Осмишљавање забране абортуса

[Zayron]

Edit:

Potreba za materijalno komfrenim komfornim, bogatijim

(udobnim, bezproblemovim) životom je tu ta presudna!

 

Dodatak.

Samo u slučaju abortusa to je plaćeno tek započetim nevinim ljudskim životima za razliku

od himenoplastike koja se tiče samo te buduće mlade i njenog budućeg mladenca, muža.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Не мора да значи. Абортус у случају када је живот мајке угрожен се оправдава самом чињеницом да је њен живот, у објективном смислу, угрожен. Са друге стране, ако је жена силована па остала трудна, а не постоје никакве здравствене компликације, онда њен живот није угрожен, у објективном смислу. Једина штета која је настала јесте она психолошка ( узимајући да је такав случај ), али опет, сам живот мајке није угрожен. За психички и душевни бол није оправдано убити другога, али се другачије гледа када је у питању одбрана голог живота

 

осврнућу се на две ствари

 

Прво,што се тиче психичког бола препустио би то лекарима који се тиме баве. (силују је десеторица и тражи се од жене да прихвати одмах све то спортски,за мене је то саучесништво у могућем самоубиству и то са све плодом који носи. 

 

Друго ако неко теби на силу угура зачетак живота,без твоје слободне воље а ти немаш права одмах да прекинеш тај процес,је по мени невероватна неправда и са мојим досадашњим знањем силовање се и даље наставља,овога пута бесповратно.

 

Како објашњаваш, то што је Богомајка јасно изразила свој пристанак слободном вољом и постала учесник невероватног зачећа, Онога који и не мора тражити пристанак. Случајно се говори о зачећу који је био Богоугодан јер је тражио и пристанак деве Марије? Мени то није случајно него јасно као бели дан да за добар род мора постојати слобода.Христос се није родио а да никога није питао за то.

 

Где нисам јасан? Можда што не волим плодове које доноси насиље?  А можда да будем још радикалнији? Живот мора имати пристанак,не може се насиљем долазити до живота. И Бог је питао Марију да се НАЈСВЕТИЈИ роди са пристанком.

 

Зашто занемарујете слободну вољу? Па ако је нема онда је и сама силована жена мртва и убијена пре своје телесне смрти. Пристанак тражим а не живот по сваку цену. Христос није стварао живот из пуког стварања и на силу, него ради љубави и слободе. Живот мора имати слободу и потпуни пристанак оне мајке кроз коју живот и долази.

 

Силовањем је неко угурао и на силу започео процес,то може и мора да се прекине како не би слобода и љубав остали усмрћени.

 

Христова жртва је била добровољна. Силовање то није. Чему живот ради живота ако није слободном вољом зачет. Силовањем мајка ништа своје није дала у том зачећу,већ је то обавила природа. Каква је то природа? Ел да да није Богоугодна? Понављам по стоти пут,мајка ништа своје није дала том зачећу и могу мирне душе да кажем , да то није њен плод,па га не треба таквог ни гајити.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Gradjanski zakon je potreban radi svih i sluzi dobrobiti svih; individualna savjest na koju utice neka ideja ili institucija je ipak stvar individualne savjesti.

Сасвим је довољно и Црквени.

[Augustinus]

Нико не занемарује слободну вољу. као што рекох ствар није ни мало једноставна. Ако неко врши насиље над једном особом (десеторица силују једну жену), онда ad hoc даје за право да та жена изврши насиље над нерођеним дететом, које јесте плод насиља, а не љубави. Онда нужно повлачи, где је ту слободна воља детета за животом? Ко је њему ускратио право на слободу? Оно хоће да живи! Тим поступком, циљ оправдава средство - и ту се отвара пандорина кутија. Жена је психички уништена, након насиља. Није пристала на однос, али се мимо њене воље зачео живот!!! Имамо сад две ставке: прво - ЗЛО (насилништво над женом), и друго: Плод насилништва (дете, нови живот). Зло је већ учињено, и оно се не може избрисати. Шта човек може даље да уради? Да начини друго зло под оправдавањем првим. Резултат; Два зла, нема живота. Или, да пригрли љубав, и супротну злу, подари живот! Зло је побеђено животом. Христос умире на крсту, наступа смрт - крај човекове природе - али из љубави својим страдањем Господ рађа ЖИВОТ - вечни са Њим. Смрт је побеђена. Мислиш, да је било лако узети грехе целог света!!! И поред свега учињеног, висити на крсту и на сво пљување даривати остале вечним животом...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Нико не занемарује слободну вољу. као што рекох ствар није ни мало једноставна. Ако неко врши насиље над једном особом (десеторица силују једну жену), онда ad hoc даје за право да та жена изврши насиље над нерођеним дететом, које јесте плод насиља, а не љубави. Онда нужно повлачи, где је ту слободна воља детета за животом? Ко је њему ускратио право на слободу? Оно хоће да живи! Тим поступком, циљ оправдава средство - и ту се отвара пандорина кутија. Жена је психички уништена, након насиља. Није пристала на однос, али се мимо њене воље зачео живот!!! Имамо сад две ставке: прво - ЗЛО (насилништво над женом), и друго: Плод насилништва (дете, нови живот). Зло је већ учињено, и оно се не може избрисати. Шта човек може даље да уради? Да начини друго зло под оправдавањем првим. Резултат; Два зла, нема живота. Или, да пригрли љубав, и супротну злу, подари живот! Зло је побеђено животом. Христос умире на крсту, наступа смрт - крај човекове природе - али из љубави својим страдањем Господ рађа ЖИВОТ - вечни са Њим. Смрт је побеђена. Мислиш, да је било лако узети грехе целог света!!! И поред свега учињеног, висити на крсту и на сво пљување даривати остале вечним животом...

Где наћи код Бога зачеће живота силом и очување истог само ради пуког живота. Обратите пажњу на коју указујем зачеће а не дете. Мајка са тим зачећем нема ништа. То зачеће није њено а плашим се ни Христово.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Или, да пригрли љубав, и супротну злу, подари живот

 

Нек живот подари онај који га је зачео, силована мајка стварно нема никакве везе са таквим зачећем. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Девица Марија је слушкиња а силована мајка роб. Живот мора за све бити исти. И ако Бог тражи слободну вољу и у добру онда је сигурно тражи и у злу. Силована мајка није дала пристанак,Богомајка јесте. Зашто овде не важе иста правила?

[Augustinus]

Девица Марија је слушкиња а силована мајка роб. Живот мора за све бити исти. И ако Бог тражи слободну вољу и у добру онда је сигурно тражи и у злу. Силована мајка није дала пристанак,Богомајка јесте. Зашто овде не важе иста правила?

 

Ако искључимо љубав, онда силована мајка јесте роб. Рецимо да је мајка Афолфа Хитлера знала шта ће њен тек зачети фетус бити!? Требала је да абортира и спаси пола човечанства. Али како? Тај плод (живот) то није начино - склонити га зато што ће начинити - с'којим правом! Онда треба све осудити само због намере, иако нема злочина! Ко је први без греха нека баци камен - рече Господ. Заиста, ко је без греха!!! Друга ситуација. Душевни болесник - све око себе види као претњу, не може да се уклопи у живот, преживљава донекле са лековима, он то више не може - дигне руку на себе - оправдано, јер га је живот силовао. Дете, аутистично, нема контакте са спољним светом, нема комуникације.... пуки живот - беспотребан. Целебрарна парализа - 100% ометеност у развоју, човек биља - само животне функције - зашто? Нема потребе - треба прекинути! И други низ... Није само силовање насилништво над ЖИВОТОМ, и болест, ма била физичка или псхичка је насилништво над животом и антиживот. Зар то све треба прекинути само зато што је ЗЛО узрок свему!? Ко би онда имао право да буде мерило свега тога? Човек? Па зар он није продукт таквог живота, или боље речено антиживота? Зар је човеково да мери и сече? Зло је учињено, али из пепала смрти рађа се феникс - живот испуњен љубављу. Да ли је то лако за силовању жену! Не, то је пакао... бол, хаос, растројство..... Али, из уништења рађа се клица наде, да је тај живот пригрли, и да је обгрли љубављу! Шта ћемо са аутизмом и целебралном парализом? Где ће се ту родити живот!? Они су само биљке, по нашим мерлима - да их прекинемо, јер нећемо само пуки живот!? Хајде да начинимо човека по ЛИКУ своме.... сви су СВЕТИ у Господу, јер је Бог Бог живих а не мртвих. И ко има власт над животом, осим онога који Га је подарио!!??? Човек? Он не дарује живот, већ га узима...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Не може се ништа трпати на силу у људско тело а да при том има узвишенији циљ.

 

Човек је тајна,човек не ствара самога себе. Немогу да сажваћем да на свет долази неко узвишен а пре тога је на силу убачен у мајчино тело.

 

Болести које сте навели нису плод насилништва, а како стари кажу, болест ти је дете дата како би те посетио Бог. И заиста посети Бог страдалника и превија му ране,па макар он био за нас биљка.

 

Никад у свом животу нисам чуо, да је силована жена добила какву такву сатисфакцију илити један Богоугодан мир,што је родила дете из тог страшног злочина за њу. Зар то није доказ да живот само ради живота није Богоугодан?

 

Понављам, Бог није стваралац ради аплауза и пуког стваралаштва, Бог је сва нас стварио из Његове Апсолутне Љубави и сваки процес зачећа ван те Љубави нема оправдање узвишености живота.

 

Сила и присила,злочин, те ствари немају плодове нити их можемо само због пуког живота прекрстити и водити под узвишеност зачећа новог људског живота.

 

Не може се живот силовати и говорити да је свет и Богоугодан.

 

Нема убиства ако жена прекине насилно зачеће.

[Paradoksologija]

Ponoviću ovde još jednom svoj stav:

 

Mislim da je hrišćanski pristup abortusu, kao i mnogo čemu drugom, da se trudimo da saosećamo, podržimo, pomognemo, inspirišemo idealom potpune pokornosti Božijoj volji i saradnje sa stvaranjem.

 

A ne da zabranjujemo i pretimo zakonskim kaznama.

 

Jedna Romkinja koja prosi ispred naše crkve ima osmoro dece. Koliko je preklapanje između onih koji bi zakonski zabranili abortus i onih koji bi njoj zdušno pomogli, dali odeću za decu, dali nešto novca, ničim je ne osudili?

 

Moje iskustvo govori da često želja za kažnjavanjem žena koje abortiraju ide u paketu sa nedostatkom želje da se pomogne ženama koje rađaju i njihovoj rođenoj deci. To je jedan moral zasnovan na nedostatku empatije, a ne hrišćanski moral.

 

Kako bi bilo kada bismo, umesto da se zalažemo za to da država uloži novac u istraživanje sumnjivih spontanih pobačaja i sumnjivih medicinski opravdanih abortusa (bogatiji i oni sa vezama će, kao i u slučaju svega ostalog, umeti da se snađu) i u zatvorske kazne i u socijalno zbrinjavanje prethodno rođene dece dok su im majke u zatvoru - kako bi bilo da umesto toga uložimo novac u centre za krizne trudnoće, gde bi se ženama pomagalo na razne načine? Gde bi radili psiholozi, socijalni radnici, gde bi se pružilo i prenoćište devojkama i ženama koje se plaše članova svoje porodice?

 

Tu bi lepo Crkva mogla da se uključi i sama osnuje takve centre. Pa onda, da uložimo u solidarna zabavišta - mnoge žene ne mogu da stave dete u jaslice/vrtić jer rade na crno ili su nezaposlene pa traže posao. Kako bi bilo da pri svakoj parohiji, u parohijskom domu, ima po jedan vrtić gde nekoliko nezaposlenih roditelja čuva svu decu iz siromašnih porodica koje se jave - na smenu - dok drugi rade ili traže posao? Da donosimo staru opremu i odeću za bebe i decu? Da pokažemo da nam je stalo do te dece, i rođene i nerođene?

 

Zašto uvek na prvu loptu priča o zakonskoj zabrani?

 

A ja čak verujem da bi stvarno trebalo i dete začeto silovanjem roditi. Samo ne verujem da na to treba žene zakonski primoravati.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ponoviću ovde još jednom svoj stav:

 

Mislim da je hrišćanski pristup abortusu, kao i mnogo čemu drugom, da se trudimo da saosećamo, podržimo, pomognemo, inspirišemo idealom potpune pokornosti Božijoj volji i saradnje sa stvaranjem.

 

A ne da zabranjujemo i pretimo zakonskim kaznama.

 

Jedna Romkinja koja prosi ispred naše crkve ima osmoro dece. Koliko je preklapanje između onih koji bi zakonski zabranili abortus i onih koji bi njoj zdušno pomogli, dali odeću za decu, dali nešto novca, ničim je ne osudili?

 

Moje iskustvo govori da često želja za kažnjavanjem žena koje abortiraju ide u paketu sa nedostatkom želje da se pomogne ženama koje rađaju i njihovoj rođenoj deci. To je jedan moral zasnovan na nedostatku empatije, a ne hrišćanski moral.

 

Kako bi bilo kada bismo, umesto da se zalažemo za to da država uloži novac u istraživanje sumnjivih spontanih pobačaja i sumnjivih medicinski opravdanih abortusa (bogatiji i oni sa vezama će, kao i u slučaju svega ostalog, umeti da se snađu) i u zatvorske kazne i u socijalno zbrinjavanje prethodno rođene dece dok su im majke u zatvoru - kako bi bilo da umesto toga uložimo novac u centre za krizne trudnoće, gde bi se ženama pomagalo na razne načine? Gde bi radili psiholozi, socijalni radnici, gde bi se pružilo i prenoćište devojkama i ženama koje se plaše članova svoje porodice?

 

Tu bi lepo Crkva mogla da se uključi i sama osnuje takve centre. Pa onda, da uložimo u solidarna zabavišta - mnoge žene ne mogu da stave dete u jaslice/vrtić jer rade na crno ili su nezaposlene pa traže posao. Kako bi bilo da pri svakoj parohiji, u parohijskom domu, ima po jedan vrtić gde nekoliko nezaposlenih roditelja čuva svu decu iz siromašnih porodica koje se jave - na smenu - dok drugi rade ili traže posao? Da donosimo staru opremu i odeću za bebe i decu? Da pokažemo da nam je stalo do te dece, i rođene i nerođene?

 

Zašto uvek na prvu loptu priča o zakonskoj zabrani?

 

A ja čak verujem da bi stvarno trebalo i dete začeto silovanjem roditi. Samo ne verujem da na to treba žene zakonski primoravati.

Све ми се допада што је написано. Заиста жени која је родила децу и то њих осморо,треба помоћи јер и да је запослена и то са високом стручном спремом,не може сама одгајити дете.

Страшно је кад мајка осморо деце дође пред Цркву а неко из Цркве не изнесе барем крем бананицу тој деци. Закључке о лицемрју донесите сами.

 

Из Божјег храма заборављамо да понесемо Божју благодат и лепоту Живота,која не говори о пуком стварању живота у којем ми учествујемо као родитељи,већ морамо из Храма да понесемо и сву бригу Бога према тој породици и деци која су успела да избегну абортус.

 

Нико нема право да осуђује жену која је абортирала а да таквој мајци и деци која нису била рођена, не помогне и кроз себе,рецимо у виду новчане помоћи,па упутити рецимо мајку,како би могла та деца бити уписана у вртић,прикладно и чисто обучена,да немају потребе просјачити са мајком док и ови који су јој дали 20 динара имају потсвесно осуђујући поглед према тој мајци.

 

И то све можемо видети на прагу Цркве и парохијског дома који ће мајци доносити само забране а не и адекватну Божју бригу и помоћ,кроз њих саме.

 

Кажем и ја није све тако црно и бело,поготово мислим да се на силу не сме зачети плод а при том жртви забранити прекид тог зачећа.

 

И опет ћу поновити онима који се брину за живот. Животно ли је и богоугодно зачеће док десеторица силују жену?

 

Велика неправда и потпуно нехришћанско становиште јесте ако доживљавамо само забране и епитимије а да при том нико од нас не помогне и константно помаже да таква деца која су избегла абортус имају и достојан живот човека.

 

Нама не требају забране него дела која ће показати да се као заједница бринемо о сваком животу.

 

После таквих дела истинске бриге,жене не би имале потребу за абортусом опште.

 

Црква је велика тајна али и јасна светлост ако сви учествујемо у Њој.

[Augustinus]

Мењамо тезе. Наравно да је страшно то што се деси некој жени. Ја нисам за закон да се доноси и да забрањује нити говорим из тог опита. Свако има слободу да чини што сматра да је добро по њега, околину, заједницу...итд. Нисам за то се законом чисто дефинише, из правног погледа једна проблематика које је више психолошкоемиционалног карактера, него чисто пуког правног аспекта. Држава нека уређује законе према својим критеријумима и правилима, јер у једној држави живе и теисти и атеисти, и хришћани и нехришћани... доносити било који закон са примесом у погледу само једног става је једнострано и погрешно, па макар и било истинито. Ја кад говорим да нисм за прекид живота, ма како да је настао, говорим као православни свештеник, не као правник нити социолог. Не може један чин исто прихватити верник и неверник - сети те се речи да је за Јелини беше лудост крсно страдање Господа, а за Јевреје саблазан.... Нису сви исто гледали на исти чин. ја, поново говорим, не могу да прихватим да се живот, ма какв он био може прекинути само зато што је настао насилним путем, јер онда укидамо слободу воље над тим животом који ми прекидамо својој слободом, без пристанка тог живота. Онда и ми силујемо тај живот. Кажемо да није богоугодан чин, кад неко на насилан начин убаци семе у некога!? Наравно да није.... то је ужас. Али не значи нужно да ће се из тог семена родити живот! Рађа се тамо где га Онај који даје благосиља да се роди! И откуд мени право да онда вршим насиље над тим животом? Јел то богоугодно дело? Нико није питао жену за пристанак на чин.... грубо звучи, насиље је извршено али није јој живот одузет. Па како онда могу у то име да ја, кад мени није живот одузет, да одузмем другом само зато што нисам хтео тај живот!? нисам га ја подарио, па немам ни право да га ја узмем.... То је православни став, став љубави и праштања. Да ли ће на то сви тако гледати!? Неће. Али свако има слободу да чини што сматра да је добро, и свако ће дати свој одговор пред Господом. Ја нисам Бог, па тиме не могу да благосиљам одузимање живота ма из ког разлога да је - је убиство је увек, само и јесте убиство.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ја кад говорим да нисм за прекид живота, ма како да је настао, говорим као православни свештеник, не као правник нити социолог. Не може један чин исто прихватити верник и неверник - сети те се речи да је за Јелини беше лудост крсно страдање Господа, а за Јевреје саблазан...

 

 

Да се не враћам страницама уназад,питао сам, да ли би силованој жени из СПЦ Бог узео за зло, да пређе у Руску Православну Цркву и тамо добије благослов за абортус?

 

Иначе данас сам и сузе лио због једног писма на ову тематику,које је превазишло све до сад моје стечено знање и нисам имао ни слово да узвратим а сузе не сећам се кад су биле крупније и читајући писмо оне су падале тако, да ако би дотакле нечији леш имао сам осећај да би му опрале сваки грех и васкрснуле би га у неизрецивој љубави према животу.

 

Живот није само телесан и по сваку цену.

[Augustinus]

Да се не враћам страницама уназад,питао сам, да ли би силованој жени из СПЦ Бог узео за зло, да пређе у Руску Православну Цркву и тамо добије благослов за абортус?

 

Иначе данас сам и сузе лио због једног писма на ову тематику,које је превазишло све до сад моје стечено знање и нисам имао ни слово да узвратим а сузе не сећам се кад су биле крупније и читајући писмо оне су падале тако, да ако би дотакле нечији леш имао сам осећај да би му опрале сваки грех и васкрснуле би га у неизрецивој љубави према животу.

 

Живот није само телесан и по сваку цену.

 

Наравно да није телесан, и да није по сваку цену.... он је увек ту из љубави - ми гледамо само на патњу и бол, а заборављамо да се у боли Љубав разапела, да је у боли Љубав страдала, да је болом Љубав бичевана, и ипак се издигла изнад бола и остала Љубав..

 

Свако има слободу да чини што сматра, а да ли ће Бог неко опростит или не... исувише сам ситан и небитан да би то знао... Ко зна, можда Љубав из Себе саме опрости и Сатани.... немам ја ту спознају.

 

Мислим да РПЦ и ГПЦ још то нису прихватили као Црква, већ да су дале мишљење управо које сам ја ихнео.. свак нек сам процени, не треба да га грађански закон подсећа шта је добро а шта не.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Наравно да није телесан, и да није по сваку цену.... он је увек ту из љубави - ми гледамо само на патњу и бол, а заборављамо да се у боли Љубав разапела, да је у боли Љубав страдала, да је болом Љубав бичевана, и ипак се издигла изнад бола и остала Љубав..

 

Свако има слободу да чини што сматра, а да ли ће Бог неко опростит или не... исувише сам ситан и небитан да би то знао... Ко зна, можда Љубав из Себе саме опрости и Сатани.... немам ја ту спознају.

 

Мислим да РПЦ и ГПЦ још то нису прихватили као Црква, већ да су дале мишљење управо које сам ја ихнео.. свак нек сам процени, не треба да га грађански закон подсећа шта је добро а шта не.

Ја се потпуно слажем са тобом оче али и упорно инсистирам на једном детаљу а то је да силована жена мора имати избор,једноставно мора љубави ради.

 

Силована жена мора имати у рукама закон и она је та која одлучује. Њој ће се јавити Бог а не нама!!!

 

Толико сам желео да поделим са свима вама. Праштајте ако сам некога исцрпео и уморио, тема је мучна и не зна се шта је боље ћутати или рећи нешто.