Рад на себи у нас Хришћана (размишљања на тему)

[keka]

Svesna svega toga... Bogo moj da se ne borimo.. Ohoh ho sta bi bilo

[JESSY]

"Ljudi prestaju da se razvijaju ka idealu zrelog bića, onda kada izgube razmevanje sebe, ljudi i međusobnog odnosa. Gubitak razumevanja  je početak patnje. Patnja je opšte ime za sve ono što izbegavamo u životu, a što nas prati kao senka: strah, briga, nemiri, ozlojeđenost, bol, očaj, nedoumice,mržnja, bes, konflikti, svađe, bolesti, siromaštvo, besmisao itd. Ophrvani  time, vežemo pažnju za uzroke naših nemira, u stvari, vežemo pažnju za prošlost i tako propuštamo sadašnjost, bez nade na budućnost. Na taj način, čovek sa problemima je zamrznuta prošlost, u kojoj više nema života. Volja donekle uspeva da pokrene dušu na valjan odgovor izazovima života, ali to nije punoća življenja.Mučeni prošlim iskustvima, postajemo bezvoljni, usamljeni, sa sve manje ljubavi za sebe i za druge.Postajemo nekreativni na umetničkoj pozornici života .Lajbnic je govorio da su ljudske duše monade, zaokružene i zatvorene celine u koje ništa ne može uću niti izaći. Tako je najčešće u životu, mada tako ne mora i ne treba da bude."

[keka]

A sta to nekoga gura napred a drugog dole u istim ili slicnim zivotnim situacijama.... Da li je to odgoj? Ili pak neko nase cidjenje stvarnosti...? Sta mislis Dzasmin?

[JESSY]

  On 28. 12. 2015. at 23:17, keka рече

A sta to nekoga gura napred a drugog dole u istim ili slicnim zivotnim situacijama.

nase stanje duse.....sa odgojem je zavrseno....sada red na nama da delamo.....

[keka]

Hm... Moze biti... A i n mora...

Razmislicu jos o ovome ovo tvoje Dzasmin mnogo lako zvuci

[Јелена011]

Vaspitanje nego sta, karakter, licnost, kako god sve to nazvali.

Nismo isti tipovi licnosti.

Zato nije svaki lek za svakoga, zato nesto sto nekog moze da izleci drugog moze dubije.

Doduse, kad se tako kaze, naravno da je sve promenjivo, nesto vise nesto manje, cak i te najukorenjenije crte, mogu da se preobraze, da rade u nasu korist, a ne na nasu stetu. Ali preobrazenje nije ponistavanje onog najdubljeg u nama, samo osmisljavanje drugacije upotrebe od one destruktivne.

[JESSY]

  On 28. 12. 2015. at 23:46, keka рече

ovo tvoje Dzasmin mnogo lako zvuci

kakvi lako...rad na sebi je najtezi....

[Кратос]

  On 28. 12. 2015. at 23:37, JESSY рече

nase stanje duse.....sa odgojem je zavrseno....sada red na nama da delamo.....

A zar se ne bi trebalo  prepustiti Bogu i pustiti njega da dela?

[Јелена011]

Da, pusticemo da radi autopilot zvani Bog, a mi cemo da uzivamo i plandujemo 

Bog u ovom svetu deluje kroz ljude, dakle kroz nas, magicno ni misticno nam se s neba sigurno nece javiti.

[keka]

O Bogo moj... Pa nece Bog prati sudove al hoce masina... Al kako doci do masine... Bog da ideju a ti je sprovedi u delo... Jel moze tako...

[Кратос]

  On 28. 12. 2015. at 23:52, Јелена011 рече

Da, pusticemo da radi autopilot zvani Bog, a mi cemo da uzivamo i plandujemo 

Bog u ovom svetu deluje kroz ljude, dakle kroz nas, magicno ni misticno nam se s neba sigurno nece javiti.

Pa kroz nas.

Znači prepuštanje božijoj volji je magija i mistika?

[Јелена011]

  On 28. 12. 2015. at 23:56, Kratos рече

Pa kroz nas.

Znači prepuštanje božijoj volji je magija i mistika?

 

Jok nego cekati da padne s neba, ocekivati da ce "Bog srediti stvar", mislim, naravno da Bog sredi stvar  ali ne bez nase akcije, ne bez podviga, bez pokreta duse.

A podvizi su razni, od pranja sudova do cutanja, preko pricanja i molitve na milion jedan nacin.

Nekada te stisne zivot, pa sto bi rekao moj stari prota, "dok ne kazes nema Boga dobro je", sve preko toga je dobro, dakle polako sredice se.

Sve zavisi...

Lako je meni bilo recimo pre 5-6god da se "podvizavam", da ne izbijam iz Crkve i da se molim od jutra do mraka.

Onda u nekim periodima kad ti je dete malo jedino mesto za molitvu je dok si u kupatilu i to ako stignes jer ti se vecito neko maje oko nogu.

Tad su ti zivotne okolnosti drugacije...

Svako vreme ima svoje breme, ali sustina je da smo aktivni, da nece Bog nista da uradi, nece On mimo nas da pomogne nevoljniku ni da nahrani gladnog ni da napoji zednog nego ce nama "sapnuti" "alo majmune umesto sto se tu forumises, neko u tvojoj neposrednoj blizini je tuzan i usamljen i gladan i zedan, obrati paznju".

[Кратос]

  On 28. 12. 2015. at 23:56, keka рече

O Bogo moj... Pa nece Bog prati sudove al hoce masina... Al kako doci do masine... Bog da ideju a ti je sprovedi u delo... Jel moze tako...

A ovde je reč o pranju sudova..

[keka]

Naravno da ne!

[Рапсоди]

Рад на себи, хм.....мало ми личи на причу, о лепом врту и великом труду уложеном у њега, оплемењеном, уништеном корову,мирисном, у ком расте најлепше воће и мирисно цвеће.И једна велика олуја, један велики потрес и ураган, и од лепо уређене баште ништа не остане, све сломљено запрљано уништено.

Не желим овом причом да кажем, да не треба радити на себи и врт своје душе не оплемењивати.

Хтела сам рећи, причам заиста из искуства да је неајвећи подвиг, највећи рад на себи признати своју немоћ пред Богом.

Избегавати /уклањати се када зло јури друмом/и увек, али заиста увек, се сетити Бога, у најтежим искушењима, јер ако се тада не сетимо Бога сав труд, сав рад на себи пада у воду. 

 

Јер рад на себи може неосетно у души створити високоумље, типа, ја сам ипак неко и нешто ја сам  нешто постигао дугим молитвама, бдењима, читањем акатиста/опет из искуства/ и онда пад таквог човека обично са таквих умишљених висина заврши у блату до гуше/ко уђе у блато до гуше,.......... па тешко излази.
Узмите на пример монахе/неизоставно већина ради на себи/молитва, дуга бдења, постови, и одједном трас отишао из манастира оженио се. Који су то битан  састојак рада на себи заборавили.

 

Где је ту рад на себи, какав је то био рад на себи, шта је то.Освета непомјеника
Онај ипак не заборавимо има вековно искуство како човеку да науди/ у великој смо заблуди да смо јачи од њега/

 

 

 

/део псалма 38/

Баш је ништа савки човек жив.
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира а не зна коме ће допасти.
Па шта да чекам Господе, Над је мој у Tеби.
Из свега безакоња моjeга избави ме, не дај ме безумноме на подсмијех.
Нијем сам, нећу отварити уста својијех; јер си ме Tи ударио.
Oлакашај ми ударац свој, силна рука Tвоја уби ме
Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова.
Баш је ништа сваки човјек.