mozda je to surovo..a mozda je i mera..a mozda se ja i tripujem malo... Ipak mislim,da kada covek oseti totalnu nistavost, bez Boga...Ali ne smo teorijski, nego i fizicki i misaono i emotivno i duhovno...na sve moguce nacine...i otkrije samim tim, da je najveci strah jednak ogromanom bolu...mislim da onda moze nekako u potpunosti da ga se resi,dakle posle suocenja..i da nakon toga, samo to odsustvo straha..slavi i velica kao jedan od najlepsih Bozijih darova...

A usponi i padovi slede..naravno..krivulja je srazmerna borbenosti

Амин!

[angst]

Или Шмеман, тј. евхаристијска визија живота?

Definitivno Šmeman...

[w.a.mozart]

Mislim da je vrlo bitna misao ovde iznesena- da je život merilo crkvenosti jer znam da nas u crkvi ima koji razmišljamo obrnuto što je tek patologija jer takvi likovi pljuju po novotarcima i brane crkvu i popove,monahe po internetu a privatno ... neću da završim rečenicu jer i ne znam sve varijacije na temu ali definitivno je najveća patologija u svemu tome što se crkvenost ovde shvata kao jedan DEO ili čak delić života...

[Лазар Нешић]

Definitivno Šmeman...

Mislim da je vrlo bitna misao ovde iznesena- da je život merilo crkvenosti jer znam da nas u crkvi ima koji razmiŠljamo obrnuto Što je tek patologija jer takvi likovi pljuju po novotarcima i brane crkvu i popove,monahe po internetu a privatno ... neću da zavrŠim rečenicu jer i ne znam sve varijacije na temu ali definitivno je najveća patologija u svemu tome Što se crkvenost ovde shvata kao jedan DEO ili čak delić života...

[Милан Меденица :)]

данас је празник светих Ермил и Стратоник, београдски мученици Христа ради

БЕСЕДА

о Царству Божјем, које је унутра

Царство Божје је унутра у вама (Лк. 17, 21)

Све што је Божје, носи печат бесмртности. И Царство Божје — царство је бесмртно. Ако желимо, дакле, да дишемо ваздух бесмртности, морамо ући унутра у себе, у срце своје, у Царство Божје. Изван нас је ваздух времена, ваздух пролазности и трулежи, у коме душа тешко дише. Царство природно — царство је чулно, отуда царство туђине у сравњењу са душом нашом, која представља унутрашње царство наше. Зашто људи воле да се баве дуго, дуто у туђини? Зашто ретко и нерадо улазе у своју сопствену кућу? Кад год мислимо на све, ми мислимо о туђини. Кад год се разговарамо о чулном свету, ми се разговарамо у туђини. Живећи по чулима, ми личимо на човека који цео дан јури по туђим кућама, а само увече се враћа својој кући на спавање. И тако будноћу своју ми посвећујемо смрти, а спавање бесмртности! Ми долазимо к себи, враћамо се у себе само у сну! Но и наш сан сања нашу јаву, тј. и кад смо у својој кући у бесвесном стању, ми сањамо туђе куће: наши снови чулни су, јер је наша јава чулна. И тако ми смо у туђини, и туђи и на јави и у сну. Непрестано ми смо ван себе. А Господ хоће да нас врати у нас саме, у дом свој и домовину своју. За нас је Царство Божје унутра у нама: ван нас је туђина. Да бисмо избегли из туђине и нашли прави дом свој, у коме се сретамо непосредно с Богом, ми морамо ући у себе, у срце своје. Ту је Цар, и ту је царство.

О Господе и Царе ангела и светитеља, покажи нам богатство и сјај царства Твог унутра у нама. Да бисмо заволели царство Твоје више него што волимо чулну туђину, царство променљивости и пролазности. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[angst]

[w.a.mozart]

Потом се треба причешћивати Божанственим Светињама,пошто од игумана узмете опроштај.Јер не приличи ником од вас да се причешћује без бојазни и без расуђивања.Нити се причешћивати свагда(сваког дана).Хтели бисмо се много (стално) причешћивати Божанственим светињама.Јер много значи причешћивати се животом.Као што рече и Сам Христос:,,Који једе Тело Моје и пије Крв Моју,у Мени борави и Ја у њему'' (Јн.6,56)

https://www.pouke.org/forum/topic/7441-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d1%81%d0%b0%d0%b2%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%be-%d1%87%d0%b5%d1%81%d1%82%d0%be%d0%bc-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b5%d1%88%d1%9b%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d1%83/page__view__findpost__p__219429

[w.a.mozart]

od sister valentine,iz knjige vasilija Гондикакиса, igumana manastira Iveron"Света Литургија Откривење Нове Твари",

"Црква оставља верника слободног да осети Христа где ходи унутра у њему.Оставља га да доживи страх на мору овога века.Да га притисне одговорност,да га скрши.Да завапи ка Господу:"Учитељу,изгибосмо!" и да Га гледа у ноћи овога света где ходи поврх воде,Себе ради и ради целе Цркве.И да слуша где му говори Господ:"Ја сам,не бој се!"

*********************************

[Sinergija]

Браво за тему.

Драго ми је да је неко регистровао ову немилу појаву,да не кажем распрострањену бољку, од које смо рекла бих сви макар на кратко боловали.

Чист је промашај ако се хришћанин не труди да му читав живот буде литургија.

Цео дан сваки дан.

Да приносимо род достојан покајања.

[w.a.mozart]

Хтели бисмо се много (стално) причешћивати Божанственим светињама.Јер много значи причешћивати се животом.Као што рече и Сам Христос:,,Који једе Тело Моје и пије Крв Моју,у Мени борави и Ја у њему'' (Јн.6,56)

https://www.pouke.org...post__p__219429

potpuno sam pobrkao stvari... ovde je sveti Sava govorio o tome da se pričešćujemo životom tj. izvorom života-Hristom a ja utripovao da je u stvari ukazao na evharistijski utopizam (LOL) pa je hteo reći da se često pričešćuje onaj ko se pričešćuje životom-u smislu svakodnevnog života tj. ako projavljuje Hrista i u najmanjim stvarima u svakodnevnici (a i u većim)

a možda je i na to mislio,a...

[Лазар Нешић]

potpuno sam pobrkao stvari... ovde je sveti Sava govorio o tome da se pričešćujemo životom tj. izvorom života-Hristom a ja utripovao da je u stvari ukazao na evharistijski utopizam (LOL) pa je hteo reći da se često pričešćuje onaj ko se pričešćuje životom-u smislu svakodnevnog života tj. ako projavljuje Hrista i u najmanjim stvarima u svakodnevnici (a i u većim)

a možda je i na to mislio,a...

Па, има смисла! Може и једно и друго, истовремено.