Paskal , zaboravljeni heroj duha - vera u Boga velikog mislioca

[Пивопија]

...Због целокупног његовог живота, учења и достигнућа, као и томе што је у филозофији и религији остао заборављен као неко незанимљив или непожељан, назвао сам Паскала у наслову заборављеним херојем духа. Јер све оно што је Паскал оставио човечанству и у науци и у филозофији јесте херојски и на томе би морали да будемо много захвалнији. Ипак, онај ко је схватио Паскала, наслутио би да он вероватно од људи ништа боље није ни очекивао. Он је свој крст успешно носио, па је сада далеко од овог света који му је донео само бол и патњу, на месту вечне среће!

 

http://istinska-pobuna.blogspot.com/2013/12/blog-post_30.html

[w.a.mozart]

Obožavam ga, hvala!

[Нифада]

"Кап љубави моћнија је од океана памети." Блез Паскал

Мој скромни допринос теми!

[ИгорМ]

Такође допринос уводном делу књиге "Несвети а свети" и један од мојих омиљених цитата:

 

Тиме што се отворено јавља онима који га свим срцем траже и крије од оних који свим срцем од Њега беже, Бог регулише људско знање о себи.

Он даје знаке видљиве онима који Га траже и невидљиве за оне који су према Њему равнодушни.

Онима који хоће да виде, Он пружа довољно светлости.

Онима који неће да виде, Он пружа довољно тмине.

[w.a.mozart]

"Vi morate upoznati zemaljsko da bi ste ga voleli, a Bozansko se mora voleti da bi se upoznalo." Paskal

[Нифада]

Kada bismo svake noći sanjali jedno isto, to bi uticalo na nas koliko i predmeti koje vidamo svaki dan. I kada bi neki zanatlija pouzdano znao da će sanjati svake noći,

svih dvanaest sati, da je kralj, mislim da bi on bio gotovo isto toliko srećan kao i kakav kralj koji bi sanjao svake noći, celih dvanaest sati, da je zanatlija.

Kada bismo svake noći sanjali da nas gone neprijatelji i da nas kinje te mučne aveti, a kada bismo svaki dan provodili u raznim poslovima, kao kada se putuje, patili bismo

gotovo isto toliko kao da je to istina, i strepeli bismo od spavanja kao što strepimo od budenja kada se bojimo da ne zapadnemo stvarno u takve nesreće. I zbilja bi ono

(spavanje) počinilo otprilike ista zla kao stvarnost.

Ali zato što su snovi svi različiti i što je i jedan isti pun promena, ono što se u njima vidi uzbuduje nas znatno manje nego ono što se vidi u budnom stanju, zbog neprekidne

povezanosti, koja medjutim nije tako povezana i ravnolika da se i sama ne menja, ali samo manje naglo, ako ne retko, na primer kada se putuje i onda se kaže:

“Čini mi se da sanjam.” Jer život je san, samo malo manje nepostojan.

Blez Paskal – Misli

[Дијана.]

Evo da se pridružim i ja kao neko ko ne zna o filosofiji gotovo ništa, ali jako voli mudrost:

 

"Šta je čovek u vasioni, između dve beskonačnosti: beskrajno velikog i beskrajno malog? Ništavilo u pogledu na beskrajnost; sve u pogledu na ništavilo; sredina između ničega i svega." 

Ljudi nikada ne čine zlo sa toliko entuzijazma i dosljednosti osim kada ga čine iz religijskih ubjeđenja.

 

"Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje."

[Пивопија]

Драго ми је да има још људи који познају његов рад и који га цене!

 

Искрено, Паскал ме је задивио својим размишљањима и зато сам и решио да објавим овај текст да му се на неки начин одужим и да ако могу сачувам од заборава његова дела. Зато бих и волео да се у овој теми скупи што више његових размишљања, јер их има засита пуно,

 

Паскал, поред Хегела и Аугустина, оставио најјачи утисак на мене од филозофа, али само ссе са Паскалом десило да буквално осетим тај дух док читам његова дела, да буквално осетим као да је он присутан, као да то што читам из офуцане књиге из библиотеке прича управо он, да стоји испред мене! То је поента, тај дух који његове мисли шире, нешто необјашњиво и мистично, увек између песимизма и оптимизма, а опет изнад и једног и другог!

 

Он дакле има те делове (највише у ''Мислима'') где ће се појединац загледати у своју душу, у своје постојање у човека као човека и његову немоћ и свемоћ. А опет има и део у коме се отворено бави горућим питањима уређења Цркве, као што сам рекао у тексту, да ли Цркву треба прилагођавати људима или људе Цркви. Његов став је ту безкомпромисан, Паскал је против сваког компромиса са Истином, раскринкавајући намеру водећих људи католиче цркве да помоћу људских слабости овладају људима (што се касније помиње и код Достојевског, на предиван начин у делу о Инквизитору из Карамазових). 

 

Паскал је за 39 година живота оставио много за човечанство и требало би да сви ми загледамо у своје животе, на шта их трошимо!

[DankaM]

Omiljena sintagma - čovek, trska koja misli...

[Дијана.]

Slabiji od svega u vasioni, vazniji od vasione... to bjese Paskal?!?

[horatio]

Драго ми је да има још људи који познају његов рад и који га цене!

 

Искрено, Паскал ме је задивио својим размишљањима и зато сам и решио да објавим овај текст да му се на неки начин одужим и да ако могу сачувам од заборава његова дела. Зато бих и волео да се у овој теми скупи што више његових размишљања, јер их има засита пуно,

 

Паскал, поред Хегела и Аугустина, оставио најјачи утисак на мене од филозофа, али само ссе са Паскалом десило да буквално осетим тај дух док читам његова дела, да буквално осетим као да је он присутан, као да то што читам из офуцане књиге из библиотеке прича управо он, да стоји испред мене! То је поента, тај дух који његове мисли шире, нешто необјашњиво и мистично, увек између песимизма и оптимизма, а опет изнад и једног и другог!

 

Он дакле има те делове (највише у ''Мислима'') где ће се појединац загледати у своју душу, у своје постојање у човека као човека и његову немоћ и свемоћ. А опет има и део у коме се отворено бави горућим питањима уређења Цркве, као што сам рекао у тексту, да ли Цркву треба прилагођавати људима или људе Цркви. Његов став је ту безкомпромисан, Паскал је против сваког компромиса са Истином, раскринкавајући намеру водећих људи католиче цркве да помоћу људских слабости овладају људима (што се касније помиње и код Достојевског, на предиван начин у делу о Инквизитору из Карамазових). 

 

Паскал је за 39 година живота оставио много за човечанство и требало би да сви ми загледамо у своје животе, на шта их трошимо!

 

Вјероватно је један од разлога зашто волиш Паскала, ако си претходно волио Августина, тај што је Паскал - иста школа мишљења као и Августин, односно, могао би се назвати његовим ђаком.

[Интегра]

У уџбенику за философију се појавио у само једном кратком пасусу, са малтене презривим закључком да то није систематична философија и да за историју философије нема много значаја. То ме је растужило, али и показало кратковидост аутора.

Паскал пише поетично, огољава душу која крвари, даје много битнију и људскију поруку од тзв. систематичних философа. То је нешто што је потребније у 18. години од Хегела. Али, ето.

Ипак, мислим да је његов доживљај хришћанства доста мрачан, драматичан и барокан. Са једне стране, веома католички, са друге, веома обојен његовом болешћу. Хоћу рећи, можда и прејако штиво.

[Иван Ивковић]

На мене је дефинитивно извршио значајан утицај у време док себе нисам сматрао црквеним човеком. Од свих његових мисли највише ме је погодила "опклада":

• Верујеш у Бога.
  • Ако Бог постоји, идеш у рај после смрти; што значи да имаш бескрајну добит.
  • Ако Бог не постоји, губиш; твој губитак је коначан и самим тим занемарљив.
• Не верујеш у Бога.
  • Ако Бог постоји, идеш у пакао; губитак је бескрајан.
  • Ако Бог не постоји, твоја добит је коначна и самим тим занемарљива.

Уз то негде додаје да занемаривање опкладе показује глупост док неодлучност показује кукавичлук оног који се са предложеним избором суочава. Генијално!

[JESSY]

 

 

PASKALOV SUSRET SA BOGOM

Čuveni "Memorijal", intimna beleška Bleza Paskala (Blaise Pascal) o susretu koji će zapamtiti za ceo život, pronađen je posle njegove smrti ušiven u odeću. Ovaj zapis nije bio namenjen nijednom čitaocu osim njega samoga.

                                                                                                                                                        

Leta Gospodnjega 1654., u ponedeljak 23. novembra,
na Dan svetog Klimenta⁽¹⁾, pape i mučenika, i drugih iz hrišćanskog Martirologa⁽²⁾,
Uoči svetog Hrisogona, mučenika, i drugih,
Od oko 10.30h uveče do oko 00.30h

Oganj

Bog Avraamov, Bog Isakov, Bog Jakovljev,
Ne filozofa i učenjaka.
Sigurnost. Sigurnost. Osećanja, radost, mir.
Bog Isusa Hrista,
Vraćam se ocu mojemu i ocu vašemu. (Jovan 20:17)
"Tvoj Bog biće moj Bog".⁽³⁾
Zaboravljam svet i sve ostalo, osim Boga.
On se nalazi samo na putevima opisanim u Jevanđelju.
Veličina ljudske duše.
"Oče pravedni, svet tebe ne pozna, a ja te poznah".⁽⁴⁾
Radost, radost, suze radosnice.
Odvojio sam se [od Njega⁽⁵⁾].
Ostaviše mene, izvor žive vode.⁽⁶⁾
"Bože moj, zar ćeš me ostaviti?"⁽⁷⁾
Ne daj da [od Njega] budem zauvek odvojen.
"A ovo je život večni, da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao, Isusa Hrista".⁽⁸⁾
Isus Hristos
Isus Hristos
Ja sam se od [od Njega] odvojio: ja sam od Njega pobegao, ja sam ga se odrekao, ja sam ga razapeo." (Jovan 17)
Ne dozvoli, Gospode, da se ikada više odvojim [od Njega].
Potpuno i slatko odricanje od sebe. Potpuno i slatko predanje.
Potpuno predanje Isusu Hristu i mom vođi.
Večna sreća za dan napora na zemlji.
Jer zapovesti Tvojih ne zaboravih. Amin.⁽⁹⁾

* * *

"Memorijal"⁽¹⁰⁾ Bleza Paskala predstavlja tekst koji nikada nije bio namenjen drugom ljudskom oku. To je krajnje privatna zabeleška, svedočanstvo – ušiveno u postavi piščevog odela i otkriveno tek posle njegove smrti – o najsvetijem i najintimnijem doživljaju njegovog života, koji je zanavek odredio smer preostalih desetak godina Paskalovog krhkog bivstvovanja na zemlji. Ona čuvena "trska koja misli" – jedna od najpoznatijih metafora iz njegovih Misli – predstavlja savršenu sliku njega samoga – um koji misli o večnosti i nebesima, i kome je dano da poima samoga Boga, ali um ograničen krhkim i napaćenim telom osuđenim na kratko i mukotrpno postojanje. Tog dana Paskal je na čudesan način izbegao da se utopi zajedno s konjima koji su vukli njegove kočije. Iste noći doživeo je teofaniju – Bog mu se javio u plamenu. O tom susretu u noći sa 23. na 24. novembra govori njegov "Memorijal", odnosno "Podsetnik", kojim je želeo da u svom sećanju u potpunosti sačuva ta dva sata viđenja slave Božije.

Otkriće ovog dokumenta pripisuje se Pjeru Gerijeu (Pierre Guerrier), prijatelju porodice Paskal i saradniku manastira Por Roajal. Pjer Gerije je i autor drugog najstarijeg prepisa Paskalovih zapisa koji danas čine Misli. Gerije piše: "Nedugo posle smrti g. Paskala [a umro je 19. avgusta 1662.], jedan poslužitelj u njegovoj kući slučajno je u podstavi sakoa slavnog pokojnika primetio nešto što se činilo debljim nego drugi delovi sakoa; kad ga je odšio da vidi o čemu se radi, pronašao je mali savijen pergament ispisan rukom g. Paskala, a u njemu jedan papir ispisan istim rukopisom: jedan je bio veran prepis drugoga. Ova dva predmeta odmah su predana gospođi Perije (Périer) [reč je o monahinji Margeriti, Paskalovoj sestričini, ćerki njegove sestre Žilberte (Gilberte)], koja ga je pokazala nekim svojim bliskim prijateljima. Svi su se složili da taj pergament, ispisan tako pažljivo, tako posebnim slovima, predstavlja jednu vrstu podsetnika [ovde se po prvi put koristi čuvena reč Mémorial] koji je on pažljivo čuvao kao uspomenu na nešto što je želeo da neprestano ima pred očima i na umu, jer ga je osam godina ["Memorijal" nosi datum 23.11.1654., a Paskal je umro osam godina kasnije] prilježno ušivao u odeću i vadio iz postave kad bi se presvlačio". Ovo svedočanstvo velečasnog Gerijea datirano je na 1. februar 1732., sedamdeset godina posle smrti Paskalove. Pojedinosti u njemu potiču od Margerite Perije (Marguerite), koja u vreme ujakove smrti ima 16 godina. Margerita – čije je čudesno isceljenje u manastiru Por Roajal 1668. godine odložilo njegovo zatvaranje upravo u jeku žestokih jezuitskih spetki protiv ovog manastira i jansenizma uopšte – odigrala je značajnu ulogu u ovom sukobu, koji su pojačala Pisma iz provincije njenog ujaka.

Nazvavši Paskalovu belešku o viđenju Boga rečju Mémorial, Pjer Gerije aludira na javljanje Boga Mojsiju u grmu koji gori a ne sagoreva (2. Mojsijeva 3. poglavlje). Kao što je Mojsije tu na Horivu po prvi put lično sreo Boga Avraamovog, Isakovog i Jakovljevog, tako se isti taj Bog javio i Paskalu, u ognju plamenom. U vrhu Paskalovog rukopisa na papiru, teško čitljivog, Paskal je jasno nacrtao krst koji sija. Neki su komentatori smatrali da je Paskal imao istinsku viziju, u kojoj mu se prikazao plameni krst. Ovo mistično tumačenje teksta Memorijala mnogo je starije od nekakvih romantičarskih interpretacija. Ono prati ovaj dokument od samog njegovog otkrića.
U pionirskoj studiji o ovom tekstu, Anri Guje (Henri Gouhier, Blaise Pascal, commentaires, Vrin, 1971, pogl. I) piše kako Paskal oseća da je uvideo suštinsku istinu. "Sigurnost. Sigurnost. Osećanja, radost, mir." Paskal je dakle najpre, gotovo nečitko, kao u žurbi da ne zaboravi, zapisao retke "Memorijala"; potom je, reč po reč, pedantno i gotovo kaligrafski, prepisao iste reči na skupi i trajniji pergament. Ipak, prvu verziju on ne baca, već je čuva sa prepisom na pergamentu. Potom ih ušiva u postavu sakoa... Prva verzija na papiru i dan-danas je sačuvana, dok je prepis na pergamentu izgubljen. Međutim, sačuvan je prepis tog prepisa, koji je 1692. svojom rukom načinio Paskalov sestrić Luj Perije (Louis Périer), koji uzduž svog prepisa, na margini, piše: "Ovo je veran prepis pergamenta koji je nađen posle smrti mog ujaka g. Paskala, a koji je on bio napisao svojom rukom i ušio u podstavu svog sakoa. Perije, kanonik katedrale u Klermonu". Septembra 1711. godine Perije će ovaj svoj prepis zalepiti na velike listove uz originalni ujakov tekst na papiru, a zajedno sa fragmentima Paskalovih rukopisa koji danas čine Misli: sve ovo zajedno čini čuvenu "Perijeovu zbirku", koja se danas čuva u Nacionalnoj biblioteci Francuske.

Evo ukratko hronologije Paskalovog "Memorijala":

• 23. novembar 1654. godine: viđenje Boga, potom i pisanje "Memorijala".
• Avgust 1662. godine: Paskal umire, a potom mu u odeći pronalaze original "Memorijala" na papiru i prepis na pergamentu.
• Oko 1692. godine: Luj Perije verno prepisuje pergament, imitirajući i oblik slova.
• Septembar 1711. godine: Luj Perije Paskalov original na papiru i svoj pergament lepi na velike listove papira.
• 1. februar 1732. godine: prvo svedočanstvo o otkriću "Memorijala", svedočanstvo Pjera Gerijea, koji ga je čuo od Margerite Perije.

 

Ovaj komentar "Memorijala" temelji se na predavanjima Žaka Darijulaa (Jacques Darriulat), profesora filozofije na Sorboni.

Prevela i priredila: Tatjana Samardžija Grek

- See more at: http://znakoviporedputa.com/religija-i-zivot/957-paskalov-susret-sa-bogom#sthash.R2KJClJ1.dpuf

[JESSY]

                                        

 

 

Francuski mislilac i naučnik Blez Paskal je verovao u Boga i smatrao je da je Bog ishodište sveg života i se kroz srce otkriva

Blez Paskal o Bogu i veri

 

Time što se otvoreno javlja onima koji Ga svim srcem traže i skriva od onih koji svim srcem beže od Njega, Bog reguliše ljudsko znanje o sebi. On daje znake vidljive za one koji Ga traže i nevidljive za one koji su ravnodušni prema Njemu. Onima koji hoće da vide On daje dovoljno svetlosti, a onima koji neće da vide daje dovoljno tame.

Blez Paskal

 

Logika srca i uma

 

 

 

Uočivši da „logika srca“ sudi na drugi način od „logike uma“, Blez Paskal je bio oprezan u veličanju moći uma. Duboko svestan ljudske nemoći Paskal se pita: „Jer šta je, najzad, čovek u prirodi? Ništavilo u pogledu na beskraj, sve u pogledu na ništavilo, sredina između ničega i svega. Beskrajno daleko od toga da shvati krajnosti, njemu su smer stvari i njihov prauzrok nesavladljivo skriveni u jednu nedokučivu tajnu.“ Ali ne zaboravimo ni sledeće: „Čovek je trska na vetru, ali trska koja misli!“ U tom pravcu treba poći u razumevanju Paskalove apologije vere.

Kako da se objasni splet protivurečnosti u ljudskoj prirodi? Čitava istorija ljudskog duha obelodanjuje nemoć pred paradoksima u kojima se batrga čovek. Nijedna religija, nijedno filosofsko učenje, nijedna naučna teorija ne može da spase čoveka ponora u koji srlja. Hrišćanstvo, smatra Paskal, jedino upućuje na „praroditeljski greh“ kojim je čovek upao u ponor. Stoga Blez Paskal smatra Hrista garancijom za čovekovo ozdravljenje i spas. Blez Paskal je, ne samo ukazivao na brojne paradokse, već je i sam bio vrlo protivrečan. Ako Bog uliva veru svojim vernicima, koji su sudbinski određeni, zašto se obraća i nevernicima? Ako je snaga razuma u stanju da zavede nevernika, kakvo mesto ima u svemu tome božanska milost?

Čovek je osuđen da se zlopati, kao što je nemoguće dokazima potvrditi božansko postojanje, isto je tako nemoguće dokazatio da ga nema. „Srce oseća Boga, a ne razum“, kaže Paskal. Pošto su u igri razum i osećanja, konačnog rešenja nema, osim odluke: verovati ili ne verovati. Pobožnost se razlikuje od praznoverja. Podržavati pobožnost do praznoverja, znači uništiti je. Ima malo hrišćana, kaže Blez Paskal, čak što se vere tiče, ima ih mnogo koji veruju, ali iz praznoverja, ima ih mnogo koji ne veruju, ali iz raspusnosti, malo ih je između toga dvoga.

Odlomak iz dela: Blez Paskal i predskazanje tragičnog doba čovečanstva – autor Vera Janićijević

 

Tako je govorio Paskala – citati Bleza Paskala

 

Postoje samo dve vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju grešnicima, a s druge grešnici koji se smatraju pravednicima.

Srce oseća Boga, a ne razum. Eto šta je vera: Bog koga osećamo u srcu a ne u razumu.

Ako želiš da se o tebi dobro misli, nemoj o sebi dobro govoriti.

Čovek koji voli jedino samoga sebe ništa ne mrzi toliko koliko da bude sam.

Onaj ko govori samo lepe reči ima loš karakter.

Onaj ko smisao svog života traži u duhovnom usavršavanju, ne može da bude nezadovoljan, jer je ono što on želi uvek u njegovoj vlasti.

Lažna poniznost je prava oholost.

 

http://vijesti365.com/blez-paskal-i-bog-vera-u-boga-i-hriscanstvo-velikog-mislioca/