Рад на себи у нас Хришћана (размишљања на тему)

[Татјана H]

Ја и даље (безуспешно) учим да ћутим .

Шалу на страну, сваком је другачије дато. Ето моја слабост се огледа кроз многоговорљивост, па некад уопште нисам свесна куда то води док не одведе где не треба. 

И наравно, било би сјајно да је то једина слабост  

["Tamo daleko"]

  On 9. 5. 2019. at 23:46, Nikola Stojanovic рече

Poslednje sto je radjeno i sredjivano na meni samom, kao objektu , a sto primeti svaka budala i sto je danas mnogo bitno je bilo vezano za izgled. Pala je najnovija frizurica sredjena, pomorandza cedjena i ofikareni su mi brci. Eto tako stalno radim ekperimente, da vidim koji frulasi u okruzenju primecuju i tragaju za unutarnjom, spoljnom promenom/lepotom i to tako.  Al sto me briga, pa stalno se radi i menja, bas sam aktivan.     

Expand  

super ti je testiranje okoline oko (ne)primecivanja promena od spoljasnjih do unutarnjih. Bas me zanima da li se muska celjad bave time kada su sami u drustvu, da li razgovaraju o svojim duhovnim nastrojenjima, usponima, padovima, saznanjima ili je uglavnom boys club? Generalno govoreci lakse je u direktnom, licnom odnosu sa prijateljima razgovarati, ukazivati na neka primetna hajde da ne kazemo stanja, vec trenutke u kojima se konkretno ocrtava/ispoljava neka od navedenih slabosti; da li precutimo zarad jevandjelske poruke o brvnu u svom oku ili dobronamerno I pazljivo podelimo to sa datom osobom, a zarad duhovnog zdravlja a ne radi puke kritike.

["Tamo daleko"]

  On 10. 5. 2019. at 7:57, Aleksandra_A рече

@Milica Bajic svaka čast što tako možeš! Da li bi mogla da kažeš nešto više o tome kako je od neprijatnih razgovora došlo do toga da ste svi slobodno iskreni jedni prema drugima? I da li si nailazila na neke ljude s kojima to prosto nije moguće, iz ovih ili onih razloga? /ako da, koji su to razlozi? izvini ako sam dosadna - ne moraš da odgovaraš na sve ako te smara

@"Tamo daleko" što se tiče sarkazma i drugih navedenih ponašanja koja nas često odvode u stranputicu, to je baš dobra poenta, bukvalno se nakon takvog jednog izleta osetiš kao da si sam sebe potkrao, ili da si generalno potkraden.. Ono, hteo sam da se vidim sa prijateljima i lepo ispričam, a sad imam samo prazninu i neko mučenje savesti u najavi..i onda posle sledi još toga lošeg, nažalost, bar kod mene.. A da li misliš/mislite da se ti padovi mogu izbeći samo i isključivo našom promenom, ili je nužno i naći okruženje koje isto tako interesuje rad na sebi (idealan slučaj - koje interesuje zadobijanje hrišćanskih vrlina)? Danas sam pola žena, a pola pitanje - oprostite!

Expand  

Aleksandra, isti slucaj je I kod mene, a verujem I kod mnogih drugih. Mislim da padove ne mozemo izbeci, oni se desavaju I ta borba je do kraja naseg zivota, tako da najvise zavisi od nase volje za promenom, istinskog preumljenja, da li cemo istrajati na tom putu I sl. Svakako da I nase okruzenje utice na taj proces, jer smo upuceni jedni na druge I upravo taj suzivot je kljucan za nas duhovni zivot/razvoj.

Medjutim, to je sve u redu kod licnih neposrednih medjuljudskih odnosa, ali sta cemo sa virtuelnim? Svi smo svedoci dominantnog e-medija gde se lako prekoracuju one nepisane norme ponasanja u odnosima; na primer cyber bullying kod mladih pa I nas matorih ako cemo posteno. Mislim da je to prilicno zabrinjavajuce, govorimo o hriscanskoj populaciji. Ono sto nam mozda ne bi palo napamet da nekom u lice kazemo--te granice se naizgled vrlo lako pomeraju tastaturom, a sve pod izgovorom istinoljubivosti, ispoljavanje kompleksa koji cuci negde u nama I tome slicno. Jer svi znamo, nije uvek sta se nesto kaze, vec kako se kaze… a posto je, uzmimo za primer fejsbuk, forumi itd, limitiran nacin komunikacije, pisanjem u stilu sarkazma (negativnog), ironije I sl. nadomesta se nemogucnost neposrednog recimo izraza lica I boje glasa… ; cini mi se da tako upadamo u zamku a da se ni ne oseti na prvi pogled, da su nam reci obojene otrovom da bi dokazali poentu… 

Ne znam, ali ovog Casnog posta je bilo bas sablaznjivo citati neki javni chemer od reci, prosto da ne poverujes da smo hriscani. U vreme kada najvise treba da udjemo u svoju klijet I da bodrimo jedni druge na podvig--upletosmo se u rasprave kao u kucinu… Mozemo li mi jedni drugima pomoci kad se takve pojave izrazito projave ili jednostavno ne idi na medije, ne gledaj, zavuci se u neku rupu (kao da vec Nismo u svojevrsnoj rupi) I cuti… sto kaze Tatjana, da naucimo da cutimo… :-) to je nama zenama bas podvig zajednicki ;-)

[Aleksandra_A]

Haha jeste to je stvarno zajednički podvig ima ono kod sv. Monike, kad su je prijateljice pitale kako si uspela da postigneš tolike uspeehe s mužem, pa im je ona rekla da treba malo manje da govore znači možda se njoj treba moliti ali stvarno, teško je kad se ćuti više, ali bar na svom primeru, čini mi se da tad više uspeha imam u raznim interakcijama..

No, da se vratim na temu - komunikacija na internetu, i ove čak sablažnjive reakcije o kojima govorite (govoriš? Ne znam da li da persiram :)), zaista predstavljaju ozbiljan problem, ali mislim da se tu može pomoći ili osvešćivanjem toga da je tu zaista teško protumačiti pravi ton i mimiku lica itd, tj time tešiti i sebe i druge povremeno, ili da se međusobno, bar ovde, bodrimo na malo veću veštinu internet komunikacije, jer zaista jeste specifična, i razlika je velika sa ili bez smajlija nešto napisati, itd. S tim što se tu rizikuje da se ne upadne u one politički korektne vode, tj neku psihotičnu formu autocenzure, čega verujem da se svi gnušamo u sličnoj meri..tako da mislim da tu, nažalost, moramo da se u svakom slučaju trudimo da razumemo bolje, kako bi nas što manje toga pogađalo, reagovali ili ne. Sa druge strane, to je sve velikim delom i realna slika sveta u kom živimo, ljudi sve manje razmišljaju o tome na koji se način izražavaju, kako će ko to prihvatiti, imaju svoje nesigurnosti i praznine i mnogo projektuju, osim toga danas je u modi drčan staav i ta umišljena sigurnost u svoje stavove, itd; prosto moramo biti svesni da je to svet u kom živimo, i na koji treba da se trudimo da utičemo koliko smo u mogućnosti..

  On 10. 5. 2019. at 14:06, "Tamo daleko" рече

cini mi se da tako upadamo u zamku a da se ni ne oseti na prvi pogled, da su nam reci obojene otrovom da bi dokazali poentu… 

Expand  

Nisam sigurna da najbolje razumem, ali jel to ono što se kaže, da se u afektu kažu mnoge stvari? Tu možda i nije tako teško skrenuti pažnju, toga su obično i sami učesnici rasprave svesni..

 A što se te teme uopšte tiče, možda je to istovremeno jedna od onih situacija koja ima za cilj da nam pokaže da je ovde nemoguće ostvariti one ideale kojima težimo, i da učvrste veru i nadanje na budući život..

Inače, cyber bullying je baš opak problem, i uopšte brojni su rizici onlajn, što kažete posebno za decu.. Primetila sam u poslednje vreme da se kao nešto i radi po tom pitanju, neke akcije, kampanje, otkud znam, nadam se sve da će tu biti nekog pomaka, mada ruku na srce, neće mišja rupa biti ako sve više usmeravamo mlade (i jedni druge) na komunikaciju uživo - ionako se sve više dokazuju negativne posledice raznih dr mreža, što smo znali i bez tih istraživanja

(Osim naravno, ŽRU :D) 

[Sofija_]

Dobro je kad je covek svestan svojih mana i slabosti, kad ih prizna, jer tek tada moze da se uhvati u kostac sa njima i da se bori, ceo zivot ce se i boriti...Najgore je kad se ne priznaju slabosti, to je cesto jak ego i gordost, takvim ljudima je najteze.

["Tamo daleko"]

  On 10. 5. 2019. at 15:57, Aleksandra_A рече

Nisam sigurna da najbolje razumem, ali jel to ono što se kaže, da se u afektu kažu mnoge stvari? Tu možda i nije tako teško skrenuti pažnju, toga su obično i sami učesnici rasprave svesni..

Expand  

Da, tako otprilike, ali ne samo afekat kao takav, vec kad je u pitanju elektronska prepiska, stvari se produbljuju do nekontrolisanih razmera iskljucivo kao nametanje svog misljenja (citaj egoizam, samoljublje, ostrascenost) - da necija bude zadnja. Koliko su sami ucesnici svesni - upravo u to nisam sigurna, a ako jesu onda to prelazi u neurozu kao sto spominjes, I prelazi svaku granicu pristojnosti, osnovnog ljudskog postovanja. Mislim da su hriscani duzni da se ozbiljno zapitaju o tome, jer I na ovaj nacin direktno svedoce veru.

  On 10. 5. 2019. at 15:57, Aleksandra_A рече

Sa druge strane, to je sve velikim delom i realna slika sveta u kom živimo, ljudi sve manje razmišljaju o tome na koji se način izražavaju, kako će ko to prihvatiti, imaju svoje nesigurnosti i praznine i mnogo projektuju, osim toga danas je u modi drčan staav i ta umišljena sigurnost u svoje stavove, itd;

Expand  

E upravo ovo sto si napisala je rak rana o kojoj govorim; najvise se projavljuje u medijima jer smo izlozeni svakodnevno; pa kad pogledas koliko maha je to sve uzelo I da je postala norma (ili moda kako ti rece), umisljena sigurnost drchan stav itd, dakle od najmanjeg obicnog coveka do najveceg, poput predsednika zemlje, teologa, obicnog vernika, pa mozemo li se zaustaviti miloscu Bozijom! Trebamo li se podsecati sta znaci odgovorna Sloboda koju nam je On darovao?

Ako se slazes ne moramo persirati jedna drugoj. :-) sestre smo u Hristu.

[Aleksandra_A]

  On 10. 5. 2019. at 16:26, "Tamo daleko" рече

Mislim da su hriscani duzni da se ozbiljno zapitaju o tome, jer I na ovaj nacin direktno svedoce veru.

Expand  

Ovde doslovno nemam šta više da dodam osim eventualno da verujem da Bog svakoga upozorava na njemu shvatljiv način o tome gde greši, i da verujem da će to početi da se dešava i tim ljudima o kojima govoriš - evo meni koja sam ovde nova, desi se često nakon pisanja ovde da shvatim da možda malo mnogo pišem o sebi, i da kroz moje pisanje proveje često neka moja svesno/nesvesna potreba za priznanjem i pohvalom.. Verujem da je to (između ostalog) jer mnogi hrišćani upravo ovde vide svačije pisanje i vide puno puta istinu u tome što čovek piše, i to na sve nas utiče pozitivno.. Tako da, nemoj se brinuti, to sigurno dođe na svoje

  On 10. 5. 2019. at 16:26, "Tamo daleko" рече

E upravo ovo sto si napisala je rak rana o kojoj govorim; najvise se projavljuje u medijima jer smo izlozeni svakodnevno; pa kad pogledas koliko maha je to sve uzelo I da je postala norma (ili moda kako ti rece), umisljena sigurnost drchan stav itd, dakle od najmanjeg obicnog coveka do najveceg, poput predsednika zemlje, teologa, obicnog vernika, pa mozemo li se zaustaviti miloscu Bozijom! Trebamo li se podsecati sta znaci odgovorna Sloboda koju nam je On darovao?

Expand  

Razumem te zaista, puno puta i često i na svakodnevnom nivou svedočim i ja ovo o čemu pišeš, i mogu samo da kažem da i mi na taj način nosimo to breme jedni drugima, tako što osećamo težinu svega toga, čega oni koji ne razmišljaju o tome, puno puta nisu ni svesni.. Možda je i to utešno, ja se recimo bolje osećam kad se u tim situacijama pomolim za tog nekog, ali ne dođe mi baš svaki put iskreno takvo nadahnuće, tako da puno puta se samo osetim, kao što reče u prethodnom postu, kao da mi je mesto u mišjoj rupi. Ali, realno, treba reagovati makar samo svakodnevnim radom na sebi - jedan se popravlja, pa je svima lakše! malopre izađoh sa službe, pa sam puna optimizma

Jao što je to lepo čuti, sestre u Hristu prvi put da me neko tako oslovio!

 

[Milica Bajic]

  On 10. 5. 2019. at 7:57, Aleksandra_A рече

@Milica Bajic svaka čast što tako možeš! Da li bi mogla da kažeš nešto više o tome kako je od neprijatnih razgovora došlo do toga da ste svi slobodno iskreni jedni prema drugima? I da li si nailazila na neke ljude s kojima to prosto nije moguće, iz ovih ili onih razloga? /ako da, koji su to razlozi? izvini ako sam dosadna - ne moraš da odgovaraš na sve ako te smara

@"Tamo daleko" što se tiče sarkazma i drugih navedenih ponašanja koja nas često odvode u stranputicu, to je baš dobra poenta, bukvalno se nakon takvog jednog izleta osetiš kao da si sam sebe potkrao, ili da si generalno potkraden.. Ono, hteo sam da se vidim sa prijateljima i lepo ispričam, a sad imam samo prazninu i neko mučenje savesti u najavi..i onda posle sledi još toga lošeg, nažalost, bar kod mene.. A da li misliš/mislite da se ti padovi mogu izbeći samo i isključivo našom promenom, ili je nužno i naći okruženje koje isto tako interesuje rad na sebi (idealan slučaj - koje interesuje zadobijanje hrišćanskih vrlina)? Danas sam pola žena, a pola pitanje - oprostite!

Expand  

@Aleksandra_A @"Tamo daleko" тако сам се радовала читајући ваше дописивање! Разговарате као праве сестре, заиста освежавајуће у ово немило доба тона, позе и претензије 

Како је од непријатних разговора постало пријатно? Лако - време је учинило своје. Требало је само чврсто стиснути зубе, отрпети то што треба и надасве чврсто бити сигуран у своју добронамерност и искреност. Ту је математика врло јасна.

Реакције су прво биле заиста бурне. Од најближе породице па на даље. Мама ми је, рецимо, била проблем бр. 1. Са њом сам тек пре пар година имала онај тренутак коначног упознавања, дозволио је Господ. Ево описаћу то.

Било је ноћ уочи упокојења мог супруга. Био је тада јако болестан, звала сам је да дође код нас, већ сам била на измаку снаге. Уместо да ми помогне да истрајем, негде у сред ноћи је кренула да хистерише и да ме убеђује како треба да га сместим у болницу, како не могу да издржим итд. Била је глува на сва моја објашњења да је његов дух присутан и даље, без обзира што га тело издаје, како је греота, како могу. Онда сам морала да јој кажем да мислим да је њена вера слаба, како је можда чак и лицемерна у вери и да ми таква помоћ није потребна. Божијим чудом то ју је некако "дозвало", углавном, ја сам заспала а она се (касније је причала) молила целу ноћ.

Толико је поносна што је остала уз нас, што смо га достојанствено испратили. Ујутру нам је она спремала доручак и кувала кафу, прихватила све од срца. И он нас је убрзо напустио.

То је само један од примера. Ту је Господ дао и потврду. Некад изостане, али то је да нас научи доследности и стрпљењу. Има једна мисао од Вл. Николаја где каже да не треба плату тражити на пола пута, ако нађем поставићу.

Да, наилазила сам на људе са којима је готово немогуће разговарати искрено. Да кажем поштено, такво друштво сам научила да избегавам. Ако се баш мора, ја ћу у свом маниру, није важно што ће после о мени причати - знаш, она је баш чудна ... ... и тако...

 

[Milica Bajic]

  On 10. 5. 2019. at 8:22, Татјана H рече

док не одведе где не треба

Expand  

А ја сам некако убеђена да ће се временом показати да је баш било где треба. 

[Bokisd]

Ova tema je stvarno pravo osvezenje 

[Milica Bajic]

Морам да испричам и једну анегдоту  на тему.

Свеже у неофит фази, одселила се из краја, па долазим након петнаест дана, налазим се са неким друштвом ( од свих издвајам једну другарицу, остали се случајно затичу ту). О мени већ круже приче - прсла, дала отказ, одселила, свима свашта рекла и сл. Углавном, другарица од моје пријатељице почиње зезање - где си Цоми човече, нестала си таман кад нам треба четврта јахачица апокалипсе ...

Ја онако "набријана" демонстративно напустим друштво и "само" променим број телефона. 

Хвала Богу, моја, и данас, пријатељица ме ископа некако (преко не знам ни данас којих извора) и толико буде упорна да ме натера на разговор, да ми је заувек очитана буквица како није само важно то што ми имамо да кажемо, већ треба да чујемо и другу страну. Некад просто претерујемо и добро је да имамо неког да нам то каже. 

[Bokisd]

I ja sam bio nezgodan u neofit fazi  ( i sad sam pomalo nezgodan ...).... ja se krstio, dok drugar sa kojim sam bio planirao da se zajedno krstimo, ipak se u poslednji cas predomislio, ... al' sam ga 'napao' verbalno   ... zamalo da se pobijemo... na kraju polako posle godinu dana se krstio.... 

[Milica Bajic]

@Bokisd добро је прошао хихи

[Bokisd]

  On 10. 5. 2019. at 21:50, Milica Bajic рече

@Bokisd добро је прошао хихи

Expand  

(ah, tad sam druzio i sa nekim mangupima,... bio je taj poprilicno nezgodan tip.... mozda sam i ja dobro prosao....)

[Татјана H]

  On 10. 5. 2019. at 21:18, Milica Bajic рече

А ја сам некако убеђена да ће се временом показати да је баш било где треба. 

Expand  

Време је озбиљан фактор у сагледавању себе. Неко рече у претходним постовима како нас Бог опомиње на нама разумљив начин. Много је тужно кад се осврнеш данас и схватиш како си превиђао та упозорења. Опет, све је до нас самих. 

Људима буде тешко да се "одрекну" људи. А то је у суштини најлакше. Као што нас било који грех води у пропаст, тако и општење са огреховљеним човеком чини да некако суделујемо у том греху. Уме да буде као инфективна болест. 

На својој кожи сам осетила последице таквих односа. А није најједноставније када мораш да изађеш из односа који је, или би требало да буде, више од пријатељства. Много ту помогне савет духовника, човек се сам неретко збуни у таквим ситуацијама, па науди својој души.