Ваше реакције у различитим животним ситуацијама...

[Снежана]

Izgubila sam mnoge borbe.

I nije mi žao.

Jer i porazi su deo života.

Svaku pobedu znala sam da proslavim.

Svaki poraz – sa suzama da ispratim.

Valjda to tako obično biva.

Ali ipak, kada sve stavim na papir,

nisam ja ništa srećnija i ništa pametnija

nego što sam juče bila.

Samo sam nekako više oguglala na udarce, na uvrede.

Sve lakše podnesem, sve brže prebrodim.

Život me je mučio, život me naučio.

Ali i dalje kroz taj isti ŽIVOT idem s osmehom.

I NERVIRAM SVOJE NEPRIJATELJE

I USREĆUJEM SVOJE PRIJATELJE…

…jer jako dobro ZNAM da i

PORAZI SU POBEDE!!!

http://www.zenskisvet.com/blog/amandica/

П то ти ја причам све време 301

[Снежана]

Витална нека БАБА, пада, устаје, брише прашину задњицом, вози...

Па синко баба је у тренингу...дугогодишњем...

[JESSY]

Nažalost, moramo priznati da živimo u lošem vremenu, da živimo u vremenu u kojem postoji puno patnje, žalosti i tuge za svojim voljenima. Mnogo je dece koja ostaju bez detinjstva, bez onoga što im najviše treba...Na njihovim srcima ostaje večni ožiljak.. Čemu oni da se nadaju? Čemu da se raduju? Čini mi se da su neki ljudi surovi, da ne razumeju one koji su ostali bez svojih najdražih. Oni ne shvataju tu bol za izgubljenom majkom, ocem... Takvi ljudi koji imaju celu porodicu tu, na okupu, imaju sasvim drugačije mišljenje o životu i o današnjem vremenu. U očima takvih ljudi pronalazim ponekad mržnju i zlobu. Ne znam zbog čega je to tako, ali znam da oni nisu preživeli nikakvu traumu u svom životu, za razliku od onih koji su nekog dragog zauvek izgubili. Ja u takvim ljudima pronalazim tugu, pronalazim čežnju, možda pronalazim sebe. U očima tih osoba mogu naići samo na želju za pogledom i dodirom najmilije osobe. U njihovim srcima nema mesta za mržnju.. Ima mesta za ljubav, čežnju za malo pažnje, malo utehe, za ruku prijateljstva, čežnju za lepu reč u svakom trenutku.. Ja znam kako je njima, znam kako osećaju i šta se nalazi u njihovim srcima.. Znam sve to, jer sam i ja nažalost izgubila osobu koju sam beskrajno volela i koju ću uvek voleti. Izgubila sam svoju majku kada sam imala petnaest godina. Od tada je prošlo skoro tri godine, a moj bol je još uvek jak, još uvek mi nedostaje i jako mi je potrebna. Bilo bi mi dovoljno da bar ponekad mogu da je zagrlim, poljubim, da joj kažem koliko je volim, da vidim njen osmeh... To mogu samo u svojim snovima. Zbog toga shvatam i potpuno razumem kako se osećaju deca bez roditelja, deca kojoj je potrebna majčinska ljubav i pažnja.

 

http://www.zenskisvet.com/blog/amandica/

[Снежана]

Nažalost, moramo priznati da živimo u lošem vremenu, da živimo u vremenu u kojem postoji puno patnje, žalosti i tuge za svojim voljenima. Mnogo je dece koja ostaju bez detinjstva, bez onoga što im najviše treba...Na njihovim srcima ostaje večni ožiljak.. Čemu oni da se nadaju? Čemu da se raduju? Čini mi se da su neki ljudi surovi, da ne razumeju one koji su ostali bez svojih najdražih. Oni ne shvataju tu bol za izgubljenom majkom, ocem... Takvi ljudi koji imaju celu porodicu tu, na okupu, imaju sasvim drugačije mišljenje o životu i o današnjem vremenu. U očima takvih ljudi pronalazim ponekad mržnju i zlobu. Ne znam zbog čega je to tako, ali znam da oni nisu preživeli nikakvu traumu u svom životu, za razliku od onih koji su nekog dragog zauvek izgubili. Ja u takvim ljudima pronalazim tugu, pronalazim čežnju, možda pronalazim sebe. U očima tih osoba mogu naići samo na želju za pogledom i dodirom najmilije osobe. U njihovim srcima nema mesta za mržnju.. Ima mesta za ljubav, čežnju za malo pažnje, malo utehe, za ruku prijateljstva, čežnju za lepu reč u svakom trenutku.. Ja znam kako je njima, znam kako osećaju i šta se nalazi u njihovim srcima.. Znam sve to, jer sam i ja nažalost izgubila osobu koju sam beskrajno volela i koju ću uvek voleti. Izgubila sam svoju majku kada sam imala petnaest godina. Od tada je prošlo skoro tri godine, a moj bol je još uvek jak, još uvek mi nedostaje i jako mi je potrebna. Bilo bi mi dovoljno da bar ponekad mogu da je zagrlim, poljubim, da joj kažem koliko je volim, da vidim njen osmeh... To mogu samo u svojim snovima. Zbog toga shvatam i potpuno razumem kako se osećaju deca bez roditelja, deca kojoj je potrebna majčinska ljubav i pažnja.

 

http://www.zenskisvet.com/blog/amandica/

Млада си душо....Како оно беше: "Лепота је у оку посматрача"... На жалост и ја сам видела доста тужних, несрећних остављених људи који постану огорчени, злобни, љубоморни, зли, затровани својим болом...Лична патња, бол и губитак нису услов да неко постане добар и осећајан.

[JESSY]

Kada je u pitanju gubitak drage osobe, tada se prvo pravim jaka, a onda placem, a u medjuvremenu ubedim sebe da je to Bozija volja, da je tako moralo da bude, citam knjige iz crkve i verujem da je osoba na boljem mestu i da cemo se opet sresti!Da prosto sve sto se rodi-umire, nestaje, da je to biologija..a da Bog odlucuje do kada smo potrebni na ovoj Zemlji-dolini suza, zahvaljujem se Bogu sto mi je dao tu osobu da i toliko uzivam sa njom, cuvam je u srcu, secam se lepih stvari, palim svece, posecujem groblje..a onda ide navika i na kraju vreme ucini svoje, zivot ide dalje, dodju druge preokupacije, problmi i tuga bledi..mada je ona uvek tu, ali u drugacjem obliku.Opet se svodi na isto-pomiris se sa cinjenicom.
Naravno, svako ima svoje nacine da se nosi sa tugom jedni pricaju o tome, drugi ne, jedni pisu, drugi putuju, kupuju, jedu, spremaju, sade svece, menjaju grad, stan, namestaj, frizuru, kupuju kucne ljubimce, nadju hobi...Sve je to individualno.Nadam se da sam pomogla time sto sam napisala kako ja lecim tugu, a poenta je da sve leci nase prihvatanje same tuzne cinjenice a za to je potrebno vreme koje svako od nas trosi na svoj nacin.

 

http://www.gradnis.net/psihologija/kako-lecite-tugu-t13469/20/

[Ljubičasta]

БОГ НАМ ШАЉЕ ТУГУ РАДИ НАШЕГА СПАСЕЊА
 

 

 

Замисли да ти Господ говори: "На неко време те лиших благодатног дара у којем
си очекивао да твој ум нађе испуњење и тако пронађе мир. Да би то постигао, дао
сам ти неки други дар. Међутим, ти још увек мислиш на оно што је одузето, не
запажајући шта ти је уместо тога дато. Зато си тужан, болестан и падаш у
униније. Ипак, драго ми је што сам допустио да те нападне дух туге. Учиних то за
твоје добро. Мој циљ није да те уништим, већ да те спасем, јер си ти Мој син."

 

 

свети Јован Карпатски
Списи намењени монасима Индије

 

свети Јован Карпатски
Списи намењени монасима Индије

 

 

[JESSY]

ИСТРПИ ДО КРАЈА И БОРИ СЕ!

Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу; Ти се, дакле, злопати каодобар војник Исуса Христа. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи.

 

Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу.свети Павле (+ 67) 2. Тим. 2, 1, 3-5

 

[Ljubičasta]

Danas sam opet pala i klonula duhom,cijeli dan imam osjecaj bezvoljnosti...ne mogu cak ni u sebi da izgovorim Isusovu molitvu i sad sam usla na blog manastira Glogovac ,citam neke testove i slusam pojanje u pozadini i samo su suze krenule,i ne mogu da se zaustavim.

Gospode Isuse Hriste,Sine Boziji,pomiluj me gresnu...Pomiluj i usliši.

[JESSY]

Danas sam opet pala i klonula duhom,cijeli dan imam osjecaj bezvoljnosti...ne mogu cak ni u sebi da izgovorim Isusovu molitvu i sad sam usla na blog manastira Glogovac ,citam neke testove i slusam pojanje u pozadini i samo su suze krenule,i ne mogu da se zaustavim.

Gospode Isuse Hriste,Sine Boziji,pomiluj me gresnu...Pomiluj i usliši.

не дај се Сањче....ту смо ми са молитвама....па макар цела чета демона навалила на нас.... grouphug1

[Ljubičasta]

Hvala JESSY srcee  ...ŽRU je postalo moje omiljeno mjesto na kojem se osnažujem i punim pozitivnim mislima.

[Милош*]

Danas sam opet pala i klonula duhom,cijeli dan imam osjecaj bezvoljnosti...ne mogu cak ni u sebi da izgovorim Isusovu molitvu i sad sam usla na blog manastira Glogovac ,citam neke testove i slusam pojanje u pozadini i samo su suze krenule,i ne mogu da se zaustavim.

Gospode Isuse Hriste,Sine Boziji,pomiluj me gresnu...Pomiluj i usliši.

Ne daj se Sanja,proci ce,cesto poslije isplakanih suza bude lakse

[Димитриј Славов]

        sa velikom koncentraciju sam procitao sve vase komentare i uglavnom sam zadovoljan vasih razmisljanja..........no ja bi pitao onu gospodzu sto govori

za smrt voljene osobe............dali zna za sta prica???? Ako ne zna nek negovori procitane teorije od nekog.......Ja sam izgibio sina jedinca pre 4.5godine na njegovih 18.5godine i osvestio se pre neki mesec............lako je pricati i O Jovu i dr ali tesko je sve to doziveti na sopstvenoj kozi..........i moj savet je samo cvrsta nekolebljiva vera u Boga i carstvo nebesko moze nekako da zaleci taj Bol

[JESSY]

samo cvrsta nekolebljiva vera u Boga i carstvo nebesko moze nekako da zaleci taj Bol

 

да, баш тако....

[Ljubičasta]

Po meni jedan od najboljih savjeta kako se nositi sa tugom,gubicima i porazima je dao Balašević:

 

 

"Sa Tugom jednostavno treba umeti.Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama,samo se uporno moras praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići ,iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola.I pazi,pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu.I onda si gotov.Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija.I nikad te neće zaobići."

 

Jedan od onih života

Đorđe Balašević

[JESSY]

”Sutra imam bitan razgovor za posao, pomoli se za mene!”

-”Hoću, evo vec ti šaljem puno pozitivne energije.”

Šta znači tačno, pomoliti se za nekoga ili mu poslati pozitivne
energije? Do koje granice ja mogu da utičem na sreću, ozdravljenje ili
uspeh nekog meni dragog?

Kratak odgovor je: Moja pomoć je samo onoliko moćna, koliko ta osoba dozvoljava.

Ovaj uvid menja sve odnose, od braka, preko deteta, roditelja….

 

Dakle, pre nego što nekome svojim mislima pomažeš, seti se, da ništa
zapravo od tebe ne zavisi u životu te osobe. Isto tako niko ne može da
se umesa u tvoj život ako ga ti ne pustiš.

A kad misliš sebi dobro, ubraćeš ne samo plodove svojih misli, već
svih osoba koje su ti ikada dobro mislile…tvoje majke, oca, sestre,
brata, bake, deke, muža, žene, ….