Paskal , zaboravljeni heroj duha - vera u Boga velikog mislioca

[Јелина]

да се искупимо за офтопик:

 

``Лепо је човек да сустане и замори се бескорисним тражењем истинског добра, па да пружи руке Спаситељу.``

[Zayron]

Izjave poznatih znanstvenika koji su vjerovali u Stvoritelja

Nažalost danas još uvijek neki misle da su pametniji od navedenih znanstvenika!

http://www.bitno.net/lifestyle/izjave-poznatih-znanstvenika-koji-su-vjerovali-u-stvoritelja/

[Интегра]

Скоро све цитате које сте постављали на овој теми сам читала на сајтовима и баш сте ме подстакли на више. Француски не говорим, а хвала у сваком случају (ипак је ово вредна информација).

 

Опет сам прочитала своју поруку. Испала сам интелектуални сноб. Ни ја не знам француски, али на енглеском би можда било интересантно бацити поглед, јер уз Паскалове мисли често иду објашњења самог редактора, која су подједнако интересантна као и сам текст. Ко зна шта је ново и добро донела та нова редакција.

[JESSY]

цитати Блеза Паскала

Постоје само две врсте људи: с једне стране праведници који се сматрају грешницима, а с друге грешници који се сматрају праведницима.

Срце осећа Бога, а не разум. Ето шта је вера: Бог кога осећамо у срцу а не у разуму.

Ако желиш да се о теби добро мисли, немој о себи добро говорити.

Човек који воли једино самога себе ништа не мрзи толико колико да буде сам.

Онај ко говори само лепе речи има лош карактер.

Онај ко смисао свог живота тражи у духовном усавршавању, не може да буде незадовољан, јер је оно што он жели увек у његовој власти.

Лажна понизност је права охолост.

[JESSY]

 

Блез Паскал рођен је 19. јуна у Клермон Ферану, у Француској. Блез је био треће дете Етјена Паскала и Антоанете Бегон. Мајка му је умрла када је имао само три године, остављајући га са две сестре – Жилберт и Жаклин. Године 1631. породица Паскал напушта Клермон и сели се у Париз. Блезов отац, Етјен Паскал (1588-1651) и сам се интересовао за науку и математику. Био је локални судија у Клермону и био је члан Мерсенове академије. Пошто је имао неортодоксне погледе на образовање, одлучио је да свога сина сам подучава. Етјен је одлучио да Блез неће учити математику до своје петнаесте године, и сва литература у вези математике била је премештена из њихове куће. Настојао је да му син најпре научи латински и грчки.

Али Блез је само још више развио своју радозналост и почео да ради геометрију већ у дванаестој години. Иако је био одушевљен његовим знањем, Блезов отац није одустајао од своје одлуке да сам подучава сина. У том раном периоду, међутим, за дечака су били значајни сусрети са Галилејем и Декартом, као и његово познанство са математичарем Фермаом, с којим ће створити темељ рачуна вероватноће. Са петнаест година Блез Паскал је почео да се диви раду Дезарга, а са шеснаест година Паскал је издао јединствен примерак листа са једног од Мерсенових састанака у јуну 1639. године. Садржао је бројеве теорема из пројективне геометрије, укључујући ту и Паскалов мистични шестоугао.

Децембра 1639. године, Паскалова породица је напустила Париз да би живела у Руану где је Етјен био примљен као скупљач пореза за горњу Нормандију. Брзо по смештању у Руану, Блез је написао свој први рад назван Есеј о конусним пресецима, издат фебруара 1640. године. Исте године Паскал је изумео и први дигитални калкулатор са намером да помогне своме оцу у прикупљању пореза и такси. Догађаји 1646. године су били врло значајни за младог Паскала. Те године је његов отац повредио ногу и морао је да се опоравља код куће. О њему су се бринула његова млађа браћа, који су били у религиозном покрету из Руана. Они су имали дубок утицај на Паскала и он је постао јако религиозан.

Етјен Паскал је умро у септембру 1651. године. После очеве смрти, Блез је писао једној од својих сестара, давајући, при томе смрти једно дубоко хришћанско значење; и за њега је очева смрт била нешто посебно. Тада је оформио своје идеје које су послужиле као основа за његова писма, обједињена у филозофски рад под називом Мисли (Пенсеес). После овога, Паскал је посетио јансенски манастир Порт Ројал де Шамп, који се налазио око 30 км југозападно од Париза. Почео је да издаје анонимна дела на тему религије.

18 Провинцијалних писама је било издато у периоду између 1656. године до почетка 1657. године. Све је то било писано као знак одбране од његовог пријатеља Антоана и великог противника Језуита и браниоца јансенизма, који је иначе пре својих студија теологије у Паризу, био осуђиван због свог контраверзног религиозног рада.

Паскалов најпознатији рад из филозофије је Мисли, а на издању о својим личним мислима везаним за људску патњу, судбину и Бога, којем је приступио касне 1656. године, наставио је да ради током 1657. и 1658. године. Овај рад садржи и Паскалову опкладу као доказ да веровање у Бога је разумно само са пратећим аргументима.

Ако Бог не постоји, онај ко не верује у њега неће изгубити ништа, а ако, пак, Бог постоји, тај исти човек ће изгубити све, зато што није веровао у њега.

[JESSY]

Где наћи чврсту тачку, на шта се ослонити у мени и пролазности свега постојећег? - Хришћанство доживљава као спас, хришћанство, додуше, паскаловски обојено, осећајно, као унутрашње уверење, недогматско, као вера која омогућује 'увид у целину, али ипак хришћанство које привидним излазом из пакла унутрашњих раздора плени његов дух, крши његов смели лет мисли, одузима му најдрагоценије енергије. Зато је доиста Ниче, који је сматрао да ће »најдубље и најнеисцрпније књиге имати сигурно увек нешто афористичког и неочекиваног карактера Паскалових Мисли«, и могао написати: »Не треба никад заборавити хришћанству да је упропастило такве духове као што је био Паскал.« Паскалово је грозничаиво трагање ипак било заустављено. Њега је смирило хришћанство, те је резигнирано негирао могућност даље спознаје у корист толиких умирујућих - и толико »сигурних« хришћанских вредности.

 

Извештачености света који га окружује посветио је неколико својих надахнутих афоризама: »Кад би сви људи знали шта кажу једни о другима. не би била четири пријатеља на свету.«

Човеков пад, његова беда, његова узалудна страдања показују потпуну немоћ да се пробије непробојан круг: »Све у нама и око нас одаје нашу немоћ, наше трошно тело, ограниченост нашег разума и наших чула, наше несавршено друштвено уређење. Бескрајне по својој тежњи наше способности су ограничене по свом досегу.« Тако је човек за Паскала једном узвишен изнад свих бића и величанствен, а једном бедни, незнатни створ природе, немоћан у свим својим људским хтењима.

Његова моћ произлази, међутим, управо из те његове немоћи, духовна величина што га чини сићушним пред природом, стално га мотивише на нова тражења, премда ће се свуда сукобљавати с незнањем и заблудом. Напокон, човекова величина је »велика у томе што зна да је бедан. Стабло не познаје своју беду. Стога је бедан онај који зна да је бедан« (Мисли, 397). Беда људска нагони човека на тражење, а тражење нас поново доводи у беду.

Постоји нешто што човеку не допушта „да се одмара ни у себи ни у другоме“, да било где нађе „одмора и лежишта“ (Мисли). Али све то исконско људско хтење, то стално тражење, мора на крају да се смири у спознаји своје слабости и да се преда у Божијој милости. И сам Бог је глас срца које тражи, а не производ рационалног доказа о његовој егзистенцији, то је спас човеку, коме све измиче под ногама.

 

http://filozofskaazbuka.blogspot.rs/2012/03/blog-post_09.html

[JESSY]

U veri ima dovoljno svetla za one koji žele da veruju i dovoljno senki za one koji ne žele da veruju.

Mali umovi se brinu oko neobičnih stvari, dok se veliki umovi brinu oko običnih stvari.

Postoje samo dve vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju grešnicima, a s druge grešnici koji se smatraju pravednicima.

Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje.

Znati ne znači biti. Naučeno morate pokušati preneti u svakodnevni život.

 

Pročitajte više: http://edukacija.rs/izreke-i-citati/blez-paskal

[JESSY]

* Ako želiš da se o tebi dobro misli, nemoj o sebi dobro govoriti.

* Čovek koji voli jedino samoga sebe, ništa ne mrzi toliko koliko da bude sam.

* Da bi se uspelo neophodna je disciplina. Redovitost, iskrenost i ustrajnost će vas dovesti do uspeha.

[JESSY]

* Istinu upoznajemo ne samo umom, nego i srcem.

* Ima ljudi koji lažu samo zato da bi lagali.

* Kudikamo je bolje znati o svakoj stvari ponešto nego o jednoj sve.

* Ljudi nikada ne čine zlo sa toliko entuzijazma i doslednosti osim kada ga čine iz religijskih ubeđenja.

* Čovek je rođen za zadovoljstvo: on ga oseća i za njega mu nisu potrebni drugi dokazi.

* Čovek je po prirodi lakoveran i sumnjičav, bojažljiv i neustrašiv.

* Onaj ko smisao svog života traži u duhovnom usavršavanju, ne može da bude nezadovoljan, jer je ono što on želi uvek u njegovoj vlasti.

* Da je Kleopatrin nos bio kraći, sasvim bi drugačije bilo lice sveta.

* Ljubav nema godina, ona se uvek rađa.

* Pametan čovek nikad neće reći da sve zna.

* Onaj ko govori samo lepe reči ima loš karakter.

* Želimo li uspeti u ovom svetu, moramo najpre posedovati samopouzdanje, a zatim samopožrtvovanost.

* Radoznalost je samo taština; ponajčešće želimo saznati nešto samo zato da bismo o tome govorili.

* Pravda s ove, nepravda s one strane Pirineja.

* Kako bi pokazao da je hipoteza očigledna, nije dovoljno da svi fenomeni slede iz toga, već, ako to vodi nečemu suprotnom jednom od pojedinačnih fenomena, to je dovoljno da se dokaže njegova netačnost.

* Sve naše umovanje svodi se na to da popuštamo osećanjima.

* Kad bi svi ljudi znali što jedni o drugima govore, na svetu ne bi bilo ni četvorice prijatelja.

* Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje.

* Pravda bez moći je bezmoćna, moć bez pravde je tiranska.

* Čovek je samo trska, najslabija u prirodi, ali to je trska koja misli.

* Postoje samo dve vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju grešnicima, a s druge grešnici koji se smatraju pravednicima.

* Znati ne znači biti. Naučeno morate pokušati preneti u svakodnevni život.

* Lažna poniznost je prava oholost.

https://odknjigedoduse.com

 

[JESSY]

"Питамо се да ли треба волети? Ово не смемо да питамо – морамо да осетимо. О овоме се не расправља, већ се препуштамо да нас понесе. Чистота духа узрокује чистоту страсти. Отуда племенит и разборит дух воли са жестином, и јасно види оно што воли. Рађамо се с клицом љубави у срцима. Наводи нас да волимо оно што нам се казује лепим, иако нам нико никада није рекао шта је то. Узалудно је бежати од себе – и даље волимо. Чак у стварима где нам се чини да смо одвојени од љубави, она је крадомице ту, тајно присутна. Човек без ње не може живети ни један трен. Човек избегава да остане сам са собом, дакле треба другде потражити оно што ће волети. То може пронаћи само у лепоти. Природа је тако снажно утиснула ову истину у наше душе, да је ми тамо већ готовом затичемо. Не треба нам никаква вештина ни знање. Изгледа чак као да у нашим срцима постоји место које морамо попунити. Свако поседује властити оригинал лепоте за чијом копијом трага по свету. Жене умногоме утичу на одређење тог оригинала пошто имају неограничену власт над духом човековим. Када има духа, жена лепоту оживљава и предивно истиче."

[JESSY]

Тиме што се отворено јавља онима који Га свим срцем траже и скрива од оних који свим срцем беже од Њега, Бог регулише људско знање о Себи. Он даје знаке видљиве за оне који Га траже и невидљиве за оне који су равнодушни према Њему. Онима који хоће да виде Он даје довољно светлости, а онима који неће да виде даје довољно таме.