Ефекти причешћа - искуства и упутства

[Јанко]

Данас на Литургији сам доживео својеврстан позитиван шок.

Симеон Нови Богослов из уста богобојажљивог свештеника.

Парафразирам. "Како рече свети Симеон Нови Богослов, ако приступамо Светом Причешћу и срце нам игра тј ако не приступамо као да је уобичајена храна - значи да имамо активан однос према Христу". За мене својеврсно разрешење и у односу на мистификацију коју не можемо потпуно избећи али којој не смемо подлећи са једне стране, психологизацију која је потпуни промашај, али и разрешење у односу на редовно приступање Причешћу само зато што се мисли да је то оно што је довољно - редовно долазити и причешћивати се без подробног преиспитивања, покајног расположења, труда ка преумљењу (које се нехајно оставља да узрасте само од себе, тј од Христа кога тако примамо)... "Царство се Божије на силу задобија"...
Ако ко шта жели да дода или коментарише, рад сам чути - како ви приступате и колико често то бива "охладнелог срца"...

 

[Драган Мирило]

Ретко се причешћујем, а када то и чиним увек је са преиспитивањем себе, свог досадашњег живота и наравно претходне исповести.

[Trifke]

Ja se uvek trudim da svoje raspolozenje prema pricescu uskladim sa recima one molitve pre pricesca: Verujem Gospode i ispovedam da si ti Hristos ,sin Boga zivoga,...

Ponekada osetim i radost ali uvek nekako pomalo svecano. Inace priprema za pricesce je svaki trenutak zivota. Mnogo mi smeta kada se to svede na citanje kanona i posebnih molitava. Ja to ne citam.

[feeble]

  On 15. 7. 2014. at 12:46, Дијана. рече

Занео си ме љубавном чежњом, Христе, и изменио Твојом божанском љубављу. Спали сада грехе моје огњем невештаственим, и удостој ме да се испуним радошћу која је у Теби, да ликујући, Благи, величам два доласка Твоја... Очисти, Господе, нечистоту душе моје и спаси ме, као човекољубац....Приљубљивање уз Бога мени је добро, ослањање на Господа нада је спасења мојега. (из претпричасних молитава)

 

Већ сам једном помињао молитве за причешће и да ми чисто дође непријатно да ово читам јер не осећам речи молитве онако како су светитељи који су написали то осећали. Једино ми остаје да ишчитам то механички и чекам можда једног дана да стварно дођем на тај степен.. 

[Дијана.]

@@feeble, Па знаш како, и ја сам прије мислила да су њихова набрајања сопствених гријехова лицемјерје, јер су они, јел', толико бољи и чистији од нас. Али некако кад кренеш да се очишћујеш од свакојаког смрада схватиш да су они то искрено осјећали, јер су се борили против умних гријехова, само на нивоу помисли, а то не може нико да контролише, па су у уму имали зачетак свих гријехова. Исто тако су улазили у колективно несвјесно свију нас и преузимали на мистичан начин и наше гријехе, па су их зато искрено осјећали у себи.

А то о о љубавној чежњи, то је зато што је Христос женик душе која је дјевствена, рецимо монашке, али и сваке хришћанске душе која стреми Господу и љуби га свом снагом својом. Отуда та парабола...

Само ти читај, доћи ће временом... Можда кад осјетиш неки благослов или олакшање патње и препознаш благодат... Можда је твој живот тако миран, без усхићења и патње, па си у ствари срећан /благословен а да и ниси тога свјестан...

[Баба]

алиса

Ако се човек после Причешћа не осећа радосно, већ тужно и безвољно, да ли то значи да се недостојно причестио? Знам да човек никад и није достојан, али да ли су му овакво осећање баш очигледан доказ недостојности, или нешто друго је у питању?

Данас, 16:26 ·

• • 
    TrifkeMa batali osecanaj sestro, ona su tu samo da te zavesu. Uzdaj se ti samo u milost Bozju i ne brini!
    Данас, 16:33 ·
  • 
    Лапис лазулиhm,mogla bi tema da se napravi malo o tome
    Данас, 16:34 ·
  • 
    алисаДа послушам ја Трифкета, рекла бих да мудро збори
    Данас, 16:40 · 
  • 
    Иван ♪♫hmm, dobro reče Trifke, to kako se ti osećaš prema sebi nije isto kako Gospod oseća prema tebi
    Данас, 16:41 · 
  • 
    Дијана.to ti je protiv-udarac sile kojoj se ne svidja sto si se pricestila. pretrpi i uninije kao da je radost, pa ces pobijediti...
    Данас, 17:13 ·

[Баба]

  On 24. 8. 2014. at 18:36, Жељко рече

алиса Ако се човек после Причешћа не осећа радосно, већ тужно и безвољно, да ли то значи да се недостојно причестио? Знам да човек никад и није достојан, али да ли су му овакво осећање баш очигледан доказ недостојности, или нешто друго је у питању?

 

Када Христос уђе унутра негативан садржај душе изађе споља.

Једно с другим не иде.

Кад се душа временом очисти онда је њен садржај константна радост и мир у Духу.

До тад морамо пунити душу Христом.

[Trifke]

I opet nikako se ne oslanjati na osecanja zato sto su ona prevrtljiva. Npr dovoljno je 100 gr cokolade i covek se zaljubi. Velicina jednog covek nije u broju osecanja koja njega mogu da nadvladaju vec u broju osecanja koje moze da pobedi!

[Баба]

  On 24. 8. 2014. at 18:54, Trifke рече

I opet nikako se ne oslanjati na osecanja zato sto su ona prevrtljiva. Npr dovoljno je 100 gr cokolade i covek se zaljubi. Velicina jednog covek nije u broju osecanja koja njega mogu da nadvladaju vec u broju osecanja koje moze da pobedi!

 

Ово саветују сви старци у свим књигама које прочитах.

А опет некад те толико преплаве позитивна осећања на литургији и по причешћу да је просто немогуће зауставити их.

Тад некако треба гледати да се човек не погорди, да се не понесе, да не помисли да је сад бољи од рецимо неких људи који не иду у цркву или тако нешто, а бежати од среће мислим да је безвезе јер управо томе тежимо.

[Дијана.]

Efekat pricesca (naravno sa punom svijescu cemu se pristupa) uvijek je izvjesna kolicina zivotne sile, energije. Kolika, to zavisi koliko je covjek otvoren za blagodat, ociscen, a i koliko je spreman da ponese (da li to kod starca Siluana ima, da bi nas blagodat mogla ubiti tjelesno). Kako ta sila djeluje, zavisi i od drugih sila koje djeluju na covjeka. Npr. mori ga x-kolicina nekog bola, dusevnog ili tjelesnog, tu onda pricesce moze i da samo olaksa trpljenje, a da ne donese radost... Oni koji su cisti, i smireni, dobijaju jos vise mira i radosti (taj efekat sijanja nekih monaha recimo, ali ne mora da bude ograniceno na njih, naravno).

Nakon pricesca, ide suprotna sila da ti ukrade darove koje si dobila. Moramo biti spremni na to. Osjetila si radost recimo, makar i malecku, mir, zelju da se molis... Odmah nastupa losa misao, uninije, gnjev, neko te nesto potkaci... znaci neprijatelj djeluje ne bi li te pokrao.

[Arsenija]

Imam jedno pitanje. Nema veze sa temom. Da li je ok nekoga ubedjivati da se pricesti bar jednom u zivotu,iako on ne veruje u Boga ?

Na primer nekoga je nemoguce umoliti da zakoraci u crkvu ,iako mu je tik ispod prozora ....Zasto ?

Ja sam se proteklih meseci zaista trudila da neke rodjake ubedim u nesto,naravno trudeci se da ne delujem fanaticno, Uspela sam da jednu osobu  ubedim da se  krstiti za svoj 60. rodjendan......   (   )... pristao je ,samo da mi udovolji.

Da li trebe da se krsti,ako ne veruje u Boga ? I da se pricesti,ako ne veruje ?   :.mislise.

[Trifke]

  On 24. 8. 2014. at 19:33, Arsenija рече

Imam jedno pitanje. Nema veze sa temom. Da li je ok nekoga ubedjivati da se pricesti bar jednom u zivotu,iako on ne veruje u Boga ?

Na primer nekoga je nemoguce umoliti da zakoraci u crkvu ,iako mu je tik ispod prozora ....Zasto ?

Ja sam se proteklih meseci zaista trudila da neke rodjake ubedim u nesto,naravno trudeci se da ne delujem fanaticno, Uspela sam da jednu osobu  ubedim da se  krstiti za svoj 60. rodjendan......   (   )... pristao je ,samo da mi udovolji.

Da li trebe da se krsti,ako ne veruje u Boga ? I da se pricesti,ako ne veruje ?   :.mislise.

 

Znas naisao sam na razlicite odgovore na to. Po meni nije i gde god da sam citao da li u Jevandjeljima ili kod otaca niko to nije preporucivao. Ipak i krstenje i pricesce mora biti akt vere.: ... sastrahom Bozjim, verom i ljubavlju pristupite... a opet postoje neka iskustva koja su pokazala da su se ljudi krstili onako bez vere pa je vera dosla ili na krstenju ili posle. postoji jedno zanimljivo prvailo a to je ako se neko pricetio iako nije krsten to mu se racuna kao krstenje. Ne secam se tacno sta posle sa njim treba uraditi.

[Дијана.]

joj, to je tako tesko pitanje, Arso... i nema jednoobraznog odgovora. Najispravnija je ravnoteza, mjera, bez krajnosti, niti ih pustiti tek tako, niti ih siliti... Dobro je da se covjek krsti, cak i ako ne vjeruje, nadam se da ce blagodat krstenja ipak da odradi svoje... za pricesce nisam sigurna, suvise vjerujem u ono 'jer si oganj koji nedostojne sazize'

[алиса]

Хвала свима на коментарима, интересовала су ме искуства и мишљења других људи  поводом ове теме пошто сам релативно нова у свему овоме...хвала још једном!

[Дијана.]

imas duso ovde sve (i ova temica tu spada) pa citaj

https://www.pouke.org/forum/topic/9085-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5/

 djeluju zastrasujuce ogromne teme, ali citas ili zadnjih desetak strana, ili random, pa sta te zainteresuje... bolje da je sve na 1 mjestu nego da se dragocjena razmisljanja i iskustva zature, posto stalno izviru novi sadrzaji i utapaju se teme