Episkop Artemije na saslušanju

[Justin Waters]

Опрости брате Дражо мало ћу да скренем са теме, ништа злонамерно не чиним, хоћу да те питам нешто и уједно да ти предложим. Од толико лепих тема на форуму ти се држиш само пар мрачних. Сад ће Васкрс празник над празницима, што се не бавиш мало лепшим радосним темама, Христос нам говори да треба да се радујемо. Није ваљда све толко црно, прикључи се мало нормалнијим темама, владике ће сами са собом расправити и као што и ти сам велиш време ће показати. Немам ја ништа против оваквих тема, али није ми нормално да се неко само њима бави, опрости али стичем утисак као да је теби све ово душевна храна. Мисли мало позитивније и не замери стварно немам ништа лично против тебе.

Уфф што пуцате од ведирне и радости. Морам да заклоним лице, ево избија кроз екран нестворена светлост са лица ваших.... . Толико је јако да ево Дејан даје себи заправо да окачи мачку о реп каноне, а теби је све ведро док доле на Косову цепају хитон Христове Цркве, а пијеагамлеко чак зна и којим путем иде цела Епархија Бањалучка.

Не брини се ти за брата Дражу, није овај форум место где се мери нечије расположење и ведрина.

[Дејан]

Па знаш како ако су канони теби заменили живог Бога онда је то већ твој проблем

[trapa]

Ко је помињао форумске разбибриге, има лепих тема које се тичу вере, вероватно сам погрешио сигурно си учествовао и у некој лепој теми али тај дан је сигурно била снежина  0104_cheesy.

А сад јустинијану одговор, ја заиста пуцам од радости, јутрос сам се причестио не волим да разглабам о томе ал ајде сад, верујем да се све дешава по допуштењу Божијем па и на КиМ-и , и немам разлог да се нервирам и да будем саркастичан, нек је и владика Артемије заиста велики мученик опет се радујем јер је мученички венац највећи дар. И имам разлог да се радујем иако је на ким катастрофа јер је Христос Васкрсао и коначна победа је његова. А за брата Дражу бринем братски и од срца сам му се обратио, и ниједног тренутка нисам био саркастичан. И док пишем ја се смејем али не иронично него искрено. Али очигледно нисам постигао жељени ефекат, па ћу пре него што се повучем да још једном покушам и да предложим да погледате тему "ово вреди прочитати" и погледате речи старца Пајсија Ако сам неког увредио нечим извињавам се.

[Дража]

Па знаш како ако су канони теби заменили живог Бога онда је то већ твој проблем

Па знаш ако неко 'ладно окачи каноне мачку о' реп то онда није проблем, већ проблемчина. И онога ко их качи и онога ко верује у исправност оваквог става.

[Зортодокс]

Преосвећени Брате Владико Артемије,

Писао си писмо Патријарху: (22.фебруара 2010, и објавио га - иначе не бих знао - на антицрквеном сајту novinar.de, а како? -објашњење које дајете je трагикомично, али типично за Твоју околину и сајтовски менталитет) “осећајући потребу… измрцварен/и/ овим, невиђеним и нечувеним у историји Цркве медијским линчом који се на Нас обрушио попут нијагариних водопада. Није то последица неке природне непогоде, већ силне, смишљене и оркестриране кампање”.

Даље пишеш да “нисмо се огласили ни у једним медијима (!). Ниједном речју(?)”… “Ми немамо могућности да јавно кажемо своју истину (!)… Као да се жели да ме “поједе мрак”, да нестанем незнано куда, да одем под лед, али нечујно…

Даље пишеш: како je све што се збива око Тебе “без провере, без доказа, без срама и стида”… “У овој прљавој кампањи се такмиче и надгорњавају Администратор Еп. Атанасије…”, који “куд год иде говори народу о “туђим гресима” (мојим и мојих сарадника), трујући душе слушалаца, припремајући их на линч (!) оних које он напада. To чини и пред мојим монасима (Бањска, 12.02). Куд год иде отрове просипа и раздор сеје. Не оставља на миру ни друге Епископе… Руши (у духовном смислу) све што смо градили и стварали деветнаест година. Дошао je, по одлуци Синода, “да среди стање” у Епархији рашко-призренској. А тек je ово стање, које се сада ствара, трагично за Епархију рашко-призренску и сав српски народ (!), посебно за овај на Косову и Метохији”. Итд.

Драги Владико, Ти изгледа да живиш у облацима, јер не видиш ништа ско себе, осим Твога великомучеништва! И “измишљених клевета” на Виловског! Да ли Те, свесно или несвесно, захватило слепило па олако говориш ноторне неистине, превиђаш да итекако дајеш изјаве, а нарочито “савете” Твојој “духовној деци”, која, и с Тобом и без Тебе, то све устостручују, јер си их Ти први томе научио својим поодавним бесавесниг,. изјавама и иступањима против Патријарха (Павла), Синода, Сабора, а поготову против нас, браће Твоје.

Овакав Твој менталитет, увишестручен болесним менталитетима Твојих најближих и “највернијих” духовних “синова”, формираних по истој “слици и прилици” лагања и дволичења “ad majorem gloriam” једног култа непогрешивости папског типа, све то je ово и изазвало и до свега овога довело. Давно сам Ти говорио и писао: да сајтови Твојих најближих сарадника шире “попут нијагариних водопада” бескрупулозне лажи и клевете на све и свакога, осим Тебе и Твојих сарадника, који су Те и довели до оваквог стања, заиста до “трагичног стања” у овој напаћеној Епископији и Епархији. Ти то ниси хтео да видиш, и сада нећеш да видиш, па зато Ти нећу даље говорити о томе, јер би то било донкихотско “гањање ветрењача”.

Оно због чега ти пишем ово братско писмо јесте следеће: Кажеш да Атанасије “руши све што смо градили и стварали деветнаест година”! Боже мој, каква ли je то грађевина грађена 19 година, коју један “силеџија” (и сл. како ме Твоји пулени зову, а ja сам и гори од тога) може одједном све да сруши! Брате и Владико, није ли то све што Ти сматраш Грађевином - зидано на песку? Нажалост, јесте по менталитету мегаломаније, култа личности, “духовног руковођења”, тј. завођења за Голеш планину. Уосталом, Ти си и у твојој краћој и широј “Практичној веронауци” уздигао тезу о духовнику/диховном оцу на пиједестал догме вере, а тога само монашко-манастирског израза уопште нема у Светим Канонима! Таква врста “духовништа” Твога и Твојих “духовника” (какав Ти je Николај Црноречки, Венедикт Архангелски, Симеон Виловски и слични њима) И довела je ДО неподношљивог духовног гушења у овој Епархији честитог и побожног а припростог верног Народа Православног (Православног и пре, и без, Твојих новопечених “Православаца”) и скромног али уплашеног и застрашеног од таквог “духовног” тортурисања парохијског Свештенства, пониженог и згаженог, и једног и другог, псевдодуховном, управо психолошко-језуитском методиком и методологијом “духовништва”, које личи на гуруизам, на вехабијско манипулисање вером и поверењем, савестима и срцима људи, експлоатисању духовног руковођења за уцењивање савести, какво и Ти нажалост понекад примењујеш (пример: Нектарије око Твог потписа на Меморандуму па повлачења истог; Милош Јанићијевић око “Атоса”, а сада случај монахиње Пелагије и њеног шпијунирања, по Твоме благослову, Синодске Комисије у Салону манастира Грачанице (доставио сам Ти текстове, њен и Твојих бранилаца, са сајта novinar.de, уз питање: “Има ли ту уопште Бога, Христа, Цркве, Православља, Српства Косовског, Лазаревског?”).

О том кључном духовном, пастирском и архипастирском, дубоко црквеном, еклисиолошком и литургијском проблему, који сам овде видео и констатовао, писао сам пре овога укратко и Светом Синоду, јер je то главни проблем Твој и ове Епархије, а материјалпо-финасијске малверзације и пљачке сиротог страдалног Народа само су последице, нус производи ове духовне оболелости. (Доставићу и ово писмо Патријарху ускоро).

Архијереју Православни, једини “поборниче Отачке вере и предања”, Ти си својим духовништвом, и бледом копијом његовом, али већ претвореном у карикатуру код Симеона И Николаја (које ja не “мрзим” - како мислиш и говориш, него дубоко жалим), преузнео СИ духовништво изнад Епископства, исповедника-духовног оца изнад Свештенолитурга и Пастира, ставио си манастире изнад Цркве (1) култ личности изнад Саборног бића Цркве као Тела Христовог,изнад саборног живота, општења и заједништва свих удова Христових у Духу Светоме. Створио се псевдозилотизам, сличан Масалијанцима, Катарима, Богомулима, - и сваки, ма и најмање, отпор томе, као например писмена изјава 5 Архијерејских Намесника поводом пуцања Твојих сарадника из “Рада Неимара” на ђакона Срђана и његову малу децу, и попут отпора Дечанских калуђера на тиранију Твог јединог “сарадника”, незаменљивог Симеона лажова (јер лаже, уз остале лажи, да су му “сломили ногу”, а они су га само “избацили”, као што су га избацили и мати Макарија и манастир Ћелије, само на блажи начин), прогласили сте за “побуну”! Па сте још слали “делегацију” да изнуђују потписе од монаштва и свештенства: ко je за Тебе, а ко за Теодосија? (што си Ти потом, лажући, негирао)! Бедног ли духовника и духовништва које се служи тиме, а свака част четири Игуманије, четири стуба Косова и Метохије, које нису хтеле да то потпишу!Писао СИ негде (кад си још био на почетку успона на висине свеобухватног духовника и специјалисте за духовништво, за “пост /и Суботом! против Св. Канона/ и исповест” као безусловне услове за Причешће, а тога нема нигде, буквално нигдс, у СБ. Каноинма, што наравно ке значи да пост и исповест и не требају уопште, како нас клеветају Твоји трабанти и суфлери, незналице “ни онога шта говоре ни о чему сведоче”); дакле, писао си: да се духовник “не намеће никоме… никада не настоји да насилно продре у нашу душу”, а сам Ти и Твоји “духовници” не радите тако, а притом се позивате на Оца Јустина, кога си, као и Св. Николаја (олако га имитираш својим писмима/одговорима - ако, нека!), монополисали само за себе и своје схватање свега, па и Православне вере, Догматике, Литургије, Предања Цркве, не видећи да ове Богодане Апостоле нашег доба представљате као људе секташког менталитета, какав менталитет ilOToßocncei у Теби и Твоме умозрјенију “православног богослова и једног од јавећих и најистакнутијих духовника данас (како Те зову Твоји обожаваоци и већ Ти пишу и шире по сајтовима и Житије\).

Твоји зилоти, псевдоревнитељи “не по разуму”, би да хришћане, верни народ, а поготову Свештенослужитеље парализују, кретенизују, да немају никакву иницијативу (као што je нису смели имати ни у обнови Храмова и Светиња, без сагласности П. Суботичког и пљачкашког клана “Раде Немар”, због непослушости којем су неки свештеници и кажњавани премештајем или опоменом, а једноме je Суботички претио: “Крви ћу ти се напити”!). Да je то тако види се како Ти свештеници служе: не знају богослужење, јадни а добронамерни људи, јер их никада нис и поучавао, архипастирски окупљао на братске разговоре и саветовања. (Сећам се: какав je хаос био у цркви Св. Димитрија у Митровици, кад смо с Тобом и Блаженопочившим Патријархом освећивали je, а Ти ниси ни реч проговорио да народ умириш. А ja будала покушавао да се неки ред успостави, као што и сада то настојим да чиним, па ме Твоји свудаприсутни “согљадатељи”- шпијуни, на сајтовима, клевећу како “опет бесни Атанасије”, “чини препаде на манастире”, “смењује игуманиије”, као да сам овде дошао да гледам од Тебе и иза Тебе заостали хаос и уплашеност, безнађе и мутне слутње: Шта ће бити ако се Артемије врати? Ко ће поднети освету његових малобројних али опаких моћника? Заиста, да ли знаш: да многи по Енархији стрепе од Твога и Симеоновог повратка, нарочито јадни Свештеници! Упитај се зашто?).

Владико мој и Брате, Свештенство Ти je дивно, и то Ти je велико дело и заслуга што си рукоположио и поставио те младе људе и што су сви углавном са Косова и Метохије. Али не идеш да служиш као Архипастир по Епархији, мало посећујеш Народ и Свештенство, и зато су запуштени, препуштени сами себи, неуки и неискусни, и још преплашени, без смелости и иницијативе. За све и сва треба да питају Тебе и Твоје самоуверене свезналице, какав je био Симеон. Они ништа не смеју да ураде, осим, само “како je благословено”, “како je прописано”, а када и где je то “прописано”, и ко je то “прописао”, нико не сме ни да помене. (Зато свештеници почињу да говоре: “Тек смо сада данули!”- иако их ja грдим и карам, Данули су, јер нема свеноћног клана Виловског).

Неслобода, ропски дух, укоченост, збуњеност, нерасуђивање и скоро парализа влада у јадном и пониженом Свештенству, јер су Твоји монаси, нарочито самопрокламовани “духовници”, узели и држе монопол свега, држе “кључеве Царства”, па нити они улазе, нити другима дају да уђу. Писах и Синоду у једном писму: да je овде на делу монахократија, уместо Христократије. Јер Црква није ни демократија, ни монархија, ни аутократија, ни деспотократија, него Христократија. “Закон Духа живота у Христу Исусу ослободи нас од закона греха и смрти”(Рм.8,2), и од закона “духовничких”, психичких, психолошких, бољерећи психотичних, а не истински духовних закона Вишње Мудрости, како вели Свети Апостол (Јак.3,14-18). Уместо стојања у слободи деце Божије, у слободи којом нас Христос ослободи, у слободи Духа Светога, која и јесте највећа одоворност пред Богом и људима, Твоји псеводуховници, а нажалост и Ти, своја духовна чеда поробљавате, парализујете, као аутомате покрећете на бунт и раскол у Цркви због “свога духовника”(читај: због култа личности!) на ово што видимо ових дана код те шаке бунтовника и клеветника, док их Ти тајно саветујеш онако како их саветујеш (”Ви радите по савести, а Ми ћемо по канонима”! - јер очигледно Синод и Патријарх не раде “по канонима”, него треба да се уче од јадног а надменог Жељка Которанина, од смућеног мутиводе Владе Димиријевића, од љотићевца М. Матејића), и подгреваш лажне наде: “да ће се Сима вратити, само се мало притајио, али je на сигурном”! To пак што je побегао, као лопов у ноћи, то нико не сме ни да помене , па н и Ти , који си му и припремио то бекство искалкулисаним на брзину “канонским отпустом”, а притом je он и даље остао на свим ранијим свемоћним функцијама у Епархији! И то Ти je “по светим канонима”! Међутим, ако не знаш, знај: Митрополит Пирејски Серафим je вратио Патријарху Симеонов досије, и враћа га назад Српској Цркви, уз остало и зато што га je Симеон слагао да бежи из Србије “због екуменизма”, те je овај схвватио да je по среди лаж.

Најгоре je од свега, драги Брате и Саслужитељу у Христу, што Ти ниси био такав. И ниси то ни видео ни научио од о. Јустина, него си то постао однедавно. Мислим да Ти je то наметнуто и од нерасудних зилота, од псевдозилотског духа и менталитета, који Те je обузео. И ти си се уживео у то, постао си роб тог и таквог болесног, интровертног, секташког менталитета, који je постао духовни естаблишмент. И кад неко доведе у питање тај естаблишмент, који je иначе на климавим ногама страха и депресије, онда рикнеш као рањени лав: “Све што сам 19 година градио, то ми сада Атанасије руши!” Тај Те крик, Оче и Брате, много одаје, јер се руши “кула од карата”. И јер слушаш незнавене а злонамерне суфлере: да су “тако гонили и пророке пре тебе”. Јустин није био такав “мученик”, и није “увек ишао уз воду”, како си негде рекао да je то његова “главна “карактеристика”, а није. И то те, такође, одаје.

Написах Ти ово, знам - несмирено, али добронамерно. Види нас Свевидеће Око.

Ман. Грачаница, на Св. Тарасија Цариградског, 10.3.2010.

+ Еп. Атанасије с.р.

(1) Лепо пишете у Шематизму: “На подручју ове Епархије, у 16 мушких манастира има 143 монаха, а у 7 женских манастира 63 монахиња, односно, у укупно 23 манастира има 206 ангелоподобних подвижника и подвижница. У сваком од наведених манастира обављају се редовна манастирска општежитељна послушања, где побожна рукодеља вредних руку омогућавају нормалан живот братства или сестринства. Храмовно благољепије, певничко слаткопјеније и складан манастирски типик у манастирима широм ове Епархије привлаче многе богочежњиве душе са свих страна. Храмовне славе и богодолични црквено-народни сабори у овим манастирима су заиста многоочекивани дани духовне радости и весеља свих верних, који се тамо редовно сабирају сваке године”. - Да ли je то све тако? Нажалост, понашње једног дела, оног “водећег”, Твог монаштва у неким манастирима, а негде и цео манастир, у ове дане, кад Твоју личност као духовниака дижу изнад Патријарха и Синода - указује да тај еуфемизам не стоји. Међу монаштвом, нарочито на северу, имаш неколико ноторних лудака (Антоније Давидовић, који сад у Ораховцу буни народ тражећи “да га бране”!) и духовним трезвоумљем непросвећених псевдозилота, “овнова предводника”, шаптача и клеветача на сва уста, чији хришћански људски етос и монашки итос немају благе везе са Православним Српским карактером и монашким Световасилијевским, Светосавинским и Светогорским живим Предањем.

Имате самонадмених духовника који зраче депресијом и опседнути су разноразним “анти-измима” (глобализам/екуменизам/папизам/модернизам/новотаризам) и тако своде Православље на нешто што je “анти”, од чега се не види и не осећа и не доживљава Јеванћелско За, јеванђелско Да, оно павловско Амин (2Кор. 1,19-20), које je Христос Богочовек и Спас свега света и свега рода Адамовеког, а не само умишљене елите “чистих”, шаке самонадмених апокалиптичара, који језуитским психологизмима и кретенизујућим механизмима држе људе око себе и страху од “јереси”, “отпадије”, апостазије”. “папизма”, “ђаволизма” сваке врсте, тако да Твоји зилоти више говоре о папи, о ђаволу, о пропасти, него ли о Христу, о Новој Пасхи, о Јеванђељу, о препородном покајању, о радостотворном плачу (а не о мрачној очајничкој кукњави над “данашњом пропашћу”); не благовесте и не сведоче благодат и радост новог живота, живу веру и срда чну љубав , препорођење и предоку шај истинског спасењ а; не сведо че саборно и црквено о раодосно-пасхалној, крсно-васкрсној Литургији Царства, још овде и сада на земљи, у којој се доживљава пуноћа јединства вере и Заједница Духа Светога Утешитеља. (Заиста, јеси ли слушао кад говори, и како говори, о. Николај Црноречки, и шта сугерише смућеном око њега и због њега народу? Ако јеси - а то траје ево пар деценија - онда се питам: да ли je то есфигменско “Ортодоксија или смрт”, или радостотворно Светосавско и Еванђелско Православље Св. Отаца, или Николаја, Пајсија, Јустина, Емилијана!?

Тај Твој Николај (ако ниси читао писмо јадних родитеља из Лазаревца Николају, и његову “Изјаву” на то, од 29.3.2007, - ево нађосмо у Архиви и придодајемо овом писму, као доказ менталитета) сасвим антиканонски пландује по неким Епархијама, мудрује по “саборима” сличнога Ти “јединог борца за веру” Никанора (који je сада, док си боравио у његовој Епархији, рекао (не пред Тобом, али Твојим поводом): “Патријарха треба сместити у лудницу, кад пушта Амфилохија и Атанасија да раде ово по налогу Хага”!)О Николају и духу који влада у његовом манастиру најбоље говори срамно писмо које су његови и Твоји монаси написали Патријарху - мислећи ваљда да су “Нови Студити”/мада о њима појма немају/ - и држе тај памфлет трајно на свом цркворушитељаном сајту). Оваква Твоја “духована деца” су духовна недоношчад, и остаће инвалиди духовни докле год не прихвате, у смирењу и послушности Цркви, метанијску промену ума и срца, и не прихвате од Св. Отаца, не “цитатоманију” и казуистичку “психологију”, него Христоподобно смирење и смиреноумно Отаца, “ум Христов”, како je имао и пројављивао Велики Авва Јустин. А ми, после њега и мимо њега, тј. мимо Христоносних и Духовођених Светих Отаца Цркве, смо недорасли и обогаљени духовни патуљци, нажалост са претензијама непогрешивости!

[Дејан]

Па знаш како ако су канони теби заменили живог Бога онда је то већ твој проблем

Па знаш ако неко 'ладно окачи каноне мачку о' реп то онда није проблем, већ проблемчина. И онога ко их качи и онога ко верује у исправност оваквог става.

Исти тај +Атанасије ,који је рекао да се канони окаче мачку о реп и који је оној суботарки рекао да свето писмо окачи мачку о реп је више канона испунио и јеванђељских заповести ,него што ћемо ја и ти заједно  у пакету, да живмо још по три живота овде на земљи!

[w.a.mozart]

Ко је помињао форумске разбибриге, има лепих тема које се тичу вере, вероватно сам погрешио сигурно си учествовао и у некој лепој теми али тај дан је сигурно била снежина  0104_cheesy.

А сад јустинијану одговор, ја заиста пуцам од радости, јутрос сам се причестио не волим да разглабам о томе ал ајде сад, верујем да се све дешава по допуштењу Божијем па и на КиМ-и , и немам разлог да се нервирам и да будем саркастичан, нек је и владика Артемије заиста велики мученик опет се радујем јер је мученички венац највећи дар. И имам разлог да се радујем иако је на ким катастрофа јер је Христос Васкрсао и коначна победа је његова. А за брата Дражу бринем братски и од срца сам му се обратио, и ниједног тренутка нисам био саркастичан. И док пишем ја се смејем али не иронично него искрено. Али очигледно нисам постигао жељени ефекат, па ћу пре него што се повучем да још једном покушам и да предложим да погледате тему "ово вреди прочитати" и погледате речи старца Пајсија Ако сам неког увредио нечим извињавам се.

joooj  fenomenale...... Hristos medju nama

[Дража]

Исти тај +Атанасије је више канона испунио и јеванђељских заповести него што ћемо ја и ти заједно  у пакету, да живмо још по три живота овде на земљи!

Мала корист када се према њима односи селективно. Једни важе, други не важе. Једни су битни, други нису. Једне можемо "окачити о' реп", друге не можемо. Када му и како му одговара.

[Милица]

Одлично писмо вл. Атанасија !  

Као и увек када пише овај народни пророк , погађа у сам центар. dada

На многаја љета владико!  

Хвала брату Дражи што је поставио овде.  

Баш тако!

Само Дража није навео извор...

а то је правило овог сајта :-)

[Зортодокс]

Слушао самједно Тасино предавање о канонима и баш за протестанте што стално величају Свето Писмо а Таса каже:Ја намерно осујем паљбу на Свето Писмо.Које Свето Писмо ,да је Свето Писмо могло некога да спасе не би се ссве ово дешавало.

То је намерно урадио да би рекао касније да се ми кроз Христа спашавамо и кроз Велику Љубав И милост Божију.

Канони и било који закон је дат услед тврдоће срца.На гробу љубави ниче правда а на гробу правде ниче закон.То је рекао Свети Владика Николај и то је велика ИСТИНА.

[Милица]

А сад јустинијану одговор, ја заиста пуцам од радости, јутрос сам се причестио не волим да разглабам о томе ал ајде сад, верујем да се све дешава по допуштењу Божијем па и на КиМ-и , и немам разлог да се нервирам и да будем саркастичан, нек је и владика Артемије заиста велики мученик опет се радујем јер је мученички венац највећи дар. И имам разлог да се радујем иако је на ким катастрофа јер је Христос Васкрсао и коначна победа је његова.

Бриге своје Господу препустите...

[Дејан]

Исти тај +Атанасије је више канона испунио и јеванђељских заповести него што ћемо ја и ти заједно  у пакету, да живмо још по три живота овде на земљи!

Мала корист када се према њима односи селективно. Једни важе, други не важе. Једни су битни, други нису. Једне можемо "окачити о' реп", друге не можемо. Када му и како му одговара.

Читај мало светоотачку литературу па ћеш видети да за исти грех неко добије реч утехе а неко епитимију,како је коме потребно од духовне деце а не како духовнику одговара,нису људи једнообразни већ је свако јединствен и непоновљив

[ЛазарД]

                                            Косара Гавриловић

                                    „ИГРАЊЕ ЦРКВЕ“ И ИГРАЊЕ У ЦРКВИ

     

        Прошло је тачно месец дана од мог изнуђеног одласка из манастира Грачаница. Прошло је месец дана ћутања  – не изнуђеног али не ни добровољног - једноставно неминовног, јер су речи занемеле. Можда су нестале; можда су се скриле посрамљене а ја нисам умела да их нађем.  Просто их више није  било.  Онда, одједном, речи нађоше мене...

+++

Косово је за Србе којима је Србија једина мајка најскупља српска реч, за оне наклоњене Европи - камен спотицања на путу за евроинтеграције а онима који радо прихватају новонасталу ''реалност'' погрешно изговорено име нове државе на брдовитом Балкану. Нажалост овим нису исцрпљене све групе Срба нити сва значења Косова истим. Но оно што је заједничко за све Србе јесте једна посебна осетљивост  на ову реч. Некако као да се сва чула напрегну при помену ове заиста по свему јединствене речи која једина заслужује да се назове синонимом за речи ''Србин'' и ''Србија''. Самим тим све што се дешава на Косову и око Косова не оставља равнодушног ниједног Србина а и Србија увек сва уздрхти.

Тако је било одувек, тако ће остати и занавек. Тако је било и овог пута, када је уклоњен епископ Артемије чија епархија обухвата читаву област Косова и Метохије и један део рашке области. Свакако да ова смена не би изазвала толику буру у Србији и у Србима широм света да владика Артемије није на Косову. Да није  а можда до смене не би ни дошло, ко зна? Дакле, смена је изазвала буру, а начин на који је смена извршена довео је до тога да је бура примила облик цунамија, и сада нам остаје да чекамо да се вода повуче, и да онда на миру почнемо да пребрајамо жртве, и да утврђујемо колика је штета коме нанета. А оштећени су сви, почевши од Патријарха, преко епископа, директно или индиректно укључених у ово замешатељство, и сви манастири на Косову и Метохији '' – све  до последњег верника Српске православне цркве.

Овде би ваљало застати и рећи коју реч о начину смењивања. За почетак да  бар побројимо шта се све то дешавало. Кренимо редом.

Након непозивања на седницу Синода, гле чуда, владика Артемије се није одазвао. Тим поводом Синод шаље своје изасланике да испитају зашто незвани владика не долази на седницу Синода. Успут воде и трочлану комисију која би требало да испита пословање епархије. Трочлана комисија уз надзор двојице епископа за само пар сати  успева да пронађе довољно доказа о злоупотреби силног новца и враћа се за Београд. Иако је претходног дана путовала више од 8 сати и стигла у Београд касно у ноћ уложивши надчовечанске напоре комисија доставља Синоду извештај који истог дана на хитној седници бива усвојен и доноси се одлука о смени епископа Артемија а истовремено се одређује и администратор епархије. Званичних саопштења за јавност са ове седнице није било – а и како би било кад седнице није ни било, бар је тако речено новинарима. А Свети Синод не лаже.  Или је можда Синод ''побожно слагао'' угледавши се на свештеника који је за време Другог светског рата да би спасио неке српске војнике преварио немачке војнике упутивши их на супротну страну, а онда се прекрстио и обратио се својој крсној слави: ''Опрости, Свети Архангеле, ја ти побожно слагах.''

Било како било одлуке су донете и чекала се субота када је на седници Синода од епископа Артемија тражено да прихвати пресуду, што је исти и учинио, иако суђења није ни било. Иако су многи мислили да у Српској православној цркви постоји само један Устав, онај објављен и за сада, како смо мислили, важећи по коме ''Синод суди у првој инстанци''. Међутим, изгледа да постоји нов устав у коме је овај члан промењен да гласи ''Синод без суђења изриче пресуде у првој инстанци''. Да је бар суђење спроведено по принципу ''судите му поштено па да га стрељамо'' лакше би се прихватила пресуда. Прихватању пресуде следи експресно ''заузимање''  Грачанице иако је примопредаја заказана за сутрашњи дан. Вече је најавило да та недеља неће бити обичан дан. Промењене браве, одузете келије, спискови прихватљивих и неприхватљивих људи, узавреле емоције - све је говорило да ће се сутра нешто важно десити. И десило се.

Ујутру у храму чудо невиђено. Људи до тада у цркви невиђени, окупљени око ''свог'' епископа, али по наредби и по позиву, изражавају једну нову реалност на Косову и Метохији испољавајући експресно насталу литургијску обнову своје евхаристијске ипостаси. Једно чудо прође, кад ево иду још два.

Са те литургије, озарени небивалом љубављу, дечански монаси затварају све манастирске капије, а на главну и сами излазе и бране монасима из осталих манастира да дођу до свог духовника (за кога се тврди да није затворен), да узму благослов и питају за савет како даље. Да би били што сигурнији у извршење свог узвишеног циља дечански монаси у помоћ позивају и додатне снаге КФОР-а и припаднике КПС. Долази до кошкања међу монасима-поштоваоцима и монасима-непоштоваоцима Синодских одлука (Ова подела сервирана је за народне масе зарад лакшег остварења давнашњих жеља носиоца нове власти у епархији. Наравно нико од медија не жели да провери да ли је подела ваљана.) Пукла је брука али и споредна капија. Но то није последња баријера јер улазак у епархијски двор бране три до зуба наоружана шведска војника, свом српском народу позната као заклети поштоваоци синодских одлука. Храбрима и Бог помаже, дођоше верна чеда до свог оца који им поврати мир у душе и они се у миру и разиђоше. Прође недеља. Дође крај том дану али не и овлашћеном безакоњу.

Оно што су некада говорили из прикрајка, заузевши трон, преко својих телала говоре на сав глас: непоштоваоце би требало казнити, јер чак и онај који се повиновао нашем безакоњу ствара раскол. Чуда се настављају. Прихватање привремене казне се узима за отежавајућу околност на будућем великом суду. Кажем велики, а не страшни, јер страшнији од оног који изриче казну без суђења не могу да замислим. Стално се наглашава да све што се ради ради се за добро епископа Артемија. Уз то се стално додаје да владика Артемије није затворен иако му се забрањује да иде по манастирима да исповеда или  да служи за манастирску славу. Дакле, слобода кретања да, али само по својој келији.

За то време администратор креће у обилазак цркава. Цркве су пуне и то: свештеника који се плаше да не изгубе своје парохије, вероучитеља које неодазивање може да кошта губитка посла, милиционера у цивилу који су позвани због спречавања могућих инцидената, народа који не зна шта га је снашло и наравно деце да би се драги епископ с неким поиграо те са таквог сабрања отишао добре воље.

Телали врше свој посао те обзнањују који су монаси и манастири непослушни. Једино што може да заустави праведан гнев нове власти је да исти своје довратке ''помажу крвљу'' свог духовника. Под помазивањем подразумевам прихватање давно исковане приче о немоћи, застрањености, застарелости и о још много тога лошег о свом духовнику, иако проповедници те приче тврде да је исти добар човек. Обележени су лаке мете. Чека се на њихову грешку или на нечију грешку која може да се доведе са њима у везу и следи одстрел. И први на ред долази манастир Кончул. Иако се знање о настојатељици манастира своди на то што је чуо њено име и оно што су му други рекли (далеко било да се у то посумња), администратор по ''утврђивању'' кривице саопштава пресуду без суда. Још једна у низу. Преседан који се понавља постаје правило. За нову в. д. настојатељицу поставља монахињу о којој зна исто колико и о оној коју смењује, с том разликом што је ова позитивно окарактерисана од ''проверених'' људи. У стару напрслину гурнут је клин и сестринство је подељено. Што би рекао блаженопочивши владика Данило ''там-там'' и манастир је уништен. И пошто негде горе у тексту застадосмо, дође ред и да се запитамо: ко то уради? Коме је дата та власт? И да ли је баш та власт дата?

За све што се догађа у епархији крив је епископ. Ако не непосредно а оно посредно зато што није спречио. Тако и гласи неиспитана кривица епископа Артемија због које је он смењен а за привременог администратора епархије постављен умировљени, али не и миран, а камоли смирен, епископ Атанасије. Дакле, сву кривицу за дешавања у епархији рашко-призренској од 13. фебруара ове године до Сабора (кад год он био) сноси епископ Атанасије. Синодска одлука каже да ће се даљи статус епископа Артемија дефинисати на Сабору тј. да ће Сабор утврдити канонску кривицу овог епископа. Стиче се утисак да је привремени администратор унапред амнестиран тј. да он неће сносити никакву канонску кривицу за овакво управљање епархијом. Јер иако му име каже да је привремен и да је администратор његова дела говоре да је он много више од тога. Његов рад је по најмање администрација. Пријем објеката обновљених по меморандуму није администрирање, а давање епитимија дужих од свог мандата доводи у сумњу привременост његовог боравка. ''Јеретичка'' помисао, како човек који се при чистој свести и здравој памети одрекао управљања епархијом због доказане физичке неспособности да управља истом, што је усвојено на СА Сабору, од Синода сматра и те како способним за управљањем епархијом која живи већ једанаесту годину у најтежим околностима, од свих верника СПЦ мора у корену бити сасечена и окарактерисана као она која долази са леве стране тј. од нечастивога. Дакле, Синод на делу показује да је епископ, који је по мишљењу Сабора неспособан, у ствари  способан. И изгледа да је Синод у праву јер епископ Атанасије јесте врло способан али не да управља епархијом већ да уништи све оно што је с муком и под веома тешким околностима грађено у овој епархији. Тешко је поверовати да је жеља Синода да упропасти двадесетогодишњи рад епископа Артемија, али ако не буде реакције на све ово што се чини сада у епархији то ће управо то и значити. Све своје поступке епископ Атанасије правда својој савести  речима: ''Нећемо се играти Цркве''.

Епископ Атанасије један је од предводника нове теологије у којој Црква = Епископ = Ја, односно Црква то сам ја и оно што ја кажем. Тако на пример, за владику Атанасија није важан типик, јер се типици појављују тек у 10. или 12. веку, ко би га знао, али је врло важно да се на служби понашате баш онако како он каже. Дакле, треба поштовати оно што вам каже епископ Атанасије а не типик. Тиме постојање типика није доведено у питање, типик постоји, али не онај по којем се служило до сада у Епархији него Атанасијев, који је нов а самим тим, по мишљењу аутора, и бољи. Оспоравање новог типика је излишно јер ће вас епископ Атанасије упитати: Чему једноликост у служењу којег толико дуго није било у Цркви? али ће вас исти епископ натерати да повратите мајчино млеко док не научите да служите како вам он каже тј. док не научите његов типик.

По новом типику монасима се препоручује да у току Светле седмице једу месо. То што им је на монашењу прва жеља била испоснички живот и то што се монаси уздржавају од једења а не гаде се меса за епископа Атанасије је сасвим безначајна чињеница. Ако имамо у виду да исти владика гледа на монахе као на неправилне глаголе онда је јасно да је творцу новог типика у нашој Цркви потребно што мање ''неправилних'' и ако се већ не може без њих нека се та њихова ''неправилост'' што више умањи и сведе на прихватљив ниво. Монаси су увек били кост у грлу оних који су ако не рушили, или урушавали, а оно бар не надзидавали Цркву. Све у свему треба Цркву прилагодити човеку а не човека преобразити и уградити у тело Цркве чија је глава Христос, а не неки епископ. Епископ је само предводник ка Христу, а не неки његов заменик. Прилагођавање Цркве човеку, на жалост је врло честа појава, али док се год то дешава на појединачном нивоу то не може у некој значајнијој мери оштетити Цркву. Несрећа настаје када неко коме је дата власт у Цркви почне да ту власт користи, да то прилагођавање чини званичним учењем Цркве. Тако за епископа Атанасија су превише и две литургије Пређеосвећених дарова недељно, зато је и забранио да се у шестој недељи Великог Поста служе литургије у понедељак (на Младенце, како то типик прописује), среду и петак већ је дозволио, по свом крајњем снисхођењу, служење у понедељак и петак. Питање је шта ће бити после Васкрса. У већини манастира на Косову и Метохији, ван Великог поста, литургије су служене свакодневно. Ако су много и две литургије од понедељка до петка које прописује типик, колико ли ће се служити у времену кад типик дозвољава свакодневне литургије.

Ово је само кратак опис игара које се ''играју'' у епархији рашко-призрнској под влашћу  администратора, а сличне игре се играју и у свим осталим епархијама на чијем челу се налазе ''новотарци'' чију кривицу не може умањити ни то што су они тако господствени у свом опхођењу с људима. Да зло буде веће главни центар за обуку играча за ове игре су неке богословске школе и факултети. То што свршени студенти богословског факултета престају да иду у цркву, или у исту одлазе са децом да би се могли причестити, јер како да се причесте ако у цркви нема никог кога воле, никог не забрињава. Овде се ваљда подразумева да нема љубави према свештенику који служи и од кога треба да примите причешће или према брату који стоји до вас и моли се Богу. Неки од тих дипломираних теолога су под толиким набојем љубави да не могу а да не наруше пост једењем меса на испраћају свог пријатеља те тако посведочили своју љубав према истом. Све ово не брине никог у нашој Цркви, већ су сви срећни својим кадровима који сами сведоче да ће њихова струја на крају победити. Те нове играче нико не учи да у Цркви увек треба бранити Истину, а не неку струју, и да што једне струје данас донесу то друге сутра однесу а оно што остаје у цркви јесте Истина.

Овде да поменем и поступак аве Јустина који је епископу Јовану на вест да патријарх Герман жели да посети манастир Ћелије рекао да ће он тада изаћи из манастира. ''Кад он (патријарх) буде улазио на ову капију ја ћу изаћи на ону'', говорио је ава Јустин, јер се није слагао са избором патријарха Германа. Тако је говорио и расуђивао највећи српски теолошки ум двадесетог века. Ником у цркви није било ни на крај памети да казни аву Јустина због показивања свог става или да га назове рушитељем Цркве а сам патријарх је одустао од посете манастиру. Сведоци смо да за један такав сличан поступак у наше време бива кажњено читаво братство а сам поступак је наравно означен као црквенорушилачки. Јасно је по себи да монаси који су се одрекли свега Христа ради не желе да руше Цркву којој служе већ само изражавају неслагање са изрицањем пресуде од стране Синода без утврђивања кривице. Али ко удари на епископа ударио је на Цркву, јер као што нова наука каже: Епископ тј. Црква то сам ја.

Пре краја набрајања игара да поменем још једну важну игру око светиња Косова и Метохије.

Поменуто је раније у тексту да администратор прихвата ''обновљене'' храмове иако је, по свему судећи, највећи успех обнове то што се у тим црквама може служити литургија без раширених кишобрана. Неписано, а можда и писано, то не знам, правило је да ове објекте обезбеђују припадници КПС или неки изнајмљени чувар који ће своју приврженост српским светињама показивати лепљењем постера неког шиптарског терористе у својој кућици. Једна од оптужби којом се терети епископ Артемије за непослушање Сабору и Синоду је неприхватање ових објеката као и то што неће да одреди свештенике који ће у тим објектима вршити богослужења и живети са својим породицама. Какво недело. Неприхватити необновљено и не остављати читаве породице на милост и немилост оних који су те цркве и парохијске домове рушили и палили. 

Да у доброту вандала сумња и Синод најбоље показују активности које се предузимају у задње време. Наиме, обиласци синодског изасланика Рима и Брисела, а скорије Берлина и Париза, како би се издејствовало да манастире на Косову и Метохији и даље чувају припадници КФОР-а, а не КПС-а, најбоље потврђују речи епископа Артемија да наше светиње не могу чувати они који су их рушили. 

То доводи до једне чудне ситуације тј. да је Синоду важнији живот једног игумана него свештеника, или монаха него детета тј. братство од породице. Сва је прилика да Синод није знао, или није хтео да зна, на шта све пристаје прихватањем Меморандума, односно обновљених објеката. Све ово одаје утисак да је приступ обнови од почетка детињаст тј. као да је реч о некој игри.

Овим се не исцрпљује листа свих игара унутар СПЦ везаних за просторе Косова и Метохије што није ни био циљ овог писанија. Надам се да је навођење ових пар игара које се играју у СПЦ довољно да се схвати да су управо те игре оно за шта епископ Атанасије оптужује све који му се супроставе а то је ''играње Цркве''.

По себи је јасно (што би рекао администратор) да се играње челних људи у Цркви неминовно претвара у, толико пута понављано, Атанасијево ''играње Цркве'' што за последицу има урушавање исте на радост свих њених непријатеља међу којима свакако није епископ Артемије нити иједно верно му духовно чедо.

[Стефан]

ко је ова 0104_cheesy

јел то она што преводи па после да прилог 500 еврића :smiley:

Имам један часопис за који пише ова феноменална колумнисткиња + о. Жарко Гавриловић и екипа...мудро зборе.

:cheesy2: