Jump to content

Музеји, изложбе...

Оцени ову тему


Danijela

Препоручена порука

:bla:

иди бре Ивице, па душу би испустила од зезања у мојој фамилији  0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

треба човек да зна свој лимит, а не да се трси па кад награбуси онда да се чеше  0205_whistling

да не улазим у њен интелект и способност, ал ово ниш добро не говори о кадру у Влади. има људи који један посао вероватно добро обављају, ал за неке ствари нису.  dada

Најтеже болести, већином, настају због тога што човек није одреаговао на први симптом, на прву минималну промену у свом организму, помисливши да је то ситница и "проћи ће само од себе". Сигуран сам да знаш причу о вековном дрвету који је одолевао силним природом изазваним недаћама (вера), али није издржао "долазак у госте", ситног маленог скакавца (ситница), који је размноживши се уништио сво лишће (осетила којима примамо и истовремено сведочимо), што је за последицу имало немогућност фотосинтезе , односно труљење дебла (пад) и смрт целокупног дрвета (душе).

Симпатичан је био малени скакавац дрвету, као и што је симпатичан фини подсмех нама. Подсмех врло брзо, као што се и овде види, прераста у критику не само једне личности, већ неколико њих, па читаве групе људи. Ни не видевши да је подсмех невероватном брзином прерастао у осуду, достижемо до гордости, која нас води ка метаморфози из човека "пчеле" у човека "муву", али заслепљени иницијалним подсмехом и самоуверени да је то само шала, не видимо коначни резултат.

А може и овако....

Супер су ови клинци, баш ми је жао што их је толико спутала трема од одговорности да нису могли да презентирају, пар реченица. (како би се осећао било ко од нас да им се десило исто што и њима?)

Људи који воде ову земљу су вероватно изузетно добри људи, али ми је жао што их је народ/ја својим (не)гласањем, уопште (не)ангажовањем у друштвено политичком смислу, довео у такво искушење да морају да раде оно што не умеју.

Но, свако нека чини по својој вољи и слободи коју нам Је Бог Дао.

:drugarstvo: :drugarstvo: :drugarstvo:

1405_love 1405_love 1405_love

0442_feel 0442_feel 0442_feel

јао бре Ивице, докле ћемо да тетошемо медиокритете по линији - биће сутра боље. ова девојка је требала истог тренутка да добије отказ у Влади, па нек је носила минић онуда. снимак не може бити тужнији, а подсећа ме на моју младост кад смо рецитовали неке друге песмице, само што смо имали трећину њених година и декламовали ко вергл а она не може две реченице да запамти, са све пријатељем из ресавско-преписивачке школе после ње.

човек треба да познаје себе - ја не умем да рецитујем и да глуматам, поготово не да шармирам па ми приде не би пало на памет да се облапорно самопромовишем цитатима покојног председника, још подгревајући тако излизан идолопоклонички менталитет овог народа.

не мож јадније дно да бива, бити учесник тако нечему 0102_laugh

мислим да је ово најбоља слика и прилика наше државе, са све коментарима који су се могли видети на разним мрежама - од геј пинк до мртво црних и немало агресивних.

ваља народ да се подсети шта је сам изабрао  0205_whistling

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Изложба "Света гора фрушкогорска"

Sveta-gora-527.jpg

У Галерији РТС-а, 19. априла биће отворена изложба "Света гора фрушкогорска", која сведочи о трајању манастира дужем од пет векова.

Радио-телевизија Србије, Епархија сремска, Завод за заштиту споменика културе Војводине и Издавачка куће "Прометеј" отвориће 19. априла, у Галерији РТС-а, изложбу "Света гора фрушкогорска", која сведочи о трајању манастира дужем од пет векова.

Том приликом, биће приказани оригинални експонати из ризнице Српске православне цркве у Сремским Карловцима, иконе уметника Теодора Крачуна и Јанка Халкозовића, рукописне књиге, оригинални предмети - крстови, кадионице, текстилне рукотворине, а копије фресака из Раковца већ су освојиле многе стручњаке ван Србије.

Биће изложене и књиге венчаних, умрлих, крштених, са територије Срема. Документарни део изложбе у потпуности је ослоњен на дело Дејана Медаковића, верно одсликава трајање манастира у Светој гори фрушкогорској и даје поуздане податке.

На изложби учествују: епископ сремски Василије, књижевни и ликовни критичар Драшко Ређеп, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа, директор Телевизије Београд Никола Мирков, оснивач и уредник издавачке куће "Прометеј" Зоран Колунџија.

Прослава грандиозног јубилеја фрушкогорских манастира почела је пре две године и базирана је на писаним траговима.

Запостављени после Другог светског рата, од седамдесетих година прошлог века доживљавају обнову подстакнуту од стране државе, највише радом стручњака Покрајинског завода за заштиту споменика културе, у грађевинском смислу, али и духовну, изузетном посвећеношћу епископа сремског Василија.

ртс

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Биће изложени калиграфски записи, симболи писмености осликани на разним  текстурама.

Радове су радила деца узраста од 5 до 17 година,  чланови нашег Удружења; у организацији

Српског Одељења Међународног фонда Јединства Православних Народа.

Израду радова и  изложбу воде ликовни педагози:

Јелена Николиш

Милена Босанчић

Сузана Стаматовић

Удружење Пиктум за изучавање, очување, и обучавање старих заната и уметности

се развија од априла 2005. год са седиштем у Београду.

Наши чланови су деца и одрасли који раде у оформњеним групама са програмом,

кроз који пролазимо све сликарске,вајарске и графичке технике.

Пратимо све текуће домаће и интернационалне конкурсе, и били смо учесници

и награђивани на многим.

ДОБРО ДОШЛИ СТЕ!

pozivnica mejl.pdf

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 months later...

Ljudi, među njima čak i žene i deca, kao izložbeni eksponati u zoološkom vrtu. Antička istorija? Ne! Reč je o praksi koja je u razvijenim zemljama 19. i 20. veka bila svakodnevica, a o čemu će više saznati posetioci neobične izložbe koja je otvorena u Parizu, a čiji je kustos bivši francuski fudbaler Lilijan Tiram.

195248izlozbafoto01afpf.jpgLilijan Tiram, poznati bivši fudbaler, kustos je izložbetiramh.jpg

Polugoli Afrikanci su terani da glođu kosti kako bi bili uverljiviji kao "ljudožderi" na sajmu u Francuskoj; deca američkih Indijanaca su prikazivana na vašarima; čitave porodice iz Azije i Južnog Pacifika su držane iza rešetkama u evropskim zoo vrtovima; pripadnici plemena Zulu su morali da plešu na podijumima širom Londona. Takva je bila sudbina podanika evropskih kolonija - sve do 1958. godine!

Izložba "Ljudski zoo vrtovi: original divljaštva", koju je priredio bivši fudbaler Lilijan Tiram, prati vreme od kada je Kristofer Kolumbo izložio šestoro Indijanaca u španskom kraljevskom sudu 1492. godine, što je kasnije postalo masovna zabava u 19. veku i početkom 20, piše londonski "Gardijan".

Na milione gledalaca okupljalo se da gleda "divljake" u zološkim vrtovima, cirkusima, selima i "paradama nakaza" od Londona do Sent Luisa, od Barselone do Tokija. Ti "ljudski primerci" i "živi muzeji" koristili su kako kolonijalističkoj propagandi, tako i naučnim teroijama o takozvanim rasnim hijerarhijama.

Godine 1906. pigmej Ota Benga bio je izložen u kavezu za majmune u njujorškom zoološkom vrtu u Bronksu, što je izazvalo kontroverze - pre nego što je odveden u sirotiše za "crvenokošce". Kasnije je izvršio samoubistvo.

Dlakava žena iz Laosa, poznata kao Krao, bila je izložena krajem 19. veka kao "karika koja nedostaje" između čoveka i orangutana.

Dečak Vilijem Henri Džonson, crnac iz SAD koji je rođen sa smanjenom glavom, otkupljen je od svojih roditelja kada je imao samo četiri godine. Izlagan je u dlakavom kostimu i teran da stenje. Naziv "šoua" je bio: "šta je ovo?"

- Morate imati hrabrosti da kažerte da svako od nas ima predrasude, a predrasude imaju svoju istoriju. Izložba objašnjava pozadinu rasističkih ideja i strah od "drugih" koji je opstao do danas - kaže Tiram, koji je rođan na karipskom ostrvu Gvadalupe.

Izložba prati sudbine oko 35.000 ljudi koji su izlagani u zoološkim vrtovima. Među njima su bili i preci poznatog fudbalera i Tiramovog saigrača Kristijana Karembea, koji su došli u Pariz iz Nove Kaledonije. Sebe su smatrali ambasadorima svog naroda, ali su zatočeni u kavezima u Parizu, a kasnije i u Nemačkoj, gde su predstavljani kao "ljudožderi".

Postavka je izložena u pariskom Muzeju de ke branli, posvećenom nekada kolonizovanim kulturama.

IZVOR

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne kaže se džaba "DIVLJI ZAPAD", a potpuno su nesvesni svoje divljačke istorije i ubeđeni u svoju kulturu. Pitam se koliko njih bi i danas ovako postupali, kad bi bilo dozvoljeno, a nama drže slovo.

А одакле теби идеја да бисмо ми другачије поступали? Или било ко други. Дивљаштво је општељудска појава. Нема цивилизације која није чинила најгнуснија злодела, без обзира на ком се нивоу развитка налазила.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина,можда бисмо и ми поступили исто на њиховом месту, ко зна. Али ми нисмо били на њиховом месту,а они јесу. А кажу да смо ми дивљаци, а они нису.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А одакле теби идеја да бисмо ми другачије поступали? Или било ко други. Дивљаштво је општељудска појава. Нема цивилизације која није чинила најгнуснија злодела, без обзира на ком се нивоу развитка налазила.

Од куд ти тако гнусна претпоставка да би ми поступали тако ?

Имаш у Црној Гори село именом Црнци , ту су се населили јадници који су доживели бродолом на млетачкој галији, сужњи везани оковима за весла да веслају цео живот за Млетке.

Зашто се село звое Црнци ?

Зато што су ти људи били Црнци, дакле африканци родом.

Временом су постали Срби Црногорци . Нико их није излагао у кавезима да их вода Црном Гором и показује од племена до племена као карику која недостаје.

Нико их није третирао као нижу врсту иначе се не би посрбили никада.

Нико их никада није сматрао мање вреднима.

Неки од мештана тога села и околине су и данас тамнопути.

После другог светског рата , један партизан родом из тог села , у новинама је објавио да му требају два сведока за пензију, јавило се пар хиљада људи, сви су га препознали јер је био Црнац из Црнаца.

То није наша култура, нити наша вера, прво Словенима је тако нешто страно( не значи да нема Совена расиста) друго Византијској култури коју смо наследили је такође то страно поготово што је Византија била држава која је имала и грађане црне пути, није јој то била непознаница. Друго нашој вери је такав однос према човеку стран.

Дакле ми нисмо тако поступали а имали смо прилику.

Нису Србима били непознати црнци , знали су средњевековни Срби и за црнце и за Цигане и Монголе и за друге расе ... А тек данас нема разлога да будемо такви.

Међутим приметим да баш данас од како је запад код нас ушао на широка врата све више имамо Срба расиста.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина,можда бисмо и ми поступили исто на њиховом месту, ко зна. Али ми нисмо били на њиховом месту,а они јесу. А кажу да смо ми дивљаци, а они нису.

А ко то каже? Кажу ликови као што је Бернар Кушнер, али то нису људи, то су политичари. Ја знам много људи са тог запада и нико од њих нити је дивљак, нити мисли да сам ја дивљак. А да има дивљака и тамо и овамо, има. Дивљаци немају ни етнички ни културни идентитет, то су једноставно дивљаци. А ако и имају неки идентитет, онда је тај идентитет до краја деформисан и тешко да можемо да га окарактеришемо као аутентично западни или аутентично српски.

Ало бре људи, шта је с вама? Ова изложба нам служи да се освестимо, да схватимо да су сви људи, свих боја и облика подједнако вредни, да се боримо за искорењивање сваког расизма... А не да јачамо један додатни - антизападњаштво.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

tako je, ali ne treba da jacamo ni da uzdizemo zapadnjastvo kao nesto divno, a samim tim nipodastavamo sami sebe, odluci se od kojih si

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

tako je, ali ne treba da jacamo ni da uzdizemo zapadnjastvo kao nesto divno

Мени је диван Шекспир, диван ми је хуманизам, ренесанса, просветитељство, индустријска револуција... Све је то запад. Ово је једна очигледна деформација и уопште тај општи расизам викторијанске епохе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

imam jednog druga kojem je zapad blizi nego sopstvo, i to nikad necu razumeti al aj dobro

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...