Episkop Artemije na saslušanju

[ЛазарД]

Боље да се једе него да се краде од косовске беде.

Не знам да ли си читао да је Симеонов брат давао прилог 80 евра а онда узимао 1080 на таксу. И тих 80 је додавао мало му је било.

А јеси ли ти читао да је човек настао од мајмуна? 

[Искушеник]

Да Владика Атанасије није брзо реаговао тамо не би нашао ни еврић за ужину.

Ћути па је стигао на време,сад има да крка меса до миле воље.

Стварно не разумем овакве коментаре,које се односе ни на кога другог до на Епископе/Епископа.

Лазаре,да ли Ти "кркаш" месо "до миле воље" ?

[И.стојковић]

Боље да се једе него да се краде од косовске беде.

.....................

Боље да се једе

          него да се краде

од косовске беде.

Хаику поезија    klapklap 0510_music

Опростите на спаму,мада сам убеђен да је време да мало одморимо ову тему, за коју иначе ни не видех неки посебан разлог да постоји...

1405_love

0442_feel

[ЛазарД]

Да Владика Атанасије није брзо реаговао тамо не би нашао ни еврић за ужину.

Ћути па је стигао на време,сад има да крка меса до миле воље.

Стварно не разумем овакве коментаре,које се односе ни на кога другог до на Епископе/Епископа.

Лазаре,да ли Ти "кркаш" месо "до миле воље" ?

Па кад може Чавез и онај Милан Николић,не видим зашто не бих могао и ја?

[Искушеник]

Да Владика Атанасије није брзо реаговао тамо не би нашао ни еврић за ужину.

Ћути па је стигао на време,сад има да крка меса до миле воље.

Стварно не разумем овакве коментаре,које се односе ни на кога другог до на Епископе/Епископа.

Лазаре,да ли Ти "кркаш" месо "до миле воље" ?

Па кад може Чавез и онај Милан Николић,не видим зашто не бих могао и ја?

Па добро,само питам.

Како хоћете 

[ЛазарД]

@Чавез

Sveštenik utajio milion i po evra?

Bivši sveštenik Zoran Grujić osuđen na 4 godine zatvoraZoran Grujić je, u svojstvu sekretara raško-prizrenske eparhije, po završetku bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, koristeći pečate eparhije i službena ovlašćenja, počinio veliki broj krivičnih dela. Osumnjičen da je od 1999. do 2002. godine nezakonito prisvojio više od milion i po evra, a knjižio je svoje zloupotrebe kao poslove SPC - kaže za „Blic“ Danica Marinković, istražni sudija Okružnog suda u Prištini.

Izvor „Blica“ iz MUP-a Srbije koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je veštačenjem dokumentacije i saslušanjem sestara u manastiru Gračanica utvrđeno da je Grujić falsifikovanjem dokumentacije i potpisa, među kojima i potpisa vladike Artemija, o trošku eparhije kupio dva „mercedesa“ i pet „audija“ koje je posle preprodao Albancima, a novac prisvojio.

Grujić je osumnjičen i da je, navodno za potrebe eparhije i sestrinstva u Gračanici, prisvojio pomoć grčke crkve i srpske dijaspore iz Kanade i Amerike, kao i pomoć donatora iz Londona i Klivlenda, i tako nezakonito ućario oko milion i po evra. Nekoliko desetina tona jabuka, pomorandži i banana preprodao je Albancima, a pomoć Moskve u odeći i obući prodavao u radnjama u Gračanici.

Istraga je utvrdila i da je Grujić proširio krug svojih „poslovnih“ partnera, pa je jednom preduzeću iz centralne Srbije dao veliki broj blanko izjava o uvozu robe bez poreza i carine, a za potrebe SPC na Kosmetu. Preko tih izjava na Kosovo je, navodno za adaptaciju i rekonstrukciju crkava i manastira, uvezeno više od 1.000 tona cementa, oko 400 tona „beomala“ i više miliona komada građevinskih blokova. Taj materijal je preprodat, a izvor „Blica“ kaže da se konačan iznos zarade ne zna, niti ga je moguće utvrditi, pošto Unmik zasad ne dozvoljava nikakvu kontrolu.

- Da bi im se nekako odužio, svoje „saradnike“ je gostio na Crnogorskom primorju. Smeštaj i uživanje obezbeđivao je on, a prevozio ih je džipom „pajero“ registrovanim na novopazarske tablice, na ime eparhije - dodaje sagovornik „Blica“.

   Kanonski sud SPC je utvrdio da je Grujić uz pomoć izvesnih osoba iz manastira i pojedinaca iz nevladinih humanitarnih organizacija prisvojio više stotina komada odeće, obuće i druge pomoći namenjene ugroženim Srbima, čime je ućario oko 50.000 evra. Sada preostaje da Kanonski sud dostavi inspektorima MUP-a svoje nalaze, posle čega će biti doneta konačna odluka o optužnici.

Grujić je posle saslušanja svedoka, uglavnom saradnika iz Srbije, oslobođen iz pritvora uz kauciju od 15.000 evra. U međuvremenu je raščinjen i na njegovo mesto je postavljen novi sekretar eparhije koji, između ostalog, ima zadatak da utvrdi u kojoj meri je bivši sekretar oštetio SPC.

N. Z.

   Rakija od truleži

   Za sveštenika Zorana Grujića se vezuje i slučaj pravljenja jabukove rakije prepečene od trulih jabuka, navodno dopremljenih iz Grčke.

   - Bilo je sumnjivo što je naš brat Grujić mimo vladike Artemija i naše igumanije Efrosinije dopremio trule jabuke, uz tvrdnju „bolje išta nego ništa“, tvrdeći da je to pomoć braće iz Grčke. Saznali smo da je Grujić uzimao trulež po albanskim magacinima i donosio ga nama na ime pomoći. Za to vreme gradio je kuće na primorju i kupio poslovni prostor od 390 kvadrata kod Vukovog spomenika u Beogradu - rekla je „Blicu“ jedna od sestara iz Gračanice.

   “Zašto je jedan penzionisani vladika tada, pozajmio iz kase eparhije žičke desetinu hiljada evra da se sveštenik Zoran Grujić brani sa slobode a ne iz zatvora gde pripada. Tada je penzioner, budući nesposoban za upravljanje eparhijom zahumsko-hercegovačkom te zato samog sebe penzionisao, upravljao eparhijom žičkom kao administrator za šta je naglo postao sposoban. I čim je postao nesposoban za zahumsko-hercegovačko-fudbalersku, odmah je postao izuzetno sposoban da krstari po Kosovu i tamo lobira protiv nadležnog episkopa KiM-a oberučke prihvatajući da administrira žičkom eparhijom, za koju je postao sposoban.

   “Njegovom” svešteniku Zoranu Grujiću nije pomogla ni odbrana sa slobode niti plaćena kaucija od strane žičke eparhije.

   Tadašnji admin žičke eparhije vadi pare iz kase te iste eparhije da plati kauciju za pritvorenog kriminalca koji je tada bio klirik raškoprizrenske eparhije, da se onaj brani sa slobode, tj da izađe iz zatvora u koji je bio sasvim udobno smešten spram zločina koje je sačinio.

   Kada je i pored te finansijske intervencije žičkog Admina onaj nesrećmik ipak osuđen na SUDU EPARHIJSKOM, pa i hvala Bogu raščinjen, na scenu je opet stupio osposobljeni penzionisani administrator koji je sada slučaj potpuno nekanonski prebacio na nivo mitropolije Beogradske i Viši SUD, koji je već raščinjenog prevaranta oslobodio optužbi, tj lišio presude eparhijskog suda, bez ikakvog svedočenja ili dokaza optužbe.

   Znači “Prošireni Sinod” poništio odluku crkvenog suda raško-prizrenske eparhije i Zoranu Grujiću vratio sveštenički čin, uopšte i ne čitajući obiman dokazni materijal.

   Iako jednom ispravno kanonski raščinjen, ovom raspopu penzionisani vladika daje novu mantiju da se tako obučen švrćka gde mu volja, što je novi u nizu kanonskih prekršaja, jer raščinjenog ne može više niko da rukopolaže, niti on sme da uopšte nosi svešteničke odežde, a o nekom činodejstvovanju nema ni govora. Eno Grujića na Banjici (?)

Podsećamo na neke starije tekstove u dnevnoj štampi koji govore o “slučaju” bivšeg sveštenika Zorana Grujića, kome je tadašnji SA Sinod (čitaj penzionisani vladika) nakon kanonskog raščinejnja nadležnog episkopa vratio - i mantiju i čin!? Tako je to uradio tadašnji Veliki crkveni sud SPC, ovako je presudio Građanski sud.

Opet su se lončići pobrkali, Gospode oprosti im, ni tada ni sada ne znaju šta rade!

[ЛазарД]

Сад побеже?Кукавице.Баци сад неки твој болестан коментар?

[uros]

Колко лажи и полуистина и тврдњи без икаквог доказа то је страшно. Да и не говоримо о тону обраћања једне анонимне монахиње, "јуњакиње". Доследно анонимном јунаштву непотписаних "ревнитеља" сајта борбазаве(ч)еру.цом. Ево ти па прочитај шта је још 2006. године владика Атанасије у свом извештају САСабору написао, а где се дотакао и ове теме (и где ћеш видети да одлуку о рашчињењу Зорана Грујића није прихватио ни сам Свети Архијерејски САБОР, а где ћеш такође видети да је неправилности било али да је приликом истих вл. Артемије оцу Грујићу многе ствари потписивао баш као и о. Симеону Виловском касније):

Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве

- на редовном мајском заседању 2006.г. у Београду

Комисије Св. Арх. Синода (чији сам придодати члан), створена по одлуци (маја 2005) Св. Арх. Сабора, боравила је у Епископској епархији Рашко-Призренској и Косово-Метохијској (даље: РПиКМ), дана 10. маја 2006.г., с циљем, како стоји у Синодској одлуци, да испита статус и рад "Епархијског центра Раде Неимар" и "Мисионарског центра Атос" и улогу протосинеђела Симеона (Виловског) у томе и уопште у Епархији РПиКМ. Уз детаљан стручни Извештај који подноси Комисија, налазим за сходно да поднесем и свој посебни Извештај, сматрајући да је потребно да Свети Сабор СПЦркве дозна и упозна и црквену, пастирско-духовну страну тамошњих проблема. Док Комисија даје преглед затеченог административног, материјално-финансијског стања у поменута два "центра" и шире у пословима Епархије РПиКМ, наш Извештај се односи на позадину таквог стања, тј. на неке аспекте црквеног рада и деловања Преосвећеног Еп. г. Артемија, и уз њега, и још више мимо њега, јеромонаха Симеона, чије деловање узрокује лоше пастирско-духовно стању у овој страдалној Епархији наше Цркве.

1. Епископа Артемија (Радосављевића) познајем још као богослова у Ман. Раковици, и затим као монаха код заједничког нам духовног оца блажене успомене Архим. Јустина (Поповића), и даље као јерођакона и јеромонаха током студија на БФ у Београду, а и касније као професора у Богословији у Ман. Крки, и затим на постдипломским студијама у Грчкој; потом као игумана у Ман. Црна Река КОД Рибарића (где сам га више пута посећивао), за време док је Епархијом РП управљао садашњи Патријарх Г. Павле, који је и предложио и са Св. Арх. Сабором изабрао и поставио о. Артемија за Архијереја Епархијске РПиКМ (1991.г.).

У првој седмици година свог епископског служења на КосМету (пре тамошње оружане побуне Шиптара), Еп. Артемије је пастирствовао у својој Епархији изузетно добро и плодоносно: крштавао је још некрштене (учествовали смо у саборном крштењу у Ман. Дечанима, једном приликом, када је крштено најмање 900 људи, жена и деце), обнављао је цркве И манастире, рукополагао младе свештенике, монашио мушко и женско монаштво, вршио литургијско, јеванђелско-проповедничко, духовничко и добротворно служење народу Божијем у овој увек страдалној, а иначе сиромашној Епархији. Уз помоћ свога свештенства и монаштва, и конкретно најближих сарадника (од којих је преко 10 година најактивнији био протојереј Зоран Грујић), као и многих добротвора и дародаваца, унутар и изван Косова и Метохије, он је обновио бројне цркве и манастире и подизао и нове, а народу помагао колико је могао. Посебно спомињем његово добротворство: да Епархија РПиКМ помаже и награђује мајке са троје, четворо и више деце, дајући им и одликовање Мајке Југовића и материјалну подршку у новцу, а такође је и стипендирао богослове и студенте теологије. Није, дакле, спорно да не сагледавамо или не ценимо, или још мање оспоравамо ранију, па и каснију архипастирску делатност Еп. Артемија, са којим смо много хлеба и соли братски заједно појели и бројне невоље делили, нарочито у страхотно време: од 14. јуна 1999. надаље, током 2000. и 2001.г., као и у мартовском погрому 2004. године. (О томе постоје наши многобројни извештаји са лица места, који су делом и објављени). Да додам да је не мању помоћ у то време Еп. Артемију пружао и Њ. Светост Патријарх Павле широм Косова и Метохије, и Митрополит Амфилохије нарочито у Пећи и по Метохији. Владици Артемију и његовој Епархији помагао сам, колико се могло, и са Жичке Епархије током 2002-З.г. (Да додам, ради знања и разјашњења: да сам тада позајмио о. Зорану Грујићу 15.000 евра да са том кауцијом изађе из затвора, који је новац он уредно вратио, тако да Жичка Епархија није била оштећена).

2. Негде половином прве седмице година архипастирствовања Еп. Артемија на Косову и Метохији, он је почео и да политички иступа (подршка странци СПО В. Драшковића и критика режима С. Милошевића, чију је помоћ, тј. његових органа власти, користио за материјално унапређење Епархије), чиме је стекао извесне симпатије Американаца, који су у међувремену на Косову и Метохији потајно радили свој подривачки посао подршке Шиптарима и отежавања опстанка Срба на КиМ. Када је сукоб Милошевићеве полиције и Шиптара ескалирао у оружани конфликт, и када су страдали многи Срби, али и извесни Албанци, тада је Еп. Артемије, и посебно братство његовог Манастира Дечана, помагали и Србима и Албанцима.

Са трагичним крахом Милошевићеве осионе, суицидне политике, која је довела од НАТО бомбардовања Србије, и нарочито Косова и Метохије, и затим са уласком НАТО трупа и за њима огромне масе Албанаца (и Косметских и Албанских) на КиМ, дошло је до великог страдања и егзодуса Српског црквеног народа (Милошевићеви властодршци побегли су још пре уласка НАТОа, оставивши обезглављен и незаштићен народ) и затим одмах до страховитог пљачкања, паљења и рушења око 150 цркава и манастира, као и на хиљаде српских домова и свега што је српско. Тада је Еп. Артемије, изишавши (уз помоћ Еп. Врањског Пахомија и нашу, што спомињем само ради тога да подсетим да нам је брат у Христу био у животној опасности) из Призрена прешао у Грачаницу, и одатле смо стално обилазили ојађени народ наш, обилазили га и помагали му колико смо могли, интервенишући често и код КФОРа и УНМИКа за заштиту голих живота и нападнутих светиња. Убрзо је Еп. Артемије, уз помоћ сарадника са и изван КосМета, издао 3 колорна албума-подсетника, под називом Распето Косово, чиме је светској јавности обзнанио небивалу трагику Срба и СПЦркве на матичној земљи нашег Црквенонародног бића. Такође је и путовао по свету, пре свега неколико пута у Америку, да у правој боји представи нашу општу трагедију. (Тада су му својски помагали игуман Дечански Теодосије и о. Сава Јањић, који је преко интернета обављао велики посао обавештавања света о правом стању на Косову и Метохији, док се није у Грачаници разишао са тадашњим сарадницима Еп. Артемија М. Трајковићем и неким бахатим члановима тзв."СНВ" /=Српског Националног Већа/. Тада смо у Грачаници заједнички започели рад на Меморандуму СПЦ о Косову и Метохији, који је усвојен и објављен од Св. Арх. Сабора маја 2003).

Еп. Артемије је својим иступањима, тада и касније, све до данас, давао често исувише политички карактер, нарочито држањем прес-конференција и изјавама за штампу, као и учешћем у стварању и раду "СНВ (=Српско Национално Веће) КиМ", којему је низ година био председник, а и до данас је члан те несложне групе Срба, која иначе нема неку подршку тамошњег народа, нити утицај на Србе на КиМ, као ни у Београду и иностранству. Успех овога политичког, или, како Еп. Артемије воли да каже, "патриотско-дипломатског" рада није био, и није могао бити велики, па смо, уз остало, и зато Митрополит Амфилохије и ја (али и не само ми), стицали утисак, и предочавали то Еп. Артемију: да је ова и слична његова делатност почела бивати на штету његовог јеванђелског,  црквено¬пастирског рада на Косову и Метохији. Скретали смо му пажњу на то, нарочито Митрополит Амфилохије, јер смо га често посећивали и виђали, боравећи на КиМ ради помоћи њему и народу, те смо добро познавали тамошње право стање. Ово је, чини ми се, знао и признавао и сам Еп. Артемије, док се његов однос према нама није променио, што је он, на нашу жалост, схватио као промену нашег односа према њему. То је почело са доласком јеромонаха Симеона Виловског као "сиве еминенције" уз Еп. Артемија (који Симеон је убрзо за мене говорио, и данас говори - и са групицом сарадника псевдозилота пише и пљује по интернету по нама и Св. Синоду и Св. Сабору - како "вршљам по Епархији" РПиКМ)!

3. Промена у раду Еп. Артемија на КиМ и око КиМ, догодила се када се јером. Симеон вратио са студија из Грчке и изненада покренуо бруталну акцију против проте Зорана Грујића (а сукоб је почео око неког аутомобила), који је убрзо оптужен за разноразне злоупотребе материјално-финансијске природе - којих је стварно и било, али, нажалост, ту улога Еп. Артемија није била беспрекорна (јер нису сви потписи Еп. Артемија на спорнима папирима били "фалсификовани", што Еп. Арт. може данас или сутра устврдити и за Симеонове малверзације са печатима и потписима, ако дође до евентуалног суђења јеромонаху Симеону, зашто, према налазима Комисије, постоји доста разлога) - тако да је Еп. Артемије, под утицајем ј. Симеона, суспендовао и сменио о. Зорана Грујића и предао га на државни суд, а онда брзом, недокументованом тужбом лишио га свештенства на Црквеном суду, коју пресуду, као што Св. Арх. Сабор зна, није прихватио на Велики Црквени суд ни Св. Арх. Сабор. (Прота Зоран је изгубио свој положај, издржавање и службу у Епархији РПиКМ, и данас живи негде у Београду, и, пошто је пресуда о рашчињењу укинута, он уз дозволу ЊСв. Патријарха служи, али без парохије и прихода, јер се још очекује завршетак грађанског суда).

У поступку са и око о. Зорана Грујића пројавила се једна друга страна понашања Еп. Артемија, која, по нашем дубоком уверењу, а то потврђује и бројно свештенство, монаштво и верници са КиМ, потиче од негативног утицаја ј. Симеона Виловског и сасвим непримерене му улоге као "човека из сенке" у Епархији РПиКМ. Виловски је постао "лични секретар" Еп. Артемија и његов возач (и раније, пре одласка у Грчку, возио је Владику, али није само он био возач Владичин). Одмах треба рећи, ПО нама врло значајну примедбу: да се код ј. Симеона и пре, а нарочито током студија у Солуну јавио и пројавио извесни "зилотски" менталитет (присутан донекле и код Еп. Артемија од раније, па се преносио и на извесне његове монахе и манастире, а у последње време појачан је и код њих и, нажалост, код њега; псевдозилотизам који има доста сличности са тзв. "Старокалендарцима" у Грчкој и код нас). Као доказ овога наводимо случај, канонски сасвим неприхватљив у Православљу: када је ј. Симеон, као јеромонах, служио у Хиландарском метоху у Солуну на антиминсу Еп. Артемија, а не на антиминсу надлежног Цариградског Патријарха, док није то дознала Солунска Митрополија и преко Протосинђела Митрополије одузела Симеону Артемијев антиминс и донела у капелу антиминс Цариградског Патријарха (пред Комисијом је Симеон признао само да је служио на Артемијевом антиминсу, али и не да му је одузет, како нам потврђују очевидци). Еп. Артемије није за овај канонски преступ, тј. уствари за брукање наше Цркве и стварање раскола у Православној Цркви, никаквом епитимијом санкционисао ј. Симеона. (О том "зилотизму" Симеоновом и још неких око Еп. Артемија требало би се посебно позабавити, с обзиром на њихова иступања против извесних Јерараха и теолога наше и целе Православне Цркве, и нарочито собзиром на гласове о томе који су допрли и до других Православних Цркава, да "Еп. Артемије спрема раскол у Цркви").

Свој положај Епископовог "личног секретара" (што треба да значи само писара, поштара и сл., јер Епархија има свога секретара), ј. Симеон је, поред постојећег Секретара ЕУО-а и Архијерејских Намесника у Епархији, претворио у својеврсно командовање свима у Епархији, свакако преко Еп. Артемија, али и мимо њега, о чему сведоче извесни нађени текстови, саопштења, писма, претње и др. видови притисака на неке парохије и манастире И појединце у TOJ Епархији. (Постоје и усмене изјаве са КосМета, али се људи боје да их дају писмено. Нажалост, сваку примедбу на рад и понашање ј. Симеона, Еп. Артемије унапред категорички одбија, што је, за мене, духовни проблем).

Но наметљиви и, по нашој процени, за Епархију РПиКМ деструктиван рад ј. Симеона, на пољу пастирског-духовног рада и материјално-финансијског пословања, пројавио се нарочито са Симеоновим наметањем Еп, Артемију оснивања тзв. "Мисионарског и духовног центра Атос" у Београду и још више тзв. "Епрхијског центра Раде Неимар", због која два "центра" и је уследило слање ове Синодске комисије на КиМ. Пошто Извештај Синодске комисије садржи довољно доказа о не само неправилностима пословање ова два "предузећа" у оквиру и под окриљем РПиКМ Епархије, него и о извитоперењу и директном кршењу освештаног Канонског предања Православља, овај наш Извештај износи, како рекосмо, само пастирско-духовну страну актуелног, стварно постојећег проблема у епископском раду Преосвећеног брата Артемија, под утицајем првенствено ј. Симеона.

4. Симеонов лош утицај рефлектује се у неколико смерова на живот и рад Епархије РПиКМ. Као прво, он је са својим кумом П. Суботичким  кроз "Епархијски центар Раде Неимар" подредио сво материјално и финансијско пословање Епархије пуној контроли, и тиме је ЕУО скрајнут у страну. Јер, иако новац - мада не сав, јер је тешко тачно установити доток новца, пошто има прилога и донација које иду директно Еп. Артемију или преко њега у кешу "ЕЦ Раду Неимару", а има и прилога директно и наменски даваних неким манастирима - долази и пролази кроз ЕУО, који има свог секретара, исти ЕУО нема "повратну информацију" о том новцу, тј. колико, где и зашто је утрошен дати новац. Зато је секретар ЕУО о. Срђан писмено тражио од "Рада Неимара" да му достави рачуне о новцу, што је овај стално избегавао, нарочито у последње време, током обнове порушених манастира у Мартовском погрому 2004.Г. и изградње нових манастира на северу КосМета, због чега ЕУО и није доставио завршне рачуне ПУО-у за 2005.г.

Даље, протосинђел Симеон има, нелегално и сасвим неуобичајено у СПЦ, Други, нешто мањи печат ЕУО (који је претходно имао о. Зоран Грујић, па је га Симеон од њега узео и сада га користи паралелно, тј. независно од ЕУО, али, како он каже, то чини "по благослову Еп. Артемија"), којим уз свој потпис пише и печати акта, писма, захтеве, рачуне и др. документа у име Епархије, иако за то није надлежан, и такво његово "пословање" не подлеже контроли ЕУОа. Истина, постоји један акт Еп. Артемија којим се Симеон овлашћује "да заступа Епархију РПиКМ", али таква формаулација је нејасна и подложна је злоупотребама, што се може видети из аката (копије у поседу Комисије), којима о. Симеон исплаћује разне рачуне, или и даје новац Епархије РКиКМ, и други новац Цркве, за који нема података о извору, или пак новац који је наменски назначен за обнову храмова и манастира и у друге сврхе, а троши се ненаменски. У документацији Комисије се јасно види да је Симеон, нпр., уплатио "Атосу" извесне суме новца, док Еп. Артемија и он тврде пред Комисијом да са "Атосом" Епархија "нема никакве везе"! Уопште, треба рећи да нас запањује олако порицање обојице њих како констатације Комисије на основу докумената "нису тачне", или да су добијане на основу "рекла казала", а кад им се покажу писмени документи онда дају несувисла објашњења.

Кад већ говоримо о "Атосу" да кажемо да се из документације види да је тај наводно "Духовни и мисионарски центар" уствари радња Епархије РПиКМ за издавање и продају књига и часописа, икона, крстића и др. верско-црквених предмета, али од које радње Епархија ПРиКМ нема никакве добити, јер нема потврде да се ишта од зараде даје Епархији, нити се о томе извештава ЕУО. Шта више, може се рећи да је "Атос" приватна радња браће Виловски, јер је, по папирима, на Симеоновог брата Владимира власник "Атоса" Р. Јанићијевић "пренео сва овлашћења", с тим да "Атос" уплаћује Јанићијевићу само социјално-пензионо осигурање (како се види из документације у поседу Комисије и како каже сам Јанићијевић). Притом "Атос" није сасвим одвојен ни од "ЕЦ Раде Неимар", јер у плановима за даље радове "Рада Неимара" обухваћен је и "Атос"(нпр. отварање књижаре у Бечу!). Да је "Атос" Епархијски види се и по томе што је књигу Еп. Артемија "На путу Христовом" издала Епархија РПиКМ, како стоји на корици, али у предговору у истој књизи Симеон вели да је књигу издао "Атос". Или, кад Симеон пише разним државним и др. инстанцама, тражећи новац за Атосово издавање CD "Бело Платно", онда се види јасно да је "Атос" Епархијски. Још један податак треба споменути. "Атос" је издао књижицу, боље рећи памфлет, М. Петровића "Христос и Христ", чији је уредник протосинђел Симеон, а његов брат издавач, и у којој се, уз несувисло пропагирање изговарања Свесветог Имена Христос као крњег и унијатског Христ (у чему се види и слепило "зилотаПравославља" Симеона), брутално нападају Свети Синод и Јерарси наше Цркве. (Када се та брошура појавила, питао сам Еп. Артемија и ј. Симеона како су могли да издају такав унијатски памфлет, обојица су ми хладнокрвно одговорили да они "немају ништа с тиме", да би сада у Грачаници Еп. Артемије рекао да "протосинђел Симеон има ваљда право да буде уредник неких књига"). Иначе, од истог М. Петровића и њему сличних псевдозилота објављују се у часопису Епархије РПиКМ "Св. кнез Лазар" памфлете против Јерараха и Синода Српске и уопште Православне Цркве.

И да завршимо са "Атосом, познато је да је Епархија ПРиКМ, или тачније браћа Виловски преко Епархије, преотели ову радњу од Ман. Хиландара, звану "Тројеручица", преименовавши је убрзо у "Мисионарски центар Атос", коме је статут саставио и прогласио Еп. Артемије (12.9.2001.г.) тако да је он стварно оснивач-власник, а онда су књижару "Атос" регистровали на име Р. Јанићијевића, иконописца из Крагујевца, часног али неупућеног и наивног човека, који тек сада констатује да је обманут и искоришћен, и зато је готов да радњу укине и пословни простор поново врати Ман. Хиландару, о чему сведоче његови писани документи које прилажемо. Ако је лаж грех сваком хришћанину, онда је монаху и клирику бар двоструко већи грех, а Симеон Виловски је о Атосу лагао у очи Комисију Св. Синода, и зато треба да поднесе канонске последице, уз још и јасно доказан незаконит обрт новца преко тог наводно "Духовног и мисионарског центра", који је постао обична магаза ј. Симеона и његовог брата, као што је такође магаза, али само већа и профитабилнија, постао и тзв. "ЕЦ Раде Неимар". Грамзивост и среброљубље ј. Симеона не може бити оправдана изговарањем да је то за добробит ПРиКМ Епархије, јер Епархија и њен верни народ нема од тога ништа, јер добијени и обртани новац не иде Епархији, а на њено име и на основу њеног трагичног стања добијане су велике суме новца. (Из горког искуства рата у БиХ то би се назвало "ратно профитерство" остварено на народној несрећи).

5. Друга страна негативног утицаја делатности ј. Симеона јесте његов истискивање скоро свих осталих свештеника и клирика у Епархији РПиКМ из сваке битне улоге у пословима Епархије. Лично смо указивали више пута за последњих пар година Еп. Артемију:  да се бројни клирици и монаси у његовој Епархији жале да их је Симеон све потиснуо и истиснуо и да је једини саветник и сарадник Владичин само Симеон! А Симеон се тако и понаша: пише наредбе или телефоном заповеда свештеницима и манастирима, као да је он надлежан за све и сва, посебно за материјално-финансијске послове, те да се само њему полажу рачуни или само преко њега обављају послови. Нажалост, овај монопол преко ј. Симеона је узурпирао и "ЕЦ Раде Неимар", јер се без њега, по наредби Еп. Артемија, иза које стоји Симеон (кум са директором П. Суботичким), не може и не сме ништа радити ни градити у Епархији. Да је то тако види се и по томе што је Владика Артемије писао и министру за капиталне инвестиције у Влади Србије Велимиру Илићу тражећи да послове око изградње монтажних кућа на КосМету повери "ЕЦ Раде Неимар"(писмо у документацији). Постоје индиције и сведочења: да је Еп. Артемије, који је био потписао "Меморандум о споразумевању", повукао свој потпис кад му је из Европске заједнице одбијено тражење да радове обнове цркава и манастира на КиМ обавља само "ЕЦ Раде Неимар". Доказ тога је и текст протос. Симеона, на сајту Епархије, којим он напада одлуку Патријарха, Синода и Сабора да се прихвати нови и бољи "Меморандум о споразумевању" ради обнове порушених цркава и манастира, па Симеон то дрско критикује указујући да "праву обнову" обавља само Епархија РПиКМ, јер обнавља и гради по Епархији, при чему наводи само радове које изводи "Раде Неимар', и то само у Северном делу Косова. Али, ово покреће једно друго питање које износимо пред Св. Сабор, а које се тиче оцене и процене стања у Епархији РПиКМ.

6. Наиме, по Св. Канонима, Епископ, или монаси у Епархији, не треба да подижу нове или обнаваљају старе манастире на штету Епископије, тј. Епархије (канони: 7. Прводругог и 3. Халкидонског). У садашњем тешком стању Цркве и народа на Косову и Метохији прави је луксуз обнављати нека стара манастиришта или подизати нове манастире на северу Косова, кад остали део народа јужно од Митровице и нарочито у Метохији грца у сиромаштву и немаштини. Треба такође рећи и то: да је Еп. Артемије и иначе пренагласио рад са манастирима, рецимо и унапређење монаштва и манастира, уз својеврсно запостављање рада са парохијама и повереном му народу, угроженом егзистенцијално и материјално у оним деловима КосМета где је окружен Шиптарима и где често нема средстава ни за живот и исхрану. Немали прилив новца за Цркву и народ на Косову и Метохији даје се и добија управо с циљем да се помогне угроженим Србима јужно од Косовске Митровице. Не би било поштено рећи да Еп. Артемије није помагао, или да и сада не помаже и тај народ, парохије и манастире јужно од Ибра, јер знамо да је ишао и посећивао и те крајеве, истина много ређе него ли у крајеве северно до Митровице, и да је делио помоћ тамошњој сиротињи и повратницима, али исто тако треба рећи да је то мало и несразмерно према њиховој несрећи и потребама. Истина, ту су у питању и безбедносни разлози за ове посете у већинским Шиптарским срединама. Овде треба додати и проблеме здравља Еп. Артемија, који је не тако давно оперисан и који узима сваки дан извесне лекове. Дакле, њему је на леђима доста физичког напора, али би зато могао да више ангажује свог Викарног Епископа Теодосија, но шта да се ради кад је ј. Симеон пун зависти према овоме и бесавесно интригира против Еп. Теодосија.

На жалост, утицај и улога ј. Симеона је често пресудна, како нам сведоче извесни свештеници, монаси и монахиње, а и верници из тих јужних српских енклава, јер он усмерава посете и послове Епископа и Епархије више на север, а на северу је и његов манастир Бањска, која је постала својеврсни центар Епархије ПРиКМ. Кад би се добијани новац за помоћ народу и обнову цркава и манастира макар сразмерно распоређивао, онда би крајеви јужно од Митровице требали да добијају далеко више него крајеве северно од Ибра. Рећи ће нам се, знамо, да се оваквим расуђивање "мешамо у послове и надлежности" Епахијског Архијереја и у његову разборито старање о повереној му пастви. Да, али ми имамо ту "судбину" да управо таква размишљања и судове слушамо од верника и свештеника с Косова јужно од Ибра и нарочито из Метохије. Ретке су посете Еп. Артемија, и још мање и ређе ј. Симеона, у српске енклаве јужно од Митровице, у села где су Срби остали, и у места где су се Срби с тешком муком и оскудицом почели враћати. (Поменућу само Церницу, Ораховац и Хочу, Гораждевац, села у Североисточној Метохији: Црколез, Бањску и Сувогрло. Или повратнике у Сигу, Бичу, Осојане, Бело Поље, Љубижду, Клину, Брњак, Долац, Исток, Смаћ, Новаке).

7. Једна друга страна понашања ј. Симеона у Епархији РПиКМ сматрамо да је такође штетна за нормалан живот и рад Цркве на Косову и Метохији. Наиме, Симеон се арогантно и сасвим непримерено његовом монашком завету и положају понаша према викарном Епископу Теодосију Липљанском, као и према манастиру Дечанима и још неким манастирима у Епархији, као што је Девич. Симеон врло често харангира против Епископа Теодосија и Дечана и, на жалост, тиме утиче на, најблаже речено, наивног Еп. Артемија, који такође нема коректан очински и братски однос према Еп. Теодосију. Обојица њих мисле да је Еп. Теодосије обичан монах који је дужан да "буде послушан своме духовном оцу", заборављајући да је Еп. Теодосије члан Архијерејског Сабора Цркве и да је од Св. Синода и Св. Сабора одређен и овлашћен, и као члан Саборског Косовског одбора, и као Епископ са терена, да води обнову порушених Светиња на КосМету, сходно од Патријарха, Синода и Сабора одобреном "Меморандуму о споразумевању". Одлуку о тој обнови, и поред изричитог обећања пред Сабором, Еп. Артемије стално бојкотује, опструише и јавно критикује, што Симеон још појачава тиме што пише и харангира против Синодских и Саборских одлука, сматрајући да су тиме "повређена канонска права Епархијског Епископа" и да је тиме Еп. Артемије "развлашћен" (како се изразио и сам Еп. Артемије на овом Сабору), а да је томе узрок Викарни Епископ Теодосије! Доказ тога су Симеонови написи на сајту Епархије, затим иступи у штампи и на прес-конференцијама, где је више пута критиковао Синодских 10 тачака-ставова о Косову и Метохији; затим је недавно објавио на сајту Епархије Артемијев "Анекс уз Извештај Св. Арх. Сабору одржаном у мају 2005"(а нама, тј. Комисији, каже како то није учинио он, него његов монах Пимен!), за КОЈИ Анекс је Еп. Артемије замољен на Сабору да не износи у јавност, јер садржи неистине и клевете на поједине Архијереје и на рад Св. Синода и Косовског одбора. Такође је Симеон злоупотребљавао наслове, као што је СНВ (=Српско Национално Веће), или још раније када је у име, наводно, "Одбора Владе Србије за КиМ" саставио и објавио један фалсификат, у коме дискредитује и одлуку ЊСв. Патријарха да потпише поменути "Меморандум о разумевању", као и отсутног Министра културе Србије Којадиновића и друге сараднике на помагању страдалном Косову и Метохији. Треба потсетити, да су тада, 27. марта 2004.Г., Симеон и Еп. Артемије прогласили "пучем" потврду и оснажење Патријарховог потписа на поменути "Меморандум", а што су њих двојица покушали пре тога, на заиста "пучистички" начин, да оспоре, наводећи, и стално понављајући од тада до данас, како такве одлуке "директно задиру у канонске надлежности Епархијског Архијереја (Артемија) и да, као погрешне, могу имати катастрофалне последице за српски народу и Српску Цркву у Јужној покрајини".  Питамо се, да ли је Косово и Метохија "феуд" Еп. Артемија (како му је својевремено писао и Митрополит Амфилохије - писмо је читано прошле године пред Сабором), и да ли је патриотизам о великомученичком Косову монопол само Еп. Артемија. Зар, како вели Св. Ј. Златоуст, "кад се молимо за све Цркве Божије, немамо и право да се бринемо о њима"!

8. Овде само потсећамо на ружну историју спорења Еп. Артемија са Синодом, Косовским Одбором и Сабором, пред којим је Еп. Артемије обећао да, задржавши своје издвојено мишљење, неће одлуке бојкотовати нити спречавати рад на обнови порушених Светиња, поверен од Сабора викарном Епископу Теодосију, као и да неће преко штампе и др. мас-медија иступати и полемисати о томе. Нажалост, тога се ни Еп. Артемије ни његов "лични секретар" Симеон нису држали (пример: прес-конференција после недавног повратка из Америке), па се то пројавило и недавно сасвим неумесним и непоштеним нападом Еп. Артемија и Симеона на Еп. Теодосија (у "В. Новостима", "Гласу јавности" и на сајту Епархије РПиКМ од 27. и 28. априла 2006), на што је Еп. Теодосије мирно али аргументовано одговорио (такође у "В. Новостима" 28. априла), пославши истовремено свој одговори и Св.Синоду, мада је, по нама, било боље послaти тај одговор Синоду, па да Св. Синод затражи писмено објашњење од Еп. Артемија и тада објави оно што сматра потребним за јавност. Свети Синод је и пре тога, и тада, позивао Еп. Артемија да дође у Св. Синод, и, колико знамо, он се одазвао тек трећем позиву, али нам није познато шта је са њим у Синоду разговарано.

Међутим, Св. Синод није позвао, а требало је, и протосинђела Симеона на одговорност за овакве поступке, понашање и писање, тј. право харангирање у јавности против Синода, Косовског одбора и неколико Архијереја наше Цркве. Зато овај наш Извештај има и ту сврху: да покаже да овакво Симеоново понашање представља монашко и свештеничко кршење основног канонско реда и поретка у Цркви. У Епархији пак РПиКМ Симеон негативно делује међу и свештенством и делом монаштва, а и врло збуњујуће међу напаћеним народом Косова и Метохије, представљајући се као једини бранилац Православља и Српства, и проглашавајући многе од нас, посебно Косовски Одбор, за оне који "задају нож у леђа рањеном Косову"! Своје дрско и самоправдајуће понашање ј. Симеон је испољио и приликом рада и испитивања Синодске Комисије у Грачаници и овде у Патријаршији (в. Записнике).

9. У вези са већ поменутим неумесним и неправедним нападом Еп. Артемија и Симеона на Еп. Теодосија (по Васкрсу ове године), огласили су се, како што је познато, свих пет Архијерејских намесника Епархије РПиКМ (њихово писмо од 2. маја 2006. у прилогу). Тада је ј. Симеон фалсификовао изјаву СНВ и даље наставио, са својим послушницима, да блати ове свештенике, говорећи о некаквој њиховој "побуне" и "пучу" и карактеришући њихово писмо Владици као "памфлет"! Одмах сутрадан (3. маја) уследило је Станковићу, уз Владичино писмо секретару брату Срђану Станковићу  сасвим неочински и антипастирски диктат да "у року од 24 сата напустите просторије и територију Наше Епархије, како би се смирили духови које сте Ви својим неразумним и неканонским деловањем узбунили"! Нажалост, за овим је већ 6. маја, на Ђурђевдан, последовао покушај атентата на о. Срђана и његову породицу (о чему још траје истрага, али досадашње искази и подаци отуда указују на наручени атентат од стране Срба - а не на "инсценирани атентат" самог о. Срђана, како, нажалост представљају тај психички трауматичан и трагичан догађај за малу децу и супругу о. Срђана — протосинђел Симеон и, још жалосније и трагичније, сам Еп. Артемије! Судећи по много чему што дознајемо, овај безумни чин се може ускоро разоткрити као, у почетку покушај застрашивања непожељнога у Епархији секретара ђакона Срђана Станковића /зато што је почео да говори о малверзацијама у Епархији РПиКМ/, али да се то застрашивање изокренуло у стварни покушај убиства непожељног свештеног лица ове Епархије). Ми се питамо: какав то дух и менталитет влада у тој Епархији ако се код најближих сарадника Еп. Артемија дешавају такви догађаји, познати само у мафијашким подземљима?

Ми се такође питамо: ако Архијерејски намесници не могу "ни главе да дигну" у Епархији РПиКМ и да своме Епископу напишу једно коректно, синовско писмо, а један Симеон Виловски може да заиста вршља по Епархији у свим областима и доменима, где је онда ту Црква као дом Очев и деце Божије, заједница синова Божијих усиновљених у Јединородном Сину, Прворођеном међу многом браћом!?

Нажалост, овај проблем постоји као стварни проблем у Епархији РПиКМ. Владика Артемије јесте надлежни Епархијски Архијереј, отац свих верника, свештеника, монаха и монахиња, свих клирика и лаика, али

Епископски положај и служба у Православној Цркви није монопол над савестима и слободом свакога од њих. Случај огорчења иконописца Р. Јанићијевића и његове породице, коме је као невином и наивном а поштеном човеку, Симеон и његово брат Владимир, преко Еп. Артемија, наметнуо "власништво" само формално пред законом, ради преузимања Хиландарске "Тројеручице", преименоване у "Духовни и мисионарски центар Атос", за сада покушао да му подметне да пред Синодском Комисијом потпише лажну изјаву и лажни извештај, показује да у таквом монополу, под изговором "духовничке", а у стварности изнуђаване послушности нешто није здраво, ни истински црквено и православно.

Због оваквог односа према Јанићијевићу, он је јуче затворио тај "Мисионарско-духовни центара Атос", одузео дато или изнуђено пуномоћје брату Симеоновом Владимиру Виловском, и, колико знамо, готов је да простор те књижаре врати Манастиру Хиландару.

10. На крају, ево шта бисмо, после рада у Синодској комисији, изнели као наш предлог Св. Архијерејском Сабору:

1.  Да се умоли, или саборском опоменом наложи, Преосвећеном Епископу РПиКМ г. Артемију: да саборно сарађује на претешком послу црквено-пастирском, духовном и патриотском, на распетом Косову и Метохији са свим клиром и народом, свештенством, монаштвом и верницима у својој Епископској Епархији, као и са својим Викарним Епископом и са Браћом Саепископима у Сабору и Синоду и Саборском Косовском одбору.

2.  Затражити да врати Атос" Хиландару, а тзв. "ЕЦ Раде Неимар" распусти и укине, јер од тога Епархија нема стварне користи, него веће штете, и материјалне (јер велике суме новца одлазе незнано где и неконтролисано, а тај новац је намењен сиротињи Цркве, народу Божијем и Светињама порушеним и оскврњеним, за њихови обнову и службу Богу и роду), а још више духовне штете, те да се врати мир и поверење у Епархији. По новом закону, сама Епархија може директно да изводи грађевинске радове.

3.  Да Еп. Артемије што пре врати кућу у Бистричкој у Београду манастиру Хиландару, а да куће у Бањи Ковиљачи и Сремчици (обе на терену других Епархија) што пре прода и добијени новац не задржи као "свој лични", него да га употреби за потребе страдалног народа Божијег и Божијих и народних Светиња. Потсећамо, да по Канонском предању, осим наслеђеног имања или новца тестаментом од родбине, Епископ нема и не може имати приватног имања или новца, јер све што добије, макар и као лични му прилог, припада Епископији, тј. Цркви клира и народа Божијег (што треба да знају економ и клирици Цркве, како стоји у Канонима).

4.  Односно пак протисинђела Симеона Виловског, предлажемо да Св. Сабор, или директно или преко Св. Синода (6 епископа, сходно канону 12 Картагенском), овом клирику и монаху - због његових не малих и не малобројних прекршаја црквено-канонског поретка, и због лагања пред овом Комисијом, а ради мира у Епархији - наложи епитимију одлучења од општења (=служења, игуманства, секретарства) за неколико месеци или годину, и пошаље га у манастир на покајање, неки други или у другој Епархији, због лошег утицаја и рушења мира у РПиКМ Епархији. Наравно да Св. Сабор може поступити и човекољубивије, сходно Св. Канонима.

 

Његовој Светости и Св. Сабору и Синоду одани, просећи опроштај, молитве и благослов, недостојни

+ Епископ Атанасије, умировљени Херцеговачки

У Патријаршију у Београду, 19/6. маја 2006.г.

1 На испитивању пред Комисијом у Патријаршији (17.мај 2006), Симеон је порекао да му је Суботички кум, али на питање:"Да ли је кум вашем брату Владимиру?" одговорио: "Јесте"! Како кум његовог брата није и њему кум?

2 Да додамо и то: да је од Еп. Артемија и његових сарадника преотета од Ман. Хиландара дата им само на коришћење кућа у ул. Бистричкој у Београду (код Новог Гробља), као и да он лично, или Епархија РПиКМ (што је тешко тачно установити, јер о томе дају противречне изјаве), поседује и кућу у Бањи Ковиљачи, а недавно су купили и кућу у Сремчици код Београда, где се уселио Коља Маљм, "фотограф-архивар" Епархије РПиКМ (кога редовно плаћа Епархија месечном сумом већом од помоћи свештеницима, иако је то човек који се женио неколико пута, и бави се тзв. биоенергијом /читај: врачарством/ и, изгледа, и двоструком шпијунажом). Такође треба овоме додати и, како се види из документације, поседовање Еп. Артемија свог"личног новца", и то у сумама које надилазе уобичајене трошкове "репрезентације", што је канонски недозвољиво, јер Епископ све што добија (осим наслеђа тестаментом) то иде његовој Епархији, тј. Црквеном клиру и народу, и посебно сиротињи. Како то изгледа пред сиромашним народом на КосМету судите сами.

3 У прилогу достављамо и наше лично писмо братског потсећања, предато у руке Еп. Артемију пре више од године дана (24. јануара 2005).

4 Тако дословно стоји и у прекјучерашњој (15.маја 2006) изјави Еп. Артемија франкфуртским "Вестима", где цео текст под насловом "Владики траже прљав веш" (у коме се бескрупулозно денунцира Св. Арх. Сабор како припрема "уклањање Еп. Артемија са Косова и Метохије"), одише језуитским духом Симеона Виловског, као што истим и још огавнијим менталитетом одише цела серија бескрупулозних лажи и бламирања већег броја Архијереја и "Проширеног Синедриона", како подругљиво пише, на интернет-сајту (Форум Библиотека Свети Наум), неколицина Симеонових сарадника и послушника.

[Милица]

Јел она изјава вл. Артемија заиста веродостојна...?

Требало би да на том тексту стоји печат.

Овако је могао да збуџи ко шта хоће...

[Дража]

...и где ћеш видети да одлуку о рашчињењу Зорана Грујића није прихватио ни сам Свети Архијерејски САБОР...

Ово је најгоре од свега. А владика +Атанасије се пензионисао (ма шта то значило) да би управљао другим (туђим) епархијама - зашто је то некима тешко прихватити као неоспорну истину. Време ће показати браћо да је ово што ради +Атанасије лоше, трагично лоше. Само мало стрпљења.

[Дража]

Bratskо pismo Episkopu Artemiju -povodom Pisma Patrijarhu

Преосвећени Брате Владико Артемије, Писао си писмо Патријарху: (22.фебруара 2010, и објавио га - иначе не бих знао - на антицрквеном сајту novinar.de, а како?

+ Еп. Атанасије с.р. 10.03.2010

+++

-објашњење које дајете je трагикомично, али типично за Твоју околину и сајтовски менталитет) “осећајући потребу… измрцварен/и/ овим, невиђеним и нечувеним у историји Цркве медијским линчом који се на Нас обрушио попут нијагариних водопада. Није то последица неке природне непогоде, већ силне, смишљене и оркестриране кампање”.

Даље пишеш да “нисмо се огласили ни у једним медијима (!). Ниједном речју(?)”… “Ми немамо могућности да јавно кажемо своју истину (!)… Као да се жели да ме “поједе мрак”, да нестанем незнано куда, да одем под лед, али нечујно…

Даље пишеш: како je све што се збива око Тебе “без провере, без доказа, без срама и стида”… “У овој прљавој кампањи се такмиче и надгорњавају Администратор Еп. Атанасије…”, који “куд год иде говори народу о “туђим гресима” (мојим и мојих сарадника), трујући душе слушалаца, припремајући их на линч (!) оних које он напада. To чини и пред мојим монасима (Бањска, 12.02). Куд год иде отрове просипа и раздор сеје. Не оставља на миру ни друге Епископе… Руши (у духовном смислу) све што смо градили и стварали деветнаест година. Дошао je, по одлуци Синода, “да среди стање” у Епархији рашко-призренској. А тек je ово стање, које се сада ствара, трагично за Епархију рашко-призренску и сав српски народ (!), посебно за овај на Косову и Метохији”. Итд.

Драги Владико, Ти изгледа да живиш у облацима, јер не видиш ништа ско себе, осим Твога великомучеништва! И “измишљених клевета” на Виловског! Да ли Те, свесно или несвесно, захватило слепило па олако говориш ноторне неистине, превиђаш да итекако дајеш изјаве, а нарочито “савете” Твојој “духовној деци”, која, и с Тобом и без Тебе, то све устостручују, јер си их Ти први томе научио својим поодавним бесавесниг,. изјавама и иступањима против Патријарха (Павла), Синода, Сабора, а поготову против нас, браће Твоје.

Овакав Твој менталитет, увишестручен болесним менталитетима Твојих најближих и “највернијих” духовних “синова”, формираних по истој “слици и прилици” лагања и дволичења “ad majorem gloriam” једног култа непогрешивости папског типа, све то je ово и изазвало и до свега овога довело. Давно сам Ти говорио и писао: да сајтови Твојих најближих сарадника шире “попут нијагариних водопада” бескрупулозне лажи и клевете на све и свакога, осим Тебе и Твојих сарадника, који су Те и довели до оваквог стања, заиста до “трагичног стања” у овој напаћеној Епископији и Епархији. Ти то ниси хтео да видиш, и сада нећеш да видиш, па зато Ти нећу даље говорити о томе, јер би то било донкихотско “гањање ветрењача”.

Оно због чега ти пишем ово братско писмо јесте следеће: Кажеш да Атанасије “руши све што смо градили и стварали деветнаест година”! Боже мој, каква ли je то грађевина грађена 19 година, коју један “силеџија” (и сл. како ме Твоји пулени зову, а ja сам и гори од тога) може одједном све да сруши! Брате и Владико, није ли то све што Ти сматраш Грађевином - зидано на песку? Нажалост, јесте по менталитету мегаломаније, култа личности, “духовног руковођења”, тј. завођења за Голеш планину. Уосталом, Ти си и у твојој краћој и широј “Практичној веронауци” уздигао тезу о духовнику/диховном оцу на пиједестал догме вере, а тога само монашко-манастирског израза уопште нема у Светим Канонима! Таква врста “духовништа” Твога и Твојих “духовника” (какав Ти je Николај Црноречки, Венедикт Архангелски, Симеон Виловски и слични њима) И довела je ДО неподношљивог духовног гушења у овој Епархији честитог и побожног а припростог верног Народа Православног (Православног и пре, и без, Твојих новопечених “Православаца”) и скромног али уплашеног и застрашеног од таквог “духовног” тортурисања парохијског Свештенства, пониженог и згаженог, и једног и другог, псевдодуховном, управо психолошко-језуитском методиком и методологијом “духовништва”, које личи на гуруизам, на вехабијско манипулисање вером и поверењем, савестима и срцима људи, експлоатисању духовног руковођења за уцењивање савести, какво и Ти нажалост понекад примењујеш (пример: Нектарије око Твог потписа на Меморандуму па повлачења истог; Милош Јанићијевић око “Атоса”, а сада случај монахиње Пелагије и њеног шпијунирања, по Твоме благослову, Синодске Комисије у Салону манастира Грачанице (доставио сам Ти текстове, њен и Твојих бранилаца, са сајта novinar.de, уз питање: “Има ли ту уопште Бога, Христа, Цркве, Православља, Српства Косовског, Лазаревског?”).

О том кључном духовном, пастирском и архипастирском, дубоко црквеном, еклисиолошком и литургијском проблему, који сам овде видео и констатовао, писао сам пре овога укратко и Светом Синоду, јер je то главни проблем Твој и ове Епархије, а материјалпо-финасијске малверзације и пљачке сиротог страдалног Народа само су последице, нус производи ове духовне оболелости. (Доставићу и ово писмо Патријарху ускоро).

Архијереју Православни, једини “поборниче Отачке вере и предања”, Ти си својим духовништвом, и бледом копијом његовом, али већ претвореном у карикатуру код Симеона И Николаја (које ja не “мрзим” - како мислиш и говориш, него дубоко жалим), преузнео СИ духовништво изнад Епископства, исповедника-духовног оца изнад Свештенолитурга и Пастира, ставио си манастире изнад Цркве (1) култ личности изнад Саборног бића Цркве као Тела Христовог,изнад саборног живота, општења и заједништва свих удова Христових у Духу Светоме. Створио се псевдозилотизам, сличан Масалијанцима, Катарима, Богомулима, - и сваки, ма и најмање, отпор томе, као например писмена изјава 5 Архијерејских Намесника поводом пуцања Твојих сарадника из “Рада Неимара” на ђакона Срђана и његову малу децу, и попут отпора Дечанских калуђера на тиранију Твог јединог “сарадника”, незаменљивог Симеона лажова (јер лаже, уз остале лажи, да су му “сломили ногу”, а они су га само “избацили”, као што су га избацили и мати Макарија и манастир Ћелије, само на блажи начин), прогласили сте за “побуну”! Па сте још слали “делегацију” да изнуђују потписе од монаштва и свештенства: ко je за Тебе, а ко за Теодосија? (што си Ти потом, лажући, негирао)! Бедног ли духовника и духовништва које се служи тиме, а свака част четири Игуманије, четири стуба Косова и Метохије, које нису хтеле да то потпишу!Писао СИ негде (кад си још био на почетку успона на висине свеобухватног духовника и специјалисте за духовништво, за “пост /и Суботом! против Св. Канона/ и исповест” као безусловне услове за Причешће, а тога нема нигде, буквално нигдс, у СБ. Каноинма, што наравно ке значи да пост и исповест и не требају уопште, како нас клеветају Твоји трабанти и суфлери, незналице “ни онога шта говоре ни о чему сведоче”); дакле, писао си: да се духовник “не намеће никоме… никада не настоји да насилно продре у нашу душу”, а сам Ти и Твоји “духовници” не радите тако, а притом се позивате на Оца Јустина, кога си, као и Св. Николаја (олако га имитираш својим писмима/одговорима - ако, нека!), монополисали само за себе и своје схватање свега, па и Православне вере, Догматике, Литургије, Предања Цркве, не видећи да ове Богодане Апостоле нашег доба представљате као људе секташког менталитета, какав менталитет ilOToßocncei у Теби и Твоме умозрјенију “православног богослова и једног од јавећих и најистакнутијих духовника данас (како Те зову Твоји обожаваоци и већ Ти пишу и шире по сајтовима и Житије\).

Твоји зилоти, псевдоревнитељи “не по разуму”, би да хришћане, верни народ, а поготову Свештенослужитеље парализују, кретенизују, да немају никакву иницијативу (као што je нису смели имати ни у обнови Храмова и Светиња, без сагласности П. Суботичког и пљачкашког клана “Раде Немар”, због непослушости којем су неки свештеници и кажњавани премештајем или опоменом, а једноме je Суботички претио: “Крви ћу ти се напити”!). Да je то тако види се како Ти свештеници служе: не знају богослужење, јадни а добронамерни људи, јер их никада нис и поучавао, архипастирски окупљао на братске разговоре и саветовања. (Сећам се: какав je хаос био у цркви Св. Димитрија у Митровици, кад смо с Тобом и Блаженопочившим Патријархом освећивали je, а Ти ниси ни реч проговорио да народ умириш. А ja будала покушавао да се неки ред успостави, као што и сада то настојим да чиним, па ме Твоји свудаприсутни “согљадатељи”- шпијуни, на сајтовима, клевећу како “опет бесни Атанасије”, “чини препаде на манастире”, “смењује игуманиије”, као да сам овде дошао да гледам од Тебе и иза Тебе заостали хаос и уплашеност, безнађе и мутне слутње: Шта ће бити ако се Артемије врати? Ко ће поднети освету његових малобројних али опаких моћника? Заиста, да ли знаш: да многи по Енархији стрепе од Твога и Симеоновог повратка, нарочито јадни Свештеници! Упитај се зашто?).

Владико мој и Брате, Свештенство Ти je дивно, и то Ти je велико дело и заслуга што си рукоположио и поставио те младе људе и што су сви углавном са Косова и Метохије. Али не идеш да служиш као Архипастир по Епархији, мало посећујеш Народ и Свештенство, и зато су запуштени, препуштени сами себи, неуки и неискусни, и још преплашени, без смелости и иницијативе. За све и сва треба да питају Тебе и Твоје самоуверене свезналице, какав je био Симеон. Они ништа не смеју да ураде, осим, само “како je благословено”, “како je прописано”, а када и где je то “прописано”, и ко je то “прописао”, нико не сме ни да помене. (Зато свештеници почињу да говоре: “Тек смо сада данули!”- иако их ja грдим и карам, Данули су, јер нема свеноћног клана Виловског).

Неслобода, ропски дух, укоченост, збуњеност, нерасуђивање и скоро парализа влада у јадном и пониженом Свештенству, јер су Твоји монаси, нарочито самопрокламовани “духовници”, узели и држе монопол свега, држе “кључеве Царства”, па нити они улазе, нити другима дају да уђу. Писах и Синоду у једном писму: да je овде на делу монахократија, уместо Христократије. Јер Црква није ни демократија, ни монархија, ни аутократија, ни деспотократија, него Христократија. “Закон Духа живота у Христу Исусу ослободи нас од закона греха и смрти”(Рм.8,2), и од закона “духовничких”, психичких, психолошких, бољерећи психотичних, а не истински духовних закона Вишње Мудрости, како вели Свети Апостол (Јак.3,14-1Cool. Уместо стојања у слободи деце Божије, у слободи којом нас Христос ослободи, у слободи Духа Светога, која и јесте највећа одоворност пред Богом и људима, Твоји псеводуховници, а нажалост и Ти, своја духовна чеда поробљавате, парализујете, као аутомате покрећете на бунт и раскол у Цркви због “свога духовника”(читај: због култа личности!) на ово што видимо ових дана код те шаке бунтовника и клеветника, док их Ти тајно саветујеш онако како их саветујеш (”Ви радите по савести, а Ми ћемо по канонима”! - јер очигледно Синод и Патријарх не раде “по канонима”, него треба да се уче од јадног а надменог Жељка Которанина, од смућеног мутиводе Владе Димиријевића, од љотићевца М. Матејића), и подгреваш лажне наде: “да ће се Сима вратити, само се мало притајио, али je на сигурном”! To пак што je побегао, као лопов у ноћи, то нико не сме ни да помене , па н и Ти , који си му и припремио то бекство искалкулисаним на брзину “канонским отпустом”, а притом je он и даље остао на свим ранијим свемоћним функцијама у Епархији! И то Ти je “по светим канонима”! Међутим, ако не знаш, знај: Митрополит Пирејски Серафим je вратио Патријарху Симеонов досије, и враћа га назад Српској Цркви, уз остало и зато што га je Симеон слагао да бежи из Србије “због екуменизма”, те je овај схвватио да je по среди лаж.

Најгоре je од свега, драги Брате и Саслужитељу у Христу, што Ти ниси био такав. И ниси то ни видео ни научио од о. Јустина, него си то постао однедавно. Мислим да Ти je то наметнуто и од нерасудних зилота, од псевдозилотског духа и менталитета, који Те je обузео. И ти си се уживео у то, постао си роб тог и таквог болесног, интровертног, секташког менталитета, који je постао духовни естаблишмент. И кад неко доведе у питање тај естаблишмент, који je иначе на климавим ногама страха и депресије, онда рикнеш као рањени лав: “Све што сам 19 година градио, то ми сада Атанасије руши!” Тај Те крик, Оче и Брате, много одаје, јер се руши “кула од карата”. И јер слушаш незнавене а злонамерне суфлере: да су “тако гонили и пророке пре тебе”. Јустин није био такав “мученик”, и није “увек ишао уз воду”, како си негде рекао да je то његова “главна “карактеристика”, а није. И то те, такође, одаје.

Написах Ти ово, знам - несмирено, али добронамерно. Види нас Свевидеће Око.

Ман. Грачаница, на Св. Тарасија Цариградског, 10.3.2010.

+ Еп. Атанасије с.р.

(1) Лепо пишете у Шематизму: “На подручју ове Епархије, у 16 мушких манастира има 143 монаха, а у 7 женских манастира 63 монахиња, односно, у укупно 23 манастира има 206 ангелоподобних подвижника и подвижница. У сваком од наведених манастира обављају се редовна манастирска општежитељна послушања, где побожна рукодеља вредних руку омогућавају нормалан живот братства или сестринства. Храмовно благољепије, певничко слаткопјеније и складан манастирски типик у манастирима широм ове Епархије привлаче многе богочежњиве душе са свих страна. Храмовне славе и богодолични црквено-народни сабори у овим манастирима су заиста многоочекивани дани духовне радости и весеља свих верних, који се тамо редовно сабирају сваке године”. - Да ли je то све тако? Нажалост, понашње једног дела, оног “водећег”, Твог монаштва у неким манастирима, а негде и цео манастир, у ове дане, кад Твоју личност као духовниака дижу изнад Патријарха и Синода - указује да тај еуфемизам не стоји. Међу монаштвом, нарочито на северу, имаш неколико ноторних лудака (Антоније Давидовић, који сад у Ораховцу буни народ тражећи “да га бране”!) и духовним трезвоумљем непросвећених псевдозилота, “овнова предводника”, шаптача и клеветача на сва уста, чији хришћански људски етос и монашки итос немају благе везе са Православним Српским карактером и монашким Световасилијевским, Светосавинским и Светогорским живим Предањем.

Имате самонадмених духовника који зраче депресијом и опседнути су разноразним “анти-измима” (глобализам/екуменизам/папизам/модернизам/новотаризам) и тако своде Православље на нешто што je “анти”, од чега се не види и не осећа и не доживљава Јеванћелско За, јеванђелско Да, оно павловско Амин (2Кор. 1,19-20), које je Христос Богочовек и Спас свега света и свега рода Адамовеког, а не само умишљене елите “чистих”, шаке самонадмених апокалиптичара, који језуитским психологизмима и кретенизујућим механизмима држе људе око себе и страху од “јереси”, “отпадије”, апостазије”. “папизма”, “ђаволизма” сваке врсте, тако да Твоји зилоти више говоре о папи, о ђаволу, о пропасти, него ли о Христу, о Новој Пасхи, о Јеванђељу, о препородном покајању, о радостотворном плачу (а не о мрачној очајничкој кукњави над “данашњом пропашћу”); не благовесте и не сведоче благодат и радост новог живота, живу веру и срда чну љубав , препорођење и предоку шај истинског спасењ а; не сведо че саборно и црквено о раодосно-пасхалној, крсно-васкрсној Литургији Царства, још овде и сада на земљи, у којој се доживљава пуноћа јединства вере и Заједница Духа Светога Утешитеља. (Заиста, јеси ли слушао кад говори, и како говори, о. Николај Црноречки, и шта сугерише смућеном око њега и због њега народу? Ако јеси - а то траје ево пар деценија - онда се питам: да ли je то есфигменско “Ортодоксија или смрт”, или радостотворно Светосавско и Еванђелско Православље Св. Отаца, или Николаја, Пајсија, Јустина, Емилијана!?

Тај Твој Николај (ако ниси читао писмо јадних родитеља из Лазаревца Николају, и његову “Изјаву” на то, од 29.3.2007, - ево нађосмо у Архиви и придодајемо овом писму, као доказ менталитета) сасвим антиканонски пландује по неким Епархијама, мудрује по “саборима” сличнога Ти “јединог борца за веру” Никанора (који je сада, док си боравио у његовој Епархији, рекао (не пред Тобом, али Твојим поводом): “Патријарха треба сместити у лудницу, кад пушта Амфилохија и Атанасија да раде ово по налогу Хага”!)О Николају и духу који влада у његовом манастиру најбоље говори срамно писмо које су његови и Твоји монаси написали Патријарху - мислећи ваљда да су “Нови Студити”/мада о њима појма немају/ - и држе тај памфлет трајно на свом цркворушитељаном сајту). Оваква Твоја “духована деца” су духовна недоношчад, и остаће инвалиди духовни докле год не прихвате, у смирењу и послушности Цркви, метанијску промену ума и срца, и не прихвате од Св. Отаца, не “цитатоманију” и казуистичку “психологију”, него Христоподобно смирење и смиреноумно Отаца, “ум Христов”, како je имао и пројављивао Велики Авва Јустин. А ми, после њега и мимо њега, тј. мимо Христоносних и Духовођених Светих Отаца Цркве, смо недорасли и обогаљени духовни патуљци, нажалост са претензијама непогрешивости!

Коментари:

"Ово писмо нама драгог али ипак бившег епископа а сада пар екселанс АДМИНИСТРАТОРА господина Атанасија (Јевтић) смо путем разних “служби” добили управо од ЊЕГОВИХ ближих сарадника. Очито да админстратор има сараднике који не воле његов начин опхођења према сопственом клиру али како рече Преосвећени Епископ Рашко-Призренски Господин Артемије - “Нема ништа тајно што неће бити јавно”. - С.М."

"Najveća tragedija u je tome što +Atanasije u svojoj gordosti i slepilu zaista misli da čini ispravnu stvar. Čak ga je i otac Gavrilo svojevremeno pročitao: "A ovaj Vladika...nigde mira sa sobom nema, on što na umu to na drumu, ni u Crkvi mira nema.Bilo bi mu spasonosnije da se povuče i o sebi brine, nego što tako radi. Neka spozna sebe, a ne sve da tako sa bukom rešava i izbrzno, to i narod vidi. Nije sve u veštom govoru, nego u mudrom delanju i postupanju. Svakog treba slušati, pa sud donositi. Brzina je uvek štetna bila. "Mislim da u ovem rečima starca Gavrila nije teško prepoznati o kome se radi. A za drugog Vladiku reče: "Treba otići i videti pojedine Vladike, koji su prvo monasi bili pa onda i Vladike, kako oni kao pravi pastiri znaju svakog saslušati i saveta pravog dati. Takav (pomenuo je ime) on je namučen, mnogo, i monaštvo ga voli jer ima roditeljski stav prema svima. I manastiri su mu puni monaštva, i novi članovi dolaze, jer osećaju njegovu ljubav... "Ni ovde nije teško pogoditi o kome se radi.Možda će Atanasije i za oca Gavrila reći da je psevdozilot,raskolnik...Ali Bog se otkriva prostima,a ne "Zizjulasovim teolozima" No šta vredi slepima pokazivati i gluvima govoriti. Slava ti Gospode na svemu i za sve!"

[Дејан]

Ovaj zadni komentar je više nego smešan!

Vladika nije bivši episkop,to bi značilo da je rasčinjen,već je umirovljen što znači da i dalje ima svoj episkopski čin!

Druga stvar,ovo što radi +Atanasije nije samovolja,kao što ovde želi da se kaže,već poslušnost saboru i sinodu!

[Дејан]

I koji otac Gavrilo je u pitanju?Da nije onaj mnogostradalni?

[Justin Waters]

Ovaj zadni komentar je više nego smešan!

Vladika nije bivši episkop,to bi značilo da je rasčinjen,već je umirovljen što znači da i dalje ima svoj episkopski čin!

Druga stvar,ovo što radi +Atanasije nije samovolja,kao što ovde želi da se kaže,već poslušnost saboru i sinodu!

Јест јест, онда позивајући се на канонско и црквено право, пробај да дефинишеш шта значи умировљени епископ, и откада постоји статус умировљеног епископа? Због чега је +Атанасије умировљен? Да ли је умировљен јер није више могао да обавља своју епископску службу, што ће рећи постао је немоћан, ако је немоћан је ли то доказано, ако је доказано како је онда моћан да буде администратор жичке епархије, сада администратор ЕПРиКМ, а међу тиме врло активан на Саборима и по разним екуменским скуповима, путујући чак и до САД. Дакле пошто ипак није немоћан, значи да се противзаконито повукао са трона епархије ЗХ.

Не може бити послушан ни Сабору, када ниједан Сабор није донео одлуку, претходно доказавши владики Артемију кривицу, да га разреши дужности. Оно што доле +Атанасије ради предаставља преседан у историји једне помесне православне Цркве. Иначе добро је познато и већ је знано по речима самог +Атанасија, да се њему из некаквог разлога журило да доле буде пре владике Артемија, тако је док је још била седница Синода 13 фебруара, већ тад је био у Куршумлији, а по завршетку седнице, за мање од сата је био у Грачаници, направивши доле дармар. Дакле +Атанасије није испоштовао ни протокол Синода који је договорио примопредају 14.фебруара. Дакле ни саме себе не слушају и газе мале речи које кажу, а како ли тек може да буде послушан у великоме? По речима самог владике Артемија, такво понашање не приличи ни световним људима тек црквеним који не треба само да се држе слова закона, него да испуњавају сваку правду која је од Бога. Да се овако нешто догодило у некој грађанској институцији против онај ко је упао пре предвиђене примопредаје, могао би кривично одговарати. Срамота једна и брука велика.

[Дејан]

Hm,mislim da je ovo pitanje za sabor i upućenije jer su mu oni dozvolili da se penzioniše ,i oni ga šalju na ispomoć itd...

Vladikino je pravo da traži da se penzijoniše a na saboru je da to dozvoli ili ne  dozvoli,kao i druge odluke sabora a što se tiče njegovog ranijeg odlaska na kosovo to samo govori koliko je to ažuran i istinoljubiv čovek koji je otišao dole da spasava Crkvu koja je bila ugrožena od strane onih koji su tu postavljeni da spasavaju a ne da uništavaju!

A što se tiče kanona,okači ih mačku o rep  0104_cheesy  Duh Sveti je iznad kanona!